Skip to content

Sokobanja
Sokobanjska izletiŇ°ta
Sokobanja - IzletiŇ°ta
Sokobanja je mesto s najduŇĺom turisti√®kojm tradicijom u bivšoj Jugoslaviji - prvi zabeleŇĺeni vau√®er izdat je 1837, i njime se poru√®uje "starešini Sreza Banjskog g. kapetanu Milovanu Jovanovi√¶u", da se po odobrenju "knjaza našega" gospodin zastavnik Lazarevi√¶ "šalje u Banju radi upotrebljavanja tople vode", a njegovom blagorodiju se preporu√®uje da mu na√įe √®ist stan i da mu odredi uobi√®ajeno sledovanje - "po oke mesa, jednu oku hleba, soli i po jednu sve√¶u na dan", a banjskom doktoru √źoki je preporu√®eno da mu daje sredstva za koja na√įe da je potrebno za le√®enje njegove bolesti. Me√įutim, i pre ovog perioda Banja je bilo mesto u koje se dolazilo √®ak i iz najudaljenih krajeva tadašnjeg Otomanskog carstva. U centru grada još uvek se nalazi tursko kupatilo, a uz njega je knez Mihailo Obrenovi√¶ sazidao konak. Turisti mogu videti i kadu koju je √®uveni knez koristio.


Panorama Sokobanje
Panorama Sokobanje


Iako nije zabeleŇĺeno kakve su bile tegobe prvih turista, poznato je da se u Banji i okolini nalazi klinika za plu√¶ne bolesti, ali i o√®na klinika. Osim toga, banjske prilike su blagotvorne za le√®enje i rehabilitaciju psihoneuroza, neurastenija, lakših oblika povišenog krvnog pritiska, hroni√®nih Ňĺenskih bolesti, hroni√®nog reumatizma, išijasa, stanja posle povreda, malokrvnosti, bronhitisa i bronhijalne astme. Novina u banjskoj ponudi su i antistres programi za opuštanje uz brojne šetnje, kupke, masaŇĺe i zdravu hranu po kojoj je ovaj kraj poznat. Ovdašnji restorani kao da se takmi√®e koji √¶e ukusom i veli√®inom porcija privu√¶i što više gostiju. Ve√¶ina ovdašnjih restorana sprema jela pod sa√®em, a gotovo su nezaobilazni "kravaj√®i√¶i", lepinje pripremljene na taj na√®in, i √®uvena jagnjetina.


Promenada
Promenada


U onom delu u kome nije dozvoljen saobra√¶aj, je lepo sreðeno mermerno šetalište i predstavlja centar kulturnih dešavanja u toku sezone. Pored kafi√¶a, picerija, poslasti√®ara, radnji sa brzom hranom tu su i trgovci sa suvenirima i de√®ijim igra√®kama.

Neposredno uz šetalište je i park sa igralištem za decu, i delom za šetnju sa klupama za odmor i uŇĺivanje. Veverice su stalni stanovnici ovog parka. U okviru ovog parka je inhalatorijum u kome se koristi prirodno topla voda za inhalaciju, koja proti√®e kroz sam park.


Centralni park
Centralni park


Tu je i Tursko kupatilo u kome se takoðe koristi prirodno topla voda. Izgraðeno je na temeljima rimske terme a zgrada je vrlo autenti√®na, kako spolja, tako i unutra, √®ak je sa√®uvana i kada Kneza Miloša iz vremena kada je dolazio u Soko Banju da koristi blagodeti ove lekovite vode (XVIII vek). Zbog autenti√®nosti u ovom kupatilu je snimljen i deo filma „Zona Zamfirova“.


Tursko kupatilo Amam
Tursko kupatilo Amam


Pored šetališta je i lokalna Crkva Svetog PreobraŇĺenja, renovirana pre nekoliko godina, i predstavlja prelepo zdanje sa divno izslikanim freskama.


Crkva Svetog preobraŇĺenja
Crkva Svetog preobraŇĺenja


Pravi je doŇĺivljaj tokom ve√®ernjih sati prošeteti mermerom poplo√®anom centralnom ulicom u Sokobanji, u kojoj je tokom turisti√®ke sezone vrlo Ňĺivo. Ovde su smešteni brojni restorani, kafi√¶i i lokali, ali i uli√®ni prodavci svega i sva√®ega, slikari, fotografi...


Uveèe
Sokobanja tokom letnjih veèernjih èasova



Danas se Sokobanja smatra ekološkom opštinom, a u Turisti√®kom savezu posetioci mogu od "Zelene republike" dobiti "pasoš za ve√®nu mladost" ...

 




Banjica je deo grada u širem centru pored reke. Park koji je lepo sreðen sa klupama i stazama za šetnju je obala reke Moravice. U tom delu se nalaze i tri hotela, kupatilo sa prirodno lekovitom vodom (temperatura 28°C, koja leci nervne boesti), i restoran na obali reke.

Kej pored Moravice
Šetalište pored Moravice na Banjici


Ispod restorana je plaŇĺa ŇĹupan, jedno od mesta za koje je vezana legenda. Uzvodno od te plaŇĺe u malom kanjonu ima još par mesta za kupanje oko kojih postoje stene pogodne za skokove u vodu.

ŇĹupan
Kupalište ŇĹupan



U parku na Banjici, postoji jedno drvo - „drvo Ňĺelja“. To je stablo platana sa √®udnovatim kvrgama, koji "garantuje" ispunjenje Ňĺelje onome ko ga dotakne i poŇĺeli nešto.


Iznad plaŇĺa „šest kaca“ i „ŇĹupana“ na reci Moravici nalazi se „dŇĺentlmen plaŇĺa“. To je jedino mesto gde se ponekad okupljaju nudisti.

Šest kaca
Kupalište Šest kaca







 

 

 

Mnogo je legendi koje se veŇĺu uz Sokobanju. Jedna od najzanimljivijih je ona o obliŇĺnjem proplanku i popularnom izletištu Lepterija.

Lepterija
Lepterija sa Sokogradom



Prema predanju, ŇĹupan, sin vlasnika obliŇĺnjeg VrmdŇĺanskog grada, zaljubio se u Lepteriju, k√¶erku tadašnjeg vladara Sokograda. Kako su ŇĹupanov i Lepterijin otac stalno ratovali zbog poseda, nisu podrŇĺavali njihovu vezu. Lepterija jedne no√¶i odlu√®i da pobegne. To je njenog oca toliko razljutilo da je slugama naredio da je pogube kada je prona√įu. Kada je potera stigla begunce Lepteriju su pogubili, a ŇĹupan je od tuge sko√®io u najdublji vir Moravice. I danas se √®uveno izletište na proplanku kraj Sokobanje naziva Lepterija, a vir (sada plaŇĺa) - ŇĹupan. Druga, neki kaŇĺu verovatnija, legenda kaŇĺe da ime Lepterija poti√®e od gr√®ke re√®i sloboda. Naime, Sokograd je nastao na ostacima rimske tvr√įave, a me√įu tadašnjim robovima najviše je bilo Grka, koji su obliŇĺnji proplanak nazvali - Slobodište.


<object width="425" height="355"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/wc95zh1zZ8A&rel=1"></param><param name="wmode" value="transparent"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/wc95zh1zZ8A&rel=1" type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" width="425" height="355"></embed></object>


S Lepterije se, drvenim mosti√¶em preko Moravice, dolazi do staze koja vodi do prirodnog fenomena poznatog kao Bogorodica u steni. Ipak, lepše ga je posmatrati malo izdalje odakle se jasno ocrtavaju siluete Bogomajke sa njenim Mladencem. Udubljenje u steni ima oblike majke s detetom, a prema predanju u toj se steni sakrila Bogorodica s Hristom u naru√®ju, beŇĺe√¶i pred Rimljanima. Svako ko pred stenom upali sve√¶e, √®ini√¶e mu se svako dobro na ovome svetu.

Bogorodica u steni
Bogorodica u steni




Iz stene koja oslikava jedan od simbola stubova hriš√¶anstva vezana pri√®a, da se na odre√įeni praznik (Veliki petak) tu pojavljuje voda iz kamena koja je lekovita za o√®i. svake godine na Veliki petak pote√®e voda koja se tokom godine ne pojavljuje.   

izvor Bele vode
izvor Bele vode




Šetnja do Lepterije vodi kroz predivne panorame koje obiluju zelenilom. Na tom putu je i restoran „Pe√¶ina“ smešten ispod stene na obali reke. Idealno mesto za ru√®ak u prirodi ili odmor uz kafu u toku šetnje.

 

Restoran Peæina
Restoran Peæina




Na samom izletištu, koje je takoðe pored reke postoji deo sa nekoliko stolova i klupa, kao i mesta gde se moŇĺe praviti roštilj i drugi specijaliteti. Na Lepteriji postoje i dva izvora (tople i hladne vode), kao i mesta za kupanje i sun√®anje.

Lepterija
Lepterija
 
 
 
 
 
 
 
Od izletišta Lepterija do starog utvrðenja Soko-grada ili pe√¶ine (sada restoran) stiŇĺe se laganim peša√®enjem za samo petnaestak minuta.


Sokograd
Sokograd

U kanjonu reke Moravice, oko 2 km juŇĺno od Sokobanje, na strmom i skoro nepristupa√®nom uzvišenju nalaze se ostaci srednjovekovnog utvr√įenja. Utvr√įenje je nepravilne osnove, ve√¶ih dimenzija i verovatno je podignuto na temeljima anti√®kih gra√įevina. Sastoji se od Donjeg i Gornjeg grada. Donji grad je uglavnom razrušen, sem delova bedema, √®etvorougaone kule i glavne kapije koja je najbolje o√®uvana. Gornji grad – citadela je na stenovitom grebenu koji je odvojen od Donjeg grada. U okviru Gornjeg grada nalazi se najviša √®etvorougaona kula sa puškarnicama. Oko nje je dublji prokop. Postoje još dve pravougaone kule, nešto niŇĺe, povezane duŇĺim zidom koji je imao otvore za topove. Ulaz u Gornji grad bio je kroz donju kulu. O√®uvana je i cisterna za vodu, zasvedena kamenom i use√®ena u stenu. U njoj su na√įene kerami√®ke cevi za dovod kišnice. Utvr√įenje je gra√įeno tokom XIII i XIV veka da bi ve√¶ po√®etkom XV veka, ta√®nije 1412, bilo opustošeno i uništeno od strane odmetnika Muse. Postoje podaci da ga ve√¶ slede√¶e, 1413. drŇĺe Turci. Arheološka istraŇĺivanja su vršena 1980–1982. godine.

Ve√¶ina turista ne propušta posetu Sokogradu. Nema pouzdanih podataka o njegovom nastanku... izvesno je da se radi o srednjovekovnoj tvr√įavi izra√įenoj na temeljima utvr√įenja iz √®etvrtog do sedmog veka. Pominje se u biografiji despota Stefana Lazarevi√¶a, a porušen je tokom borbi za turski presto koje je vodio sultan Musa protiv odmetnika Hanuz bega 1413. Musa, poznatiji kao Musa KesedŇĺija, pominje se i kao glavni krivac za rušenje Crkve Svete Petke nedaleko od izletišta Lepterija.
 
 
 
 Crkva Svete Petke
Crkva Svete Petke
 
 
 
Crkvica je trenutno u fazi obnove. Od nje se laganom šetnjom stiŇĺe i do obliŇĺnje pe√¶ine koju narod naziva Hajduk Veljkovom. Uspon uz litice nekada neosvojivog Sokograda pravi je doŇĺivljaj za sve one koji Ňĺele da razgledaju zidine drevnog utvr√įenja i uŇĺivaju u veli√®anstvenom pogledu koji se odatle pruŇĺa na ravnicu i put koji vodi do KnjaŇĺevca.

Sokograd
Sokograd


Mnogo je mesta za izletnike; √®ak i na samom putu za Sokograd, izletnici mogu na√¶i ognjišta na kojima mogu zapaliti roštilje i obedovati na ure√įenim stolovima uŇĺivaju√¶i u šumu vode i debeloj hladovini šume i stene.

 pored Moravice
pored Moravice
 

Nedostaci Lepterije i Sokograda su: nedovoljno sreðene staze, mesta nisu elektrificirana, zbog √®ega ove staze i sama mesta ne mogu biti osvetljeni za no√¶ne šetnje, potrebno je i više tabli sa putokazima, kao i jedan vise√¶i most kojim bi se napravio kruŇĺni put do Sokograda, a i omogu√¶io pogled na jedinstveni kanjon oko njega, što bi predstavljalo još jednu turisti√®ku atrakciju.
 
 
 
 
 
 
 
 
Ozren je planina iznad Sokobanje √®iji je vrh na 1118 m nadmorske visine. Put od Sokobanje do Ozrena je dug oko 5 km. Na ovoj planini smeštene su dve bolnice. Jedna za plu√¶ne bolesti zbog nadmorske visine i borovih šuma, a druga je za le√®enje o√®nih bolesti, zbog obilja zelenila i povoljne ruŇĺe vetrova (stujanje i mešanje više vazdušnih struja) koja pogoduje ovoj vrsti le√®enja.

Lepote Ozrena
Lepote Ozrena

 
Na Ozrenu su i dva izletišta. Jedno pored O√®ne bolnice, i drugo koje je veoma prijatno pored ribnjaka, sa ogromnim sreðenim parkom, stolovima i klupama. Pored njega se nalazi i nekoliko kafana i parking prostor.


u krugu bolnièkog parka
u krugu bolnièkog parka


U blizini je i vodopad Ripaljka - najviši vodopad u Srbiji i prvi spomenik koji je zaštitila drŇĺava zakonom iz 1948. godine.  Vodopad Ripaljka je najviši vodopad u JI Srbiji, visok 11 metara.


vodopad Ripaljka
vodopad Ripaljka


Na planini Ozren, nalazi se još jedan od bisera ovdašnjeg turisti√®kog √įerdana: manastir Jermen√®i√¶ izgra√įen u XIV veku (1392. godine). Njegova je crkva posve√¶ena svetim arhangelima Gavrilu i Mihailu. Predanje kazuje da su manastir podigli Jermeni.

Manastir Jermenèiæi
Manastir Jermenèiæi



Na lepo ure√įenom izletištu Kalinovica, u šumsko-livadskom ambijentu, posebnu atrakciju predstavljaju dve sekvoje, ali i izvor √®ija hladna voda ne samo da toli Ňĺe√į, ve√¶ se i u mnogim slu√®ajevima koristi umesto hladnjaka.



Kalinovica
Kalinovica

Kalinovica
Kalinovica
 

Iako je poprili√®no duga√®ka, nije preterano naporna ni šetnja do "kamena ljubavi", na kome su se, kaŇĺu meštani, voleli hajduk Veljko i √ąu√®uk Stana. I danas je obi√®aj da dvoje mladih i zaljubljenih stane na kamen i poljubi se, veruju√¶i da to garantuje ve√®nu ljubav. Stolovita (usamljena) kamena stena nasred velike livade je simbol zaljubljenih. Ako se dvoje popnu na stenu zajedno i fotografišu se, ostaju zaljubljeni do kraja Ňĺivota.

Kamen ljubavi
Kamen ljubavi


Malo šumskim stazama, malo asfaltnim putem, moŇĺete do√¶i √®ak do Oštre √ąuke, najviši vrh Ozrena. Odatle puca pogled na Moravsku dolinu a kroz izmaglicu vam se ukazuje zmijolika Morava.

Oštra √®uka
Oštra √®uka
 
Oštra √®uka
Pogled sa Oštre √®uke prema Suvoj planini


Krenete li ozrenskim stazama, evo vas do manastira Jermenèiæ, Tatomirovog grada ili Ozrenske peæine.

Ozrenske livade kriju u sebi izvor „Ðerðelez“. Izvor je bio poznat još iz vremena robovanja pod Turcima. Turci su pored izvora √®inili bogomolju za kišu a pravoslavci su se umivali radi boljeh o√®injeg vida. Pored tog izvora Ňĺe√į moŇĺete utoliti i na √®esmi BarudŇĺija, ili Šopur na kojima te√®e hladna i √®ista "Ozrenska rosa".


Šopur √®esma
Šopur √®esma

 

Statistika

Na sajtu su trenutno 1 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas133
mod_vvisit_counterJuce208
mod_vvisit_counterOve nedelje1247
mod_vvisit_counterOvog meseca3659