SOKOBANJSKI FORUM => Pravoslavlje => : Vladimir 19 December, 2009, 05:02:48 AM



: Sveti Nikola èudotvorac
: Vladimir 19 December, 2009, 05:02:48 AM
Sveti Nikola èudotvorac



(http://media.svevesti.com/images/sr/4/7/159247.jpg)
Sveti Nikola ili Nikoljdan je jedna od najèešæih srpskih krsnih slava i praznuje se 19. (6.) decembra, odnosno na dan kada se 343. godine nove ere upokojio arhiepiskop Mirlikijski sveti Nikolaj.


Kao spomen na prenos moštiju Svetog Nikole Crkva je ustanovila još jedan praznik vezan za njega - Prenos moštiju Svetog Nikole. Praznuje se 22. (9.) maja. To je za mnoge porodice mala slava ili preslava. U narodu se zove Mladi sveti Nikola, Letnji sveti Nikola, Nikolice…


Nikola je bio sin jedinac znamenitih i bogatih roditelja, Teofana i None, žitelja primorskog grada Patare u Maloazijskoj oblasti Likiji. Odmah po roðenju u Svetom Nikoli se, kako svedoci predanje, mogao raspoznati buduæi èudotvorac jer je prilikom krštenja mogao da stoji sam na svojim nogama bez ièije pomoæi.

Pod uticajem svoga strica, koji je bio episkop grada Patare Sveti Nikola se posvetio sveštenièkom životu i ubrzo se proèuo svojim neumornim radom, milosrðem i nepokolebljivom verom u Isusa Hrista. Posle smrti svojih roditelja, razdelio je svu imovimu siromasima ne ostavivši ništa za sebe. O njegovim milosrdnim delima zapisane su mnoge prièe a meðu njima i prièa o tri kæeri.



(http://media.svevesti.com/inline/sr/8/827c18915f12abe0b1cd45aac437b682.jpg)
slikar Kozma, ikona, 1641, selo Èelebiæ, sada u Staroj srpskoj crkvi u Sarajevu.



Sveti Nikola se smatra zaštitnikom:

dece, uèenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika uopšte… Smatra se da je obièaj po kome se deci uoèi Svetog Nikole u cipelice potajno stavljaju pokloni potekao otuda što sveti Nikola svoja dobroèinstva nikada nije èinio javno. Isti motiv se vezuje i za Božiæ Batu.



Nekada se na svim hrišæanskim brodovima nalazila ikona svetog Nikole a on se posebno praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora gde je bio obièaj da se na taj dan ne isplovljava a da se brodovi na puèini usidre i plovidbu nastave sutradan. Sveti Nikola je umro u petak 6. decembra (to je u našem veku 19. decembar po novom ili Grigorijanskom kalendaru) 343. godine i sahranjen je u sabornoj crkvi u Miri. Tu je njegovo telo poèivalo više od sest vekova a hrišæani su dolazili na njegov grob i dovodili svoje bolesnike. Meðu njima su bili i Stari Sloveni sa reke Don èime se objašnjava zašto je sveti Nikola toliko poštovan kod Srba. Kada su Turci u jedanaestom veku osvojili Likiju mošti svetog Nikole su prenete u Bari u Italiju.

 
PRIÈA O TRI KÆERI

U Patari je živeo ugledan i imuæan èovek, sa tri veoma lepe kæeri. Njega zadesi nevolja da izgubi sve svoje bogatstvo i naglo osiromaši. U oèajanju i bedi, nemajuæi šta da jede ni šta da odene, èovek odluèi da svoju kuæu pretvori u bludilište a svoje kæeri u bludnice. Èuvši za krajnju bedu tog èoveka i njegovu zlu nameru, sveti Nikola reši da mu pomogne. Poštujuæi reèi jevanðelske da milostinju ne treba èiniti pred ljudima koliko zbog reklame, toliko i radi želje da ne postidi èoveka koji iz velikog bogatstva zapade u bedu, sveti Nikola odluèi da mu svoju pomoæ pruži tajno.

Jedne noæi uze sveti Nikola veliku kesu zlata i neprimetno je ubaci kroz prozorèiæ u kuæu nesreænog oca. Našavši sutradan kesu sa zlatnicima, presreæan i zadivljen a ne mogavši da objasni otkuda ona tu, èovek ovo neoèekivano dobroèinstvo pripisa Božjem proviðenju. Hvaleæi Gospoda, on odluèi da svo zlato koje je dobio da u miraz svojoj najstarijoj kæeri. Uskoro se ona sreæno udade a sveti Nikola, èuvši da je ubogi èovek postupio po njegovoj želji i zakonitim brakom saèuvao kæer od greha, odluèi da istu milost uèini i drugoj kæeri.


(http://media.svevesti.com/inline/sr/6/680ddd802749b77b6da19a8b93f05ccb.jpg)
SVETI NIKOLA, Partenije Karavia, Konstantinopolj 1807. Hilandarska grafika.


I ne proðe mnogo vremena a otac na isti naèin udade i drugu kæer. Uzdajuæi se u Boga i u èvrstoj nadi da æe On zbrinuti i treæu kæer, èovek reši da sazna koga to tajnog dobrotvora Bog šalje sa zlatom. Jedne noæi, bdijuæi kraj prozorèiæa, èovek zaèu zveket ubaèenog novca i potrèavši za nepoznatim, prepoznade u njemu svima znanog svetitelja i izbavitelja. Presreæni otac pade k njegovim nogama, poèe ih celivati i kazivati reèi hvale, ali sveti Nikola ga podiže sa zemlje i zakle da dok je živ nikome ne kaže šta je s njim bilo.



KRSNA SLAVA U SRBA

(http://media.svevesti.com/inline/sr/b/bd503e38eb99bd3c426b5821af80af0b.jpg)
Naši preci bili su mnogobošci. Svako pleme i svaki dom imalo je svoga boga, koji je bio veoma poštovan kao zaštitnik. Kada su Srbi primili hrišæanstvo od Vizantije, veoma su se teško odricali od stare tradicije i obièaja. Zbog toga su u zamenu uzeli da slave jednog hrišæanskog sveca. Obièno su uzimali za Krsnu slavu onog svetitelja kada su Svetim krštenjem postali hrišæani. Da nisu imali dar religioznosti kao nešto prediskustveno, oni ne bi tako držali svoje kuæne bogove - niti bi kasnije, u hrišæanstvu, prihvatili Hrista i njegove svete.

Naši preci su sve menjali, ime, prezime, mesto stanovanja itd. ali se Krsne slave nisu odricali i nisu je menjali. U najtežim trenucima u vreme sveopšte Golgote, i u rovovima slava se slavila sa sveæom, malo vina i makar komadom hleba.