Skip to content

Sokobanja arrow SOKOBANJSKI FORUMarrow DruŔtvoarrow X - Filesarrow Tajna drustva i udruzenja
08 Decembar, 2021, 04:05:12 pm *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  
Stranice: 1   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: Tajna drustva i udruzenja  (Procitano 9909 puta)
0 clanova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Dacha
Too bad you're fucked up
VodeƦi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #4 poslato: 01 Maj, 2007, 03:45:22 pm »

Templari
Први војни ред, Ред сиромашних витезова Христа и Соломоновог храма, познатији као Витезови Темплари, је основан1118, као последица Првог крсташког похода, да помогне новом Јерусалимском краљевству да се одржи од напада муслимана који су се налазили у околини, и да обезбеди безбедност великог броја ходочасника из Европе који су похрлили ка Јерусалиму након његовог освајања. Ред је основао Хуго де Пејенс.

Организација

Темплари су организовани као манастирски ред, следећи правила која је за њих створио Бернар од Клервоа, оснивач Цистерцијанског реда. Темплари су били добро повезани и убрзо су постали битан фактор на међународној политичкој сцени тог времена. У том времену добили су неколико повластица од Папе, које с им дозволиле, између осталог, да убиру порезе у подручјима која су била под њиховом контролом, производећи њихов брзи успон.

Темплари су били подељени на неколико различитих братстава:
витезови, опремљени као тешка коњица;
оружници, опремљени као лака коњица (припадници нижих класа међу витезовима);
фармери, који су управљали власништвом реда;
капелани, који су били свештеници и задовољавали духовне потребе припадника реда.

У свако доба, сваки витез је имао десет људи као подршку. Неки припадници реда су били посвећени банкарству, јер су Темпларском реду Крсташи често поверавали благо на чување.


Историја

Њихово име алудира на њихов историјски штаб у Омарова џамија ("Dome of the Rock") на Temple Mount у Јерусалиму, који су они преименовали у Templum Domini. Представљен на једном од њихових печата, структура за коју се верује да је остатак Јерусалимског храма, и модел по коме су направљени бројни темпларски храмови у Европи, као што је Temple Church у Лондону.

Сем у Палестини, ред се борио и у Шпанији и у поновном освајању Португала. Дате су им додатни поседи и замкови у граничним подручјима. У једном тренутку су наследили и краљевство Арагон, заједно са другим војним редовима. Њихов утицај у Европи је био јако велики тако да например, захваљујући контакту Темплара са муслиманским истоком, Европљани су се вратили старом римском обичају бријања браде док је преко хиљаду арапских речи ушло у европске језике.




Банкарство

По престанку Крсташких ратова, ред Темплара је прерастао у Европи у ред банкара који су били оличење зеленаштва. Па ипак, благо донето са Истока чинило их је врло моћним: неретко су се код овог реда задуживали Јован без Земље, Хуан из Наваре, Шарл Анжујски, енглески краљ Едвард I (заложио чак и крунски накит), Робер д Артоа док је Луј VII за финансијског саветника имао Tемплара ā€“ благајника ризнице. Пружали су и друге финансијске услуге, као што су трговина меницама, издавање вредносних писама која су се могла уновчити било где у европи, издавање зајмова и друго.

Камата на позајмљену суму није била мала и кретала се од 11 do 15% што је изазвало нетрпељивост дужника. Тако већ Филип Лепи почиње са прогонима овог реда да би званично последњег мајстора овог реда Жака де Молеа спалио као јеретика 1314. године. На тај начин Филип је био поштеђен враћања дугова онима од којих је највише зазирао, док је сву темпларску непокретну имовину поклонио реду Св. Јована (Хоспиталци, Малтешки витезови).





Рушевине

Тринаестог октобра, 1307. године, сви Темплари су били истовремено ухапшени од стране агената Филипа IV (Philippe le Bel), да би у затвору били мучени због јереси Реда. (Постоји веровање да је овај акт порекло веровања у несрећу коју доноси петак 13.) По једном гледишту, Филип који је запленио трезор реда и разбио њихов банкарски систем једноставно желио да га лично контролише. Видевши судбину Темплара, Витезови реда св. Јована од Јерусалима и Родоса и Малте су били такође приморани да напусте бављење банкарством.

Многи краљеви и племство су подржавали Темпларе. Роберт I краљ Шкотске, (Robert the Bruce) је био екскомунициран из других разлога тако да се није морао повиновати вољи Папе. Из тог разлога многи Темплари су побегли у Шкотску, као и у Португал, где су име реда променили у Христов ред (верује се да су имали учешћа у првим поморским открићима Португалаца.) Принц Хенри Морепловац је водио португалски ред 20 година све до своје смрти.


Јерес и исприка

Под мукама, неки Темплари су признали хомосексуалност, и припадност загонетној религији под именом Бафомет. Њихове вође су касније оповргле ова признања, и сбог тога су погубљени. Неки научници сматрају да су признања лажна, што је типично за насилна признања која је изнуђивала инквизиција. Други сматрају да објашњење за ова признања лежи у тајним ритуалима који су се одигравали иза затворених врата и који имају порекло у њиховом учешћу у крсташким ратовима и борбама против Сарацена. Ти ритуали укључују и одрицање од Христа и пљување на крст три пута, као и аналингус.

Према неким научницима, и недавно објављеним документима из Ватикана, намера ових дела је била симулација разних понижења и мучења којима су Крсташи могли бити подвргнути у случају заробљавања од стране Сарацена. Према овом размишљању, Темплари су били увежбавани како да њихово одрицање од хришћанства буде само мислима, али не и срцем. Основни узрок мењања религијских схватања је продор исламских и јудаистичких учења у доктрину реда. По неким тврдњава веровали су у врховно биће које се разликује од католичке интерпретације Бога. По неким тврдњама Темплари су обожавали сатану односно његово оличење Бафомета.

Теорије завере везане за гашење Темплара често иду далеко преко најчешће прихваћених мотива, огромног богатства и политичке моћи. Позиција католичке цркве је чето описивана као неправедна према Темпларима, јер је папа у то време био изманипулисан да би помогао прогон Темплара. Др Барбара Фрејл је 2001. пронашла документе у тајним Ватиканским архивима, који показују да се папа Клемент V тајно извинуо Темпларима 1314. године.

Горећи на ломачи, Жак де Моле, Велики Мајстор, је проклео краља Филипа и папу Клемента да изађу пред божји суд у року од годину дана. Папа Клемент је умро само месец дана каснија, а Филип IV седам месеци касније. Многи су били одушевљени таквим развојем догађаја и ту причу наглашавали у својим хроникама.


Модерни редови и везе са пореклом

Темплари имају велику улогу у ритуалима и оснивању различитих грана модерних масона. Шкотски ред, који је формиран у Француској у осамнаестом веку, се ослања на Темпларе у многим ритуалима. Ред Де Молеа је још једна масонска организација која је повезада са Темпларима.

Друга грана масона , Јоркширски ред, захтева од својих чланова да буду хришћани. И у том реду многи ритуали и обреди су преузети од Темплара.

Иако неки историчари настоје да ставе знак једнакости између Темплара и Слободних Зидара (масона) таква веза никада није потврђена.

Екуменско хришћанско витешко друштво названо Суверени војни ред Јерусалимског Храма је основано 1804. године, са подршком Наполеона. Овај ред је деловао на бази традиције средњовековних Темплара. То је највероватније модерна организација која најефективније враћа дух старог реда, али не признаје било какво директно наслеђе. 2001. године, Уједињене нације су дале Реду Храма специјални косултативни статус.


Митови

Темплари су постали окружени легендама које садрже тајне и мистерије. Можда и најпознатије су оне које говоре о Светом гралу, Заветном ковчегу, и тајнама грађења. Неки извори кажу да је су Темплари пронашли Свети грал и однели га у Шкотску 1307. Други извори тврде да су пронашли Заветни ковчег, сандук у коме су се налазили сакрални предмети старог Израела, укључујући Aaron's штап (Аарон је Мојсијев наследник) и камене плоче на којима је Мојсије добио Десет Божјих заповести.

Ови митови су повезани са дугом окупацијом Јерусалимског храма. Неки извори су забележили да су Темплари открили тајну зидарских мајстора који су направили први и други Јерусалимски храм, као и тајну да је Заветни ковчег премештен у Етиопију пре уништења првог храма. Даље везе према Ковчегу и тајни старих градитеља иду ка монолитној Цркви св. Георгија у Лалибели у Етиопији, која постоји и данас и чија је изградња неоправдано приписана Темпларима. Постоји и подземна црква из истог периода у Француској. Постоје и шпекулације да су Темплари предузели и путовање у Америку пре Колумба.

Мит о Темпларима као чуварима и бранитељима Светог грала је тема у филму Индијана Џонс и последњи крсташ и новеле Умберта Ека "Фукоово клатно" (1989). Најновије интересовање за Темпларе и митологију везану за њих је побуђено новелом Ден Брауна , Да Винчијев код (2003), и сличном причом у филму из 2004 , "Национално благо (филм)".


Велики Мајстори (Grand Masters) од 1118 до 1314
Иг де Пејен (1118-1136)
Robert de Craon (1136-1146)
Everard des Barres (1146-1149)
Bernard de Tremelay (1149-1153)
AndrƩ de Montbard (1153-1156)
Bertrand de Blanchefort (1156-1169)
Philippe de Milly (1169-1171)
Odo (Eudes) de St Amand (1171-1179)
Arnaud de Toroge (1179-1184)
GĆ©rard de Ridefort (1185-1189)
Robert de SablƩ (1191-1193)
Gilbert Horal (1193-1200)
Phillipe de Plessis (1201-1208)
Guillaume de Chartres (1209-1219)
Pierre (Pedro) de Montaigu (1219-1230)
Armand de PĆ©rigord (???-1244)
Richard de Bures (1245-1247)
Guillaume de Sonnac (1247-1250)
Renaud de Vichiers (1250-1256)
Thomas BĆ©rard (1256-1273)
Guillaume de Beaujeu (1273-1291)
Thibaud Gaudin (1291-1292)
Жак де Моле (1292-1314)


Места која се везују уз Темпларе
Замак Алмурол у Португалу
Замак Колоси на Кипру
Temple Church у Лондону
Хертфорд, Енглеска у Гардијану
Капела Рослин у Шкотској
Храм Монт, Палата стене (Dome of the Rock) и Извор душа у Јерусалиму
Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
VodeƦi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #3 poslato: 30 April, 2007, 06:21:10 pm »

Masonerija u Beogradu

Prvi indirektni tragovi o formiranju Slobodnozidarskih Loža u Beogradu, datiraju u memoarima pisaca sa kraja osamnaestog veka. Iako nema direktne arhivske graĆ°e, zna se da je krajem tog veka u Beogradu postojala radionica, koja je verovatno radila na Turskom jeziku i meĆ°u ĆØijim su se ĆØlanovima nalazili vezir tadaÅ”njeg beogradskog paÅ”aluka, Hadži - Mustafa PaÅ”a, mitropolit Metodije, srpski ustaniĆØki voĆ°a Janko KatiƦ, trgovac Petar IĆØko, kao i grĆØki pesnik i rodoljub Riga od Fere. Kakav je bio odnos Srba i Turaka u ovoj Loži, ĆØije ime na žalost nije doprlo do nas, lepo ilustruje podatak da su Hadži Mustafa PaÅ”u savremenici zvali srpska majka. Turske dahije, odmetnici od Sultana, preuzimaju vlast u beogradskom paÅ”aluku 1801. godine i ubijaju Hadži Mustafa PaÅ”u. Petar IĆØko odlazi u Zemun, koji se tada nalazio u sastavu Austro - Ugarske monarhije, sa namerom da osveti paÅ”ino ubistvo i da organizuje borbu za osloboĆ°enje srpskog naroda. U tom cilju tražio je pomoƦ od svojih prijatelja, Slobodnih zidara, a pre svega od Mitropolita StratimiroviƦa, koji mu je, kao Brat Mason, pružio diplomatsku podrÅ”ku za reÅ”avanje hriÅ”Ć¦anskog pitanja u beogradskom paÅ”aluku. Petar IĆØko se povezao i sa Slobodnim zidarima Aleksom NenadoviƦem i Jankom KatiƦem kao i sa KaraĆ°orĆ°em PetroviƦem, koji nije bio Mason, kako bi organizovao oružanu pobunu u paÅ”aluku. Dahije su saznale za pripreme za ustanak i to je 1803. godine dovelo do odmazde u kojoj je ubijen i Brat Aleksa NenadoviƦ. MeĆ°utim nasilje je samo pospeÅ”ilo borbu protiv Turaka i dovelo je do ustanka, ili kako neki istoriĆØari kažu srpske revolucije 1804. godine. Petar IĆØko je zahvaljujuƦi Slobodnozidarskim vezama odigrao izuzetnu pregovaraĆØku ulogu, a kasnije ga je voĆ°a ustanka, KaraĆ°orĆ°e postavio za prvog gradonaĆØelnika slobodnog Beograda. U radu za dobrobit srpskog naroda i njegovo osloboĆ°enje znaĆØajnu ulogu je odigrao i Dositej ObradoviƦ, koji je verovatno bio iniciran u Trstu. Iako je Dositej ObradoviƦ bio izrazito antiklerikalnih stavova, mitropolit StratimiroviƦ ga je uz sve poĆØasti primio u Sremskim Karlovcima. Slom ustanka 1813. godine doveo je do toga da je Slobodnozidarska aktivnost zamrla do sredine devetnaestog veka. Oko 1848. godine, postojala je u beogradskoj tvrĆ°avi joÅ” jedna Loža ĆØiji su ĆØlanovi bili i Turci i Srbi. Ime te radionice bilo je ā€œAli KoĆØā€ i njen ĆØlan bio je i pesnik Simo MilutinoviƦ Sarajlija. Pojedini istoriĆØari, posebno istoriĆØari Slobodnog zidarstva, smatraju da je Knez Mihailo ObrenoviƦ bio Slobodni zidar. Tokom izgnanstva iz Srbije, knez je održavao redovne kontakte i imao bliske odnose sa Garibaldijem i Macinijem, obojicom slobodnim zidarima. Tome u prilog govori i podatak da je stvaranje prvih potpuno srpskih Loža bilo pod direktnim uticajem italijanskih Masona. Tokom srpskog ustanka u Bosni i Hercegovini 1875. godine, jedan deo voĆ°a, meĆ°u kojima su bili vojvoda MiƦo LjubibratiƦ, sekretar voĆ°e ustanka Luke VukaloviƦa i BraƦa Jovan i Mihajlo Zega, bio je iniciran pod direktnim uticajem italijanskih Garibaldinaca, odnosno Ɛuzepea Macinija, ideologa RisorĆ°imenta, pokreta za ujedinjenje Italije i zbacivanje Austro - Ugarske vlasti. Tokom srpsko - turskog rata 1876, postojala je u Beogradu jedna vojniĆØka Loža, ĆØije ime nije saĆØuvano u dokumentima, a odlaskom dobrovoljaca, meĆ°u kojima je bilo i Italijana, formirana je iste godine, prva srpska Loža ā€œSvetlost Balkanaā€. Ona je radila pod zaÅ”titom Velikog Orijenta Italije, a njeni osnivaĆØi su bili italijanski konzul u Beogradu, LuiĆ°i Joanini i IƦilo de la Bona, jedan od dobrovoljaca koji je bio i stareÅ”ina ugaÅ”ene vojniĆØke Lože. MiƦo LjubibratiƦ, inaĆØe liĆØni Garibaldijev prijatelji i braƦa Zega, bili su ĆØlanovi te Lože. TakoĆ°e, pod zaÅ”titom Velikog Orijenta Italije, radila je i Loža ā€œSrbska Zadrugaā€, osnovana 1881, koja je postojala svega dve godine i meĆ°u ĆØijim je ĆØlanovima bio i dr Laza PaĆØu, tada samo lekar, a dve decenije kasnije uspeÅ”ni ministar finansija. Loža je kao i ā€œSvetlost Balkanaā€ zbog TimoĆØke bune i burnih politiĆØkih previranja, koja su se odrazila i na srpske Masone tog vremena, 1883. godine uspavana. MeĆ°utim te iste godine, ponovo pod uticajem Velikog Orijenta Italije, formirana je i Loža ā€œSloga, Rad i Postojanstvoā€ koju su uglavnom ĆØinili bivÅ”i ĆØlanovi ā€œSvetlosti Balkanaā€ i ā€œSrbske zadrugeā€. Nezadovoljni potporom Velikog Orijenta Italije pojedini ĆØlanovi Lože ā€œSloga, Rad i Postojanstvoā€ 1890. godine pod zaÅ”titom SimboliĆØke Velike Lože Ugarske formiraju Ložu ā€œPobratimā€. MeĆ°u njenim osnivaĆØima bili su i tada joÅ” neinicirani, a po vanrednom postupku u PeÅ”ti primljeni, profesor Velike Å”kole Andra ƐorĆ°eviƦ, industrijalac ƐorĆ°e Vajfert, advokat Tihomir ƐorĆ°eviƦ i kompozitor Stevan Mokranjac. OsnivaĆØi, dotadaÅ”nji ĆØlanovi Lože ā€œSloga Rad i Postojanstvoā€ bili su ƐorĆ°e MilovanoviƦ, Svetomir NikolajeviƦ i Maksa AntonijeviƦ. Osnivanje Lože ā€œNemanjaā€ u NiÅ”u 1892. godine, inicirano je u Loži ā€œPobratimā€ i to sraĆØunatim primanjem i relativno brzim unapreĆ°enjem nekolicine BraƦe, koji su zatražili redovan otpust i formirali Ložu. NiÅ”ka Loža je takoĆ°e radila pod zaÅ”titom SimboliĆØke Velike Lože Ugarske. Majski prevrat, odnosno ubistvo kralja Aleksandra ObrenoviƦa i njegove supruge Drage MaÅ”in i danas izaziva istorijske nedoumice o uĆØeÅ”Ć¦u Masona u njemu. Iako nema pouzdanih dokaza da je Dragutin DimitrijeviƦ - Apis, bio ĆØlan i jedne Slobodnozidarske radionice, posebno se nemaĆØka obaveÅ”tajna služba i to sve do kraja Drugog svetskog rata trudila da dokaže njegovu Masonsku pripadnost. Ono Å”to se pouzdano može tvrditi jeste da je buduƦi kralj Petar KaraĆ°orĆ°eviƦ bio iniciran tokom svog boravka u Francuskoj pod imenom Petar MrkonjiƦ, koje je koristio i u hercegovaĆØkom ustanku 1875. godine. Kontakt i ponudu da prihvati krunu zaverenici su sa njim ostvarili preko njegovog Å”kolskog druga Nikole Hadži Tome, industrijalca i ĆØlana Lože ā€œPobratimā€, dok je ƐorĆ°e Vajfert dao zaverenicima prilog od pedeset hiljada dinara za porodice zaverenika koji poginu u prevratu. Uz njih, u zaveri su uĆØestvovala joÅ” ĆØetiri ĆØlana Lože ā€œPobratimā€, ali se na osnovu dostupnih podataka može reƦi da su to uĆØinili kao pojedinci, Srbi nezadovoljni socijalno - politiĆØkom situacijom u ondaÅ”njoj Srbiji. Reagovanje evropske, a posebno britanske politiĆØke javnosti i dvora u Londonu na ubistvo kralja iz dinastije ObrenoviƦa, bilo je viÅ”e nego nepovoljno za Srbiju sa novom vlaÅ”Ć¦u. Presudnu ulogu na ublažavanje stava britanskog dvora prema novoj vlasti u Srbiji, odigrao je poslanik u Rimu Milovan MilovanoviƦ, koji je u Italiji i iniciran i kome su veze sa italijanskim Masonima otvorile mnoga zvaniĆØna vrata. Tokom 1904. i naredne 1905. godine, stav evropske javnosti prema Srbiji je ublažen i normalizovani su odnosi. Presudan korak ka potpunom osamostaljivanju Slobodnih zidara u Srbiji i stvaranju Velike Lože, predstavljalo je držanje SimboliĆØke Velike Lože Ugarske tokom takozvane aneksione krize. Austro - Ugarska je joÅ” od 1906. kovala planove za prisajedinjenje Bosne. NekadaÅ”nji poslanik u Rimu, a tadaÅ”nji ministar spoljnih poslova Srbije Milovan MilovanoviƦ, zahvaljujuƦi Masonskim vezama dobio je potvrdu te namere joÅ” poĆØetkom 1908, a srpskoj vladi Masoni su javili i taĆØan datum objavljivanja odluke. MeĆ°utim zvaniĆØni Beograd u to nije verovao, a mladoturska revolucija i oslabljen Turski položaj u Bosni samo su uverili BeĆØ da ne treba dozvoliti nikakvu demokratizaciju i izbore u Bosni i Hercegovini u kojoj je srpski živalj tada bio u veƦini i koji bi se sigurno odluĆØio za prisajedinjenje matici. U Beogradu je 7. oktobra 1908. godine, kako kažu istorijski izvori, vladalo samoubilaĆØko raspoloženje. Narod je bio spreman da se i goloruk suprostavi Austriji. U takvom trenutku i srpski Masoni su poneseni nacionalnim idealima zatražili pre svega pomoƦ od SimboliĆØke Velike Lože Ugarske, pod ĆØijom zaÅ”titom je jedino aktivna Loža ā€œPobratimā€ i radila. MeĆ°utim, ta pomoƦ je odbijena sa obrazloženjem da je reĆØ o politiĆØkom pitanju i da je meÅ”anje u njega protivno Masonskim naĆØelima. Reakcija na takav stav ugarske Velike Lože bili su zakljuĆØci Lože ā€œPobratimā€ doneti na radu od 10. oktobra 1908. godine. Ti zakljuĆØci jesu:
Da se Prava i Potpuna Slobodnozidarska Loža ā€œPobratimā€ otkine ispod dojakoÅ”nje zaÅ”tite SimboliĆØke Velike Lože Ugarske.
Da se Loža ā€œPobratimā€ proglasi za nezavisnu Slobodnozidarsku radionicu u Srbiji.
Da se o tom proglaŔenju izveste sve velike Slobodnozidarske svetlosti u svetu.
Da od sada radionica dela u svima pravcima samostalno i neposredno i
Da se odmah stupi u kontakt sa nezavisnim Ložama u NemaĆØkoj i da se umole za njihov postupak u administriranju.

Takav, radikalan raskid sa SimboliĆØkom Velikom Ložom Ugarske bio je i povoljno tlo za formiranje Lože ā€œUjedinjenjeā€, koja je 1909. godine formirana pod zaÅ”titom Velikog Orijenta Francuske. Jedan broj ĆØlanova Lože ā€œPobratimā€ dobio je otpust i formirao, na veliko oduÅ”evljenje tadaÅ”njeg francuskog poslanika u Beogradu Leona Dekoa, koji je postao i njen ĆØlan, novu Ložu. Najagilniji u afirmisanju rada nove Lože bio je njen StareÅ”ina Vasa JovanoviƦ. Loža ā€œPobratimā€ pružala je punu podrÅ”ku radu nove radionice, iz koje je kasnije, Å”to je posebno interesantno veƦi broj ĆØlanova, kao civil, pristupio organizaciji ā€œUjedinjenje ili smrtā€, poznatijoj kao ā€œCrna rukaā€. Loža ā€œPobratimā€ bila je matica Loža i za Ložu ā€œÅ umadijaā€ koja je osnovana aprila i sveĆØano osveƦena 7. jula 1910. godine. Iako je ā€œÅ umadijaā€ tada bila pod zaÅ”titom Velike Lože Hamburga, ona je izuzetno saraĆ°ivala i koordinirala rad sa Ložom ā€œPobratimā€. Bez obzira na to Å”to je ā€œPobratimā€ bio jedina radionica nepokrivena zaÅ”titom neke Velike Lože i Å”to je proglaÅ”ena samostalnom radionicom uz podrÅ”ku Velike Lože Rumunije, zajedniĆØki rad, planiranje aktivnosti i saradnja te dve Lože pokazivale su specifiĆØan pristup srpskih Masona u odnosu na slobodne zidare i burne ekonomsko politiĆØke prilike u svetu tokom godina s poĆØetka veka. Kao Å”to smo napomenuli, Loža ā€œPobratimā€ bila je nepokrivena zaÅ”titom neke Velike Lože iz inostranstva, a vrhovne vlasti organizacije Slobodnih zidara u tom trenutku u Srbiji nije bilo. MeĆ°utim, odmah posle odluka od oktobra 1908. godine i odvajanja od zaÅ”tite Velike Lože Ugarske, BraƦa okupljena u ā€œPobratimuā€ preduzela su sve da dobiju zaÅ”titu za samostalan rad. U tom cilju, pod zaÅ”titom Velike Lože Rumunije, 1909. godine osniva se Kapitel, organizacija viÅ”ih stepena, po Å kotskom ritualu, koje su pojedini ĆØlanovi ā€œPobratimaā€ dobili od Vrhovnog Saveta Rumunije. S obzirom na to da je Kapitel formiran marta, a da je u februaru formirana Loža ā€œUjedinjenjeā€, oĆØigledno je da su srpski Masoni težili da preko uspostavljanja institucija i organa Å”kotskog sistema i da su raĆØunajuƦi na uspostavljanje minimuma od tri Lože težili potpunom osamostaljivanju jovanovskog sistema i formiranju nezavisne Velike Lože Srbije. U to vreme, neposredno pred balkanske ratove, zanimljivo je da je osim Vrhovnog Saveta Rumunije, pomoƦ u konaĆØnom osamostaljivanju Masona u Srbiji nudio i Veliki Orijent Turske 1910. godine. MeĆ°utim, poĆØetkom 1911. godine Slobodni zidari Srbije, ipak se odluĆØuju da Velika Masonska vlast koja Ʀe obezbediti konaĆØnu samostalnost bude Vrhovni Savet GrĆØke. Iako tada u Srbiji postoje tri Lože - ā€œPobratimā€, ā€œUjedinjenjeā€ i ā€œÅ umadijaā€, ĆØvrsta veza ā€œUjedinjenjaā€ sa Velikim Orijentom Francuske potakla je srpske Masone da ponovo ožive rad, odnosno da probude Ložu ā€œSloga, Rad i Postojanstvoā€. To je i uĆØinjeno sredinom februara 1912. godine uz potpunu saglasnost Velikog Orijenta Italije pod ĆØijom zaÅ”titom je Loža i osnovana 1883. godine. Velika italijanska Masonska vlast bila je potpuno saglasna da se Loža stavi pod zaÅ”titu Vrhovnog Saveta Srbije, zarad ĆØijeg osnivanja je i doÅ”lo do njenog reaktiviranja. Najzad 9. maja 1912. godine specijalni delegat Vrhovnog saveta GrĆØke, Brat Cefalas, uzdigao je snagom svoje Masonske vlasti na 33 stepen ƐorĆ°a Vajferta, Svetomira NikolajeviƦa, Jovana AleksijeviƦa, Milutina PeriÅ”iƦa, Dimitrija JankoviƦa, Petra Å repaloviƦa, Manojla Klidisa, Petra PaĆØiƦa, Dimitrija MijalkoviƦa i Pavla Horstiga. Istog dana na zajedniĆØkom radu Loža ā€œPobratimā€ i ā€œÅ umadijaā€, doneta je odluka da ā€œPobratimā€ koji je do tada radio kao nezavisna radionica od tada radi pod zaÅ”titom Vrhovnog Saveta Srbije, a da Loža ā€œÅ umadijaā€ zatraži otpust ispod zaÅ”tite Velike Lože Hamburga i stavi se pod zaÅ”titu srpskog Vrhovnog Saveta. SledeƦeg dana, na drugoj sveĆØanoj sednici novoformiranog Vrhovnog Saveta, proĆØitan je grĆØki patent o formiranju Vrhovnog Saveta Srbije i izabran je ƐorĆ°e Vajfert za najmoƦnijeg Suverena Velikog Komandera i Velikog Majstora Vrhovnog Saveta Srbije. Na treƦem sveĆØanom radu održanom 11. maja izabrani su i ostali Veliki Oficiri. KonaĆØno priznanje nezavisnosti srpskih Masona koji su primili Drevni i PrihvaƦeni Å kotski Obred usledilo je na Internacionalnoj konferenciji Saveznih Vrhovnih Saveta Å kotskog Reda, održanoj oktobra 1912. u VaÅ”ingtonu, ĆØiji je domaƦin bio Vrhovni Savet Južne Jurisdikcije SAD. Od tog trenutka, sve Lože u Srbiji, osim Lože ā€œUjedinjenjeā€, koja je i dalje bila pod zaÅ”titom Velikog Orijenta Francuske, radile su pod zaÅ”titom Vrhovnog Saveta Srbije. PoĆØetak balkanskih i Drugog svetskog rata, doveo je do toga da Masoni moraju pre svega da odgovore svojim obavezama prema državi i do zamiranja organizovanog slobodnozidarskog rada do 1918. godine. Formiranje Kraljevine SHS dovelo je i do potrebe reorganizovanja Masonerije sa bivÅ”ih prostora Srbije i Austro - Ugarske monarhije. U Zagrebu je devetog juna 1919. godine održana vanredna skupÅ”tina svih srpskih, hrvatskih i slovenaĆØkih Loža. S obzirom na to da su sve Lože dobile otpust od odgovarajuƦih vlasti, kako one koje su bile pod Obedijencijom Vrhovnog Saveta Srbije, tako i one koje su bile pod Obedijencijom Velike SimboliĆØke Lože Ugarske, ove radionice su proglasile Veliku Ložu Srba, Hrvata i Slovenaca - ā€œJugoslavijaā€, ĆØije je sediÅ”te smeÅ”teno u Beograd. Prvi Veliki Majstor bio je guverner Narodne Banke, ƐorĆ°e Vajfert, dok su mu zamenici bili dr Adolf MihaliƦ iz Zagreba i profesor Sveta StojkoviƦ iz Beograda. Istorijski izvori kažu da je Velika Loža Jugoslavije na poĆØetku svog postojanja imala oko 300 ĆØlanova. Velika Loža Jugoslavije je bila 1926. godine, u Beogradu domaƦin MeĆ°unarodnog Masonskog kongresa - ā€œU znaku miraā€. Pod pokroviteljstvom MeĆ°unarodne Masonske asocijacije kongresu je prisustvovalo pedeset Å”est predstavnika dvadest nacionalnih Obedijencija iz petnaest evropskih država kao i predstavnici dve prekomorske Obedijencije. Masoneriju u Jugoslaviji izmeĆ°u dva svetska rata ĆØinila je elita svih druÅ”tvenih klasa bez obzira na veru. Slobodno zidarstvo u Jugoslaviji imalo je u svom ĆØlanstvu pravoslavno viÅ”e sveÅ”tenstvo, katoliĆØke sveÅ”tenike, rabine. Stvoreno je nekoliko dobrotvornih ustanova: u Beogradu je osnovan dom za siroĆØad i obrazovni centar za decu iz južne Srbije ā€œSveti Sava Geselschaftā€. Otvorena je ustanova za gluvonemu decu ā€œKralj DeĆØanskiā€. Formirana je fondacija ā€œSveti ƐorĆ°eā€ za pomoƦ deci i ratnim invalidima. U Zemunu je ustanovljen Dom za slepe i obrazovni centar za omladinu. Organizovana je akcija pomoƦi nezaposlenima pod nazivom ā€œHleb nasuÅ”niā€. Stvoreni su savezi za borbu protiv prosjaĆØenja, za borbu protiv tuberkuloze i sliĆØni. Sredinom tridesetih godina dvadesetog veka bilo je oko hiljadu ĆØlanova Obedijencije koji su radili u preko dvadeset Loža. Delatnost radionica proÅ”irila se osim filozofske aktivnosti i na prouĆØavanje istorijskih, ekonomskih, druÅ”tvenih i socijalnih problema. MeĆ°utim pritisak nacistiĆØke NemaĆØke na Jugoslaviju bio je toliko jak da su Slobodni zidari zakljuĆØili da Ʀe jugoslovenske vlasti zabraniti i raspustiti Masoneriju u tadaÅ”njoj Kraljevini. UviĆ°ajuƦi neminovnost novog svetskog sukoba i shvatajuƦi kakav bi bio odnos tadaÅ”njih vlasti prema Slobodnim zidarima, Velika Loža Jugoslavije, da bi predupredila zabranu 22. juna 1940. godine donosi odluku o zamrzavanju svog rada, ili Masonskim reĆØnikom govoreƦi odluĆØuje se na samouspavljivanje. PokuÅ”aji da se reaktivira Slobodno zidarstvo na tlu Jugoslavije posle Drugog svetskog rata zavrÅ”ili su se bez uspeha. KonaĆØno, posle ruÅ”enja berlinskog zida dolazi i do otvaranja prema idejama Slobodnog zidarstva u istoĆØnoevropskom bloku i do stvaranja uslova za njegovu obnovu. Krajem 1989. i poĆØetkom 1990. godine, nekoliko BraƦe jugoslovenskog porekla je doÅ”lo na ideju o obnavljanju Velike Lože u tadaÅ”njoj SFRJ. Dana 23. juna 1990. godine, probuĆ°eno je Slobodno zidarstvo na prostoru tadaÅ”nje Jugoslavije, koje uprkos nedaƦama traje i dan danas.

Izvor: Wikipedia
Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
VodeƦi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #2 poslato: 30 April, 2007, 05:30:48 pm »

SLOBODNO ZIDARSTVO(Ali nema veze sa gradjevinom ;D ;))

Slobodno zidarstvo u Srbiji

Prvi indirektni tragovi o formiranju Slobodnozidarskih Loža u Beogradu, datiraju u memoarima pisaca sa kraja osamnaestog veka. Iako nema direktne arhivske graĆ°e, zna se da je krajem tog veka u Beogradu postojala radionica, koja je verovatno radila na Turskom jeziku i meĆ°u ĆØijim su se ĆØlanovima nalazili vezir tadaÅ”njeg beogradskog paÅ”aluka, Hadži - Mustafa PaÅ”a, mitropolit Metodije, srpski ustaniĆØki voĆ°a Janko KatiƦ, trgovac Petar IĆØko, kao i grĆØki pesnik i rodoljub Riga od Fere. Kakav je bio odnos Srba i Turaka u ovoj Loži, ĆØije ime na žalost nije doprlo do nas, lepo ilustruje podatak da su Hadži Mustafa PaÅ”u savremenici zvali srpska majka.

Turske dahije, odmetnici od Sultana, preuzimaju vlast u beogradskom paÅ”aluku 1801. godine i ubijaju Hadži Mustafa PaÅ”u. Petar IĆØko odlazi u Zemun, koji se tada nalazio u sastavu Austro - Ugarske monarhije, sa namerom da osveti paÅ”ino ubistvo i da organizuje borbu za osloboĆ°enje srpskog naroda. U tom cilju tražio je pomoƦ od svojih prijatelja, Slobodnih zidara, a pre svega od Mitropolita StratimiroviƦa, koji mu je, kao Brat Mason, pružio diplomatsku podrÅ”ku za reÅ”avanje hriÅ”Ć¦anskog pitanja u beogradskom paÅ”aluku.

Petar IĆØko se povezao i sa Slobodnim zidarima Aleksom NenadoviƦem i Jankom KatiƦem kao i sa KaraĆ°orĆ°em PetroviƦem, koji nije bio Mason, kako bi organizovao oružanu pobunu u paÅ”aluku. Dahije su saznale za pripreme za ustanak i to je 1803. godine dovelo do odmazde u kojoj je ubijen i Brat Aleksa NenadoviƦ. MeĆ°utim nasilje je samo pospeÅ”ilo borbu protiv Turaka i dovelo je do ustanka, ili kako neki istoriĆØari kažu srpske revolucije 1804. godine. Petar IĆØko je zahvaljujuƦi Slobodnozidarskim vezama odigrao izuzetnu pregovaraĆØku ulogu, a kasnije ga je voĆ°a ustanka, KaraĆ°orĆ°e postavio za prvog gradonaĆØelnika slobodnog Beograda.

U radu za dobrobit srpskog naroda i njegovo osloboĆ°enje znaĆØajnu ulogu je odigrao i Dositej ObradoviƦ, koji je verovatno bio iniciran u Trstu. Iako je Dositej ObradoviƦ bio izrazito antiklerikalnih stavova, mitropolit StratimiroviƦ ga je uz sve poĆØasti primio u Sremskim Karlovcima. Slom ustanka 1813. godine doveo je do toga da je Slobodnozidarska aktivnost zamrla do sredine devetnaestog veka. Oko 1848. godine, postojala je u beogradskoj tvrĆ°avi joÅ” jedna Loža ĆØiji su ĆØlanovi bili i Turci i Srbi. Ime te radionice bilo je "Ali KoĆØ" i njen ĆØlan bio je i pesnik Simo MilutinoviƦ Sarajlija.

Pojedini istoriĆØari, posebno istoriĆØari Slobodnog zidarstva, smatraju da je Knez Mihailo ObrenoviƦ bio Slobodni zidar. Tokom izgnanstva iz Srbije, knez je održavao redovne kontakte i imao bliske odnose sa Garibaldijem i Macinijem, obojicom slobodnim zidarima. Tome u prilog govori i podatak da je stvaranje prvih potpuno srpskih Loža bilo pod direktnim uticajem italijanskih Masona. Tokom srpskog ustanka u Bosni i Hercegovini 1875. godine, jedan deo voĆ°a, meĆ°u kojima su bili vojvoda MiƦo LjubibratiƦ, sekretar voĆ°e ustanka Luke VukaloviƦa i BraƦa Jovan i Mihajlo Zega, bio je iniciran pod direktnim uticajem italijanskih Garibaldinaca, odnosno Ɛuzepea Macinija, ideologa RisorĆ°imenta, pokreta za ujedinjenje Italije i zbacivanje Austro - Ugarske vlasti.

Tokom srpsko - turskog rata 1876, postojala je u Beogradu jedna vojniĆØka Loža, ĆØije ime nije saĆØuvano u dokumentima, a odlaskom dobrovoljaca, meĆ°u kojima je bilo i Italijana, formirana je iste godine, prva srpska Loža "Svetlost Balkana". Ona je radila pod zaÅ”titom Velikog Orijenta Italije, a njeni osnivaĆØi su bili italijanski konzul u Beogradu, LuiĆ°i Joanini i IƦilo de la Bona, jedan od dobrovoljaca koji je bio i stareÅ”ina ugaÅ”ene vojniĆØke Lože. MiƦo LjubibratiƦ, inaĆØe liĆØni Garibaldijev prijatelji i braƦa Zega, bili su ĆØlanovi te Lože. TakoĆ°e, pod zaÅ”titom Velikog Orijenta Italije, radila je i Loža "Srbska Zadruga", osnovana 1881, koja je postojala svega dve godine i meĆ°u ĆØijim je ĆØlanovima bio i dr Laza PaĆØu, tada samo lekar, a dve decenije kasnije uspeÅ”ni ministar finansija. Loža je kao i "Svetlost Balkana" zbog TimoĆØke bune i burnih politiĆØkih previranja, koja su se odrazila i na srpske Masone tog vremena, 1883. godine uspavana. MeĆ°utim te iste godine, ponovo pod uticajem Velikog Orijenta Italije, formirana je i Loža "Sloga, Rad i Postojanstvo" koju su uglavnom ĆØinili bivÅ”i ĆØlanovi "Svetlosti Balkana" i "Srbske zadruge".

Nezadovoljni potporom Velikog Orijenta Italije pojedini ĆØlanovi Lože "Sloga, Rad i Postojanstvo" 1890. godine pod zaÅ”titom SimboliĆØke Velike Lože Ugarske formiraju Ložu "Pobratim". MeĆ°u njenim osnivaĆØima bili su i tada joÅ” neinicirani, a po vanrednom postupku u PeÅ”ti primljeni, profesor Velike Å”kole Andra ƐorĆ°eviƦ, industrijalac ƐorĆ°e Vajfert, advokat Tihomir ƐorĆ°eviƦ i kompozitor Stevan Mokranjac. OsnivaĆØi, dotadaÅ”nji ĆØlanovi Lože "Sloga Rad i Postojanstvo" bili su ƐorĆ°e MilovanoviƦ, Svetomir NikolajeviƦ i Maksa AntonijeviƦ. Osnivanje Lože "Nemanja" u NiÅ”u 1892. godine, inicirano je u Loži "Pobratim" i to sraĆØunatim primanjem i relativno brzim unapreĆ°enjem nekolicine BraƦe, koji su zatražili redovan otpust i formirali Ložu. NiÅ”ka Loža je takoĆ°e radila pod zaÅ”titom SimboliĆØke Velike Lože Ugarske.

Majski prevrat, odnosno ubistvo kralja Aleksandra ObrenoviƦa i njegove supruge Drage MaÅ”in i danas izaziva istorijske nedoumice o uĆØeÅ”Ć¦u Masona u njemu. Iako nema pouzdanih dokaza da je Dragutin DimitrijeviƦ - Apis, bio ĆØlan i jedne Slobodnozidarske radionice, posebno se nemaĆØka obaveÅ”tajna služba i to sve do kraja Drugog svetskog rata trudila da dokaže njegovu Masonsku pripadnost. Ono Å”to se pouzdano može tvrditi jeste da je buduƦi kralj Petar KaraĆ°orĆ°eviƦ bio iniciran tokom svog boravka u Francuskoj pod imenom Petar MrkonjiƦ, koje je koristio i u hercegovaĆØkom ustanku 1875. godine. Kontakt i ponudu da prihvati krunu zaverenici su sa njim ostvarili preko njegovog Å”kolskog druga Nikole Hadži Tome, industrijalca i ĆØlana Lože "Pobratim", dok je ƐorĆ°e Vajfert dao zaverenicima prilog od pedeset hiljada dinara za porodice zaverenika koji poginu u prevratu. Uz njih, u zaveri su uĆØestvovala joÅ” ĆØetiri ĆØlana Lože "Pobratim", ali se na osnovu dostupnih podataka može reƦi da su to uĆØinili kao pojedinci, Srbi nezadovoljni socijalno - politiĆØkom situacijom u ondaÅ”njoj Srbiji.

Reagovanje evropske, a posebno britanske politiĆØke javnosti i dvora u Londonu na ubistvo kralja iz dinastije ObrenoviƦa, bilo je viÅ”e nego nepovoljno za Srbiju sa novom vlaÅ”Ć¦u. Presudnu ulogu na ublažavanje stava britanskog dvora prema novoj vlasti u Srbiji, odigrao je poslanik u Rimu Milovan MilovanoviƦ, koji je u Italiji i iniciran i kome su veze sa italijanskim Masonima otvorile mnoga zvaniĆØna vrata. Tokom 1904. i naredne 1905. godine, stav evropske javnosti prema Srbiji je ublažen i normalizovani su odnosi.

Presudan korak ka potpunom osamostaljivanju Slobodnih zidara u Srbiji i stvaranju Velike Lože, predstavljalo je držanje SimboliĆØke Velike Lože Ugarske tokom takozvane aneksione krize. Austro - Ugarska je joÅ” od 1906. kovala planove za prisajedinjenje Bosne. NekadaÅ”nji poslanik u Rimu, a tadaÅ”nji ministar spoljnih poslova Srbije Milovan MilovanoviƦ, zahvaljujuƦi Masonskim vezama dobio je potvrdu te namere joÅ” poĆØetkom 1908, a srpskoj vladi Masoni su javili i taĆØan datum objavljivanja odluke. MeĆ°utim zvaniĆØni Beograd u to nije verovao, a mladoturska revolucija i oslabljen Turski položaj u Bosni samo su uverili BeĆØ da ne treba dozvoliti nikakvu demokratizaciju i izbore u Bosni i Hercegovini u kojoj je srpski živalj tada bio u veƦini i koji bi se sigurno odluĆØio za prisajedinjenje matici. U Beogradu je 7. oktobra 1908. godine, kako kažu istorijski izvori, vladalo samoubilaĆØko raspoloženje. Narod je bio spreman da se i goloruk suprostavi Austriji. U takvom trenutku i srpski Masoni su poneseni nacionalnim idealima zatražili pre svega pomoƦ od SimboliĆØke Velike Lože Ugarske, pod ĆØijom zaÅ”titom je jedino aktivna Loža "Pobratim" i radila. MeĆ°utim, ta pomoƦ je odbijena sa obrazloženjem da je reĆØ o politiĆØkom pitanju i da je meÅ”anje u njega protivno Masonskim naĆØelima. Reakcija na takav stav ugarske Velike Lože bili su zakljuĆØci Lože "Pobratim" doneti na radu od 10. oktobra 1908. godine. Ti zakljuĆØci jesu: ā€¢ Da se Prava i Potpuna Slobodnozidarska Loža "Pobratim" otkine ispod dojakoÅ”nje zaÅ”tite SimboliĆØke Velike Lože Ugarske. ā€¢ Da se Loža "Pobratim" proglasi za nezavisnu Slobodnozidarsku radionicu u Srbiji. ā€¢ Da se o tom proglaÅ”enju izveste sve velike Slobodnozidarske svetlosti u svetu. ā€¢ Da od sada radionica dela u svima pravcima samostalno i neposredno i ā€¢ Da se odmah stupi u kontakt sa nezavisnim Ložama u NemaĆØkoj i da se umole za njihov postupak u administriranju.

Takav, radikalan raskid sa SimboliĆØkom Velikom Ložom Ugarske bio je i povoljno tlo za formiranje Lože "Ujedinjenje", koja je 1909. godine formirana pod zaÅ”titom Velikog Orijenta Francuske. Jedan broj ĆØlanova Lože "Pobratim" dobio je otpust i formirao, na veliko oduÅ”evljenje tadaÅ”njeg francuskog poslanika u Beogradu Leona Dekoa, koji je postao i njen ĆØlan, novu Ložu. Najagilniji u afirmisanju rada nove Lože bio je njen StareÅ”ina Vasa JovanoviƦ. Loža "Pobratim" pružala je punu podrÅ”ku radu nove radionice, iz koje je kasnije, Å”to je posebno interesantno veƦi broj ĆØlanova, kao civil, pristupio organizaciji "Ujedinjenje ili smrt", poznatijoj kao "Crna ruka".

Loža "Pobratim" bila je matica Loža i za Ložu "Å umadija" koja je osnovana aprila i sveĆØano osveƦena 7. jula 1910. godine. Iako je "Å umadija" tada bila pod zaÅ”titom Velike Lože Hamburga, ona je izuzetno saraĆ°ivala i koordinirala rad sa Ložom "Pobratim". Bez obzira na to Å”to je "Pobratim" bio jedina radionica nepokrivena zaÅ”titom neke Velike Lože i Å”to je proglaÅ”ena samostalnom radionicom uz podrÅ”ku Velike Lože Rumunije, zajedniĆØki rad, planiranje aktivnosti i saradnja te dve Lože pokazivale su specifiĆØan pristup srpskih Masona u odnosu na slobodne zidare i burne ekonomsko politiĆØke prilike u svetu tokom godina s poĆØetka veka.

Kao Å”to smo napomenuli, Loža "Pobratim" bila je nepokrivena zaÅ”titom neke Velike Lože iz inostranstva, a vrhovne vlasti organizacije Slobodnih zidara u tom trenutku u Srbiji nije bilo. MeĆ°utim, odmah posle odluka od oktobra 1908. godine i odvajanja od zaÅ”tite Velike Lože Ugarske, BraƦa okupljena u "Pobratimu" preduzela su sve da dobiju zaÅ”titu za samostalan rad. U tom cilju, pod zaÅ”titom Velike Lože Rumunije, 1909. godine osniva se Kapitel, organizacija viÅ”ih stepena, po Å kotskom ritualu, koje su pojedini ĆØlanovi "Pobratima" dobili od Vrhovnog Saveta Rumunije. S obzirom na to da je Kapitel formiran marta, a da je u februaru formirana Loža "Ujedinjenje", oĆØigledno je da su srpski Masoni težili da preko uspostavljanja institucija i organa Å”kotskog sistema i da su raĆØunajuƦi na uspostavljanje minimuma od tri Lože težili potpunom osamostaljivanju jovanovskog sistema i formiranju nezavisne Velike Lože Srbije.

U to vreme, neposredno pred balkanske ratove, zanimljivo je da je osim Vrhovnog Saveta Rumunije, pomoƦ u konaĆØnom osamostaljivanju Masona u Srbiji nudio i Veliki Orijent Turske 1910. godine. MeĆ°utim, poĆØetkom 1911. godine Slobodni zidari Srbije, ipak se odluĆØuju da Velika Masonska vlast koja Ʀe obezbediti konaĆØnu samostalnost bude Vrhovni Savet GrĆØke. Iako tada u Srbiji postoje tri Lože - "Pobratim", "Ujedinjenje" i "Å umadija", ĆØvrsta veza "Ujedinjenja" sa Velikim Orijentom Francuske potakla je srpske Masone da ponovo ožive rad, odnosno da probude Ložu "Sloga, Rad i Postojanstvo". To je i uĆØinjeno sredinom februara 1912. godine uz potpunu saglasnost Velikog Orijenta Italije pod ĆØijom zaÅ”titom je Loža i osnovana 1883. godine. Velika italijanska Masonska vlast bila je potpuno saglasna da se Loža stavi pod zaÅ”titu Vrhovnog Saveta Srbije, zarad ĆØijeg osnivanja je i doÅ”lo do njenog reaktiviranja.

Najzad 9. maja 1912. godine specijalni delegat Vrhovnog saveta GrĆØke, Brat Cefalas, uzdigao je snagom svoje Masonske vlasti na 33 stepen ƐorĆ°a Vajferta, Svetomira NikolajeviƦa, Jovana AleksijeviƦa, Milutina PeriÅ”iƦa, Dimitrija JankoviƦa, Petra Å repaloviƦa, Manojla Klidisa, Petra PaĆØiƦa, Dimitrija MijalkoviƦa i Pavla Horstiga. Istog dana na zajedniĆØkom radu Loža "Pobratim" i "Å umadija", doneta je odluka da "Pobratim" koji je do tada radio kao nezavisna radionica od tada radi pod zaÅ”titom Vrhovnog Saveta Srbije, a da Loža "Å umadija" zatraži otpust ispod zaÅ”tite Velike Lože Hamburga i stavi se pod zaÅ”titu srpskog Vrhovnog Saveta. SledeƦeg dana, na drugoj sveĆØanoj sednici novoformiranog Vrhovnog Saveta, proĆØitan je grĆØki patent o formiranju Vrhovnog Saveta Srbije i izabran je ƐorĆ°e Vajfert za najmoƦnijeg Suverena Velikog Komandera i Velikog Majstora Vrhovnog Saveta Srbije. Na treƦem sveĆØanom radu održanom 11. maja izabrani su i ostali Veliki Oficiri.

KonaĆØno priznanje nezavisnosti srpskih Masona koji su primili Drevni i PrihvaƦeni Å kotski Obred usledilo je na Internacionalnoj konferenciji Saveznih Vrhovnih Saveta Å kotskog Reda, održanoj oktobra 1912. u VaÅ”ingtonu, ĆØiji je domaƦin bio Vrhovni Savet Južne Jurisdikcije SAD. Od tog trenutka, sve Lože u Srbiji, osim Lože "Ujedinjenje", koja je i dalje bila pod zaÅ”titom Velikog Orijenta Francuske, radile su pod zaÅ”titom Vrhovnog Saveta Srbije.

PoĆØetak balkanskih i Drugog svetskog rata, doveo je do toga da Masoni moraju pre svega da odgovore svojim obavezama prema državi i do zamiranja organizovanog slobodnozidarskog rada do 1918. godine. Formiranje Kraljevine SHS dovelo je i do potrebe reorganizovanja Masonerije sa bivÅ”ih prostora Srbije i Austro - Ugarske monarhije. U Zagrebu je devetog juna 1919. godine održana vanredna skupÅ”tina svih srpskih, hrvatskih i slovenaĆØkih Loža. S obzirom na to da su sve Lože dobile otpust od odgovarajuƦih vlasti, kako one koje su bile pod Obedijencijom Vrhovnog Saveta Srbije, tako i one koje su bile pod Obedijencijom Velike SimboliĆØke Lože Ugarske, ove radionice su proglasile Veliku Ložu Srba, Hrvata i Slovenaca - "Jugoslavija", ĆØije je sediÅ”te smeÅ”teno u Beograd. Prvi Veliki Majstor bio je guverner Narodne Banke, ƐorĆ°e Vajfert, dok su mu zamenici bili dr Adolf MihaliƦ iz Zagreba i profesor Sveta StojkoviƦ iz Beograda. Istorijski izvori kažu da je Velika Loža Jugoslavije na poĆØetku svog postojanja imala oko 300 ĆØlanova.

Velika Loža Jugoslavije je bila 1926. godine, u Beogradu domaƦin MeĆ°unarodnog Masonskog kongresa - "U znaku mira". Pod pokroviteljstvom MeĆ°unarodne Masonske asocijacije kongresu je prisustvovalo pedeset Å”est predstavnika dvadest nacionalnih Obedijencija iz petnaest evropskih država kao i predstavnici dve prekomorske Obedijencije.

Masoneriju u Jugoslaviji izmeĆ°u dva svetska rata ĆØinila je elita svih druÅ”tvenih klasa bez obzira na veru. Slobodno zidarstvo u Jugoslaviji imalo je u svom ĆØlanstvu pravoslavno viÅ”e sveÅ”tenstvo, katoliĆØke sveÅ”tenike, rabine.

Stvoreno je nekoliko dobrotvornih ustanova: u Beogradu je osnovan dom za siroĆØad i obrazovni centar za decu iz južne Srbije "Sveti Sava Geselschaft". Otvorena je ustanova za gluvonemu decu "Kralj DeĆØanski". Formirana je fondacija "Sveti ƐorĆ°e" za pomoƦ deci i ratnim invalidima. U Zemunu je ustanovljen Dom za slepe i obrazovni centar za omladinu. Organizovana je akcija pomoƦi nezaposlenima pod nazivom "Hleb nasuÅ”ni". Stvoreni su savezi za borbu protiv prosjaĆØenja, za borbu protiv tuberkuloze i sliĆØni.

Sredinom tridesetih godina dvadesetog veka bilo je oko hiljadu ĆØlanova Obedijencije koji su radili u preko dvadeset Loža. Delatnost radionica proÅ”irila se osim filozofske aktivnosti i na prouĆØavanje istorijskih, ekonomskih, druÅ”tvenih i socijalnih problema.

MeĆ°utim pritisak nacistiĆØke NemaĆØke na Jugoslaviju bio je toliko jak da su Slobodni zidari zakljuĆØili da Ʀe jugoslovenske vlasti zabraniti i raspustiti Masoneriju u tadaÅ”njoj Kraljevini. UviĆ°ajuƦi neminovnost novog svetskog sukoba i shvatajuƦi kakav bi bio odnos tadaÅ”njih vlasti prema Slobodnim zidarima, Velika Loža Jugoslavije, da bi predupredila zabranu 22. juna 1940. godine donosi odluku o zamrzavanju svog rada, ili Masonskim reĆØnikom govoreƦi odluĆØuje se na samouspavljivanje.

PokuÅ”aji da se reaktivira Slobodno zidarstvo na tlu Jugoslavije posle Drugog svetskog rata zavrÅ”ili su se bez uspeha. KonaĆØno, posle ruÅ”enja berlinskog zida dolazi i do otvaranja prema idejama Slobodnog zidarstva u istoĆØnoevropskom bloku i do stvaranja uslova za njegovu obnovu.

Krajem 1989. i poĆØetkom 1990. godine, nekoliko BraƦe jugoslovenskog porekla je doÅ”lo na ideju o obnavljanju Velike Lože u tadaÅ”njoj SFRJ. Dana 23. juna 1990. godine, probuĆ°eno je Slobodno zidarstvo na prostoru tadaÅ”nje Jugoslavije, koje uprkos nedaƦama traje i dan danas.

Izvor: Wikipedia
Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
VodeƦi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #1 poslato: 30 April, 2007, 01:49:06 am »

"Crna ruka" stvorila Jugoslaviju

VELjKO LALIƆ  14.08.2005, 18:48:03

STVARANjE Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca njen prvi monarh doĆØekao je samo s jednim ciljem - kako da postane apsolutni diktator. U tome su mu najviÅ”e smetale dve liĆØnoĀ­sti - njegov brat ƐorĆ°e i politiĆØki autoritet Nikola PaÅ”iƦ i Radikalna stranka.
Ovako je o omiljenom kralju, "Ujedinitelju" svih južnoslovenskih naroda, pred islednicima Ozne, ispriĆØao nekad svemoƦni Å”ef srpske tajne policije Dragomir Dragi JovanoviƦ, ĆØoĀ­vek koji je 1933. godine spasio kraljev život u Zagrebu. Sada spasavajuƦi svoj, komunistiĆØkim naslednicima, on ispreda priĆØu jedne "zakulisne Å eherezade".
Na Å”est stotina stranica, koje "Novosti" prve pronalaze u nedavno osloboĆ°enom arhivu Ozne, Å”ef tajne policije priĆØa o svima koje je po službenoj dužnosti ĆØuvao - o kralju AlekĀ­sandru, knezu Pavlu, raznim predsednicima vlade, svom mentoru KoroÅ”ecu...
- Odstranjivanje brata s položaja naslednika prestola prva je prljava i gadna stvar - ispriĆØao je Dragi 7. avgusta 1945. godine "narodnoj policiji", naglaÅ”avajuƦi da ƐorĆ°e "ni u kom sluĆØaju nije bio u takvom zdravstvenom stanju da je bilo potrebno njegovo uklanjanje". - Naprotiv, iz priĆØanja ljudi koji su u toj dobi poznavali ƐorĆ°a, on je bio mentalno na boljoj visini od Aleksandra, koji je, kako bi doÅ”ao do bratovog trona obeƦao radikalima - preko Crne ruke - apsolutnu podrÅ”ku za vreme svoje vladavine.
DOUÅ NICI NA SVE STRANE
PAÅ IƆ je raĆØunao na krvni razdor krune. Kod kralja Petra pripremio je teren za ustavnu promenu, koja Ʀe Aleksandra dovesti na vlast. U tome je najviÅ”e pomogao, kako otkriva JovanoviƦ, ƐorĆ°ev "najbolji prijatelj" MiloÅ” RadojloviƦ, koji je prestolonaslednika po zadatku gurao u sve veƦe skandale...
Petar je posle dugo vremena pristao; meĆ°utim Aleksandar, veƦ veoma povezan s grupom "crnorukaca" oko Petra ŽivkoviƦa, ni ovde se nije zadovoljio - mislio je da ƐorĆ°a i defiĀ­nitivno treba ukloniti.
Prema svedoĆØenju Å”efa srpske tajne policije, Aleksandar je otiÅ”ao u BeĆØ, ĆØekajuƦi vest o smrti svog brata. Tu ĆØini najveƦi greÅ”ku: piÅ”e pismo Petru ŽivkoviƦu "zaÅ”to se ugovoreni plan ne sprovodi". Mladi kralj upao je u zamku. ŽivkoviƦu je samo trebalo ovo pismo, kojim je zauvek ucenjivao kralja.
Aleksandar svoje neprijateljstvo okreƦe ka PaÅ”iƦu, koji je ƐorĆ°a u poslednji ĆØas sklonio u inostranstvo. Preko Svetozara PribiƦeviƦa i Voje MarinkoviƦa u Sarajevu stvara DemoĀ­kratsku zajednicu, pandan PaÅ”iƦevim radikalima.
- Afera za aferom stiže. A niko ni zaÅ”ta ne odgovara. Prvo poĆØinju afere s fide komisima, zatim Å”tampanje obveznica ratne Å”tete, pa direkcija plana, razne Å”umske afere, rudarĀ­ske koncesije, graĆ°enje mostova... Akteri su poznati. Sve aktivni ministri, a u svim krupnim stvarima iza njih Aleksandar.
Na jednoj strani on se - nesmetan od politiĆØara - bogati, na drugoj, baÅ” takvim radom politiĆØara, u senci priprema uslove za punu diktaturu. Za Petra ŽivkoviƦa. Za 6. januar.
JovanoviƦ je Ozni odao i kompletnu listu douÅ”nika koji su radili za dvorsku obaveÅ”tajnu službu.
Iz Radikalne stranke: MomĆØilo NinĆØiƦ, Nikola UzunoviƦ, Velja VukiĆØeviƦ, BoÅ”ko JeftiƦ, Velja PopoviƦ, dr Dragutin KojiƦ, Boža MaksimoviƦ, Krsta MiletiƦ, dr Ninko PeriƦ, dr Milan SrĀ­Å”kiƦ, DragiÅ”a CvetkoviƦ, Milutin DragoviƦ, Toma PopoviƦ, Ilija MihailoviƦ, Pera Taletov, Sreta SretenoviƦ i druga manje poznata imena.
Iz demokratske stranke sa samostalnim demokratima: Voja MarinkoviƦ, Manojlo i Miloje SokiƦ, Kosta Komanudi, Aca MijoviƦ, Radmilo StojkoviƦ, Dragutin JovanoviƦ-Lune, SvetoĀ­zar PribiƦeviƦ, Radenko StankoviƦ, Grka AnĆ°elinoviƦ i drugi.
Iz HSS dr Nikola Preka, dr Nikola NikiƦ, Stanko Å ibenik, Kala KovaĆØeviƦ, dr Neudorfer, Ivan RadiƦ i drugi. Iz Republikanske stranke: Jovan ƐonoviƦ, Milovan Lazarev.
SVEÅ TENIK SLAB NA PEVAƈICE
TAKO, posle 6. januara, Zagreb, dobija važnu ulogu u politiĆØkom životu i u hrvatskoj prestonici se stvara jedan politiĆØki i obaveÅ”tajni centar. U njemu su vodeƦu ulogu imali, otkriĀ­va JovanoviƦ: Ivan MeÅ”troviƦ, dr MažuraniƦ, dr Ritin, dr Dežman, Milan ƈurĆØil, dr Å verljug i dr Srkulja.
On nudi i potpuno drugu sliku o knezu Pavlu, koji je ostao upamƦen kao pravi aristokrata i "umetniĆØka duÅ”a".
- Pavle nije voleo Aleksandra iz dva razloga, jer ga je ovaj sumnjiĆØio za vezu s Marijom i jer je od Aleksandra dobijao veoma male svote novca - ispriĆØao je JovanoviƦ. - Zbog toĀ­ga je Pavle za vreme svoje vladavine grabio koliko je mogao da se obogati. Ovo mu je u prvom redu omoguƦio Milan StojadinoviƦ, zbog ĆØega je knjeginja Olga imala naroĆØitih simpatija za njega. U to vreme govorilo se i o njihovim intimnim vezama.
BivÅ”i Å”ef tajne policije razgaƦio je do kraja komunistiĆØkim agentima predratnu politiku. IspriĆØao je kako je StojadinoviƦ interniran zbog igre Intelidžens servisa, koji je tako dobio sve informacije kako da organizuje puĆØ od 27.marta.
O StojadinoviƦevom nasledniku, DragiÅ”i CvetkoviƦu, JovanoviƦ je rekao da je "bio politiĆØar najnižeg nivoa". O svom Å”efu Antunu KoroÅ”ecu, katoliĆØkom sveÅ”teniku da je "poslednjih godina bio slab na operske pevaĆØice, i to u Beogradu na Anicu Mazetovu i Katarinu JovanoviƦ, i jednu koju je Å”kolovao u Ljubljani".
O Viktor Novaku kazao je da je bio jedan od najistaknutijih ĆØlanova Masonske lože, jedno vreme je i sekretar, za vreme rata jedan od ljudi Draže MihailoviƦa. ReĆ°aju se i druga imena.
SvemoƦni Å”ef srpske tajne policije seƦao se svih detalja. Bez ikakve arhive i pomoƦi on je rekonstruisao dogaĆ°aje s mnoÅ”tvom imena i meĆ°usobno povezanih dogaĆ°aja. Na Å”est stotina stranica on najmanje priĆØa o sebi. Jer, njegova životna deviza bila je poput božje zapovesti: "Upoznaj bližnjeg svog... TrebaƦe".

HAJDUƈKI NEZASIT
NAJVEƆEG neprijatelja Aleksandar KaraĆ°orÅ”eviƦ imao je, kako je 1945. otkrio Dragomir Dragi JovanoviƦ, u Italiji. Musolini ga nije podnosio zbog sliĆØnih ambicija na Balkanu, a itaĀ­lijanski dvor zbog - njegovog postupka s crnogorskom dinastijom PetroviƦ.
- Italijanska kraljica nije krila svoju mržnju. Ona je mnogima govorila kako je Aleksandra od miloÅ”te prozvala SaÅ”a, a da je on postao naslednik najnegativnijih hajduĆØkih osobiĀ­na KaraĆ°orĆ°eviƦa i da je u bolesnim ambicijama nezasitan zbog ĆØega je uniÅ”tio sve roĆ°aĆØke veze.
JovanoviƦ je kao glavne agente protiv dinastije PetroviƦ naveo - Andriju RadoviƦa, Jovana Plamenca i Petra Å oƦa.

NA MARÅ U ILI NA Å LICU
PRIVATAN život kralja Aleksandra joŔ od njegove rane mladosti bio je pun razvrata. Dok zbog jedne nasledne bolesti na stomaku nije pio, dotle je bio poznat kao ženskaroŔ, a voleo je i da se kocka.
- Kao vrhovni komandant u Kragujevcu 1914-1915. godine Aleksandar je imao nekoliko ljubavnih afera - ispriĆØao je JovanoviƦ. - Jedna od glavnih bila je supruga Marka MarkoviĀ­Ć¦a Markulaska, bivÅ”eg upravnika Uprave državnih monopola. Aleksandar je s ovom ženom obnovio vezu 1928. godine, pri osveƦenju spomenika na ƈelju; tadaÅ”nji upravnik niÅ”ke opÅ”tine DragiÅ”a CvetkoviƦ pripremio je stan Aleksandru u krugu niÅ”ke fabrike duvana.
Aleksandar je bio oduÅ”evljen boravkom u NiÅ”u. Rezultat je: DragiÅ”a CvetkoviƦ dobija KaraĆ°orĆ°evu zvezdu, ubrzo postaje i ministar vera. Marko MarkoviƦ od upravnika niÅ”ke fabriĀ­ke duvana dolazi za upravnika Uprave državnih monopola u Beogradu.
Za Aleksandrov nemoralan život znala je i kraljica Marija, odnosno, oni su se meĆ°usobno sumnjiĆØili. Marija ga je, pored ostalog, optuživala da je imao odnose s njenom mlaĆ°om sestrom Ileanom. Aleksandar je bio besan i rekao je:
"Nisam trebao da se ženim, em nemam ženu, em ne mogu da se naobjaÅ”njavam zbog svastike. Å ta ƦeÅ”, sve su iste majkine kƦerke (misleƦi na rumunsku kraljicu). Dok sam ja sticao zemlju na marÅ”u, ona je na Å”licu

novosti
Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
VodeƦi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« poslato: 30 April, 2007, 01:48:05 am »

Evo teme gde mozemo da postujemo neke zanimljivosti vezane za ovo...

CRNA RUKA

Crna ruka ili zvaniĆØno Ujedinjenje ili smrt, je bio tajni pokret koji je izvrÅ”io Majski prevrat 29. maja 1903. u kom su ubijeni kralj Aleksandar ObrenoviƦ i kraljica Draga ObrenoviƦ, i time je prekinuta loza dinastije ObrenoviƦ. TakoĆ°e, Gavrilo Princip, ĆØlan druge organizacije ā€žMlada Bosnaā€œ, podržan od strane ā€žCrne rukeā€œ, ubio je 28. juna 1914. u Sarajevu austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda davÅ”i tako povod za Prvi svetski rat.

Nakon prevrata dolazi do raskola i Crna ruka se gasi. Tada dolazi do stvaranja organizacije Ujedinjenje ili smrt koju su uglavnom ĆØinili bivÅ”i ĆØlanovi Crne ruke, pa je i ona bila poznata pod imenom C. R. "Ujedinjenje ili smrt" je osnovana je 9. maja 1911 u Beogradu, a prvi njeni ĆØlanovi i prvi potpisnici njenoga Ustava bili su: Ilija RadivojeviƦ, Bogdan RadenkoviƦ, ƈedomilj PopoviƦ, Velimir VemiƦ, Dragutin DimitrijeviƦ Apis, Vojislav TankosiƦ, Ilija JovanoviƦ (vojvoda PĆØinjski), Milan VasiƦ, Milan MilovanoviƦ. DruÅ”tvo je, ma da su i njegovi ĆØlanovi i ono samo bili dobro poznati, osnovano kao tajno, i imalo je svoje izvrÅ”ne organe, koji su trebali primenjivati presude odnosno odluke organizacije

Glavne taĆØke Ustava i Pravilnika organizacije "Ujedinjenje ili Smrt" odnosno C. R. ove su:

    * ƈl. 1.: U cilju ostvarenja narodnog ideala, ujedinjenja Srpstva, stvara se organizacija, ĆØiji ĆØlan može biti svaki Srbin, bez obzira na pol, veru, mesto roĆ°enja, kao i svaki onaj, koji iskreno bude služio ovoj ideji.
    * ƈl. 2. Organizacija pretpostavlja revolucionu borbu kulturnoj, stoga joj je institucija apsolutno tajna za Å”iri krug.
    * ƈl. 3. Organizacija nosi naziv Ā»Ujedinjenje ili SmrtĀ«.
    * ƈl. 4. Za ispunjenje ovoga zadatka, organizacija, prema karakteru svoga biƦa, utiĆØe na sve službene faktore u Srbiji, kao Pijemontu, i na sve druÅ”tvene slojeve i celokupni druÅ”tveni život u njojĀ«

Dalji ĆØlanovi obuhvataju ove najbitnije odredbe: na vrhu organizacije stoji Vrhovna Centralna Uprava, ĆØije su odluke punovažne za sve ĆØlanove i koja ima pravo raspolagati životima, smrƦu i imovinom svih svojih ĆØlanova. Interesi organizacije stoje nad svima drugim interesima, i njeni ĆØlanovi su dužni dostavljati organizaciji sve, Å”to saznaju, bilo u svojoj službenoj funkciji, bilo kao privatni ljudi, a Å”to se tiĆØe organizacije. Vrhovna Centralna Uprava ima pravo izricanja smrtnih osuda, ĆØije se izvrÅ”enje poverava najpouzdanijim njenim ĆØlanovima ili agentima. Ni jedan ĆØlan organizacije, poÅ”to je veƦ uveden u nju, ne može izaƦi iz nje, dokle god je živ, niti mu ko može uvažiti ostavku. ƈlanovi, koji bi svojim izdajstvom naneli Å”tete organizaciji, kažnjavaju se smrƦu. Da bi se oĆØuvala Å”to veƦa tajnost, ĆØlanovi se upisuju u spiskove i vode se ne po imenima, veƦ po rednom broju. ƈlanovi se meĆ°u sobom kao takvi ne poznaju, saobraƦaj meĆ°u njima vrÅ”i se samo preko naroĆØito odreĆ°enih liĆØnosti, i jedino Vrhovna Centralna Uprava zna, ko su sve ĆØlanovi organizacije. Ipak zato, i ako ne poznaju cijelu organizaciju ni njeno ustrojstvo, svi ĆØlanovi se obavezuju na bezuslovnu posluÅ”nost i pokornost organizaciji; oni moraju slepo izvrÅ”ivati sve naredbe i poneti ĆØak i u grob tajne, koje se tiĆØu organizacije.

U politiĆØkom životu uticaj ove organizacije se jako oseƦao, naroĆØito pred rat 1914. Tada je u Bitolju doÅ”lo do incidenta povodom pitanja prioriteta graĆ°anske nad vojnom vlaÅ”Ć¦u. U SkupÅ”tini je socijalistiĆØki poslanik DragiÅ”a LapĆØeviƦ podneo interpelaciju na vladu, Å”to trpi ilegalne organizacije. SkupÅ”tina se tada zadovoljila odgovorom predsednika vlade.

U decembru 1917. na solunskom frontu vlada je uvidela opasnost od daljeg postojanja ove organizacije, pohapsila je njene ĆØlanove, koji su, pored toga, optuženi, da su radili na ubistvu prestolonaslednika-regenta Aleksandra i predsednika vlade. Kod uhapÅ”enog Ć°eneralÅ”tabnog pukovnika Dragoljuba DimitrijeviƦa-Apisa. ĆØlana Vrhovne Centralne Uprave, naĆ°en je originalan Ustav organizacije od 9/5 1911., MeĆ°u stvarima optuženog potpukovnika Velimira S. VemiƦa naĆ°en je spisak ĆØlanova organizacije. Presudom vojnih sudova ĆØlanovi organizacije pukovnik D. DimitrijeviƦ-Apis, major Lj. VuloviƦ i R. MalobabiƦ osuĆ°eni su na smrt i streljani. Ostali optuženi osuĆ°eni su na dugogodiÅ”nju robiju, od koje su docnije pomilovani, osim potpukovnika Vitomira CvetkoviƦa, koji je umro u zatvoru za vreme istrage, i Bogdana RadenkoviƦa, koji je umro, poÅ”to je presuda izreĆØena.
Sacuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokrece MySQL Pokrece PHP Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC
Joomla Bridge by JoomlaHacks.com
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!

Statistika

Na sajtu su trenutno 3 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas203
mod_vvisit_counterJuce357
mod_vvisit_counterOve nedelje809
mod_vvisit_counterOvog meseca2469