Skip to content

Sokobanja
Ukazanje Svete Petke
- Molim?! – bijesnio je gore Gospod Bog tako gnjevno da je cijeli jun padala kiša nad Srbijom. – Odakle ti ta ideja?!
- Mislila sam da se uka┼żem na televiziji – skrušeno je u pod gledala Sveta Petka. – Šta imamo od toga da se ljudima ukazujemo u provincijskim varošicama?
- Jesi li ti bre normalna?

- Gospodine – bila je Sveta Petka na rubu suza. – Mi moramo da idemo u korak sa vremenom. Tu su novi mediji, internet, Fejsbuk, Majspejs, Tviter, moramo da se pribli┼żimo smrtnicima. Što im se ne bih obratila barem SMS-om?
- A šta fali našim starim metodama ukazivanja?
- Ništa, zaista, nemojte pogrešno da me razumete – zaplakala je svetica. – Ali ponekad imam ose├Žaj kao da nas je, hm, pregazilo vreme.

Zamislite koliko bi ljudi ├Ęulo Vašu re├Ę kad bih se ukazala, recimo, kod Olje, u „Utisku nedelje“.
- Ne dolazi u obzir! – zagrmio je Svevišnji. – Ti si pravoslavna svetica, bre, da li ti je to jasno, nisi ti neka moderna katoli├Ęka flundra iz Holivuda! Bi├Že kako sam rekao!
- Mo┼że li onda barem u Beogradu? – preklinjala je Petka pla├Ęu├Ži. - Ima i tamo lepih parkova i drve├Ža!
- Ne, ne i ne!

Sveto drvo u Donjem Adrovcu

I tako se krš├Žanska podvi┼żnica i iscjeliteljka Sveta Petka prošle subote ukazala u kori brijestovog stabla u selu Donjem Adrovcu kod Aleksinca. Ve├Ž danima mještani okolnih sela obilaze ├Ęudesno stablo, mole se, pale svije├Že i snimaju mobitelima kako Sveta Petka pla├Ęe. Zašto popularna srpska svetiteljka pla├Ęe, nitko ┼żiv ne zna. Ne zna ni sve├Ženik Slavoljub Petrovi├Ž, paroh ┼żitkova├Ęki. „Mo┼żda je to opomena narodu jer je krajnje vreme da se Srbi vrate veri“, u├Ęeno tuma├Ęi paroh reporteru Blica.

Zašto, zaista, i danas – u vrijeme komunikacijske revolucije – krš├Žanski sveci još uvijek ┼żive u tehnološkom srednjem vijeku, pa se, potpuno indiferentni prema mogu├Žnostima mobilne telefonije, be┼żi├Ęnog interneta i satelitske televizije, i danas ljudima javljaju u posje├Ęenim panjevima i kori drveta?

Vrag ├Že ga znati. Mislim, doslovno: vrag ├Že ga znati. Vrag, poznata je stvar, obo┼żava nove medije i suvremenu tehnologiju. Pitate li bilo kojeg sve├Ženika, ┼żitkova├Ękog paroha ili rimskog papu, svaki ├Že vam re├Ži da u kompjuterima, televiziji i mobitelima ├Ęu├Ęi Sotona. Što bi se reklo u Bosni, ima ga taman da je ovolicki. Pa otamo vreba neopreznu djecu i uvla├Ęi ih u svoj pogani svijet. A Gospodin i njegova sveta djeca javljaju se ljudima ├Ęestito i ├Ęedno, u kori brijestova ili jasenova stabla.

Bogorodica u drvetu


- Šta pla├Ęeš? – pita tako ovih dana Hristos Svetu Petku.
- Ma ništa – briše Petka o├Ęi. – Ne da mi na televiziju.
- Došao, zna├Ęi, tvoj red – na to ├Že Sin Bo┼żji. – I? Gde ti je raspored?
- Donji Adrovci, opština Aleksinac, Nišavski okrug.
- ├ćuti, znaš kakav je Stari, još si dobro prošla – tješi je kroz smijeh Isus. – Mene poslednji put dopala Bijeljina.

Mesto hodo├Ęaš├Ža ?

Sjetit ├Žete se i vi tog slu├Ęaja, brujalo je o tome cijelo pravoslavno srpstvo, kad se onomad u samom centru Bijeljine, na stablu jasena ukazao lik Hristosov lik. „Hrist kao da ga je kakav ikonopisac naslikao, baš na mestu gde je odse├Ęena grana“, pisala je potresena reporterka Politike. „Zra├Ęi mirom i dobrotom. I nekom tugom, valjda što smo ovakvi, skloni da vidimo trunku u tu├░em oku, previ├░aju├Ži balvan u sopstvenom.“

Takav je, eto, naš svijet. Ne vidi balvan u vlastitom oku, a vidi trunku u tu├░em. I ne samo trunku! Prije ├Že lik Isusa Krista vidjeti u toj trunki, nego da u svom oku vidi balvan. Zato se valjda – ispravno tuma├Ęi reporterka – Isus ukazuje u panjevima, kori drve├Ža, osje├Ęenim granama, op├Ženito, shvatili ste, u balvanima. Stoji tako Isus danima, tjednima, sve dok ga ne provali neki lokalni paroh ili reporterka Politike.

- Što mene nikad ne dopadne Bosna! – zavapi Sveta Petka.
- Šta bi ti u Bosni? – iznenadio se Hristos.
- Dobro, ne mora Bosna, mo┼że i Hercegovina – zaiskri Petki u oku. – Da se lepo javim, da pošaljem poruku onako, ljudski, na srpskom, da me ceo svet razume. Pa da mi sagrade lepu crkvu i da dolaze milioni ljudi. A ja lepa, mlada, u belom.
- ├ćuti bre, ├Ęu├Žete Stari – hitro Hristos stavi dlan Petki na usta. – To je katoli├Ęka ujdurma! Znaš kako je meni bilo!




Sje├Ža se Petka, sjetit ├Žete se i vi, kad se nedavno na kamenom kipu Bogorodice u Me├░ugorju ukazao lik Isusa Krista, pa ostao – pisale novine - ukazan puna ├Ęetiri dana. „Moj sin papa Benedikt XVI. dobio je milost da ujedini krš├Žanstvo“, prenijela je tada Kristovu poruku vidjelica Ivanka.
- Stvarno si to rekao? – zaprepašteno ├Že Petka.
- Ma jok, bre, to onaj katolik – odmahnuo je rukom Hristos. – Ali objasni ti Starom. Poludio je kad je ├Ęuo.
- Hm, da – zamišljeno ├Že Petka. – Mo┼żda bi bilo jasnije kad bismo ostavljali baš poruke, kao SMS-ove. Da nema nesporazuma. Pa lepo da na kori drveta, ili na zidu, da piše, šta ja znam, „Vratite se veri“. Ili „Kosovo je Srbija“.
- Ne vredi, ja pišem ve├Ž mesecima, pa niko ne reaguje. Ceo Beograd sam išarao. Nema dok se ne pojavim u panju.



Muslimani, recimo, nemaju tih problema. Njima se nikad ne ukazuju ni Alah d┼ż. š., ni Muhamed a. s., a kamoli Isaa Pejgamber, sallallahu alejhi ve sellam. Ne da dragi Bog, koji je strogo zabranio svako crtanje, slikanje ili ukazivanje ljudskih i svetih likova. Ali mogu zato kaligrafske poruke, jasne i nedvosmislene: baš ovih dana, dok Sveta Petka pla├Ęe na brijestovu deblu u Donjem Adrovcu, ribari iz Mombase u Indijskom su oceanu ulovili ribu kojoj na ljuskama jasno i ├Ęitko na arapskom piše „Alah je najve├Ži od svih“. "Potvr├░eno je da se radi o stihu iz Kurana", rekao je glavni tajnik Vije├Ža imama i propovjednika Kenije. Koji tjedan ranije, recimo, u jednoj su prodavaonici ku├Žnih ljubimaca u Liverpoolu otkrivene dvije ribe na kojima je pisalo "Alah" i "Muhamed".

Zašto Alah s ljudima komunicira isklju├Ęivo ribama, teško je re├Ži, ali tako je. Kao što krš├Žanski Bog iz nekog razloga voli drve├Že. I dok se krš├Žanski sveci javljaju likovima na deblima, nešto kao MMS, islam je, eto, prihvatio SMS.

- Zašto oni mogu, a ja ne smijem? – pitao je Muhamed dobrog Alaha.
- Zato što su oni nevjernici – kratko je odgovorio Alah.
- Ali barem u Bosni, tamo svašta mo┼że – tvrdoglavo je navalio Muhamed. – Samo reisu da se javim. Sekundu jednu.
- Ne i ne! – zagrmio je Alah i bacio mu na stol veliku ribu, lijep komad lubina od tri kilograma. – Sad šuti i piši.

Za to vrijeme, katoli├Ęki Krist gleda sa kamenog kipa u Me├░ugorju i smije se.
- Šta ti je, šta se smeješ? – pita ga pravoslavni brat Hristos sa onog stabla u Bijeljini.
- Kako ne├Žu? Ti se ukazuješ na drve├Žu, Republika Srpska cijela od šume. Ja se ukazujem na kamenu, Hercegovina cijela od kamena – kroz smijeh ├Že Krist. – A Muhamed Bošnjacima šalje poruke na ribama.
- Pa?
– Pa zaboravio im dati izlaz na more!





tekst: Boris De┼żulovi├Ž
foto:
Dragoljub Stojanovi├Ž, An├░elkovi├Ž Sanja

Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy
 

Statistika

Na sajtu su trenutno 0 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas33
mod_vvisit_counterJuce244
mod_vvisit_counterOve nedelje788
mod_vvisit_counterOvog meseca1052