Skip to content

Sokobanja

Reklame


Sokobanja smestaj
Apartmani Bajić
Apartman Stanojevic, Sokobanja
Pansion Sunny
Apartmani Markovic
Online izložba starih fotografija Sokobanje
Milošev konak
Milošev konak u centru banje


Areheološki nalazi govore da je naseobina kraj mineralnih izvora postojala još u doba neolita, a predmeti od bronze i  gvožđa potvrđuju postojanje banje u razdoblju od VII do VII veka p.n.e. Potvrđuje se da je Sokobanja staro naselje rimskog porekla, da je i tada postojalo kupalište - balnea, odakle i potiče naziv banja. Sokobanja je bila stalno na udaru silnika i moćnika. Često je potpadala pod vladu osionih Turaka ili podmuklih Austrijanaca (1690. i 1737), ali su je Srbi uvek ponovo oslobađali...

Areheološki nalazi govore da je naseobina kraj mineralnih izvora postojala još u doba neolita, a predmeti od bronze i  gvožđa potvrđuju postojanje banje u razdoblju od VII do VII veka p.n.e.

Nekadašnji izgled gradskog parka i kupatila
Nekadašnji izgled gradskog kupatila i parka

U zapisima istoričara i putnika (Feliks Kanic, pa Baron Heder i drugi) potvrđuje se da je Sokobanja staro naselje rimskog porekla, da je i tada postojalo kupalište - balnea, odakle i potiče naziv banja. Turski putopisac Eblija Čelebija svedoči, davne 1663. godine, da banja ima 200 drvetom pokrivenih kuća, šest džamija, dva hana i javno kupatilo. Kupatilo je navodno bilo, bilo impozantnih dimenzija, snažnih građevinskih obrisa sa kupolama pokrivenih olovom, sa šedrvantima i sobama za kupanje, ali i sa kupatilom "samo za žene". Kaže da je „vrlo impozantno, u dobroj graðevini, s kupolama pokrivenim olovom, sa šedrvanom i sobama za kupanje.“ Ima i posebno kupatilo „samo za žene, sa toplom vodom u koju se nemože ući dok se prvo ne promeša sa hladnom vodom.“ U ovim kupatilima lečili su se i oporavljali bolesnici iz Turske i Male Azije

Zbog svog geografskog značaja i lekovitosti svojih voda, Sokobanja je bila stalno na udaru silnika i moćnika. Često je potpadala pod vladu osionih Turaka ili podmuklih Austrijanaca (1690. i 1737), ali su je Srbi uvek ponovo oslobađali. Sredinom prve polovine XIX veka u Sokobanji je bilo oko 50 srpskih i oko 700 turskih kuća i pet džamija.

Sokobanju kao lečilište pominju i austrijski osvajači. General, grof šmetaus, 1737. godine piše: „ Naselje Banja dražesno je mesto. Ima jedan zamak koji je, kako izgleda, vrlo star; ima kupatila za koja se priča da su divna... Ona su sagraðena od mermera i održavaju se sa puno čistoće. Ovamo Turci dolaze iz svih krajeva, pa čak i iz Azije.“ šmeatus, takoðe, navodi da su pre Turaka ovde na lečenje dolazili još rimski legionari, ratnici Vizantije i srednjevekovne velmože.

Posle više uzastopnih pokušaja, Sokobanju je, 1810. godine, oslobodio čuveni junak Hajduk Veljko Petrović. Bio je i vojvoda u Sokobanji do 1811. godine, kada je premešten za vojvodu u Negotin. Od 1813. do 1832. Sokobanjom su upravljali Turci.

Sokobanja je konačno oslobođena od Turaka 1833. godine, kada je ušla u sastav mlade srpske države.

Sokobanjci su aktivno učestvovali u balkanskim ratovima, u Prvom svetskom ratu i NOR (1941-1945). U Drugom svetskom ratu boreći se protiv okupatora Nemaca i Bugara, a i njihovih pomagača (belogardejaca, četnika i dr.) Sokobanja je podnela velike žrtve - 419 ljudi je poginulo u borbama, ili streljano kao žrtve terora. Konačno je oslobođena 14. avgusta 1944. godine.

Oslobodioci banje
 
 
  • Razvoj Sokobanje od 1833. do 1945.

Procvat Banje u Kneževini Srbiji, posle osloboðenja od Turaka, je sa današnje distance zanemarljiv, ali za prilike koje su karakteristične za XIX vek, bio je vrlo značajan. Odmah posle osloboðenja Knjaz Miloš nareðuje: „ da se opravi amam“, da se podigne „špitalj“ i konak za njega. šalje banjske vode na analizu u Beč i postavlja prvog banjskog lekara Leopolda Erliha koga Banjčani prekrštavaju u Ðorða Novakovića ili samo dr Ðoka Pokrštenjak. Knjaz često dolazi u Banju ili šalje članove svoje porodice. A gde je Knjaz, tu je i čitava dvorska svita, pratnja, posluga, straža i ostali narod. Tada su začete klice banjskog turizma koji traje do današnjih dana.

Godine 1837., 8. juna (po starom kalendaru) iz kancelarije Knjaza Miloša u Kragujevcu, napisan je uput za praporčika (zastavnika) Lazarevića, koji se šalje u Banju radi upotrebe tople vode a ima ga primiti dr Djoka i dati mu upute za lečenje. Taj uput (vaučer) je poslužio da se u Sokobanji početak razvoja turizma računa od 21. juna, a 2002. godine navršava se 165. godina.

Zgrada u kojoj se danas nalazi RTV Sokobanja
Zgrada u kojoj se danas nalazi RTV Sokobanja

Početkom XX veka bogatiji trgovci i mehandžije grade luksuznije vile zasvoj boravak ali i za smeštaj banjskih gostiju. Banja postaje privlačna za boeme ali i za intelektualnu elitu tadašnje Srbije. To interesovanje traje sve do početka Drugog svetskog rata. Političari, književnici, naučnici svetskog glasa i ugleda kakvi su bili Josif Pančić, Emilijan Josimović, Jovan Cvijić, Dragoljub Jovanović kao i prvaci pozorišne umetnosti poput Milivoja Živanovića, Žanke Stokić i drugi, postaju stalni gosti Sokobanje.

U vreme kada ni lingvisti nisu koristili reč ekologija, Sokobanja dobija svoje prvo ekološko i turističko društvo pod imenom „Društvo za unapreðenje i ulepšavanje Sokobanje i njene okoline“. Na čelu društva stajao je Upravni odbor sa predsednikom dr Petrom Dojićem, banjskim lekarom.

Pokrovitelj Društva postaje Arhiepiskom Beogradski i Mitropolit Srbije gospodin Mihailo. Društvo preduzima niz radnji da se Sokobanja približi tadašnjim svetskim banjama. Uvodi se električna instalacija za faradizaciju i hidro-električna kupanja u osam kada banjskog kupatila. Te, 1895. godine Sokobanja je zakoračila u Evropu.

Izmeðu dva svetska rata gradi se prvi savremeni banjski hotel. Gradi ga banjski trgovac Velja Milenković a dobija naziv hotel Evropa, današnji konak Park. Na najlepšim lokacijama grade se vile za banjske goste, vodovod, elektrifikacija, javna rasveta, podižu parkovi i ureðuju izletišta. Najpoznatije izletište u to vreme je Vrelo sa raskošnim parkom i jezerom za vožnju čamcima. Vrelo je i danas najbliže izletište Sokobanje ali umesto jezera ima divnu šumsku pozornicu za velike priredbe i festivale.

 

  • Razvoj Sokobanje posle II svetskog rata

Ratna razaranja nisu zadesila Sokobanju ali je banja iza rata nasledila malo privrednih objekata, nekoliko kafana, trgovina, pomenuti hotel Park, topla kupatila „Park“ i „Banjicu“ i gradsku bolnicu. Ostalo je i nekoliko vila u kojima su smeštani banjski gosti.

Kaldrma u centru Sokobanje
Kaldrma u centru Sokobanje

 

Šezdesetih godina dvadesetog veka pripremaju se projekti i programi za izgradnju hotela i drugih pratećih turističkih objekata. Gradi se hotel Turist, restoran Vrelo, dograðuje Odmaralište RVI (danas prirodno lečilište Banjica). Grad dobija savremeni izgled izgradnjom ulica, trgova, vodovoda, rasvete. Grade se hoteli: „Zdravljak“, „Sunce“, „Moravica“ i Zavod za rehabilitaciju (današnja specijalna bolnica za nespecifična plućna oboljenja). Pored osnovne škole Sokobanja dobija i Gimnaziju, osavremenjuje se dečji vrtić „Bucko“, gradi dom zdravlja.

Pored hotelskih kapaciteta grade se privredni objekti i razvija drumski saobraćaj. Sa Sokobanjom se povezuju sva seoska naselja savremenim putevima. Čista i zdrava sredina doprinosi da se svi proizvodi iz seoskih domaćinstava lako prodaju na pijaci. Tu pre svega spadaju čuveni sokobanjski sir i rtanjsko jagnje.

Lovački dom na Vrelu
Lovački dom na Vrelu

Sokobanja nema razvijenu privredu osim turističke. Opredeljenje da se u Sokobanji ne grade fabrike sa dimnjacima uticalo je da od privrednih grana sokobanjskoj opštini osim Rudnika mrkog uglja „Soko“ i nema značajnijih privrednih subjekata. Manji kapaciteti mlekarske, pekarske i klaničke industrije zadovoljavaju potrebe lokalne sredine. Sva proizvodnja i uslužne delatnosti koncipirane su za zadovoljenje potreba graðana i turista. Poslednjih godina turistički promet Sokobanje nalazi se u vrhu srpskog turizma.

I poslednja ratna razaranja nisu pogodila Sokobanju. Sokobanja je bila i ostala oaza ekoloških odredišta u Srbiji. Kao prva ekološka opština postaje uzor drugim sredinama kako očuvati životnu sredinu u najširem smislu.

 

Trebička česma
Trebička česma

 

 

Za više starih fotografija i razglednica, molimo posetite naš forum ili retro album u fotogalriji

Možete posetiti ove strane direktno: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 


Stare slike i razglednice iz Sokobanje

 

Komentari (1)Add Comment
Odlicna ideja i realizacija
napisao skokospa , 24, March, 2009
Svaka Vam cast sa ovom akcijom objavljivanja starih fotografija.
Nadam se da ce se jos ljudi prikljuciti.mislim da bi ste trebali da pitate Diska jer on koliko ja znam ima dosta starih fotografija Sokobanje....
Prijavite neodgovarajući komentar
glasaj protiv
glasaj za
Glasova: +0

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy
 

Reklame


Vila Čair
Kaskade & Panonija - pansion i apartmani
Apartmani Banjica
Vila Natalija
Apartmani Relax
Apartmani Erdeljanov

Doček Nove godine

Doček Nove godine Sokobanja

Prijavljivanje







Zaboravili ste lozinku?
Nemate nalog? Napravite nalog

Kontakt

Info centar Soko Banja 018-833-988 info@soko-banja.org

Smeštaj

Sokobanja

Prethodne i ove godine privatni smestaj sokobanja 2018 je postao popularan zbog vaucer Sokobanja sobe mogućnost. Mnogi stanodavci ponudili su ovu mogućnost gostima. Cene smestaja u sokobanji 2018 iste su kao i lane. Izdavanje stanova u Sokobanji kao i izdavanje sobe Sokobanja kao i sobe sa kupatilom u Sokobanji sada se nude preko vaučera. Soko banja smestaj sada se nudi na nekoliko načina u nekoliko kategorija:

Sokobanja vaučeri

Statistika

Na sajtu su trenutno 0 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas60
mod_vvisit_counterJuce193
mod_vvisit_counterOve nedelje625
mod_vvisit_counterOvog meseca625