TECHNO ZONE => Raèunari i Internet => : flip 13 April, 2007, 08:21:00 PM



: LINUX
: flip 13 April, 2007, 08:21:00 PM
 :afro: ljudi imam problem kako da instaliram ubuntu nesto nemogu da ga namestim kad pita gde da ga stavi trazi da odredim root folder ali sta god da probam nece, da li neko zna sta da radim.
p.s. posto nisam znao u koju temu ovo da napisem otvorio sam novu.poz svima :afro:


: Odg: LINUX
: i 13 April, 2007, 08:49:27 PM
Flipe,

Mislim da sam ti dovoljno napisao i preko PM ali OK...

Prijateljski ti kažem da se pre instaliranja Linuksa prvo dobro informišeš šta je šta, šta je / (root particija), kako on vidi particije na disku, koje fajl sisteme koristi itd. inaèe æeš 100% nešto da prejebeš. Ukratko, ako Windows vidi particije kao C: D: E: itd. kod Linuksa to izgleda ovako: ceo hard je /dev/hda - prva particija, na kojoj je obièno instaliran Windows je /dev/hda1 i nju nemoj da diraš. Sledeæa PRIMARNA je hda2 i tako dalje. Sekundarne particije poèinju od /dev/hda5 pa na dalje. Za poèetak, možeš da pronaðeš program Partition Magic za Windows, pa da iz njega napraviš linuks particije na koje æeš posle da ga instaliraš... To bi ti bilo najpametnije.

I Linuks i BSD koristim dosta dugo i ono što mogu da ti kažem je sledeæe: jesu moæni, zezanje sa njima jeste zabavno, ali zahtevaju mnooooogo veliko predznanje. Proguglaj malo po netu, informiši se, uèi, pa tek onda instaliraj.


: Odg: LINUX
: flip 13 April, 2007, 09:58:11 PM
i kada pravim particiju za linux u particion magic mi izbaci linux ext2,linux ext3, linux swap pa sta treba tu . :afro:


: Odg: LINUX
: i 13 April, 2007, 10:05:45 PM
Napravi jednu swap particiju od npr. 512 MB ili 1 GB (to je virtuelna memorija, nešto kao page file na Windowsu), to bi trebalo da bude dovoljno, a zatim jednu ext3 particiju od bar 10tak GB gde æe ti biti instaliran sistem. Ako možeš da odvojiš više prostora, još bolje...

I pripazi bre malo na greške u kucanju, baš bodu oèi...


: Odg: LINUX
: flip 13 April, 2007, 10:09:04 PM
jebiga to sam ja nikad negledam sta kucam


: Odg: LINUX
: Dacha 14 April, 2007, 12:03:02 AM
Evo,da dodam i ja nesto,da se malkice bolje upoznamo sa linux-om...

Linux je kernel (jezgro) koje pokreæe raèunar na kome se izvršavaju programi (besplatni i komercijalni). Napravljen je po ugledu na komercijalne UNIX sisteme. Osim Linuxa postoje BSD, Hurd i drugi besplatni (free) kerneli. Centralna lokacija za Linux kernel je sajt www.kernel.org.

Po definiciji kernel je posrednik izmeðu programa i hardvera (ureðaja) koji èine raèunarski sistem.

Linux kernel su napisali Linus Torvalds i drugi dobrovoljci iz celog sveta. Pisanje Linux kernela zapoèeo je Linus Torvalds na Helsinki univerzitetu u Finskoj 1991. godine kada je izdao verziju 0.02, a do 1994. godine je izbacio verziju 1. Trenutno, stabilna je 2.6 serija kernela. Originalno pisan za Intel procesore, Linux sada radi i na drugim platformama (Motorola, ARM, MIPS, PowerPC, DEC Alpha, SUN Sparc).

Sa zakonske strane, Linux je Trademark (zaštiæeno ime) Linusa Torvaldsa. Dostupan je u source obliku pod uslovima GNU GPL licence koja se ponekad naziva i copyleft upravo zbog toga što vrednuje softver u smislu slobode, a ne cene (analogno slobodnom govoru ali ne i neèemu totalno besplatnom) baš zbog toga što je izvesna kolièina novca potrebna i za ovakve ciljeve (recimo, cena fizièkih medija pri kopiranju i slièno). Za detalje GNU filozofije pogledajte sadržaj GPL licence, konkretno verzije 2 koja dolazi uz kernel source kao i www.gnu.org website. Mnoge biblioteke koriste LGPL licencu.

Kernel je osnova, ali sam kernel bez dodatnih programa gotovo da nije upotrebljiv. Ono što u svakodnevnom govoru nazivamo Linuxom zapravo je kombinacija GNU softvera i Linuxa koji služi kao kernel. Ta kombinacija naziva se GNU/Linux (GNU je rekurzivna skracenica od „GNU’s not UNIX”). Radi jednostavnosti mnogi ljudi upotrebljavaju samo reè Linux kada misle o kompletnom sistemu, a toga æemo se i ovde pridržavati, naravno, uz svo poštovanje rada uloženog u GNU projekat.

GNU projekat poèeo je sa radom 1984. godine i do sada proizveo zavidan broj programa ukljuèujuèi tu kompajler (gcc) i ostale alate potrebne za rad sistema.

GNU/Linux je napisan s ciljem da omoguæi svakome da na svom raèunaru ima besplatan UNIX kompatibilan operativni sistem sa besplatnim kernelom i programima. Ovakva ideja nastala je zbog visokih cena komercijalnih UNIX-a u vreme kada se razmatralo o zapoèinjanju GNU/Linux projekta. Organizacija GNU radi na svom kernelu pod imenom HURD.

Za Linux je bitno da bude POSIX kompatibilan, tj. da poštuje odreðena pravila, što znaèi da isti program moze bez veæih ili ikakvih problema da se koristi (kompajlira) na bilo kom UNIX raèunaru.

GNU/Linux je besplatan. Možete ga nabaviti u obliku distribucije sa Interneta (u obliku ISO CD slika) ili na CD-u. Neke od distribucija su Debian GNU/Linux, Red Hat, Mandrake, Slackware, SuSe... Distribucije izdaju komercijalne i nekomercijalne organizacije kombinujuæi kernel s programima i alatima koji mogu biti interesantni krajnjim korisnicima. Dešava se i da distributer modifikuje sam kernel i tako ga pusti u distribuciju. CD-ovi su besplatno dostupni preko Interneta, a možete ih i naruèiti za novac pri èemu æe na vašu adresu obièno stiæi i nešto papirne dokumentacije, a dobiæete verovatno i tehnièku podršku (nešto gotovo neverovatno svakome ko ovde koristi raèunare). Distribucije obièno dolaze sa hiljadama korisnih programa ukljuèujuæi GUI desktope, kancelarijske pakete, igre i drugo. Postoje i distribucije na jednoj disketi koje možete koristiti za rutiranje mrežnog saobraæaja, spasavanje podataka, sigurnost ili rad u „realnom” vremenu.

Mnoge organizacije specijalizovale su se za pružanje podrške korisnicima besplatnih programa. To im omoguæava da rade na otvorenom softveru i pri tom ipak zaraðuju. Linux zbog svoje cene (tj. odsustva cene, osim za fizièko kopiranje CD-a) predstavlja odliènu alternativu komercijalnim operativnim sistemima i softveru.

Linux zajednica jedna je od najjaèih zajednica korisnika. Uvek æete naæi pomoæ bilo direktno, bilo preko Interneta ukoliko se, naravno, budete pridržavali pravila da prvo samostalno istražujete pa tek onda, ako ne naðete odgovor, postavite pitanje, najbolje na nekom javnom mestu.

Vaš prvi susret s Linuxom verovatno je bio kada ste se povezivali na Internet (pri èemu niste znali da vaš provajder koristi Linux) ili kada ste posetili neki Web sajt na Internetu koji ’pogoni’ Linux i, recimo, Apache Web server.

Za nove korisnike preporuèujemo Mandrake, SuSe ili Red Hat zbog gomile grafièkih programa koji mogu da olakšaju poèetni rad. Softver koji koristite nalazi se pod komercijalnim i nekomercijalnim licencama (GPL, LGPL, BSD, MIT, Artistic...).

Interesentno je da Linux pored konzole sadrži i grafièki interfejs koji po svom kvalitetu može da zadovolji i ljude koji dosta zahtevaju. Osnova svega je X server, a za korisnièki desktop koristi se jedan od window managera KDE, GNOME, BlackBox, FluxBox, SawMill... Na nekim desktopima možete videti verne kopije Mac OS X ili Windows izgleda radnog okruženja.

Linux ima svoju maskotu, pingvina koji je predstavljen na interesantan naèin u raznim distribucijama.

Svaki korisnik Linuxa bitan je za zajednicu. Ukoliko se odluèite da isprobate Linux, obavezno se registrujte na counter.li.org.

Upotreba, prednosti

Linux koristimo kao server (intranet, Internet, file, database), radnu stanicu, za razvoj programa, kod klastera, u embeded i drugim sistemima. Univerziteti koriste Linux za matematièke proraèune.

Sve više se koristi kao server za razne igre, ali i kao igraèka konzola (Quake). Neke Windows igre uspešno se igraju na Linuxu.

Linux ima dobru mrežnu podršku ukljuèujuæi tu podršku za povezivanje na Internet preko dial-up i stalnih linija (POTS, ISDN, ADSL), mrežni rad u okviru intraneta (drajveri za popularne mrežne karte proizvoðaèa poput „3Com”, „D-Link”). Podržava brojne mrežne servise, izmeðu ostalog Web (HTTP server), FTP, telnet, SMTP, POP3, news, IRC, IMAP, DNS. Može da se koristi kao klijent ili kao server.

Lako se uklapa u Windows mreže preko paketa Samba gde se ravnopravno ukljuèuje u deljenje fajlova i stampaèa, a može da ima i ulogu domain kontrolera. Slièno važi i za mreže sa ostalim raèunarima na kojima je Mac, Novell, OS/2 uz pomoæ nekih od njihovih sopstvenih protokola. Samim tim olakšava i migraciju sa drugih operativnih sistema, što je naroèito bitno u situacijama poput legalizacije softvera.

Masovna upotreba Linuxa, kada je on poèeo da utièe na obiène korisnike, poèela je sa upotrebom Interneta i razvojem World Wide Weba upravo zbog odliènih osobina za mrežni rad.

Linux je veoma brz, u mnogim situacijama brži od konkurenata (služenje fajlova preko Interneta, u lokalnoj mreži, rad sa bazama podataka) zahvaljujuæi specifiènom dizajnu kernela.

Po sigurnosti, Linux može da služi kao lièni ili organizacioni firewall i/ili ruter na veoma skromnom hardveru. Dolazi sa ugraðenim firewallom (ipchains ili iptables) a za one manje iskusne postoje i grafièki programi za podešavanje firewalla kao i kompletnog sistema (Linuxconf, Webmin).

Po razvojnim alatima Linux zauzima visoko mesto. Podržava C/C++, Perl, Java, Python, PHP, Delphi i puno drugih programskih jezika sa raznim IDE okruženjima (KDeveloper, Anjuta, Kylix, NetBeans) kao i nezaobilaznim plain text editorima (Vim, Emacs, Joe).

U novije vreme kod nas se pojavljuju škole koje vas obuèavaju radu s Linuxom pored onoga što veæ dugo vremena rade (Windows, Office). Neke od tih škola reklamirale su se na ovogodišnjem LinuxFestu www.linuxfest.org.yu, manifestaciji posveæenoj Linuxu koja se svake godine održava u Beogradu.

Linux je odlièan ukoliko želite da postanete haker zato što ima puno mesta gde možete da dobijete informacije, a source kôd je javno dostupan. Reè haker ne treba nužno shvatati negativno pošto je to naziv za èoveka koji želi da pronikne u najskrivenije delove programa van domašaja regularnog korisnika. Naravno, svako znanje pa i ovo može se upotrebiti negativno (kraða lozinki, kraða vremena kod Internet provajdera, neovlašæene promene sadržaja neke prezentacije, gušenje nekog Internet servera jakim saobraæajem, resetovanje udaljenih raèunara preko propusta u TCP steku, obaranje browsera i mail klijenata, slanje i pravljenje virusa i trojanaca).

Linux æete koristiti ako imate duh za avanturu, ako ste radoznali i želite da imate pod svojom kontrolom rad svog raèunara od samog kernela pa do raznih programa.

Postoje hiljade Linux programa. Najjednostavnije je uzeti odreðenu distribuciju pri èemu dobijate nekoliko CD-ova, a negde i DVD sa gomilama programa èesto i u source kodu. Ostale programe uvek možete naæi na Internetu recimo na freshmeat.net, sajtu proizvoðaèa, ftp arhivama i sliènim Linux sajtovima.

Linux programi uglavnom su meðusobno kompatibilni pošto je iz izvornog koda veoma lako videti na koji naèin nešto radi, npr. kako je napravljen odgovarajuæi protokol. Ne koštaju vas ništa ili plaæate cenu fizièkog medija ili Internet konekcije koja vam je potrebna da biste dovukli program. Ako budete uporni, dobiæete CD-ove besplatno na kuænu adresu.

Bagovi se ispravljaju u rekordnom vremenu, a to možete èak i sami da uradite pošto imate izvorni kôd (ne morate da budete na milosti i nemilosti firme koja vam je dala izvršni fajl na èiji rad ne možete da utièete). Programe (sa odgovarajuæom licencom naravno) možete slobodno da delite.

Linux se koristi i u industriji filmova za renderovanje scena kao moæna niskobudžetna platforma. Linux ima primenu i u razvoju mikrobiologije i genetike. To je multitasking, multiuser, multiplatform, multithreading operativni sistem sa stabilnim i moænim programima (Apache, Java, Perl, PHP, C++, C, Python, Emacs) koji èekaju da ih upotrebite i obogatite svoje znanje i iskustvo.

Pod Linuxom možete da radite s nekim DOS i Windows programima, a da ne morate da kupite windows operativni sistem (koristeæi programe poput DosEmu, Wine ili distribucije poput Lindowsa).

Neke organizacije odluèuju se za Linux nakon odluke države da se sav softver legalizuje. Pošto globalno kao zemlja imamo problema sa novcem, Linux je odlièno rešenje za smanjenje troškova.

Dosta nas još uvek ima stari hardver koji bi mogao da posluzi kao ruter ili firewall i na kome bi se Linux dobro snašao. Nekima je dosta nestabilnih raèunara koje moraju da se resetuju svaki dan, dva. Možda imate neki mrežni knjigovodstveni program koji svaki dan barem nekoliko puta padne ili èija pretraga baze traje nedopustivo dugo èineæi vas i vaše klijente nezadovoljnim.

U svetu je prisutan trend da se vlade (Nemaèka i druge zemlje) odluèuju da za e-government koriste Linux za servere. Teže ide upotreba Linuxa kao radne stanice, ali i tu kada se uporede troškovi Linux ima veliku prednost.

Verovatno ste shvatili do sada da možete da koristite raèunar besplatno i legalno za razliku od dosadašnjeg motoa: besplatno, nelegalno i nesankcionisano. Kod nas ljudi oko 95 odsto novca izdvajaju na hardver, a 5 odsto na programe. Biæe interesantno videti kako æe biti kad budu shvatili da se po svetu (a možda uskoro i kod nas) komercijalni programi plaæaju više i od cene samog raèunara. Razmislite da li bi bilo bolje da se taj novac umesto u licence stranim firmama za komercijalne programe sliva u novèanike domaæih organizacija koje bi održavale Linux sisteme i da li bismo time pomogli našoj ekonomiji?

Sve je više ljudi koji žele da vide i znaju kako neki program radi, umesto da dobiju izvršni fajl i nadaju se da taj program radi ono što je neko rekao. Mnogi vide svoju buduænost u razvoju programa za opšte dobro od èije bi podrške oni živeli. Na taj naèin dobijamo program koji se vrtoglavom brzinom razvija jer razvijate nešto za potrebe sebe i drugih. Neko želi jednostavno da ima moguænost izbora više operativnih sistema.

Postoje i razlozi zašto ne biste koristili Linux:

• Težak za poèetnike (hint: trud se isplati).

• Još teži za menadžere koji treba da poènu da ga komercijalno koriste kao osnovu za neki proizvod. Menadžeri vole da imaju firmu na koju mogu da vrše pritisak u sluèaju da imaju problema sa softverom. Ono što mnogi zaboravljaju jesu licence komercijalnih programa na koje pristaju (uglavnom bez èitanja) pri instaliranju, a koji nude slièan nivo odricanja odgovornosti kao i open source licence.

• Nepostojanje dovoljnog broja jakih komercijalnih paketa na koje ste navikli (npr. DreamWeaver, Photoshop).

• Ne znate za postojanje tehnièke podrške za onaj servis koji vam je potreban.

• Sa toliko razlièitih distribucija nastaju i nekompatibilnosti (koje se rešavaju standardima koje sve više distribucija pokušava da poštuje npr. usvajanje RPM-a kao univerzalnog paketa za softver).

• Deluje vam suviše komplikovano.

Izbor je na vama, ovaj tekst vam je predstavio nadamo se nešto novo i interesantno.


: Odg: LINUX
: Dacha 14 April, 2007, 12:04:24 AM
Korisni linkovi:

-Casopis www.linuxjournal.com,
-Linux udruženja www.lugy.org.yu,
-Linux oriented sajtova www.linuxserbia.com, www.yulinux.com,
-Developer sajtova www.freshmeat.net, www.slashdot.org,
-Linux dokumentacioni projekti www.Linuxdoc.org...


: Odg: LINUX
: i 14 April, 2007, 06:44:46 AM
Korisni linkovi:

-Casopis www.linuxjournal.com,
-Linux udruženja www.lugy.org.yu,
-Linux oriented sajtova www.linuxserbia.com, www.yulinux.com,
-Developer sajtova www.freshmeat.net, www.slashdot.org,
-Linux dokumentacioni projekti www.Linuxdoc.org...

Hvala na korisnim informacijama i linkovima, Daèo, samo što oni sajtovi èije si linkove postavio (osim slashdot-a i freshmeat-a) nisu baš reprezentativni. Evo još nekih sajtova, pre svega domaæih, koji se bave Linuxom i BSDjem:

Linux:

www.linuxo.net
Domaæi sajt br. 1 što se tiše Linuxa, sa vrlo aktivnim forumom...

www.elitesecurity.org
Domaæi sajt br. 1 što se tièe svega i svaèega. Ima veoma aktivan forum posveæen Linuxu...

www.linuxquestions.org
Inostrani Linux sajt br. 1...


BSD:

www.bsd-srbija.org
Domaæi sajt posveæen BSD porodici operativnih sistema... Još uvek je malo korisnika, ali hej, u Srbiji ljudi još uvek misle da pomoæu kompa može da se komšiji potroši sva topla voda iz bojlera...

www.bsdforums.org
Inostrani sajt br. 1 posveæen BSD sistemima...


I na kraju, jedan izuzetan domaæi èasopis posveæen Linuxu i *BSD-jima. Izlazi svakog meseca u PDF formatu. Preporuka.

gnuzilla.fsnserbia.org (http://gnuzilla.fsnserbia.org)


: Odg: LINUX
: Dacha 14 April, 2007, 07:28:35 PM
Good job,I!
Postuj sto vise,za svaku temu koju imamo-nije na odmet nauciti po nesto novo!Pozz!


: Odg: LINUX
: Sk84life 29 June, 2007, 04:01:09 PM
E ljudi molim vas pomazite kako da instaliram tar.gz aplikacije na Ubuntu-u?


: Odg: LINUX
: i 29 June, 2007, 04:49:25 PM
Skinuo si izvorni kod aplikacije, što znaèi da treba da uradiš prvo kompajliranje, pa tek onda instalaciju. To nije baš jednostavno, naroèito na Ubuntu-u. Naði veæ kompajliran program i to za tvoj Ubuntu. Ekstenzija je .deb.


: Odg: LINUX
: ilicnm 20 July, 2007, 08:08:11 PM
Ja narucio neke Linux diskove,pa cekam da mi stignu!


: Odg: LINUX
: flip 29 September, 2007, 01:11:41 PM
Ljudi poZ jel ima neko neku dobru knigu za bash scripting a da je na srpskom!!


: Odg: LINUX
: i 29 September, 2007, 03:25:33 PM
Ne znam da li uopšte postoji neka na srpskom... Ja bar nisam èuo. Bolje uzmi reèkik u ruke pa uèi odavde:

http://www.panix.com/~elflord/unix/bash-tute.html
http://tille.garrels.be/training/bash/
http://www.faqs.org/docs/Linux-HOWTO/Bash-Prog-Intro-HOWTO.html


: Odg: LINUX
: flip 11 October, 2007, 05:15:02 PM
hvala i moj si idol!IMAM SVIMA NESTO dA KAZEM LINUX JE KEVA!!JA JE VEC MESEC DANA KORISTIM I sTVARNO SAM ZADOVOLJAN!poceo sam nesto skripte ali je to vec malo teze!!rade i igre !!!ne sve ali ide!


: Odg: LINUX
: flip 25 October, 2007, 08:59:43 PM
Moram da vam kazem probao sam ubuntu 7.10 malo ukljucio efekte stavio emulator i ubuntu je haos!3 puta bolji od bilo kog wina!ja sam xp-u reko dovidjenja crko da bog da!lin je keva!!!!!!!!!!!!!!!!!Preporucujem svima da probaju!!!rade i igre!(vecina)