|
Šta spreèava privatizaciju banja? |
Nerešeni imovinski odnosi izmeðu Vlade Srbije i Republièkog fonda za
penzijsko invalidsko osiiguranje spreèavaju privatizaciju banja u
Srbiji. Neophodno je napraviti poseban plan privatizacije i razvoja banja u Srbiji u èiju bi izradu bili ukljuèeni svi koji su vlasnici.
"Srbija ulaže napore da se meðunarodne kompanije iz oblasti banjskog turizma pojave na našem tržištu, bilo u formi javno-privatnog-partnerstva, bilo u formi privatizacije", smatra direktor Nacionalne turistièke razvojne korporacije Srbije Rafael Pupovac.
Lepterija & Sokograd - wallpaper 1440x900
Srbija ima 32 banje, a u 90 odsto njih nisu rešeni vlasnièki odnosi. Pozitivan primer su privatizacije banje Gornja Trepèa, Lukovske i Prolom banje, koje su nakon promene vlasništva promenile svoj marketinški nastup i sada imaju mnogo veæu poseæenost.
Srbija ima mnogo neiskorišÃ¦enih potencijala za razvoj turizma i dosta toga može da ponudi domaæem i stranom turisti, ali treba mnogo da se radi na podizanju svesti i preduzetništva u oblasti turizma.
Seoski turizam u Srbiji jedan od tih neiskorišÃ¦enih potencijala, a glavni razlog za to su nedovoljna ulaganja u marketing prema domaæim i stranim turistima i u javnosti nedovoljno isticanje turistièke vrednosti srpskih ruralnih destinacija.
Kapaciteti seoskog turizma u Srbiji su slabo razvijeni i nedovoljni da se u potpunosti iskoristi razvojni potencijal tog vida turizma, kao i da se izaðe u susret tražnji u svetu za odmorom u seoskim sredinama, a koja je u porastu.
Srbija mora da iskoristi svoje strateške prednosti, kao što su "neotkrivena i egzotièna zemlja u Evropi", gostoprimljivost i otvorenost ljudi, geografsku poziciju, bogatstvo u rekama i termalnim vodama, netaknutu prirodu, ali i bogato kulturno-istorijsko nasleðe i tradiciju u festivalima.
Strateški nedostaci Srbije su to što nije prepoznata kao turistièka destinacija na meðunarodnom tržištu, nedostatak prostorne dokumentacije, nepotpuni lanci vrednosti turistièke ponude, kao i ogranièeni pristup pojedinim delovima zemlje, a mere države za podsticanje turizma ogledaju se u bespovratnim sredstvima za infrastrukturno opremanje i revitalizaciju turistièkih centara i atrakcija, za projekte u oblasti turizma u lokalnim samoupravama (uglavnom festivali), a tu su i pozajmice za podizanje nivoa ugostiteljske usluge i taj kredit se realizuje preko Fonda za razvoj.
Sprovode se i brojni projekti od meðunarodnog znaèaja koji ukljuèuju prekograniènu saradnju u turizmu, saradnju sa svetskim turistièkim institucijama kao i zajednièki medijski nastup sa zemljama iz regiona na treæim tržištima.
Prema reèima Pupovca, od 2006. Godine, kada je usvojena Strategija razvoja turizma Srbije, izgraðena su 53 hotela, a 48 je renovirano, a izvesno je da æe u narednom periodu biti otvoreni novi hoteli u sastavu poznatih meðunarodnih lanaca.
Izvor: Beta
 |
RSS link na komentare
