Za razliku od mnogih drugih opustelih srpskih sela, iz kojih odlazi i staro i mlado, u Vrmdži podno Rtnja, dvanaest kilometara od Sokobanje, ne samo da se broj stanovnika ne smanjuje, veæ je poslednju godinu privukla i desetak parova iz raznih drugih krajeva, pa èak i iz inostranstva, koji su odluèili da se tu trajno nastane.
Dvadesetak kuæa u Vrmdži dobilo je nove vlasnike. Obnovljene su dotrajale èatmare, zasejane do juèe u korov zarasle njive, ureðeni sokaci... U 170 domaæinstava trenutno živi 700 stanovnika. Selo, reklo bi se, cveta.
ŠANSA - ETNO TURIZAM
Za sada desetak lepo ureðenih domaæinstava (Radivojeviæa, Nikoliæa, Milosavljeviæa, Kovanoviæa...) odluèilo se i za bavljenje seoskim turizmom. Gostiju ima iz svih krajeva, a stanodavci im nude domaæu hranu, kravlje, ovèje i kozje mleko, kaèkavalj, rtanjski èaj, rtanjsko jagnje i jare u crepulji...
Dobar dan, bonðorno, bonžur... Samo je deo od desetak jezika, na kojima nam je, na pragu svog novog vrmdžanskog porodiènog doma, dobrodošlicu poželeo, svakako najneobièniji i trenutno najpoznatiji žitelj Vrmdže, De Marki Luèo (63). Italijan, bivši službenik na aerodromu u Veneciji, a sada penzioner. Upoznao se i oženio sa tri godine mlaðom Leskovèankom Biljanom Petroviæ, koja je radila u Švajcarskoj i sa drugaricom dolazila na odmor u Veneciju, gde je i planula ljubav. Sluèajno 2007. godine dolaze u Vrmdžu i odluèuju da za 18.000 evra kupe napušteno imanje sa dve kuæe i pomoænim objektima, nešto šume... Zasadili su baštu, poèeli da se bave raznim poljoprivrednim radovima i stekli mnogobrojne prijatelje. Tu provode od maja do decembra, a zimi uživaju na Tajlandu, jedva èekajuæi, kako sami rekoše, da se vrate u svoje „malo srpsko carstvo netaknute prirode“.
- Ne, nisam se pokajao nijednog trenutka. Kada bismo ponovo odluèivali ja i moja Bilja, opet bismo odabrali Vrmdžu. Ovde imamo sve - mir, lepu prirodu, mirisno cveæe, prava uživancija... Vi Srbi, niste svesni šta sve imate - kaže za „Novosti“ na teènom srpskom jeziku De Marki Luèo, inaèe, poliglota koji govori desetak jezika.
Srpski je, kako kaže, uz suprugu Bilju nauèio kao od šale. Druži se sa komšijama, poprimio je mnoge naše obièaje, svi su ga lepo prihvatili i èesto uz èašicu šljivovice razmene iskustva o gajenju raznog voæa i povræa, èemu se ovaj prijatni i šaljivi Venecijanac posvetio sa svojom nežnijom polovinom.
MESTO IZVORA
Vrmdža je za sada još uvek nepoznata destinacija turistima. Osim obronaka Rtnja, na èijim padinama raste poznati rtanjski èaj, meštani ovde nude i posetu izletištima na Latinskom gradu, odlazak na prirodno Vrmdžansko jezero bogato ribom, posetu izvoru Vrmdžanske reke, jednom od mnogobrojnih izvorišta, po kojima je i selo nazvano Vrm - mesto izvora, reka i potoka. Tu su još i etnomuzej sa velikim brojem eksponata, èime se ni neko veæe mesto ne može pohvaliti.
- Obišli smo mnoge zemlje širom planete i mogli smo da ostanemo gde god smo poželeli, ali kada smo došli ovde i videli ovu lepotu, ja i Luèo smo se samo pogledali i to je bilo dovoljno - nadovezuje se na prièu svog supruga Biljana Petroviæ i dodaje da su u Vrmdži zajedno pronašli lek za ostatak života.
Zahvaljujuæi našem domaæinu, predsedniku Saveta mesne zajednice Slaviši Krstiæu, odlazimo na drugi kraj sela, gde upoznajemo takoðe novopridošle stanovnike Vrmdže, braèni par Prvuloviæ. Sandra (34) rodom iz Subotice, menadžer za ljudske resurse i informatièar i Srðan (46), roðeni Beograðanin, pre godinu dana su život u glavnom gradu zamenili životom na selu.Na novom imanju od dvadesetak ari od ambara i starinske stogodišnje kuæe, u kojoj nije bilo ni kanalizacije ni vode, napravili su atraktivne apartmane za turiste koji vole seoski turizam. Uredili su dvorište ispod Latinskog grada i meštanima pokazali da uz malo truda može da se privreðuje. Vlasnike registrovanih domaæinstava upoznali su sa prednostima organske proizvodnje hrane i sa njima krenuli u novi posao. Sandra ipak stigne i da svakog dana putuje u Niš, gde radi u jednoj švedskoj firmi.
- Jednostavno, došli smo ovde da bismo imali jedan novi kvalitet života. Možda to nekome izgleda èudno, ali je tako. Srce je reklo, ovde je najbolje i tu æemo ostati - kažu uglas, Sandra i Srðan, pozivajuæi nas da ih ponovo posetimo za godinu dana i da vidimo šta su do tada uradili.
U lokalnoj crkvi Svete Trojice (izgraðena 1818), nedavno je, posle mnogo godina, bilo i krštenje bebe, èiji su se roditelji u Vrmdžu doselili iz Amerike.
- Vrmdža je, inaèe, jedino banjsko selo razbijenog tipa (podeljeno na mahale). Nezagaðena prirodna sredina i èiste vode, naèin života u kom su saèuvane sve tradicionalne vrednosti koje smo svi pomalo zaboravili, èine naše selo izuzetno privlaènim za goste - kaže prvi èovek sela Slaviša Krstiæ.
 |
RSS link na komentare
