Skip to content

Sokobanja arrow SOKOBANJSKI FORUMarrow Društvoarrow Istorijske cinjenice,vladari,ratovi....Svet i mi...
07 Decembar, 2022, 08:15:25 am *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  
Stranice: « 1 2 3   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: Istorijske cinjenice,vladari,ratovi....Svet i mi...  (Procitano 33756 puta)
0 clanova i 1 gost pregledaju ovu temu.
i
Stari znalac
***

Karma: +19/-2
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 180


WWW
« Odgovor #3 poslato: 30 April, 2007, 07:07:16 am »

Dobra tema... U poslednje vreme sam se ba┼í zainteresovao za istorijske ├Ęinjenice koje se kriju od obi├Ęnog (├Ęitaj: tupavog) naroda...

Npr, jedno od "otkri├Ža" koje je meni zanimljivo je vezano za na┼íeg nobelovca Ivu Andri├Ža... Koliko ljudi zna da je on jedan od potpisnika trojnog pakta od 25. marta 1941. godine, zbog kojeg su se desili oni ├Ęuveni nemiri dva dana kasnije, a malo posle toga i bombardovanje Beograda?

Zašto nam to niko nikada nije javno rekao?

├łinjenica da je u to vreme doti├Ęni gospodin bio ambasador u Berlinu i da je to morao da uradi po nare├░enju meni ne zvu├Ęi kao opravdanje za to ┼íto se neki podaci u vezi njega kriju, naro├Ęito ako imamo u vidu da su u Titovoj Jugoslaviji neposredno posle Drugog svetskog rata ljudi gubili glave i za mnogo bezazlenije stvari, a kamo li za to ┼íto su potpisali neku vrstu kapitulacije.

Ali za na┼íeg Ivu to nije va┼żilo... Godinu dana posle zavr┼íetka Drugog svetskog rata, i pored toga ┼íto je potpisao sporazum sa fa┼íistima, on u postaje redovni ├Ęlan Srpske akademije nauka i umetnosti (proverite koja se "figurica" nalazi ispred zgrade SANU u Beogradu)...

Teorija zavere ili obi├Ęna istorijska nepravda? Ne znam ni sam...

Mo┼żda bi ovaj post pre mogao da ode me├░u "Tajna udru┼żenja..."
« Poslednja izmena: 30 April, 2007, 07:09:12 am i » Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
Vode├Ži tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #2 poslato: 30 April, 2007, 02:00:43 am »

Atomska bombardovanja Hirošime i Nagasakija
 
Atomsko bombardovanje japanskih gradova Hiro┼íime i Nagasakija dogodilo se 6. i 9. avgusta 1945. Bombardovanje je izvedeno po odluci predsednika Harija Trumana i izvedeni od ameri├Ękih vojnih aviona. To je bilo prvi put u istoriji da je nuklearno oru┼żje upotrebljeno u ratu. Sam ├Ęin i danas je kontroverzan, iako je njime zavr┼íen Drugi svetski rat.

Uvod

Nakon kapitulacije Nema├Ęke i Italije, Japan je ostao jedina dr┼żava osovine koja se je nastavila da se bori u Drugom svetskom ratu i da planira ┼íirenje imperijalnih osvajanja, iako je gotovo 60 % velikih gradova Japana bilo uni┼íteno. U junu 1945. ameri├Ęki Prelazni Komitet je predlo┼żio upotrebu atomskog oru┼żja protiv japanske vojne industrije odmah nakon usavr┼íavanja. Uz to, pri osvajanju japanskog ostrva Okinave je poginulo oko 12.500 vojnika, a na podru├Ęju Tihog okeana vi┼íe od 70.000, ┼íto je sve vi┼íe uznemiravalo ameri├Ęku javnost koja nije znala koliko dugo ├Že jo┼í rat trajati i koliki bi bili gubici ukoliko bi SAD odlu├Ęile da izvedu invaziju na Japan. 16. jula 1945. po prvi put je uspe┼íno isprobana atomska bomba u pustinji Nju Meksiko. SAD su predlo┼żile japanskoj vladi kapitulaciju, na ┼íta ona nije pristala, pa je predsednik Truman naredio upotrebu atomske bombe i prepustio generalu Karlu Spacu da sam izabere ciljeve. Iako su neki zvani├Ęnici nagovarali Trumana da baci atomsku bombu na neko nenaseljeno podru├Ęje, kako bi pokazao Japancima koliko je smrtonosno to novo oru┼żje, drugi su od njega tra┼żili da bomba bude ba├Ęena bez upozorenja na neki grad.

Bombardovanja

Hiro┼íima je bio jedan od malobrojnih gradova koji su ostali po┼íte├░eni bombardovanja konvencionalnim oru┼żjem. No, bili su predlo┼żeni i drugi ciljevi; Kjoto, Jokohama, Nigata pa ├Ęak i carska palata u Tokiju. Hiro┼íima, koja je tada brojala 255.000 stanovnika, je bila glavni ┼ítab generala Hata ┼áunrokua koji je bio zadu┼żen za odbranu ju┼żnog dela dr┼żave, no ve├Žina stanovni┼ítva su bili civili. 31. jula SAD su pripremile uranijumsku bombu cini├Ęno nazvanu ÔÇ×Little BoyÔÇť (Mali de├Ęak), te┼íku 4 tone i dugu 3 metra. Sa malog zapadnopacifi├Ękog ostrva Tinianu 6. avgusta 1945., u 2.45 ujutro, u pratnji jo┼í dva bombardera B-29 koji su bili opremljeni ure├░ajima za osmatranje, fotoaparatima i kamerama, poleteo je bombarder nazvan Enola Gej. Umesto uobi├Ęajenog tereta konvencionalnih bombi i oru┼żja, u svom spremi┼ítu nosio je samo samo jednu bombu od 4090 kilograma. Odredi┼íte ovih aviona bila je Hiro┼íima udaljena ┼íest sati leta.

U 7 sati po lokalnom vremenu japanski radari su otkrili tri aviona i pokrenuli uzbunu, ali su je onda prekinuli jer su mislili da avion leti tako visoko jer je samo izvi├░a├Ęka letelica. Pri visini od 9.450 metara Enola Gej u 8 ├Ęasova i 15 minuta izbacila atomsku bombu koja je detonirala na visini od 580 metara. U jednom trenutku je poginulo 140.000 ljudi (od radijacije jo┼í vi┼íe), temperatura na tlu u blizini sredi┼íta eksplozije dosezala je i do 5000 stepeni Celzijusa. Sna┼żni udarni talas vetra, brzine 800 km/├Ęas, i plamene oluje uni┼ítili su gotovo sve unutar 13 kvadratnih kilometara. Eksplozija je uzrokovala i vreli pe├Ęurkasti oblak pra┼íine i krhotina visok 15.250 metara. Posada aviona ni sama nije znala kolike ├Že biti posledice eksplozije, a dim u obliku pe├Ęurke video se i pri udaljenosti od 560 km.

Vlada i vojni zvani├Ęnici Japana nisu isprva znali ┼íta se dogodilo. Kasnije su, nakon upozorenja SAD, pokrenuli debatu i bili spremni na kapitulaciju, ali pod odre├░enim uslovima. Na to su SAD 9. avgusta izbacile drugu atomsku bombu, ovog puta na grad Nagasaki. Prvobitni cilj je trebalo da bude grad Kokura, ali je odlu├Ęeno da zbog lo┼íeg vremena nova meta bude Nagasaki. U 11 ├Ęasova i 2 minuta ba├Ęena je bomba a glavni cilj je bio Micubi┼íi koncern, ali ga je proma┼íila za vi┼íe od 2 km. No, ipak je uni┼ítila pola grada. Bomba je detonirala na visini od 470 metara i ubila 22.000 ljudi, a jo┼í 39.000 je poginulo od posledica radijacije.

Rezultati

Kako bi spre├Ęio i potencijalnu tre├Žu eksploziju, Japan se odlu├Ęio za bezuslovnu kapitulaciju ├Ęime je i zavr┼íen Drugi svetski rat. Procenjuje se da je od eksplozije i udarnog talasa poginulo najmanje 78.000 ljudi. Crne ki┼íne kapi koje su kasnije padale i nosile radijaciju, odnele su jo┼í ┼żivota. Prema procenama Japana iz 1968., 250.000 stanovnika Hiro┼íime umrlo je odmah nakon eksplozije ili u roku od pet godina od bolesti uzrokovanih radijacijom. Mnogi od pre┼żivelih su kasnije umirali ili jo┼í umiru od posledica bombardovanja, kao ┼íto su rak i leukemija, tako da niko sa sigurno┼í├Žu ne zna koliko je ┼żrtava odnelo bacanje atomske bombe.

Debata o ispravnosti bombardiranja

Za

Ameri├Ęki slu┼żbeni stav glasi da je do atomskog bombardovanja moralo do├Ži jer bi invazija na Japan uzela prevelike ┼żrtve.

Oni koji opravdavaju atomske napade tako├░e podse├Žaju na naredbu izdatu od japanskog ministarstva odbrane 1. avgusta 1944. godine, u kojoj se preti streljanjem preko 100.000 zarobljenih savezni├Ękih vojnika u slu├Ęaju ameri├Ęke invazije japanskih ostrva.

Neki istori├Ęari tvrde da su SAD htele brz zavr┼íetak rata da bi na taj na├Ęin izbegle sovjetski prodor na istok.

Protiv
 
Posada aviona Enola Gej 1945.

Neki kriti├Ęari tako├░e tvrde da nije bilo ni vojno-strate┼íkih razloga za upotrebu atomskih bombi. Velika bombardovanja i razaranja japanskih gradova su ve├Ž bila uni┼ítila njihovu vojnu industriju i prehrambenu proizvodnju do te mere da su bili u kriti├Ęnom stanju. Na to se mora dodati sovjetsko progla┼íenje rata Japanu; pitanje nije bilo da li su Japanci spremni na nastavak ratovanja - oni vi┼íe nisu mogli da ratuju zbog nedostataka oru┼żja i prehrane.

Kriti├Ęari atomskog bombardovanja tvrde da je Japan poku┼íavao da po├Ęne pregovore o kapitulaciji, ali da su ih Amerikanci ignorisali. Umesto toga, upotrebili su atomsko naoru┼żanje najvi┼íe da bi zastra┼íili budu├Že neprijatelje, Sovjetski savez. Tako├░e se procenjuje da SAD nisu htele da veliki novac ulo┼żen u Projekat Menhetn odu u nepovrat bez upotrebe novog oru┼żja.

Jedan od kriti├Ęara upotrebe atomskog naoru┼żanja bio je i Albert Ajn┼ítajn. On je ranije, u strahu da bi nacisti mogli da naprave atomsku bombu, zajedno sa drugim istaknutim fizi├Ęarima potpisao pismo u kojem se zahteva od predsednika Ruzvelta da usavr┼íi atomsko naoru┼żanje. Kada je kasnije video pusto┼í i razaranje na mestu atomskih bombardovanja , predomislio se. Ameri├Ęki vojni generali Daglas Mekartur i Dvajt Ajzenhauer su tako├░e bili kriti├Ęari upotrebe atomskog oru┼żja.

Izvor: Wikipedia
Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
Vode├Ži tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #1 poslato: 30 April, 2007, 01:57:37 am »

Spisak ratova

Sadr┼żaj
1 Anti├Ęki ratovi
2 Srednji vek
3 Barut, mušketa, top
4 Puška
5 Moderno doba



Anti├Ęki ratovi
1194. pne. - 1184. pne. Trojanski rat
740. pne. - 640. pne. Mecenski ratovi
500. pne. - 494. pne. Jonski ustanak
492. pne. - 449. pne. Gr├Ęko-persijski ratovi
431. pne. - 404. pne. Peleponeski rat
343. pne. - 341. pne. Prvi samnitski rat
326. pne. - 304. pne. Drugi samnitski rat
323. pne. - 322. pne. Lamijski rat
323. pne. - 281. pne. Dijadosi
298. pne. - 290. pne. Tre├Ži samnitski rat
274. pne. - 271. pne. Prvi sirijski rat
264. pne. - 241. pne. Prvi punski rat
260. pne. - 253. pne. Drugi sirijski rat
245. pne. - 241. pne. Tre├Ži sirijski rat
219. pne. - 217. pne. ├łetvrti sirijski rat
218. pne. - 202. pne. Drugi punski rat
215. pne. - 205. pne. Prvi rimsko-makedonski rat
202. pne. - 200. pne. Peti sirijski rat
200. pne. - 196. pne. Drugi rimsko-makedonski rat
171. pne. - 168. pne. Tre├Ži rimsko-makedonski rat
149. pne. - 148. pne. ├łetvrti rimsko-makedonski rat
149. pne. - 146. pne. Tre├Ži punski rat
136. pne. - 132. pne. Prvi robovski rat
104. pne. - 100. pne. Drugi robovski rat
73. pne. - 71. pne. Tre├Ži robovski rat
58. pne. - 51. pne. Galski rat
6 - 9 Batonski rat


Srednji vek
1096 - 1291 Krstaški ratovi
1096 - 1099 Prvi krstaški rat
1147 - 1149 Drugi krstaški rat
1180 - 1185 Gempei rat
1189 - 1192 Tre├Ži krsta┼íki rat
1202 - 1204 ├łetvrti krsta┼íki rat
1209 - 1229 Albigenški rat
1217 - 1221 Peti krstaški rat
1228 - 1229 Šesti krstaški rat
1248 - 1254 Sedmi krstaški rat
1270 Osmi krstaški rat
1337 - 1453 Stogodišnji rat
1419 - 1436 Husitski ratovi
1454 - 1466 Trinaestogodišnji rat
1467 - 1477 Onin rat




Barut, mušketa, top
1563 - 1570 Severni sedmogodišnji rat
1592 - 1598 Japanski vojni pohod na Koreju
1618 - 1648 Tridesetogodišnji rat
1642 - 1651 Engleski gra├░anski rat
1645 - 1669 Kandijski rat
1667 - 1668 Devolucionarni rat
1700 - 1721 Veliki severni rat
1701 - 1714 Rat za špansko nasleðe
1702 - 1713 Rat kraljice Ane
1740 - 1748 Rat za austrijsko nasle├░e
1740 - 1742 Prvi šleski rat
1744 - 1745 Drugi šleski rat
1744 - 1748 Rat kralja Georgea
1756 - 1763 Sedmogodi┼ínji rat,zvan i Tre├Ži ┼íleski rat
1775 - 1783 Ameri├Ęki rat za nezavisnost
1778 - 1779 Bavarski nasledni rat
1792 - 1802 Francuski revolucionarni ratovi
1798 - 1801 Ameri├Ęko-francuski pomorski rat




Puška
1802 - 1815 Napoleonski ratovi
1812 - 1814 Ameri├Ęko-britanski rat
1821 - 1829 Gr├Ęki rat za nezavisnost
1825 - 1829 Argentinsko-brazilski rat
1846 - 1848 Ameri├Ęko-meksi├Ęki rat
1853 - 1856 Krimski rat
1861 - 1865 Ameri├Ęki gra├░anski rat
1864 - 1870 Paragvajski rat
1866 Austro-pruski rat
1870 - 1871 Francusko-pruski rat
1879 - 1883 Pacifi├Ęki rat
1898 Ameri├Ęko-┼ípanski rat
1899 - 1902 Burski rat
1904 - 1905 Rusko-japanski rat
1912 - 1913 Balkanski ratovi




Moderno doba
1914 - 1918 Prvi svetski rat
1920 - 1922 Gr├Ęko-turski rat
1936 - 1939 Španski graðanski rat
1939 - 1945 Drugi svetski rat
1945 - 1991 Hladni rat
1946 - 1954 Prvi indokineski rat
1948 - 1949 Arapsko-izraelski rat 1948
1950 - 1953 Korejski rat
1954 - 1962 Al┼żirski rat za nezavisnost
1955 - 1975 Vijetnamski rat
1979 - 1989 Rat u Avganistanu
1980 - 1988 Ira├Ęko-iranski rat
1982 Foklandski rat
1987 - 1993 Prva Intifada
1988 - 1993 Raspad SSSR
1988 - 1994 Rat za Nagorno-Karabah
1991 - 1993 Gra├░anski rat u Gruziji
1992 - 1997 Gra├░anski rat u Tad┼żikistanu
1992 Rat u Moldaviji
1990 - 1991 Zalivski rat
1991 - 1995 Raspad SFRJ
1991 Rat u Sloveniji
1991 - 1995 Rat u Hrvatskoj
1992 - 1995 Rat u BiH
1993 - 2002 Gra├░anski rat u Al┼żiru
1994 - 1996 Prvi ├Ęe├Ęenski rat
1996 - 1997 Prvi rat u Kongu
1996 - 1999 Kosovski rat
1998 - 1999 Eritrejsko-Etiopski rat
1999 Kargilski rat
1999- Drugi ├Ęe├Ęenski rat
2000- Al Aksa Intifada
2001 Rat u Makedoniji
2001- Rat protiv terorizma
2001- Rat u Avganistanu
2003- Rat u Iraku - 2 faze:
2003 Ameri├Ęka invazija Iraka
2003- Ameri├Ęka okupacija Iraka

Izvor: Wikipedia
Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
Vode├Ži tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« poslato: 30 April, 2007, 01:55:37 am »

Ako imate neku zanimljivost vezanu za neke istorijske cinjenice-postujte!

Za pocetak,evo jednog zanimljivog linka...

http://www.snaga.org.yu/Ilustrovana_istorija_srba/index.html
Sacuvana
Stranice: « 1 2 3   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokrece MySQL Pokrece PHP Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC
Joomla Bridge by JoomlaHacks.com
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!

Statistika

Na sajtu su trenutno 0 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas58
mod_vvisit_counterJuce269
mod_vvisit_counterOve nedelje621
mod_vvisit_counterOvog meseca1843