Lektira,pismeni i seminarski radovi...

[i]

dacho hvala pola mi treba za sledecu godinu jel ima mozda romeo i julija?

Flip, niĆĄta ne moĆŸe da zameni Ăšitanje...

[flip]

dacho hvala pola mi treba za sledecu godinu jel ima mozda romeo i julija?

[*D*E*J*A*N*I*C*A*]

Znam i to sam posle ispravila.I sama sam videla da je stupidno :)
Hvala Dacho...Srpkinja nas za*ebala i dala drugu temu :(

[Dacha]

Odlican pismeni,Dejanice!Da ti ne izmalerisem,necu ti reci sta mislim kako ces proci,ali mislim... ;) ;D

Hi,hi,bwe kolektore ;D ;D ;D ;) pa zar i honorarno?

[i]

Umalo si me rasplakala...  :'( Ć alim se.  ;D Evo mojih sugestija...

"najmladjeg razrednog staresinu,koji je svasta pretrpeo zbog nas"
...kojA je svaĆĄta pretrpeLA zbog nas...

"Naucila sam takodje,sto bih posebno istakla,da je prijateljstvo kao jedan ogroman cvet.Bez paznje,ljubaci I nege
Vene."
Od svega ovoga napravi jednu reĂšenicu...

"shvatila sam das am nasla korisne srece,tuge,patnje zbog prvih zaljubljivanja.."
MoĆŸeĆĄ i bolje od ovoga... npr. "shvatila sam da sam proĆŸivela mnoge trenutke sreĂŠe, ali i patnje i tuge ...bla, bla, bla... i svaki od tih trenutaka predstavlja deliĂŠ mog ĆŸivotnog iskustva"

"ne resivi"
...nereĆĄivi...

"Sada,razilazimo se na raskrsnici I putokaz svakog mog druga I drugarice pokazuje drugaciji smer."
Sada se razilazimo na raskrsnici... ovako je malo pathetic, zar ne?

DoĂ°eĆĄ mi 50 evriĂŠa za lekturu...  ;D

poz.

[*D*E*J*A*N*I*C*A*]

Shta mislite?Imam sutra pismeni :)
Kako cu proci?

[*D*E*J*A*N*I*C*A*]

RASTANAK                            
Zivot svakog coveka sastoji se od lepih i ruznih trenutaka. Jedan od lepsih je taj dugo ocekivani polazak u skolu.
On predstavlja prvu raskrsnicu na nasem zivotnom putovanju.Neki se ne secaju njihovog 1.septembra, ali meni je ostala jasna slika.Sve je bilo drugacije.Ne znam
Mislim da je to onaj osecaj kada ti nesto kaze da si”velika”,da vise nisi klinka koja oblaci lutke.Mama je plakala.Jos uvek ne razumem da li je to bilo od srece ili od tuge zato sto njena princezica krece u skolu.Osecala sam neizmernu radost ali i strah prema svemu predstojecem.Sada,posle zavrsenih osam razreda,shvatila sam da sam nasla korisne srece,tuge,patnje zbog prvih zaljubljivanja..
I sada,kada pomislim na to javi mi se osmeh,i srecna sam da je tako.Sa druge strane,kako bih naucila da u zivotu ne ide sve “kao podmazano”da nisam ucila pred kontorolne do kasno uvece I da nisam zbog neuradjenih domacih zadataka dobijala jedinice,zbog kojih je bilo grdnji kod kuce?Naucila sam da problemi nisu neresivi i da nije sramota traziti pomoc.Naucila sam takodje,sto bih posebno istakla,da je prijateljstvo kao jedan ogroman cvet.Bez paznje,ljubavi I nege
Vene.Sad opet,sa radoscu ali I strepnjom nailazim na novu raskrsnicu u svom zivotu.Opet mi se javlja onaj isti osecaj.Ja sam velika.Sad sam srednjoskolka.Ali,I pored toga osecam neizmeran strah.Sada,razilazimo se na raskrsnici I putokaz svakog mog druga I drugarice pokazuje drugaciji smer.Zao mi je zbog rastanka,toliko da bih sada zaplakala.Ali,zahvalna sam na secanjima na moje drugove:Joku,Ines,Ticu,Naleta,Snezu,Micu,Tamaru,Izija,Andru,Shortija,Pileta I Luku koje cu zauvek nositi u svom srcu.Zajedno smo provodili I lepe I ruzne trenutke.A sad
Rastajemo se.Takodje cu zauvek pamtiti svoju razrednu,cuvenu nastavnicu matematike,najmladju razrednu u skoli,koja je svasta pretrpela zbog nas.Ali opet ona je uvek bila tu.I u dobru I u zlu.
Sada odlazimo putem naseg putokaza.Niko ne zna sta nas ceka dalje.Iskreno svima zelim srecu,ali oni su ti koji odlucuju o tome.I svecano obecavam da nikada necu zaboraviti moje odeljenje-zauvek moje VIII-3!

                                                                                                                         Dejana Todorovic VIII 3

[Dacha]

Bice toga jos...