Skip to content

Sokobanja
Putovanja: 48 sati kroz Srbiju

Kao i svi  drugi muževi, i ja sa godinama u braku stiĆØem neophodna iskustva. Kada je pre pet godina supruga najavila odlazak na godišnjicu maturske veĆØeri (tj. vikend u ParaƦinu), to je bila prilika da se istaknem i samostalno priĆØuvam dvoje sitne dece a usput obavim i sve moguƦe kuƦne poslove. Sada, pet godina kasnije, velikodušno sam (tj. "smo" - raĆØunajuƦi i decu, više ne tako sitnu) ponudio vožnju do ParaƦina (a i nazad), s tim da nas troje koji ništa ne obeležavamo, prenoƦimo negde u širem regionu i sutra doĆ°emo u neko doba kada se "maturanti" siti ispriĆØaju, pa da se vratimo u Beograd i da tamo ustreptalo saĆØekamo 2014. godinu i novu godišnjicu mature. A kuƦne poslove Ʀemo veƦ obaviti po povratku. Gem, set i meĆØ.

Pošli smo iz Beograda u subotu, oko podne, po kišovitom danu i sve je liĆØilo na obiĆØan "allez-retour" do/od srpske prestonice stakliƦa.

Da baš sve  ne bude samo i jedino auto-put, kod Velike Plane smo skrenuli ka manastiru Koporin, manastiru ĆØiju tablu - putokaz veƦ više od deceniju gledamo kada idemo iz Beograda ka jugu i svaki put sebi obeƦamo da Ʀemo obavezno svratiti ĆØim sledeƦi put poĆ°emo na tu stranu.

Kako Ʀu to još jednom navesti  u ovome tekstu malo kasnije, ništa lepše ni logiĆØnije nego do srednjovekovnog manastira doƦi - srednjovekovnim putem. Pretpostavljam da ni u vreme Despota Stefana (Stefana LazareviƦa, Stefana Visokog ili Uzun-Stefana - po "turski": uzun = visok) po putu nije bilo toliko ošteƦenja i rupa? Kako god, posle nekoliko kilometara vožnje izlazi se iz Velike Plane (zaista je velika) i uskoro se dolazi do Koporina, prateƦi uredno poreĆ°ane putokaze.

Kroz kapiju manastirske porte  ulazite u pravo malo imanje, a  dalje vas ka crkvi posveƦene Sv. ArhiĆ°akonu Stefanu nizbrdo vodi puteljak oiviĆØen bokorima ruža i ukrasnim žbunjem i drveƦem . Prava mala botaniĆØka bašta. Sa leve i desne strane nalaze se konaci i pomoƦne manastirske zgrade, a u dnu imanja uzdiže se crkva - koju je Sv. Despot Stefan podigao posle Angorske bitke, 1402. godine. Manastir je mnogo puta stradao i isto toliko puta se dizao iz pepela, i kao i veƦina manastira na ovom podruĆØju bio napušten, spaljen i razrušen u periodu od Velike seobe Srba pa sve do 19. i 20. veka. NajznaĆØajniji saĆØuvani dokumenat, spašen od propasti, danas je - delo Ć°akona Damjana - Koporinski Letopis.

Oko treƦina  prvobitnih fresaka nekako je saĆØuvana tokom vekova, a meĆ°u njima je na desnoj strani ulaznog zida naosa i freska ktitora Koporina - Despota Stefana.

Tokom radova 1977. godine na obnovi crkve, pronaĆ°ena je grobnica sa moštima, za koje je naknadnim ekspertizama zakljuĆØeno da pripadaju Svetom Despotu Stefanu LazareviƦu. Despot Stefan, barem mi se ponekad tako uĆØini, u našoj istoriji nema mesto koje zaslužuje prema onome šta je uspeo da uradi (sa Srbijom) u okolnostima koje su bile neverovatno nepovoljne po Srbiju, u periodu posle Kosovskog boja. Ako vam dopadne ruku knjiga "Vitez u doba zla" od Nikole MoravĆØeviƦa, sve Ʀe vam biti mnogo jasnije. Tri i po decenije vladavine Stefana LazareviƦa, koji je bio i veliki vojskovoĆ°a i strateg, dalekovidi državnik, pisac i prevodilac, narodni prosvetitelj i umetniĆØki mecena - nisu samo odložili upad Turske u Srbiju, veƦ su srednjovekovnu državu posle teškog poraza na Kosovu doveli do nesluƦenih visina u privredi i kulturi i time poslužili formiranju moderne, proevropske države. Iako "okovan" paralelnim vazalstvom i prema Turskoj i prema Ugarskoj, uspeo je da ujedini državu i da uĆØvrsti vlast, tako što je zvanja i titule u državnoj upravi delio prema sposobnostima i zasluzi, a ne po poreklu (neke stvari u ovoj državi su bile bolje ureĆ°ene pre 600 godina?), tako što je stvorio jaku državnu upravu i jaku najamniĆØku vojsku - a sve to uz borbu sa najbližim roĆ°acima i ĆØak roĆ°enim bratom, Vukom.

Monahinja koju smo zatekli u crkvi, ljubazno nam je priĆØala o manastiru, pokazala nam skiptar, krunu i maĆØ Despota Stefana, pozlaƦene posle otkrivanja, koji se nalaze u gornjem delu kovĆØega sa moštima. Ako se približite Ʀivotu, na delu blizu krune osetiƦete specifiĆØan miris koji potiĆØe od mira iz svetiteljskih moštiju. PriĆØala nam je monahinja i o ĆØudotvornosti mesta gde su mošti pronaĆ°ene, koje je, uz vodu iz obližnjeg svetog izvora kao i ustrajne molitve, pomoglo mnogim nerotkinjama da osete ĆØari majĆØinstva.

A kako i ne bi pomogao, pun ljubavi duh pisca ĆØuvenog Slova Ljubve, gde Stefan LazareviƦ, izmeĆ°u ostalog kaže:

... Junoše i  deve,

za ljubav prikladni,

ljubav uzljubite,

ali pravo i  nezazorno,

da mladiƦstvo i devstvo ne povredite,

ĆØime se priroda  naša

božanstvenoj  prisajedinjuje,

da božanstveno  ne uznegoduje.

"Ne rastužujte, reĆØe apostol,

svetoga Duha Božijeg,

kojim ste zapeĆØaƦeni

javno u krštenju."...

Bunar sa svetom vodom nalazi se stotinjak metara podno  crkve, a dok pijete vodu gleda na vas velika ikona Bogorodice. Pored crkve se nalazi i putokaz ka Crkvi Pokajnici i Radovanjskom Lugu, gde piše i da vam za tu šetnju treba oko sat i ĆØetrdeset minuta. Druga varijanta je, naravno, da sednete u kola, ali vam treba malo raspitivanja po obližnjim selima i pojedinim raskrsnicama da ne biste zalutali, tj. promašili skretanje. Pošto smo bili u žurbi, ovu posetu smo odložili za neki drugi put. InaĆØe, crkva Pokajnica posveƦena je Svetom ocu Nikolaju Miriklijskom i podigao ju je 1818. godine knez smederevske nahije Vujica VuliĆØeviƦ u znak pokajanja zbog ubistva svog kuma Vožda KaraĆ°orĆ°a. Samo mesto gde je ubijen KaraĆ°orĆ°e (13. jula 1817.) nalazi se u pomenutom Radovanjskom Lugu, 3-4 km udaljenom od Crkve.

Kolima smo dalje projurili (poštujuƦi novi Zakon o saobraƦaju) kroz Bošnjane i RaĆØu, putem ka Markovcu. Ako odatle želite da nastavite ka Svilajncu, vozite oprezno da ne biste promašili (neobeleženo) skretanje sa glavnog puta. Ako ga ipak promašite, nastavljate ka Lapovu, a tu smo se ponovo ukljuĆØili na autoput i brzo stigli do Ɔuprije. Kako se ukljuĆØili, tako se i iskljuĆØili (sa autoputa) da bismo obišli i manastir Ravanicu, na nekih petnaestak kilometara od Ɔuprije, u zelenoj klisuri reke Ravanice.

Subota je bio  dan za ekskurzije i brojne turistiĆØke posete manastiru, pa smo se utopili  u Ć°aĆØke kolone koje su se ulivale u portu manastira. Ravanica je okružena ostacima utvrĆ°enja - zidina, koje su nekada imale sedam kula, a, nažalost, celim prostorom dominira novoizgraĆ°eni konak koji je zaista mogao da bude nekako drugaĆØije rešen. Ali dobro... Manastir je sazidan 1381. godine, kao zadužbina kneza Lazara i kneginje Milice, u duhu Moravske škole. TvrĆ°ava koja okružuje crkvu, verovatno je podignuta nešto ranije od crkve, dakle za vreme života kneza Lazara.

U manastirskoj crkvi, posveƦenoj Vaznesenju  Gospodnjem, nalaze se mošti kneza Lazara, a sa zidova vas posmatraju portreti kneza Lazara, kneginje Milice i njihove dece, Stefana i Vuka, kao i Svetih ratnika sa maĆØevima i štitovima. Mošti kneza Lazara, sa mukom ĆØuvane kroz istoriju, konaĆØno su svoj mir u svom manastiru - zadužbini doživele 1989. godine, taĆØno šest vekova posle Kosovske bitke. Posle pada srpske despotovine, 1459. godine, manastir Ravanica je delio sudbinu Srbije i naroda i doživeo mnoga pustošenja i razaranja.

Osim u crkvi, ima se šta videti i na fasadi: tu su ukrasne rozete i venci, uz dodatne ukrase na prozorima.

Istim putem  vratili smo se do Ɔuprije, i zatim  lokalnim putem neprimetno ušli u ParaƦin. Ni jedan ni drugi grad, ukljuĆØujuƦi i predgraĆ°a kroz koja prolazite, neƦe vas baš ostaviti bez daha. Kao i u veƦini srpskih gradova - nedostaje još malo energije? dobre volje? ĆØešĆ¦ih izbora? da se uredi barem ono što može i što ne zahteva puno truda (tj. novca).

I tako obavismo prvi deo naše misije - spajanje maturanata paraƦinskog okruga. A nas troje, birajuƦi kuda i šta dalje - odluĆØismo da se sjurimo do Sokobanje (naravno, i dalje poštujuƦi novi Zakon o saobraƦaju). Ponovo - kuƦica, dugme, kartica, autoput (zaista bi bilo divno da neko konaĆØno uvede godišnju nalepnicu za korišĆ¦enje autoputeva po Srbiji; tj. autoputa)... Vrlo brzo stiže se do Aleksinca, a odatle treba savladati još tridesetak kilometara do banje. ZahvaljujuƦi Bovanskom jezeru, koje vam pravi društvo skoro treƦinu tog puta, i divnoj prirodi sa zapadne strane Ozrena, uživaƦete u vožnji. Bovansko jezero je inaĆØe veštaĆØko, sa dubinama veƦim od 30 metara, namenjeno vodosnabdevanju Aleksinca, kao i ribosnabdevanju ljubitelja pecanja. Kažu da se ovde brĆØkaju somovi od 60, amuri od 20 i smuĆ°evi od Your browser may not support display of this image. desetak kilograma.

Ubrzo ulazite  u Sokobanju, jednu od najlepših banja Srbije, za sva vremena ovekoveĆØenu NušiƦevom krilaticom: "Sokobanja, Sokograd, doĆ°eš mator, odeš mlad!" A možda bi mogao da se istakne još jedan rezultat (ali više onog asketskog) banjskog života, upuƦen ženskom polu  "Sokograd, Sokobanja, doĆ°eš deblja, odeš tanja?" Ili (zahvaljujuƦi promenadi sa drvoredima platana i lipa) "Sokobanja, Sokograd - super vazduh i odliĆØan hlad". Pošto ja ipak nisam Branislav NušiƦ, ne bih dalje elaborirao banjske turistiĆØke slogane...

Sokobanja se ugnezdila u dolini reke Moravice, podno planina Ozren i Devica (najviši vrh Device je sa 1187 metara za 13 metara viši od Ozrena). To je banja sa zaista dugaĆØkom tradicijom, još od vremena starog Rima - o ĆØemu svedoĆØi i staro kupatilo "Park", koje su na rimskim temeljima podigli Turci, da bi ga kasnije obnavljali prvo Knez Miloš a zatim i drug Tito (ne baš on liĆØno, ali obnavljano je posle Drugog svetskog rata). Centralno šetalište ili promenada, dugaĆØko je više od pola kilometra, prekriveno mermernim ploĆØama i skoro uvek u senci starih platana od po par stotina godina. Centar Sokobanje je veoma živ, naroĆØito u veĆØernjim ĆØasovima, kada se gosti vrate sa svojih dnevnih šetaĆØkih tura do Lepterije, Ozrena i drugih okolnih izletišta. Na promenadu se naslanja veliki park (gde se nalazi i pomenuto kupatilo), prošaran cveƦem i fontanama, uz veliko deĆØije igralište imena "SokoliƦi". Pre par godina uraĆ°en je još jedan promenadni krak pored crkve Svetog preobraženja, kao i sokobanjske osnovne i srednje škole.

Na sve strane su restoranĆØiƦi, kafiƦi, samoposluge kao i po neki kazino-kockarnica-kladionica, menjaĆØnice, "patikarnice" - manje-više prema klasiĆØnom izgledu i sastavu proseĆØne ulice u centru bilo kojeg današnjeg grada u Srbiji. Tu su i svi moguƦi banjski suveniri, sve ono što možete videti i po drugim banjama kao i u drugim turistiĆØkim mestima. Ali ko još razmišlja šta Ʀe da radi sa suvenirom u trenutku kada ga kupuje!

Cene (po restoranima, radnjama) su izgledale sasvim pristojno, a smeštaj u lokalnom hotelu "Turist" - noƦenje sa doruĆØkom za nas troje - koštalo  je oko 4500 dinara. Hotel klasiĆØan, u centru Sokobanje, uredno, ĆØisto, ali ništa naroĆØito (tako naprimer od TV tehnike u sobi imate samo kabl za antenu, ali ne i televizor). Pomenuta suma ipak jeste velika, naroĆØito kada smo sledeƦeg dana otkrili šta se nudi za maltene isti novac u motelu Rtanj-BalaševiƦ, nekih 30 kilometara dalje, podno Rtnja. Naravno, i u samoj Sokobanji imate i hotela, i soba, i apartmana kakvih god hoƦete, sigurno i jeftinijih i skupljih, i boljih i lošijih - ali kada se radi samo o jednoj Your browser may not support display of this image. noƦi, to zaista nije bitno.

InaĆØe, poslednja majska noƦ bila je veoma hladna. Recepcionar nas je zabrinuto pitao kako smo spavali (da se nismo smrzli?) jer se te noƦi pomalo zabeleo vrh obližnje planine Rtanj (a kasnije smo ĆØuli da se još i malo više iste noƦi zabeleo Kopaonik). "Sokobanja, Sokograd, i u maju - snega pad"... Ovaj putopis nekako sve više vuĆØe na poeziju (prim.aut.).

Koliko god bila hladna prethodna  noƦ, naredni dan je bio najlepši moguƦi proleƦni dan, te je Banja zasijala u svom punom sjaju. Posle jutarnje šetnje, odvezli smo se do izletišta na Ozrenu, do malog, tamno zelenog jezera gde caruju pastrmke, i ĆØuvenog vodopada Ripaljka, najvišeg u istoĆØnoj Srbiji (skoro 20 metara). Pored jezera nalazi se mlaĆ°i brat pomenutog vodopada, zvani Mala Ripaljka. Tu je i bolnica "Ozren" gde se leĆØe pluƦne bolesti, ali to je za one koji nisu obavili ovakvu turistiĆØku preventivu.

Ripaljka inaĆØe  zna da ostane i bez vode, tokom  leta i poĆØetkom jeseni, ali ovoga  puta je voda ripala (lokalni sleng, ripati = skakati) svom snagom. Tako se, eto, reka Gradašnica sada pravi važna, a zamalo da ĆØetrdesetih godina prošlog veka, posle Drugog svetskog rata, postane obiĆØan veštaĆØki dovod vodene energije za lokalnu hidrocentralu!

Uz jedno popodne  i jedno prepodne provedeno u  Sokobanji, ne mogu se praviti da sam postao poznavalac njenih izletišta. Uglavnom, ko duže ostaje, ima na raspolaganju i "Popovicu" - vrh - vidikovac, manastir JermenĆØiƦ, izvor "Barudžija", izletišta "OĆØno", "Kalinovica", Ozrenske livade i ko zna šta sve još.

Mi smo još skoknuli do ĆØuvene "Lepterije", verovatno najpoznatijeg banjskog izletišta. Pravi turisti doƦi Ʀe ovamo peške od centra Sokobanje, a mi smo malo varali i kolima došli do samog ulaza u Lepteriju. Malo pre tog ulaza, u šumi sa desne strane, možete obiƦi i crkvicu Svete Marije posveƦenu roĆ°enju Presvete Bogorodice, iz nekog 12. ili 13. veka, a porušenu u 15. veku (by Musa Kesedžija, sin Bajazitov). ƈudno je kako se za mnoge manastire sa veƦom sigurnošĆ¦u zna ko ih je palio i rušio nego ko ih je sagradio. Izgleda da su i u srednjem veku (vekovima), isto kao i danas, mediji (hroniĆØari, letopisci) uglavnom jurili katastrofe, stradanja i pljaĆØke. Sva sreƦa, crkvica se obnavlja od 2001. godine i, koliko smo spolja mogli da vidimo, sve je na svom mestu.

Kada kroĆØite  na Lepteriju, prvo što Ʀete videti biƦe cvetna bašta i iza nje restoranĆØiƦ Narodne banke Srbije, sa neverovatno niskim cenama piƦa (sokovi po 30-40 dinara!), verovatno da bi se nekako lakše rastegle skromne bankarske plate.

Odatle uz reĆØicu Moravicu kreƦe staza kroz šumu, koja vas vodi sve do Sokograda. Uz laganu šetnju, a zatim i malo ozbiljnijeg pentranja (sve ukupno nekih pola kilometra), stižete do ruševina Sokograda. Ako se baš popnete na (prvu) tvrĆ°avu, videƦete u brdima i preostali deo utvrĆ°enja, a sa druge strane videƦete veƦ pomenutu Popovicu. Pentranje do Sokograda je, naravno, uslov da iz Sokobanje "... odeš mlad".

A ime Lepterija? Prema legendi, kao  Romeo i Julija, zavoleše se Župan  i Lepterija, deca velikaša - vlasnika obližnjeg Vrmdžanskog grada (kakvo ime! - a i danas postoji - selo Vrmdža i Vrmdžansko jezero) i vladara Sokograda. Lepterija tako reši da pobegne kod Župana, a njen razljuƦeni otac naredi slugama da je uhvate i pogube... Lepteriju pogubiše, a Župan je od tuge skoĆØio u najdublji vir Moravice. Tako se izletište sada naziva Lepterija, a taj vir - Župan.

Manje tragiĆØna legenda kaže da ime Lepterija (od grĆØke reĆØi sloboda, ελευθερία) - potiĆØe od grĆØkih robova koji su gradili tvrĆ°avu Sokograd i obližnji proplanak zvali "Slobodište", na malo iskvarenom grĆØkom, inaĆØe bi to bila Elepterija. Sigurno je bilo tako, ne zvao se ja (E)Lepterios!

Sa Lepterije  možete drvenim mostiƦem preƦi Moravicu, odakle vodi staza do prirodnog fenomena "Bogorodica u steni". Prema  predanju, u toj se steni sakrila  Bogorodica s Hristom u naruĆØju, bežeƦi pred Rimljanima...

Kada se od Sokobanje penjete ka opisanim izletištima, naiƦi Ʀete i na jednu veliku okuku, koju meštani od milošte zovu "KrivinĆØe". To je verovatno mesto sa najlepšim pogledom na sokobanjsku kotlinu i dalje, ka Rtnju...

Došao je i trenutak rastanka, pa krenusmo, onako podmlaĆ°eni, pravcem ka Rtnju i Boljevcu, kroz selo Nikolinac. VeƦ odatle poĆØinje da se vidi karakteristiĆØni, kupasto - piramidalni vrh Rtnja, takozvani Šiljak, sa svojih 1566 metara visine. Onaj sneg od prošle noƦi se, izgleda, veƦ bio istopio. Kažu da se Rtanj može za lepih i vedrih dana videti sa Kopaonika, pa ĆØak i sa Avale (a još kad se završi toranj... videƦe se i Ozren).

Posle dvadesetak kilometara vožnje, glavni put nastavlja ka Boljevcu, a manji put se odvaja ka selu Rtanj. Mi smo pošli tim, manjim  putem, koji uglavnom izgleda kao  da su ga (oni!! zna se veƦ koji) namerno preoravali kasetnim bombama. Ako baš niste nameraĆØili u selo Rtanj, bolje da produžite ka Boljevcu, a da zatim skrenete levo ka ParaƦinu. Ako vam je stalo do vašeg automobila. Jeste da ta preĆØica prolazi kroz divnu prirodu (osim na jednom mestu gde vozite pored nekog depresivnog, ruševnog, zaraslog rudarskog kompleksa), ali ako ste vi voĆ°a puta a i vozaĆØ - neƦete smeti da skrenete pogled ni levo ni desno sa ovog - pravog švajcarskog druma (mislim na rupe, naravno).

Nekako smo  stigli u komadu do magistralnog puta ZajeĆØar - ParaƦin, i upravo blizu tog ukljuĆØenja smestio se moderan, oko dve godine star (tj. mlad), Your browser may not support display of this image. bungalovsko - hotelski kompleks, etno-centar, itd - "Rtanj - BalaševiƦ". Ljudi su se baš potrudili - tu su divno ureĆ°eni bungalovi, prostor za poslovne sastanke, "hajduĆØki vajat" - sa teretanom i džakuzijima (sve ono što su nekad davno hajduci koristili), zatim hotel sa 52 ležaja (nisu svi u jednoj sobi), restoran "HajduĆØka kuƦa", bar, kao i tereni za mali fudbal, tenis - a grade se i dva bazena. Sve je u cveƦu i engleskoj (rtanjskoj) travici, sa grandioznom fontanom, mostiƦima... A što je najbolje, i cene smeštaja su veoma, veoma prijateljske. NoƦenje sa doruĆØkom platili bismo maltene isto kao u pomenutom hotelu "Turist" u Sokobanji, a razlika je, po slobodnoj proceni, oko tri "zvezdice" u korist g. BalaševiƦa. Do ovoga etno-centra možete zaista brzo stiƦi i iz Beograda, a odavde možete praviti šetnje ka Rtnju (sve do Šiljka), ili skoknuti do Grze, a i do Sokobanje, Gamzigrada... RuĆØak u restoranu je bio na nivou, uz rtanjsku pletenicu (meso, slaninica, kajmak) i druge specijalitete, sem što nismo pili ĆØuveni Rtanjski ĆØaj, endemsku vrstu koja raste samo ovde. Istina, postoji još neka pobratimska vrsta ovoga ĆØaja ali ona raste na Olimpu. VeƦ tradicionalno se, 7. juna svake godine, na dan Sv. Jovana (Biljobera), organizovano ide u berbu rtanjskog ĆØaja.

Put nas je odavde vodio pored Crnog Timoka, preko ƈestobrodice. ProƦi Ʀete i pored Krivog Vira, poznatog po krivovirskom ovĆØjem siru, koji svoj kvalitet duguje tome što ovce pasu aromatiĆØno bilje koje uspeva po ovim livadama po obodima KuĆØajskih planina i Rtnja.  
Grzu, poznato izletište, ovoga puta nismo obišli. Nedavno je na izletištu obnovljena i "Koliba Grza", gde možete jesti, prespavati, a onda trošiti energiju na šetnju. Nekoliko kilometara dalje je i manastir Sveta Petka, sa izvorima lekovite vode.

Pošto smo se u ParaƦinu porodiĆØno kompletirali, saznali smo i da se za poslednjih pet godina nekadašnje maturantsko društvo manje-više podmladilo, da svi super izgledaju, kao i da su svi uspeli u životu, uz, naravno, obavljenu višeĆØasovnu meĆ°usobnu razmenu komplimenata. Poneko je, u meĆ°uvremenu - od prošle godišnjice, dobio dete, a za 5 ili 10 godina, maturanti Ʀe veƦ polako poĆØeti da pokazuju i slike svojih unuka.  
ParaƦin se, inaĆØe, nekako drži; broj stanovnika se, sreƦom, nije smanjio za ovih nekoliko poslednjih godina.

VeƦ ne znam koji put upadosmo na autoput, (inkasanti su verovatno veƦ dojavljivali jedni drugima da se jedna zelenkasta opel astra veƦ danima muva po autoputu i da to mora biti neka kontrola naplate putarine) da bismo kod Ɔuprije ponovo skrenuli ka Ravanici, kao i juĆØe. Ovoga puta proĆ°osmo pored manastira, i nastavismo ka Resavici. Pre nego što doĆ°ete do Senjskog Rudnika, a zatim i Resavice, naiƦi Ʀete na odvajanje za manastir Sisojevac, posveƦen Sv. Preobraženju Gospodnjem. Od glavnog puta do manastira imaƦete 6 km uzanog puta, sa pojedinim deonicama od makadama, sa pomalo zemlje, sa uobiĆØajene 2-3 rupe po kvadratnom metru - a i logiĆØno je (ponavljam se) da do srednjovekovnog manastira doĆ°ete istim takvim, srednjovekovnim putem. Vozite oprezno, kako zbog nepreglednih krivina, tako i zbog dosta živog saobraƦaja na putu - verovatno zbog ribnjaka sa restoranom koji se nalazi odmah pored manastira i koji je, oĆØigledno, popularno izletište.

Manastir je poznat i pod imenom Sisevac i Sv. Sisoje, i nalazi se nedaleko od izvora i desne obale  reke Crnice. Podignut je, prema razliĆØitim izvorima, u trinaestom ili ĆØetrnaestom  veku, na teritoriji tadašnje Petruške oblasti (od srednjovekovnog grada Petrusa - najveƦeg utvrĆ°enog grada u srednjem Pomoravlju tokom ĆØetrnaestog veka), koje je car Dušan 1355. godine darovao županu Vukoslavu. U ovoj oblasti podignuto je tada nekoliko manastira i ceo kraj se zvao Mala Sv. Gora (u Srbiji Ʀete naƦi i Srpsku Sv. Goru - u OvĆØarsko-Kablarskoj klisuri, Resavsku Sv. Goru, u okolini Despotovca i Svilajnca, kao i Frušku Svetu Goru...)

Sisoje Sinait bio je jedan od sedam poznatih Sinaita doseljenih u Srbiju, proiguman  manastira Hilandar, blizak knezu  Lazaru, možda ĆØak i njegov duhovnik. Sam naziv Sinait vezan je za Sinajsku Goru, tj. Sinaj kao mesto bogojavljanja i time privlaĆØno za pustinjake. U narodu se inaĆØe smatralo da je sv. Sisoje bio pokrovitelj lekara i ondašnje medicine. I, za kraj što se naziva i toponima tiĆØe - da kažemo i da onaj drugi naziv - Sisevac, potiĆØe od imena obližnjeg brda karakteristiĆØnog oblika, a kasnije i naselja istog naziva.

Manastir je imao barem dva velika stradanja - od Tatara u trinaestom veku, i od Turaka, posle Velike seobe Srba, 1690. godine, kada su na ƐurĆ°evdan Turci upali u portu i poubijali silan narod koji se okupio na službi Božjoj. Ubijeni su baĆØeni u obližnju reku Belicu, a devojke, da bi oĆØuvale svoju ĆØast, skakale su u reku povlaĆØeƦi za sobom i napasnike - Turke. Od tada je narod ovu reku, pocrnelu od srpske krvi, prozvao - Crnicom. Manastir je potpuno obnovljen tek 1996. godine.

U Senjskom Rudniku, rudarskom naselju iz sredine 19. veka, možete videti i Muzej ugljarstva. Ustvari, celo naselje je praktiĆØno grad-muzej. Ovaj "eksponat" je zvaniĆØno otvoren 1980. godine, da bi kasnije bio proglašen spomenikom kulture od velike važnosti za Republiku Srbiju.

Prošli smo  zatim i kroz Resavicu, bez zadržavanja (ne može se baš sve videti iz prvog puta), a tu smo videli i jedinu patrolu policije u svih 600 km preĆ°enog puta! A baš sam mislio da Ʀemo prvih nekoliko dana po usvajanju pomenutog novog Zakona o saobraƦaju naiƦi barem na deset patrola!

Mesto Resavica je takoĆ°e rudarsko mesto, vezano za resavsko-moravski ugljeni basen po imenu Rembas. Smešteno je odmah uz reku Resavicu, na obroncima KuĆØajskih planina. InaĆØe, sam put koji vodi kroz Senjski Rudnik i Resavicu ka Despotovcu, to jest ceo taj predeo, iako okružen predivnom prirodom - ipak izaziva izvesnu nelagodnost - zbog zapuštenih zgrada, dosta lošeg asfalta, nekog siromaštva i depresije koja provejava ovim krajem? Nažalost, tek kada proĆ°ete neke delove Srbije, možete videti kako zaista izgleda naša zemlja, uz veƦ izraubovani aksiom da Beograd svakako nije Srbija. TakoĆ°e, možete zakljuĆØiti i da su u pojedinim oblastima i delovima Srbije obnovljeni, renovirani i podizani jedino crkve i manastiri, a da preostala - klasiĆØna državna infrastruktura i obim radova na njima daleko zaostaju - za Crkvom... Time ne želim da kažem da ne treba obnavljati manastire, veƦ upravo da se sve može kad se hoƦe, pa ĆØak i kada nema dovoljno novca.

Posle nekoliko kilometara stižete i do Resavske peƦine. Za posetioce je otvorena do 17 ĆØasova, dok za slepe miševe radi non-stop. PeƦinu smo veƦ videli ranije, a doƦi Ʀemo i ponovo, tako da smo ovoga puta jednostavno ignorisali putokaz. O peƦini samo toliko da je, zahvaljujuƦi prirodnoj klimatizaciji, u njoj uvek 7 stepeni, tako da se za takvu turistiĆØko-speleološku akciju obavezno mora poneti džemper i (ili) jakna, pa zato možda nije najbolja ideja naiƦi usred leta do peƦine, tj. sa 40 stepeni uƦi direktno u frižider. Your browser may not support display of this image.

Izlet do Resavske peƦine, ukljuĆØujuƦi posetu Manasiji, Parku  maketa (o tome u daljem tekstu), možda i "Resavskoj Svetoj Gori", kuƦi Stevana SinĆ°eliƦa, vodopadu Veliki Buk kod sela Lisine na obroncima Beljanice - to vam je idealan jednodnevni program. S obzirom da je ceo ovaj putopis nastao na osnovu samo dva dana puta, a da pritom ne posedujemo "betmobil", jasno vam je da ipak nismo sve mogli da obiĆ°emo.

Your browser may not support display of this image. Dakle, kada se iz pravca Resavice približite ulazu u Despotovac, i kada veƦ proĆ°ete odvajanje za Resavsku peƦinu, sa desne strane Ʀete videti jedno interesantno mesto, ne baš najbolje obeleženo, ali koje svakako morate da posetite. Ako hoƦete da vidite u jednom danu, i to za 10-15 minuta, sve najvažnije srpske manastire, obavezno doĆ°ite ovamo. Naime, ovde se nalazi (a mesto se tako i zove) Park maketa - gde su izložene makete GraĆØanice, SopoƦana, Ravanice, ŽiĆØe, Studenice, DeĆØana i drugih naših manastira, u srazmeri 1:17 u odnosu na njihovu stvarnu veliĆØinu. Na istom mestu možete videti i neke od modela etno-kuƦa Srbije. Radno vreme je od 10 do 18 ĆØasova - pa naiĆ°ite. Autorima ovoga parka svaka ĆØast i na ideji i na uloženom trudu. Prava turistiĆØka atrakcija.

Posle još nekoliko kilometara, stiže se i do Manasije, poznate i kao manastira Resava. Nalazi se u podnožju Beljanice, u klisuri reke Resave, a opkoljen je zidinama kao pravo srednjevekovno utvrĆ°enje, sa 11 kula, i zadužbina je Despota Stefana LazareviƦa. SagraĆ°ena je negde izmeĆ°u 1408. i 1418. godine. Tu je radila i ĆØuvena resavska prepisivaĆØka škola, danas predstavljena kao restaurirana knjižnica sa stalnom izložbenom postavkom. Književni rad je svoj puni procvat doživeo za vreme Konstantina Filosofa, biografa Despota Stefana.

Manasija pripada Moravskoj školi  gradnje, ali sa malo drugaĆØijom, specifiĆØnom  fasadom. Crkva je posveƦena Svetoj Trojici.

Nažalost, zbog ĆØestih razaranja, turskih i kasnije  austrougarskih, uništena je polovina, a po nekim procenama i dve  treƦine živopisa manastirske crkve. Posle skidanja olovnog krova, crkva je više od jednog veka bila izložena kiši i olujama, a zbog velikog ošteƦenja i današnja priprata je veƦim delom novijeg datuma.

Na zapadnoj strani hrama, levo od ulaza, prikazan je Visoki Stefan kao ktitor, kako prinosi model hrama Svete Trojice. Najistaknutije i najpoznatije freske Manasije su i sveti ratnici u pancirima, Areta, Nestor i Nikita, sa maĆØevima i kopljima, zatim Ruka Gospodnja koja drži duše pravednika, a veliko kube je oslikano figurama starozavetnih proroka i figurama patrijarha, ukupno njih dvadeset i ĆØetiri. U manastiru se nalazi i grob Despota Stefana. Ako ste pažljivo ĆØitali i poĆØetak putopisa, videli ste da sam veƦ pisao kako se despotove mošti nalaze u Koporinu. Nažalost, u crkvi zaista postoje razliĆØita viĆ°enja o mestu gde je sahranjen Stefan LazareviƦ, tj. o mestu gde su naĆ°ene njegove mošti. Ima razliĆØitih tumaĆØenja, o kojima nema smisla ovde dalje pisati. U Your browser may not support display of this image. svakom sluĆØaju, i za posmrtne ostatke iz Koporina, i ove iz Manasije, struĆØnim ekspertizama je dokazano da su u bliskom, prvostepenom srodstvu sa Knezom Lazarom. Jedna od verzija je, pošto je u Manasiji glava naĆ°ena odvojena od tela, da se radi o Vuku, Stefanovom bratu i Lazarevom sinu, koga je turĆØin Musa uhvatio i odrubio mu glavu...

Ali ne bi ovo  bila crkva niti manastir da osnova svega nije vera. Verujte u koju god hoƦete istinu, a svoje "dileme" Ʀete najlakše rešiti tako što Ʀete obiƦi i Manasiju i Koporin. Sa druge strane, ni posle toliko vekova, ništa ne može umanjiti znaĆØaj, slavu i mesto koje Stefan LazareviƦ ima kako meĆ°u srpskim svecima tako i meĆ°u velikim državnicima i ratnicima. Još za života, poštovali su ga i veliki han Timur, i ugarski kralj Sigismund, i sâm Bajazit, a turski hroniĆØari su ga svuda pominjali sa velikim poštovanjem, sa nadimkom Kodža-despot ("kodža", turski: veliki, uvažen, poštovan).

Po obilasku crkve, svratili smo i u manastirsku  prodavnicu, kao i svaki proseĆØni turisti, a kroz priĆØu sa monahinjom  koja je tu bila, tj. prema njenom akcentu, videli smo da joj srpski nije maternji jezik. Ukratko, radi se o monahinji po nekadašnjem svetovnom imenu Bridžit Lord - ovde je zovu sestra Brigita, poreklom iz Irske, iz okoline Dablina. Iz Irske, pa preko Engleske i Jerusalima, ova žena je našla sebe u pravoslavnoj veri, u Srbiji, u Manasiji. ƈudni su putevi gospodnji.

Da joj olakšamo komunikaciju, razmenili smo nekoliko reĆØenica i na engleskom jeziku, a vidno se obradovala kada sam rekao kako sam par godina na poslu radio zajedno sa njenim zemljakom iz Dablina, našim finansijskim konsultantom. PriĆØi nikad kraja, kupismo na kraju slavsku sveƦu, mirišljavi sapun made in Manasija, i pozdravismo se sa monahinjom Brigitom - do sledeƦeg viĆ°enja.

Ostavismo i  Manasiju iza sebe i krenusmo pravo  kuƦi, u Beograd. Na lokalnom putu za Svilajnac, uĆØiniƦe vam se da je vaš auto aktivirao warp 3 brzinu, jer Ʀete za par minuta proƦi kroz MedveĆ°u, a zatim doƦi i do Subotice! Nije greška - veƦ se na putu nalaze dva sela, imena identiĆØnih onim poznatijim mestima sa juga i severa Srbije. Ako se izmeĆ°u ta dva sela ustanovi neko novo naselje, najbolje da se zove Jagodina, ili Kragujevac, da se ispoštuje "proporcija"...

Svilajnac je i  dalje "zakon" za sva mesta i  gradove kroz koja smo prošli u  ova dva dana. Sve je na svom mestu, ĆØisto, uredno, jednom reĆØju apsolutno neverovatan doživljaj (ustvari to su tri reĆØi) - uglavnom, kao da se ne nalazite u (proseĆØnom) srpskom gradu. Pošto (is)forsirate i Veliku Moravu, eto vas ponovo na autoputu, odakle vas taĆØno 100 kilometara deli do centra Beograda. Uz kišu i priliĆØno gust saobraƦaj, oĆØekivali smo barem pola sata ĆØekanja na Bubanj Potoku. Za divno ĆØudo, za par minuta smo veƦ jurili (poštujuƦi novi Zakon o saobraƦaju) uz brdo posle naplatne rampe i, onako zdravo umorni, završili našu 600 kilometara dugaĆØku turneju po Srbiji. Zaista ne preporuĆØujem ovakav program za dva dana, veƦ samo, kroz ovaj tekst, skreƦem pažnju da za predivne turistiĆØke varijante i zanimljiv vikend - ne treba neko posebno planiranje veƦ samo malo dobre volje i avanturistiĆØki duh. NoƦenje u hotelu, barem jedan ruĆØak u restoranu, putarina i tridesetak litara benzina su glavni troškovi koje treba da imate u vidu. I, uslov svih uslova - trebalo bi da ste u braku sa gospoĆ°om koja maturske veĆØeri slavi van Beograda. Tada vam ne gine putovanje: "Sokobanja, Sokograd - pa ParaƦin i Beograd".

Piše: Slobodan OgrizoviƦ

Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy
 

Statistika

Na sajtu su trenutno 1 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas40
mod_vvisit_counterJuce244
mod_vvisit_counterOve nedelje795
mod_vvisit_counterOvog meseca1059