NLO(UFO)misterije,chlanci,slike....

[Dacha]

Snimak Meksicke vojske
http://www.ufocasebook.com/mexicanmilitary.html

[Dacha]

Evo i jeddan zanimljiv snimak,true or false-procenite sami...Kako zvanicno pise,radi se o padu ufo-a negde u pustinji Novog Meksika...
http://www.ufocasebook.com/1997crashvideo.html

[Sale-X]

NLO, vanzemaljci, da li postoje ili ne, da li je to samo fantazija ili ne, to je pitanje koje me iritira godinama.
Ljudi moram vam ispricati sta se meni dogodilo, verovatno 99% vas koji ovo procitate mi necete verovati ali nema veze vec sam na to navikao...
Ovo sto cu vam sada ispricati se stvarno dogodilo: Naime zivim na nekih 40km zapadno od planine Rtanj (istocna Srbija). Jednog letnjeg dana polivao sam bastu, sunce je bilo na zalasku, a nebo kristalno cisto, plavo, bez oblaka, odjednom kao da me je nesto povuklo da pogledam u nebo i imao sam sta i da vidim: video sam ogromnu letecu kuglu, menjala je boje crveno-narandzaste i letela se jako nisko, procenjujem da je letela na oko 200-250 metara od tla i jako sporo, mozda brzinom od 70-100 km/h tako da sam je imao u vidokrugu nekih 10 sekundi. U pozadini cini mi se da sam cuo jako, jako slab zvuk, verovatno je to bilo samo strujanje vazduha Procenjujem da je bila velicine izmedju 15-25 metara u precniku... Nikad sebi necu oprostiti sto u tom trenutku nisam imao fotoaparat.
Znam da ce svako prvo pomisliti da je to kometa ali ja sam ubedjen da nije. Naime komete kada padaju, padaju jako velikom brzinom i pod odredjenim uglom a ovo ne, ovo se kretalo jako nisko, horizontalno i jako sporo...
Jos jedna starija osoba je potrvrdila da je tih dana nedaleko od mene dozivela isto sto i ja...
Posle par dana pricao sam sa drugom koji je tih dana bio na nekih 20km zapadno od planine Rtanj i on mi je potrvrdio da je video kugle ali ovog puta dve koje su isle zajedno i kretale su se prema Rtnju...
Ovakve kugle kakve smo ih videli opisuje i Dragan M. koji zivi u podnozju planine Rtanj i koji vec godinama trvrdi da se takve kugle stalno motaju u blizini ove planine...Takodje on potrvrdjuje da se desavaju mnoge cudne stvari na ovoj planini... ne znam ni sam da li da verujem ili ne ali ono sto sam video licno svojim ocima nije delo coveka a ni je ni kometa ...
Verujem da ima puno ljudi koji su mozda doziveli nesto slicno, molim da posaljete vasa iskustva i misljenja da probamo da resimo bar delimicno ovu misteriju.
Molim da pisu samo oni koji su zaista nesto realno doziveli...

preuzeto sa: http://www.elitemadzone.org/t237924-0-NLO-istina-ili-zabluda



ali svakako morate videti reportazu na: http://www.duap-polaris.hr/html/1990.htm

ex Jugoslavija, Srbija, Sokobanja, planina Rtanj


i loptaste munje nad Rtnjem:


za koje na B92 kazu:

U ovom kraju je poznato da se iznad planine Rtanj povremeno moguæe videti vatrene kugle. Nauènici to objašnjavaju loptastim munjama, koje se pojavljuju zbog toga što su zemlja i stene na Rtnju bogate gvožðem. Drugo objašnjenje ovog fenomena jeste da se tu nalazi vojni poligon i da su u pitanju signalne rakete ili efekti nekog oruða. Ipak, najviše je onih koji veruju da snalažljivi kafedžija ume da napravi dobru i besplatnu reklamu.

[Dacha]

Probijanje zida æutanja ili poèetak obmane?

Godine 1978. tabloid Nacionalni istraživaè (National Inquirer) ponovo je pisao o celom dogaðaju. UFOlog Stenton Fridmen (Stanton Friedman) sastao se sa majorom Džesom Marselom, koji je 1947. godine pronašao ostatke i identifikovao ih kao delove leteæeg tanjira, i objavio intervju kojim je podgrejao sumnje UFOloga. Odmah potom dva autora, Viljem Mur (Viliam L. Moore) i Èarls Berlic (Charles Berlitz), angažovala su se na prikupljanju podataka i napisala knjigu “Rozvelski incident” objavljenu 1980. godine. U knjizi se navode izjave velikog broja svedoka koji su boravili u Rozvelu 1947. godine ili su razgovarali sa osobama preminulim u meðuvremenu, a koje su imale šta da kažu o dogaðaju. U isto vreme, od 1978. do 1980. godine dva UFOloga, Donald Šmit (Donald Schmitt) i Kevin Rendl (Kevin Randle), izjavila su da su pronašli i intervjuisali svedoke ovog incidenta. Tada su, osim civila, progovorila i bivša vojna lica. Da bi èorba bila još jaèe zaèinjena, u veoma popularnoj televizijskoj emisiji “Nerešene misterije” preprièan je ceo dogaðaj sa pozicije UFOloga i objavljeno nekoliko intervjua. Istog leta napravljeno je još nekoliko TV emisija na istu temu i jedan televizijski film.

To je bio samo poèetak lavine. Ubrzo su svi prièali ili pisali o tome da rozvelski incident krije katastrofu koju je doživeo svemirski brod sa druge planete i da je amerièka vlada to zataškavala dezinformacijama i lažima. Svoje izjave dalo je blizu 1000 svedoka, a taj broj i dalje raste. Neke od tih izjava meðusobno se ne slažu, neke su providne i oèigledno same sebi služe kao cilj, a za nekoliko navodnih “svedoka”, èije su izjave citirane u knjigama, utvrðeno je da su davno umrli. Ali, ako se odbace sve kontradiktorne prièe, ostaje solidan broj svedoèenja od kojih može da se sastavi logièan i celovit mozaik. Evo kako izgleda rekonstruisan dogaðaj:

Jedne noæi u leto 1947. godine stanovnike je probudila snažna eksplozija. U prvi mah izgledalo je kao da se veliki avion srušio u obližnjem mestu koje se zove Korona. Veliki broj ostataka letilice ležao je razbacan na ogromnoj površini, par stotina metara širokoj i oko 1200 metara dugoj. Ubrzo je data izjava za štampu da je to bio leteæi tanjir. Zainteresovani ljudi požurili su da to vide svojim oèima, ali je vojska široko opkolila oblast i nikoga nije puštala da se približi. Odmah je u štampi objavljen èlanak kojim se demantuje prva vest. Zapoèeta je detaljna pretraga, koncentrisana samo na površinu na kojoj su prvobitno pronaðeni ostaci. To je bila greška, jer zbog toga nije pretražena okolina. A na svega 4 kilometra odatle nalazilo se nešto mnogo zanimljivije, što je otkriveno tek posle nedelju dana.

Bila je to glavna kabina NLO-a, u kojoj su bila 3 (neki kažu 4) tela. Sliènost sa ljudima bila je iznenaðujuæa. Barbara Dager, æerka tadašnjeg šerifa, tvrdi da joj je otac rekao da je jedan od njih pokazivao znake života. U najveæoj tajnosti odneta su tela i delovi letilice koji su ležali razbacani.

Ovde bi prièa mogla da se završi kao što se završio i veliki broj drugih, da se 1995. godine nije pojavio argument koji je izdvaja od svega što je dotad viðeno: filmski snimak za koji se tvrdi da predstavlja autentiènu autopsiju nad jednim od vanzemaljaca pronaðenih pored Rozvela.

Otkud se pojavio film?

Londonski biznismen Rej Santili (Ray Santilli) vodio je firmu koja se bavila distribucijom muzièko - zabavnih snimaka. Evo njegove izjave:

“Dok sam tražio materijal za muzièki dokumentarni film, našao sam se u Klivlendu u leto 1993. godine. Pritom sam identifikovao stare kadrove iz 1955, na kome Elvis Prisli peva na nekoj školskoj priredbi. Taj materijal snimio je honorarni kamerman koga je Universal News angažovao zbog štrajka filmskih radnika. Pošto mi je pomogao oko utvrðivanja podataka za oko tri minuta filma koji su me interesovali, kamerman je upitao da li me interesuje film koji se odnosi na Rozvelski incident iz 1947. godine, a koji je on snimio dok je radio za amerièku vojsku. Rekao je da su na filmu snimljeni ostaci leteæeg tanjira, rekonstrukcija letilice i, što je najzanimljivije, autopsija vanzemaljaca. Mojim privatnim avionom otišli smo do njegove kuæe, jer je stanovao daleko od mesta na kome smo se našli, i on mi je pokazao materijal koji sada možete da vidite.”

Upitan koliko je platio pravo na objavljivanje filma, rekao je da je kamerman najpre tražio 100 000 dolara, pa su se onda malo cenkali i “našli se” na 92 000.

Ovde se nameæe logièno pitanje: ako je kamerman radio za vojsku, otkud kod njega film? I još jedno: ko mu je dao pravo da prikazuje film, pa da ga uz to i slobodno prodaje? Autopsija vanzemaljca je dogaðaj milenijuma, ispitivanje ostataka letilice bilo je obezbeðeno kao malo šta dotad, kamerman je bio angažovan u najveæoj diskreciji - a onda je, navodno, film ostao kod njega i on ga sad slobodno prodaje kao stari automobil! Izgleda da smo došli do najslabije taèke u celoj prièi: otkud snimatelju film?

Krenimo od identiteta kamermana. Santini je rekao da se on zove Džek Barnet (Jack Barnett). U istoriji kinematografije postoji samo jedan kamerman sa ovim imenom - koji je odavno umro, prema tome to nikako nije mogao biti on. Doveden u neugodnu situaciju, Santini je izjavio da je to samo pseudonim kamermana, a da pravo ime ne može da saopšti zbog njegove liène sigurnosti.

Na prvim privatnim projekcijama ovog filma u Americi, prikazivana je kopija koja je nosila oznaku “Restricted access. A01 classification” (ogranièen pristup, klasifikacija A01). Kad su se pojavile sumnje u autentiènost filma, ova oznaka je volšebno nestala. Razlog je verovatno izjava nekih autoriteta da se termin “Restricted access” nikad nije koristio u amerièkoj vojsci, kao ni oznaka klasifikacije A01, i da ti termini pripadaju èisto holivudskom žargonu.

Još jedan “nizak udarac” stigao je od Džona Ingliša (John English), koji je dugo radio kao direktor Internacionalne Vazduhoplovne Kuæe Slave u San Dijegu i Svemirskog Istorijskog Centra. S obzirom da mu je to bio posao, postao je specijalista za analizu i proveru autentiènosti fotografija i dokumentacije koja se odnosi na aeronautiku i svemirska istraživanja. Njegovom oku nije promakao jedan naizgled nevažan detalj: nalepnica na zidu prostorije u kojoj je vršena autopsija. Ova nalepnica, koja je obavezna u svim prostorijama za patološku analizu tkiva, opominje prisutne osobe na opasnost od moguæe infekcije. Ukratko, ta oznaka je redizajnirana i prihvaæena od amerièkog Instituta za standarde (ANSI) pod brojem Z53.1-1967 i verzija koja se na filmu vidi u upotrebi je tek od 1967. godine. A film je navodno snimljen dvadeset godina ranije!

Šta je Projekat Mogul?

Najlogiènije objašnjenje cele Rozvelske zavrzlame pojavilo se u javnosti tek septembra 1994. Tada su prvi put objavljeni detalji o projektu koji je otpoèeo u junu 1947. godine i izvodio se pod šifrom Mogul. O tome je opširno govorio Èarls Mur (Charles Moore), jedan od struènjaka koji su uèestvovali u ovom projektu, sada profesor u penziji. On je održao konferenciju za štampu, napravio prezentaciju, odgovarao na pitanja publike i èak pripremio monografiju o celom projektu.

Projekat je, inaèe, bio toliko poverljiv da je njegovo ime (Mogul) i sam Mur doznao tek pre nekoliko godina. Predmet projekta bili su specijalni baloni opremljenim mikrofonima koji su snimali infra-zvuke nastale kao posledica sovjetskih nuklearnih eksperimenata. Ovi zvuci se na poseban naèin prostiru izmeðu stratosfere i troposfere i, pošto tamo nema prepreka koje bi uticale na njihovo prostiranje, lako mogu da se detektuju. Na ovaj naèin, recimo, tokom 1947. (posle 64 godine kruženja oko Zemlje) snimljeni su zvuci koji su nastali 1883. prilikom erupcije vulkana Krakatao.

S obzirom da tada nije bilo satelita kojima bi se locirale probne nuklearne eksplozije u Sovjetskom Savezu, ovom projektu je dat visok prioritet i poseban tretman. S nekoliko ovakvih balona bilo je moguæe precizno locirati mesto i odrediti vreme svake nuklearne eksplozije na bilo kom mestu na Zemlji.

Balon nije bio tako jednostavan kao što su inaèe bili meteorološki baloni; to je, zapravo, bio vertikalni “voz” sastavljen od veæeg broja balona, dugaèak preko 200 metara. Na dnu su bili elektronski ureðaji i baterije, a iznad njih heksagonalni katadiopterski reflektori koji su pomagali da se uz pomoæ radara precizno locira pozicija svakog balona, jer je to bilo od kljuène važnosti za izraèunavanje mesta eventualne nuklearne eksplozije. Mur je na skici predstavio kako je ovaj “voz” izgledao. Po svoj prilici, veliki broj detalja ovog voza odgovara opisima ostataka koji su naðeni na ranèu kraj Rozvela 1947, èak i cvetni simboli odštampani na lepljivim trakama kojima su neki delovi spajani. Jedan od pomenutih heksagonalnih katadioptera pronaðen 1997. godine, saèuvan je do danas i Mur ga je pokazao na konferenciji za štampu. Sve je tu, nedostaju samo vanzemaljci.

Prva lansiranja balona obavljena su još u aprilu 1947. godine, ali je, zbog nepovoljnih vetrova na velikim visinama, projekat premešten u Novi Meksiko. Svi letovi bili su uspešni osim leta balona broj 4, koji je završio neslavno na ranèu pored Rozvela. Vojska se uplašila da æe Rusi naslutiti nešto o ovom projektu i zato je pokušala da zataška stvar prièom o meteorološkim balonima.

A šta na ovo kažu UFOlozi? Oni za svakog od ljudi koji iznose kontraargumente imaju po neku ružnu reè. Èarls Mur, recimo, proglašen je za nedoslednog i nepouzdanog jer je prezentacijom projekta Mogul zapravo negirao neke svoje ranije tvrdnje iznete u intervjuima objavljenim u štampi, kao što je sledeæa: “Na osnovu poznatih podataka, mislim da to nije bio naš balon”. Nije mu bila uvažena olakšavajuæa okolnost da je mišljenje promenio nakon datih intervjua, kad je prvi put u životu video fotografije transparentnih polietilenskih balona korišæenih u projektu Mogul. Oni su zaista tako izgledali da nisu mogli da lièe ni na šta dotad viðeno.

Epilog

Ceo incident dobio je do sada najveæi publicitet u poreðenju sa svim ostalim prièama o neidentifikovanim leteæim objektima. UFOlozi ga još uvek iznose kao nesumnjivi dokaz da nas je posetila inteligentna vanzemaljska civilizacija, a sve kontraargumente proglašavaju za èistu glupost. Zanimljivo je da su najmanje kritièkog duha i najviše želje da “zdravo za gotovo” prihvate prièu pokazali baš UFOlozi - koji za sebe tvrde da “prouèavaju” sluèajeve i da se bave naukom koja ima jedini cilj da utvrdi istinu.

Danas se još uvek govori o sluèaju Rozvel. UFOlozi i dalje prikupljaju dokaze i izjave svedoka (koji se umnožavaju geometrijskom progresijom), svetske TV stanice emituju intervjue sa svedocima iz prve, druge ili treæe ruke (“èuo sam od prijatelja kome je prièao oèevidac”) i otkupljuju prava na prikazivanje filma o autopsiji, a na Internetu postoje na desetine sajtova na kojima svako iznosi po neki novi detalj koji podržava verodostojnost prièe. Javljaju se nove ideje i teorije; po jednoj od njih, upravo letilici pronaðenoj u Rozvelu treba da zahvalimo za pronalazak tranzistora u decembru 1947. godine, a samim tim i za pronalazak integrisanog kola (mikroèipa), kompjutera, satelita, CD-a i tako dalje. Video-traka sa snimkom autopsije veæ je pomalo zastarela, ali se i dalje solidno prodaje: do sada je dostigla tiraž od nekoliko stotina hiljada primeraka. Pronaðen je èak i “pravi” kamerman - koji se pojavljuje na televiziji, radiju i u novinama i ponavlja prièu da ga je vojska pozvala da snimi autopsiju, posle èega je on odneo filmove kuæi (?) i od tada mu ih niko nije zatražio (!?).

U jednoj od analiza masovnog interesovanja za sluèaj Rozvel, D. H. Roklif upotrebio je termin retrospektivno falsifikovanje. Ovaj termin je od tada ušao u upotrebu uvek kad je trebalo da se naznaèi da je neobièna prièa iz prošlosti kasnije preoblikovana sa namernim preterivanjem u atraktivnim detaljima, uz istovremeno preæutkivanje i odbacivanje svega što je nepoželjno za dobru “proðu” prièe. Ovakva etikecija nije baš pristojno odmerena, jer se isti termin koristi i u psihijatriji za proces koji nesvesno koristi bolesnik od paranoidne šizofrenije kada iz seæanja poziva odreðene incidente i pri tom ih preraðuje i prilagoðava svojim trenutnim potrebama, ubeðen da su mu seæanja taèna.

Jedino su se skeptici umorili. CSICOP (Comitee for the Scientific Investigation of Claims of the Paranormal, Komitet za nauèno izuèavanje tvrdnji o paranormalnim pojavama) odavno se ne oglašava u vezi sa sluèajem Rozvel. Poslednju izjavu dao je Pol Kurc (Paul Kurtz), koji predsedava ovim komitetom:

Mit o Rozvelu morao bi konaèno da umre. Na pitanje jesmo li sami u svemiru treba da odgovorimo na osnovu dokaza boljih od onih koje nudi rozvelska obmana. Televizijske kuæe morale bi da budu odgovornije da se ne bi ponovo dogodilo da pomešaju zabavne sa dokumentarnim programima.

[Dacha]

Rozvel - najveæa NLO misterija

 

Rozvel je grad u Americi, u državi Novi Meksiko. Nalazi se u oblasti koja se smatra veoma osetljivom kada je u pitanju vojna diskrecija. Pored Rozvela nalazi se Alamogordo, oblast u kojoj je eksplodirala prva nuklearna bomba, kao i Los Alamos u kome je tim struènjaka radio na njenom razvoju. Tamo se nalazi i vojna baza koja je ušla u istoriju kao prva koja je raspolagala nuklearnim oružjem.

Šta je uèinilo Rozvel tako zanimljivim? Mnogo toga se dogodilo, a posebno je èudan podatak da prvih 30 godina ništa od svega toga nije pobuðivalo pažnju javnosti. Tek 1978. godine poèelo je klupko da se odmotava. Ili, bolje reæi, da se namotava, jer je vremenom interesovanje nadraslo sve ostale sluèajeve kojima se UFOlozi bave. Da krenemo redom, jer prièa je bogata dogaðajima.

Mada je i ranije bilo sporadiènih sluèajeva, masovno zanimanje ljudi za neidentifikovane leteæe objekte zapoèelo je 1947. godine. Samo u okolini Rozvela je izmeðu 17. maja i 12. jula registrovano 16 izjava svedoka (toliko je saèuvano, mada neki istraživaèi tvrde da ih je bilo preko 800) koji su tvrdili da su videli NLO. Da bi stvar bila još zamršenija, nijedna od tih 16 prijava, koje postoje u arhivi, ne odnosi se na dogaðaj koji danas pobuðuje tako veliku pažnju, ali zato ima drugih pisanih tragova - pre svega u štampi.

Lokalni list Roswell Daily Record 8. jula 1947. godine objavio je èlanak pod naslovom “RAAF pronašao leteæi tanjir na ranèu u oblasti Rozvel”, u kome se navodi da je Major Džes A. Marsel (Jesse A. Marcel), iz Rozvela, inaèe oficir 509-te bombarderske grupacije, otkrio leteæi tanjir i da je “stvar prosledio višem štabu”. U istom èlanku kaže se da je 2. jula nekolicina graðana Rozvela videla veliki NLO kako preleæe iznad njihovih kuæa.

U sutrašnjem broju pojavio se èlanak pod naslovom “Rejmi demantuje leteæi tanjir”, u kome brigadni general Rodžer Rejmi (Rodger Ramey), komandir Osme vazdušne jedinice iz Teksasa izjavljuje da to nije bio leteæi tanjir nego “ostaci meteorološkog balona, koji se sastoje od metalnih folija, polomljenih drvenih gredica i gumenih delova”.

U istom broju pod naslovom “Uznemireni ranèer koji je pronašao leteæi tanjir žali što je prièao o tome” mogla je da se proèita i prièa Meka Brejzela (Mac Brazel) iz Linkoln Kauntija. On je izjavio da je još 14. juna, kad je prolazio zajedno sa svojim sinom Vemonom, pronašao “veliku kolièinu pocepanih gumenih traka, metalnih folija, neobièno èvrstog papira i kopèi”. Tada to nije smatrao znaèajnim i nikome nije prijavio, nego je samo pokupio delove za koje je pomislio da bi mu mogli zatrebati i odneo ih kuæi. Tek kad je èuo da je pronaðen leteæi tanjir, odmah je šerifu isprièao šta je video i dve prièe ubrzo su povezane u jednu. Upitan koju kolièinu materijala je video, rekao je sledeæe:

“Balon koji je sve nosio, ako to tako radi, mogao je da ima oko èetiri metra u preèniku. Delovi sive gume bili su razbacani na kružnoj površini preènika oko 180 metara”... “Nije bilo nikakve elise niti èvrstih metalnih delova koji bi ukazivali na motor. Bilo je nekih instrumenata ali bez oznaka, mada je na nekim drugim delovima bilo slova. Postojala je i lepljiva traka na kojoj su bili naštampani nekakvi cvetovi.”

Brejzel je još rekao da je i ranije pronašao dva meteorološka balona na svom ranèu, ali da nisu bili nalik ovome.

Posle ovoga se Brejzel nije baš najbolje proveo: vojska ga je bukvalno zarobila i držala osam dana, bez pristupa telefonu i bez prava na razgovor sa civilima. Za to vreme bio je podvrgnut detaljnom ispitivanju, pa èak i psihijatrijskom pregledu.

Vojska je preduzela dotad neviðene mere obezbeðenja: naoružani vojnici opkolili su celu oblast, a kasnije je još jedan prsten vojnika postavljen radi spreèavanja pristupa na širu teritoriju. Snajperisti su postavljeni na sva obližnja brda, a vojna policija zaposela je sve puteve u okolini. Senator Novog Meksika Denis Èejvs (Denis Chaves) telefonirao je u Radio Rozvel i zabranio da se emituje, preslušava ili kopira tonski snimak intervjua sa Mekom Brejzelom, koji je veæ bio pripremljen za emitovanje. Samo nekoliko minuta kasnije, snimak je konfiskovala vojska.

Ubrzo su pozvani svi svedoci da daju izjave, i odmah im je zabranjeno da istu izjavu daju bilo kome. Umesto nje nareðeno im je da nauèe novu izjavu koju smeju da šire, a koja ni po èemu ne lièi na njihovu prvobitnu prièu.

Hoæe li neko poverovati da je sve to uraðeno samo radi meteorološkog balona? Zaèudo, hoæe. Posle svega, general Rejmi održao je konferenciju za štampu, kojom je umirio duhove i raspršio sve sumnje. Tako je sluèaj mirovao preko trideset godina.

[Dacha]

DRŽAVNI organi su, uglavnom uvek reagovali brzo, pa tako i u mnogobrojnim sluèajevima "bosanskih leteæih tanjira", tvrdeæi da su preletali zapravo "jedreæi meteorološki baloni na visini od 24 kilometra".

Prema podacima Galupovog instituta iz 1966. godine, oko pet miliona Amerikanaca je tvrdilo da su videli NLO svojim oèima. Sedam godina kasnije Galupov institut je "evidentirao" èak 15 miliona oèevidaca. Isti institut utvrdio je 1996. godine da 71 procenat stanovnika SAD veruje da amerièka vlada krije informacije o NLO. I tadašnje, i istraživanje iz 1978. godine pokazali su da 66 posto diplomaca misli da su NLO stvarni, a da u leteæe tanjire najmanje veruju oni koji su završili samo osnovnu školu.

PREMA podacima domaæih astronomskih društava, do 1992. godine zabeleženo je oko 15.000 dojava da su viðeni "leteæi tanjiri". Poslednju deceniju smanjen je broj prijavljenih sluèajeva "NLO poseta" i u svetu i na prostorima bivše Jugoslavije. Krajem juna 2005. godine, mnogi mediji su preneli vest da je Jelena Cvijiæ iz Zagreba fotografišuæi svoga brata u Puntu na ostrvu Krk "uhvatila" neidentifikovani leteæi objekat.

- Kada sam pogledala fotografiju, iznad Damirove glave sam uoèila èudan krug - rekla je Jelena. - Na ostalim fotografijama ga nije bilo. Shvatila sam da je nešto neobjašnjivo kada sam je poveæala na kompjuteru.

Dan posle ove prièe u medijima, u redakciji "Veèernjeg lista" došla je 24-godišnja Katarina Šafarik, Zagrepèanka koja je fotoaparatom zabeležila sliènu pojavu na nebu iznad Dugog Sela pokraj Zagreba.

- Šetala sam psa u mestu Graèac, kada sam iznenada na nebu ugledala veliki pun Mesec - kaže Jelena. - Tek kad sam ga fotografisala primetila sam neobièan veliki crveni krug pored Meseca. Podseæao me je na kameleonovo oko na kojem su vrlo zanimljivi koncentrièni krugovi.

Katarina Šafarik i Jelena Cvijiæ se do tada nisu poznavale, a obe su neobiènu pojavu snimile 21. juna. NLO fanovi na internet-sajtovima ponovo su se aktivirali sa novim "dokazima" i prepucavanjima.
DAN posle pada maðarskog sportskog aviona, koji je udario u brdo Velika lisina kod Plitvica, 14. avgusta prošle godine, fotoreporter iz Karlovca sasvim sluèajno snimio je uz helikopter Hrvatske vojske jedan neidentifikovani objekat. Helikopter je bio u potrazi za nestalim maðarskim avionom.

- Na fotografiji se jasno vidi forma diska, koja ne može biti ni ptica, ni balon i ne pripada nijednom poznatom tipu letilice - tvrdi Goran Artiæ, èlan Društva za ufološka i astroarheološka prouèavanja "Duap polaris" iz Zagreba. - Iskljuèujem i grešku na fotoaparatu i fotomontažu. Pojavu je teško objasniti.

"Duap polaris" raspolaže, navodno, dokumentacijom da je u aprilu 1989. godine, NLO nadletao postrojenja za vaðenje nafte i zemnog plina u Lipovljanu, 23. avgusta iste godine. U Podstrani kod Imotoskog pronaðena je "neidentifikovana elipsa na tlu", a 13. i 14. oktobra u Komarevu kod Siska meštani su prijavili da su videli NLO.

U Odžacima u Vojvodini 4. avgusta 2001. godine "nešto neidentifikovano" ostavilo je trag, preènika 50 metara u jednom žitnom polju, slièan onome u blizini Èakovca, odakle su fotografski snimci 8. juna 2006. godine obišli svet. Prvi takvi krugovi u žitu pojavili su se u maju 2000. godine, u Peèarovcima kod Murske Sobote, a drugi "žitni krug" 15. jula 2005. godine u Pobrežju kod Ptuja. I 19. jula ove godine slovenaèka televizija izvestila je o novom "žitnom krugu" u blizini Ljutomera.

Meðu mnogobrojnim svetskim "pojavljivanjima NLO", navodno zabeleženim kamerom ili fotoaparatom u gotovo svim institucijama koje se bave neobiènim pojavama, jesu i fotografije iz Kragujevca, iznad Šumarica, snimljene 5. septembra 2004. godine, Zagreba od 23. novembra 1967. godine i Kukuljanova kod Rijeke od 21. juna 2001. godine.

[Dacha]

USLEDILA su naknadna tumaèenja da nije reè o oblacima, kako su tvrdili u Saveznom hidrometeorološkom zavodu, nego o nizu meteora koji su uleteli u atmosferu. Slièna pojava viðena je nad Kalemegdanom i trinaest godina ranije, 1965. i dospela u svetske novine kao i neidentifikovani leteæi objekti nad Sremom nešto kasnije.
Mnogi su, meðutim, smatrali da je reè o dogaðaju kao i 1954. godine kada su se, navodno, u zoru nad Beogradom pojavile „vatrene kugle“, koje je zabeležila kamera. Kasnije je ceo „sluèaj“ demantovan, a autor fotografije priznao falsifikat.
Za ovu „letilicu“, kao i za jednu sliènu koja se 1978. godine pojavila nad bosanskim nebom, u sarajevskom Astronomskom društvu tvrdili su da je verovatno od plastike i da zbog toga radari ne reaguju.


SARAJLIJA Slobodan Vaskoviæ primetio je iz svog stana u Drinskoj ulici 11. avgusta 1985. godine najpre jedan, a ubrzo i drugi nepoznati leteæi objekat, ali trouglog oblika. Obavestio je SUP gde su veæ imali nekoliko dojava o nekom èudnom svetlu na nebu. Šef smene u SUP-a Osman Melkiæ zabeležio je dvadesetak poziva graðana, a Davor Krajnc, iz Astronomskog društva, tvrdio je da je na osnovu trigonometrijskih merenja ustanovio da se radilo o balonu dužine 60, a preènika oko 20 metara. Namena "nepoznata", zapisao je u izveštaju. Bio je prema njegovim tvrdnjama na oko 26.000 metara iznad zemlje i kretao se brzinom od 35 kilometara na èas.
- Moguæe je da se radi o nekom udaljenom elektromagnetnom pražnjenju, kuglastoj munji, polarnoj svetlosti, vatri „svetog Elma“ ili sliènim neobiènim pojavama, koje su projektovale ovakvu sliku - objasnio je Krajnc.
Pilot aviona nemaèke kompanije LTU Fredi Hamer zatražio je 22. januara 1986. godine objašnjenje od zagrebaèke radarske kontrole šta se kreæe nebom iznad Vora Vrbovec, dvadeset kilometara od Zagreba, na visini od 10.500 metara. Iz radarske kontrole su odgovorili da nisu ništa registrovali, a pilot Hamer je tvrdio da svojim oèima vidi šest leteæih objekata zelene boje. Potvrde da se „nešto èudno kreæe nebom" stigle su posle nekoliko minuta i sa zemlje. Zagrepèani su videli neku „isprekidanu žuækastu liniju“ ili „pet-šest svetleæih crtica koje lete u nebo“. Dve godine kasnije, u martu 1988. nad Celjem su se pojavile sliène „svetleæe crtice“.


UPRAVNIK Aero-kluba „Petrovèe“ Petar Karner rekao je novinarima da su njegovi piloti tokom noænih letova u Celjskoj dolini nekoliko puta primetili „neobiène svetleæe crtice“. Ivan Cenc iz Slovenaèkih Konjica kaže da je puna dva sata posmatrao tu pojavu zajedno sa svojom porodicom i da je pozvao radio-stanicom prijatelja u Rogaškoj Slatini, koji mu je rekao da je vidio isto. Neki stanovnici Celja su u policiji dali izjavu da su èuli jak zvuk kada su „leteæe crtice“ napuštale njihov vidokrug. Lièilo je, rekli su, na zvuh helikoptera. Ivan Cenc je ponovo radio-vezom pokušao da dobije kolegu u Šentjuru, ali je kako je rekao, na sekvenci 27 megavata imao do tada nepoznate jake šumove.
Gotovo istovremeno na nebu iznad Biokova i na granici Crne Gore i Albanije, iznad Prokletija, meštani su primetili èudne pojave.
Ima objekata èija pojava još nije razjašnjena, ali to ne znaèi da nas poseæuju vanzemaljci - objasnio je tadašnji predsednik Saveza astronautièkih i raketnih organizacija Jugoslavije Tatomir Anðeliæ.
Ni inženjer Milivoj Jugin, najpoznatiji meðu domaæim „ufolozima“ nije smatrao da se radi o letilicama neke druge civilizacije.
- Bio bih izuzetno sreæan da prvi stegnem ruku nekom vanzemaljcu - govorio je Jugin. - Šanse za to su, ipak, minimalne.
Neobiène letilice na nebu pratili su u to vreme i vojni struènjaci. Potpukovnik JNA Stevan Korda tvrdio je da neidentifikovani leteæi objekti više „nisu tajna za našu protivvazdušnu odbranu“.
To su „automatski jedreæi baloni“ koji nas u službi obaveštajaca mnogih armija, posmatraju i snimaju - govorio je Korda.

[Dacha]

STRUÈNjACI Astronomske opservatorije u Beogradu bili su kategorièni da nema govora o „leteæim tanjirima“. Neki vojni struènjaci, meðutim, „leteæe tanjire“ smatrali su novim strateškim oružjem velikih sila, jer „zašto su se baš pojavili u vreme velikog vojnog manevra Sloboda 1971. godine“, govorili su. Zadrani su 3. oktobra 1971. godine posmatrali „nešto èudno“ na nebu, Ljubljanèani dve godine kasnije, 25. oktobra 1973. godine (nešto neobièno i svetleæe doletelo je iz pravca Rakitne). Zadrani su 28. oktobra 1975. ponovo gledali u nebo i videli „leteæe tanjire“, a istog dana oko 18.30 primetili su ih i Zagrepèani u svom gradu, nedaleko od aerodroma.
U februaru 1978. godine Jane Gergelj i Eržebet Holupkin videli su, navodno iz svog „fiæe“, na putu od Vršca prema Dobrièevu, „u po noæi Sunce u krošnjama drveæa“.
- Požurio sam da uteknem sa toga mesta, ali me je taj predmet pratio - prièao je novinarima Gergelj. - Zraèio je jaku crvenu svetlost i imao je oblik tanjira preènika desetak metara. Seæam se da se kretao bez ikakvog šuma.
BEOGRAÐANI su 9. jula 1978. godine nad Kalemegdanom videli „pravi NLO“, koji je lièio na „far aviona“ nepravilnog oblika. Oèevici su prièali da je nekoliko puta svetlost nestajala i ponovo se pojavljivala, a onda najjaèe zasvetlela i „leteæi“ je nestao. Laboratorijskom analizom fotografije koju je napravio jedan Beograðanin, utvrðeno je samo to da nije reè o montaži. Analiza negativa raðena je na denzitometru, elektronskom ureðaju koji beleži gustinu zrna na emulziji posle hemijske obrade. Svako naknadno ubacivanje detalja, odnosno dosnimavanje, oštetilo bi film.
A NLO iznad Kalemegdana uveæan dve hiljade puta neodoljivo je podseæao na onaj viðen iznad amerièkog grada Silver Springa dve decenije ranije, kojeg su amerièki struènjaci opisali kao „pruski šlem“. Razlika je bila jedino u tome što je na amerièkom snimku letilica u donjem delu imala tri polulopte, a na beogradskom - tri šiljka.
- Takav odraz na filmskom negativu ne može da ostavi nijedno ovozemaljsko telo, niti pojava - tvrdili su astrolozi. - Ta tri šiljka su, verovatno, mlazevi pozitivnih jona koji se vezuju za polulopte sa donje strane letilice, a sastoje se od molekula ili atoma vazduha kojima nedostaje jedan ili više elektrona. Gornja strana diska nema ovakav efekat, jer su tu, verovatno, negativni ili laki joni, ili elektroni koji se kreæu naviše.
DA bi se utvrdilo na kojoj je visini bila letilica, u pomoæ su pozvani arhitekte i urbanisti. Na originalnom snimku videle su se uliène svetiljke, nekoliko parkiranih automobila, a to su za struènjake bili dovoljni parametri. Utvrðeno je da je letilica od objektiva aparata sa koga je fotografisana bila udaljena 2.100 metara, a u trenutku snimanja bila je najverovatnije na visini od 400 metara iznad zemlje. Proraèunato je da joj je preènik iznosio deset metara. Bilo je èudno i to što su navodno u tim trenucima zanemeli i radari na beogradskom aerodromu.
U Saveznom hidrometeorološkom zavodu iskljuèili su moguænost da se radilo o nekom zalutalom meteorološkom balonu. Formirana je specijalna komisija koja je ispitala ceo sluèaj i objasnila Beograðanima da je u njihovom oku verovatno došlo do takozvanog stroboskopskog efekta, jer su na nebu bili isprekidani gomilasti oblaci koji su se u jednom trenutku slili u neprekidnu liniju i usledile su komplikovane optièke varke.




SVEDOÈENjE KAPETANA POPOVIÆA

SVE do 18. oktobra 1968. godine, kapetan JRM Milan Popoviæ nije prièao nikome šta je zapazio na nebu mesec dana ranije, taènije 30. septembra. Ali, tada je i on progovorio.
- U toku svoje straže na komandnom mostu od 6.55 do 8.23 po brodskom vremenu (GMT 0355-0523) osmatrao sam nepoznati leteæi objekat neobiènog oblika - zapisao je Popoviæ. -Posmatrano golim okom svetlo telo je bilo velièine Venere u svom najjaèem sjaju pred izlazak Sunca. Dvogledom optike 7h50 posmatrao sam to telo oštrih rubova, prozraèno kao da je od stakla, svetloplavièaste boje. Svetlost je dolazila sa donjeg dela letilice. Izgledalo mi je kao da rotira oko svoje vertikalne ose, jer se tokom posmatranja prikazivala u nekoliko razlièitih oblika. Mislim da se radilo o telu koje je moglo biti oblika nepravilne piramide, visine od osam do deset metara i baze tri-èetiri metra. U dnevnik je zapisao da su letilicu osim njega videli i drugi èlanovi posade broda.