Skip to content

Sokobanja

Reklame


Sokobanja smestaj
Apartmani BajiƦ
Apartman Stanojevic, Sokobanja
Pansion Sunny
Apartmani Markovic
Rtanj - planina za sva vremena

Rtanj je planina kupastog oblika. On se vidi odasvud. Sa svih planina u Šumadiji vidimo njegovu daleku šiljatu glavu. ƈak sa Avale, za vreme lepih vedrih dana, nazire se Rtanj u izmaglici. U vreme mraznih i sunĆØanih dana sa Kopaonika može se ugledati kako se u daljini, nad vencima i poravnjenom linojom planina ukazuje Šiljak - ĆØuveni vrh na Rtnju.

 

Teško je opisati sve osobine Rtnja. Ako pogledamo kartu, uoĆØiƦemo jedan ĆØetvorougaonik: sa zapada Velika i Južna Morava, sa juga Nišava i železniĆØka pruga Niš-Pirot, sa istoka dugaĆØki greben Stare planine, naslonjen na Vršku ĆØuku, ispod koga protiĆØe Timok i prolazi pruga Niš-ZajeĆØar-Prahovo, a sa severa Crna reka koja teĆØe na istok, klisura ƈestobrodice, a duž njih železniĆØka pruga ZajeĆØar-ParaƦin.

Kada se sa Rtnja pogleda na sever, vidi se Deli Jovan, Stol i Veliki Krš, kao svedoci da se Dunav probio kroz stene Karpata. Rtanj je u podnožju uglavnom sastavljen od pešĆØara i stena, a u višim delovima od kreĆØnjaka. Gore u kreĆØnjaku nigde nema vode - Rtanj je poznat po tome što svoje posetioce muĆØi žeĆ°u. Sva voda otiĆØe kroz kreĆØnjak, a onda u nižim delovima izbija u jakim vrelima po ivici planine. U podnožju se nalaze ledenice iz kojih je moguƦe izvaditi led koji se formira usled konstantne promaje koja obara temperaturu u ledenici.

Ako pogledamo Rtanj sa severa i juga, ukazuje nam se kao dugaĆØak greben - dok je dole širok, gore se sužava u uzani iviĆØasti zid. A na istoĆØnom kraju grebena uzdiže se glavni vrh, oštar. To je šiljak, visok 1566 metara. Baš taj vrh, koji tako jasno strĆØi u vis i ĆØini da se Rtanj vidi iz daleka, ĆØini ga gospodarem cele IstoĆØne Srbije, u kojoj ga niko visinom nije nadmašio.

"...Kada su lepi letnji dani, oko njega se igraju oblaci; perjasti beli oblaci, gonjeni u visanama vetrom, zakaĆØe se za Šiljak, obaviju ga, talasaju se i obilaze neko vreme oko njega, zatim se otkaĆØe i popnu u visinu... Kad se gusti oblaci poĆØnu uzvlaĆØiti uz strane Rtnja i penjati uz Šiljak, gotovo je pouzdan znak da Ʀe biti kiše; pre nego što ona pljusne, dune jak vetar, magle se poĆØnu talasati i povijati po dolinama i izlaziti na niže vrhove. Nije redak sluĆØaj da podgorinu Rtnja pokriju oblaci i pljusne kiša, a na Šiljku sunce greje i iznad njega je vedro" Ovo je jedna od odlika ove lepe planine u IstoĆØnoj Srbiji" (Ratimir StefanoviƦ - "Zapisi iz naših planina")

Druga odlika je endemska vrsta - Rtanjski ĆØaj koji raste samo na Rtnju. Druga vrsta ove lekovite trave raste na Olimpu u GrĆØkoj. Tradicionalno 7.juna svake godine kada je dan Sv.Jovana (biljober) puno sveta skupi se u Sokobanju odakle se organizovano kreƦe na Rtanj preko sela Vrmdže.  To su uglavnom zaljubljenici u prirodu i lekovite biljke koji ovu manifestaciju vide kao jedinstvenu priliku da se ponovo okupe i druže.

Sada je sve veƦi broj planinara koji ne biraju vreme kada se penju na ovu planinu. Dolaze iz cele Srbije i penju se na vrh bez obzira na kišu, blato, maglu, sneg, hladnoƦu i vukove koji obitavaju na Rtnju. Pored planinara Rtnja pohode i biciklisti koji Rtanj vide kao pravi izazov, a u zadnje vreme i paraglajderisti vrše prelete nad njim.

U prilogu za Vas smo napravili animaciju koju možete pogledati u PopUp prozoru ukoliko imate Java Aplet instaliran u browseru. Uživajte u fotografijama i ... obavezno posetite Rtanj!

 

Za Vas smo izdvojili neke interesantne linkove: 


Na sledeƦoj strani možete proĆØitati više o akciji renoviranja kapele na Šiljku.

Milorad Grgurov, zaljubljenik u planinarenje, veruje da najviši vrh u Srbiji može da postane mesto hodoĆØašĆ¦a

O planini Rtanj veƦ decenijama se ispredaju razne priĆØe, te u njenoj utrobi se nalazi heliodrom na koji sleƦu vanzemaljci sa svojim ĆØudnim letelicama, te iznad vrha, visokog 1.566 metara, nadleƦu svetleƦe kugle, u bunarima su viĆ°ene pastrmke i još mnogo toga što raspaljuje maštu i najveƦih racionalista.

PriĆØa o zlatu i draguljima u utrobi planine, a koja je verovatno vezana i za legendu o navodnom dvorcu ĆØarobnjaka koji je postojao na ovom mestu i bio visok koliko i današnja planina, u kome je ĆØuvano ogromno blago, donela je mnogo nevolje ovoj prirodnoj lepotici. Neumorni i neumoljivi tragaĆØi za zlatom u nekoliko navrata su dinamitom razrušili kapelicu posveƦenu Svetom ƐorĆ°u na vrhu planine, koju je svom mužu Julijusu Minhu, bivšem vlasniku rudnika na Rtnju, podigla supruga Greta.

Kapelica, koja se od 1932. godine nalazi na vrhu Šiljak, danas je samo ruševina. Godinama unazad najavljivana je obnova kapele, ali je sve ostalo samo "mrtvo slovo na papiru". Najavljivana je i pomoƦ RepubliĆØkog geodetskog zavoda, privatnih i društvenih preduzeƦa, i na kraju se od svega odustalo. Malobrojni entuzijasti poslednjih meseci ponovo zagovaraju tu ideju.

- Šta bi drugi narodi sve uradili da imaju takvu planinu kao što je Rtanj - kaže Milorad Grgurov, koji veƦ godinama sa devetoĆØlanom porodicom živi pod srpskom Fudžijamom, kako neki nazivaju Rtanj. - Osnovali smo Inicijativni odbor koji veƦ uveliko radi na tome da se kapelica obnovi, ali i na vrhu postavi jedan monumentalni krst koji bi se video ne samo iz svih delova Srbije, veƦ i iz kosmosa, kao simbol naše pradedovske vere. Makedonci su to veƦ uradili, Rumuni takoĆ°e, pa zašto i mi ne bismo postavili jedno takvo znamenje nad Srbijom.

Milorad, koga ovde pod Rtnjom više znaju kao Popa i kao bivšeg iskušenika u manastiru BoĆ°ani, veli da inicijativa o podizanju velikog monumentalnog krsta nailazi na otpor, najviše zbog novca.

- Ma, novac ne treba da bude problem kada je tako nešto u pitanju - kategoriĆØan je Milorad - Kada bi svako ko doĆ°e na planinu Rtanj i svi oni koji u njenoj blizini žive, i ne samo oni, izdvojili po jedan jedini dinar - eto nama znamenja nad Srbijom. Ništa ne treba da predstavlja problem kada se to stvarno i želi.

Grgurov, ali i drugi zagovornici ove ideje, ne žele da ovome daju nekakav mistiĆØni znaĆØaj, veƦ da kao sasvim normalno doživljavaju - da na vrhu najviše planine u Srbiji stoji obeležje vere toga naroda. O verskim praznicima, u obnovljenoj kapelici Svetog ƐorĆ°a služila bi se liturgija. Bio bi to poseban doživljaj za sve prisutne. U vreme kada je gospoĆ°a Greta Minh u seƦanje na svog supruga podigla kapelicu, na vrhu Rtnja postojao je još jedan objekat koji je služio kao sklonište od nevremena onima koji su ovde dolazili da u dušu utisnu veliĆØanstveni prizor raĆ°anja sunca, kada pogled puca do susednih zemalja, Bugarske i Rumunije. Danas je tu samo kamenje sa temelja nekadašnje graĆ°evine.

- Želeli bismo da kapelica bude proširena, odnosno da oltarni deo bude veƦi nego sadašnji, ali i ĆØitava kapelica, kako bi unutra mogao da stane što veƦi broj ljudi - objašnjava Grgurov. Monumentalni krst bi bio visok oko 150-200 metara, bio bi ĆØeliĆØne konstrukcije i osvetljen. Na projektu rade struĆØnjaci koji za to ne traže ni dinara.

Mnogi su skeptiĆØni i kažu da bi veliki problem predstavljalo iznošenje graĆ°evinskog materijala na vrh planine. U vreme kada je žena nekadašnjeg vlasnika rudnika podizala kapelicu, u stenama je bio uklesan put koji je vodio do pod sami vrh. Danas, osim planinarskih, obeleženih staza, drugog puta nema. Vidljivi su obrisi nekadašnjeg puta, a jedan broj meštana naselja Rtanj zagovara ponovnu izgradnju puta. Drugi se, pak, protive ovoj ideji, tvrdeƦi da Ʀe planina izgubiti ekološki znaĆØaj, a brujanje automobilskih motora narušiti mir i prirodni sklad, koji je ovde izraženiji više nego na bilo kom drugom mestu.

- Zadovoljstvo je da se do vrha, kapelice i monumentalnog krsta stigne pešice, hodoĆØasteƦi - kaže Grgurov. - Gospod Isus Hristos je pešaĆØio ili jahao magarca, zašto i mi to danas ne bismo mogli.

Oni koji zagovaraju izgradnju puta, veƦ su ga na neki svoj naĆØin trasirali, postavljajuƦi ogledalca kao oznake pravca. Zagovornici ekologije skeptiĆØno vrte glavom i kažu da je za tako nešto potrebno mnogo para te da zbog toga ne veruju da Ʀe luksuzni automobili uskoro moƦi na krov Srbije. Osim, kako kažu, ako se ne pojavi neki dobrostojeƦi donator koji bi želeo da novac uloži u izgradnju puta.

Milorad Grgurov negira da ova ideja o postavljanju krsta ima direktne veze sa oživljavanjem turizma na planini Rtanj.
       

Podrška crkve

Grgurov tvrdi da su se u rad Inicijativnog odbora za podizanje monumentalnog krsta veƦ mnogi ukljuĆØili, a da postoji i podrška opštinskih i crkvenih vlasti. Verujemo da Ʀe ideju podržati i svi drugi i da Ʀe pomoƦi svojim prilozima. Onda postavljanje znamenja pravoslavne vere na vrh Rtnja i u fiziĆØkom smislu neƦe predstavljati nikakav problem.

 Izvor: glas-javnosti.co.yu

 

 

 

 

Reklame


Vila ƈair
Kaskade & Panonija - pansion i apartmani
Apartmani Banjica
Vila Natalija
Apartmani Relax
Apartmani Erdeljanov

DoĆØek Nove godine

DoĆØek Nove godine Sokobanja

Prijavljivanje







Zaboravili ste lozinku?
Nemate nalog? Napravite nalog

Kontakt

Info centar Soko Banja 018-833-988 info@soko-banja.org

SmeŔtaj

Sokobanja

Prethodne i ove godine privatni smestaj sokobanja 2018 je postao popularan zbog vaucer Sokobanja sobe moguƦnost. Mnogi stanodavci ponudili su ovu moguƦnost gostima. Cene smestaja u sokobanji 2018 iste su kao i lane. Izdavanje stanova u Sokobanji kao i izdavanje sobe Sokobanja kao i sobe sa kupatilom u Sokobanji sada se nude preko vauĆØera. Soko banja smestaj sada se nudi na nekoliko naĆØina u nekoliko kategorija:

Sokobanja vauĆØeri

Statistika

Na sajtu su trenutno 0 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas30
mod_vvisit_counterJuce262
mod_vvisit_counterOve nedelje562
mod_vvisit_counterOvog meseca4725