Skip to content

Sokobanja arrow SOKOBANJSKI FORUMarrow Offtopicarrow Indijanski Etički Kod
04 Jun, 2020, 06:25:44 am *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  
Stranice: 1 2 »   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: Indijanski Etički Kod  (Procitano 18157 puta)
0 clanova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Vojvoda Tatanka
Stari znalac
***

Karma: +15/-2
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 215

Srbija do Tokija - Crna Gora ko Nokia


WWW
« Odgovor #13 poslato: 06 Septembar, 2007, 07:34:49 pm »

1854, "Veliki Beli Poglavica" iz Vasingtona ponudio je Indijancima da otkupi ogromnu zemlju, a za uzvrat je obecao da ce im ostaviti rezervate. Ovo je odgovor Poglavice Sijetla (Bik koji sedi) americkom predsedniku i vrjedan je citanja. Ovaj istorijski odgovor jednog od najvecih ljudi u istoriji, uzet je kao polazna tacka u organizovanju svih pokreta za zastitu covekove okoline. 
 
 
   "Kako mozes kupiti ili prodati nebo, toplotu zemlje? Ta ideja je nama nepoznata. Ako mi ne posedujemo svezinu vazduha ili odsjaj vode, kako ih mozes kupiti?
Svaki deo ove zemlje je svetinja mome narodu. Svaka borova iglica, pescana obala, izmaglica u sumi, svaki insekt je svetinja u pamcenju i postojanju moga naroda. Sokovi zivota koji kruze kroz drvece sadrze uspomene crvenog coveka. Umrli beli ljudi zaboravljaju zemlju svog rodjenja kad krenu put zvezda. Nasi mrtvi nikad ne zaboravljaju ovu prekrasnu zemlju, za njih ona je majka. Mi smo deo zemlje i ona je deo nas. Mirisno cvece je nasa sestra; jelen, konj, veliki orao, su nasa braca. Kameniti vrhovi, rosne livade, toplota ponija i covjek - sve je jedna porodica.
Dakle, kad Veliki Beli Poglavica iz Vasingtona posalje pismo da zeli kupiti nasu zemlju, on trazi mnogo od nas. Veliki Poglavica salje obecanje da ce obezbediti mesto na kome cemo mi moci nastaviti normalno ziveti. On ce biti nas otac a mi njegova djeca. Mi cemo razmotriti vasu ponudu da kupite nasu zemlju. Ali to nece biti lako. Ova zemlja je sveta. Ova svetlucava voda u potocima i rekama nije samo voda nego i krv nasih predaka. Ako vam mi prodamo nasu zemlju, vi morate zapamtiti da je sveta, vi morate uciti vasu decu da je sveta i da svaki odsjaj u bistroj vodi jezera govori o dogadjajima i secanjima u zivotu moga naroda. Zubor vode je glas oca moga oca.
Reke su nasa braca, one gase nasu zedj. Reke nose nase kanue i hrane nasu djecu. Ako vam prodamo zemlju, morate zapamtiti i uciti vasu decu, da su reke nasa i vasa braca i da im morate pokloniti postovanje kao braci.
Mi znamo da beli covek ne razume nas put. Jedan deo zemlje je njemu isti kao i drugi, kome je on stranac koji dodje iz mraka i uzme od zemlje sve sto mu treba. Zemlja nije njegov brat, nego neprijatelj i kad je orobi on ide dalje. On ostavlja oceve grobove iza sebe i nije ga briga. On krade zemlju od svoje djece, i nije ga briga. Ocev grob kao i sinovo mesto rodjenja su zaboravljeni. On se odnosi prema svojoj majci, zemlji, i svome bratu, nebu, kao prema necemu sto se kupuje ili prodaje kao ovce. Njegova nezajazljivost ce opustositi zemlju i ostaviti iza sebe samo pustinju.
Ne znam. Nas put je drukciji od vaseg. Svetla vasih gradova vrijedjaju oci crvenog coveka. To mora da je zbog toga sto je crveni covek divljak i ne razume. Nema mirnog mesta u gradovima belog covjeka. Nema mesta gde se moze cuti razvijanje lisca u prolece ili cuti sum krila insekata. Ali to je verovatno s toga sto sam ja samo divljak i ne razumijem. Buka samo vredja moje usi. I sta vredi zivot ako covek ne moze cuti usamljeni zov nocne ptice ili svadju zaba na obali bare. Ja sam samo crveni covek i ne razumem.
Crveni covek vise voli nezni zvuk vetra koji miluje lice jezerceta i miris samog vetra prociscenog podnevnom kisom, ili namirisanog borovinom.
Vazduh je od neprocijenjive vrednosti za crvenog covjeka, svi udisu isti vazduh - zivotinje, drvece, ljudi, svi oni disu. Beli covek izgleda ne primjecuje vazduh koji dise. Ali ako vam mi prodamo zemlju, vi morate da zapamtite da je vazduh nama vazan jer deli svoj duh sa zivotom koji podrzava. Vetar koji je nasem ocu dao prvi udisaj, takodje je uzeo i njegov zadnji. I ako vam prodamo svoju zemlju, morate je cuvati kao mesto gde cak i beli covjek moze ici da oseti vetar zasicen mirisima poljskog cveca.
Dakle mi cemo razmotriti vasu ponudu da kupite nasu zemlju. Ako odlucimo da prihvatimo, bice pod jednim uslovom: beli covek mora tretirati zivotinje ove zemlje kao bracu.
Ja sam divljak i ja ne razumem drugacije.
Vidio sam hiljade leseva bizona po preriji, ostavljenih da se raspadaju nakon sto ih je beli covjek pobio iz voza koji je prolazio.
Ja sam divljak i ne razumijem kako gvozdeni konj moze biti vazniji od bizona koga mi ubijemo samo da bi preziveli. Sta je covek bez zivotinja. Ako bi sve zivotinje nestale, covek bi umro zbog usamljenosti duha. Sta god da se desi zivotinjama, uskoro ce se desiti i coveku.
Sve stvari su povezane.
Vi morate uciti vasu djecu da zemlja ispod njihovih nogu je zapravo pepeo vasih dedova. Tako ce ona postovati zemlju, recite svojoj deci da je zemlja bogata zivotom nase vrste. Ucite decu kao sto smo mi nasu, da je zemlja nasa majka. Sta god da se dogodi zemlji dogodice se i njenim sinovima. Ako covjek pljune za zemlju, pljunuo je na sebe.
Zemlja ne pripada coveku; covek pripada zemlji. To mi znamo.
Sve stvari su povezane kao krv koja sjedinjuje porodicu. Sve je povezano. Sta god da se desi zemlji, desice se i njenim sinovima. Covek ne plete mrezu zivota, on jedva da stoji u njoj. Sta god da uradi toj mrezi, uradio je sebi. Cak i beli covek ciji bog hoda i prica s njim kao prijatelj sa prijateljem, ne moze biti izuzetak od ove sudbine. Mi smo braca prije svega. Vidjecemo.
Mi znamo jednu stvar koju ce beli covjek jednog dana spoznati, nas bog je isti. Vi mozda mislite da ga posjedujete onako kako zelite da posjedujete nasu zemlju, ali ne. On je bog svakog coveka i njegova ljubav je jednaka prema svim ljudima, crvenim i belim. Njemu je zemlja dragocena i oskrnaviti je znaci prkositi njenom Stvoritelju.
Belci se moraju dozvati, mozda pre nego ostala plemena. Zagadi krevet u kome spavas i jedne noci ces se ugusiti u vlastitom izmetu. Ali u svojoj uobrazenosti vi cete zablistati, zapaljeni snagom Boga koji vas je doneo na ovu zemlju i koji vam je iz nekog samo njemu znanog razloga, dao da dominirate zemljom i crvenim covekom.
Ovakva sudbina je nama misterija jer mi ne razumijemo zasto su bizoni pobijeni, divlji koni svi ukroceni, skriveni uglovi sume zagadjeni smradom izmeta mnogih ljudi i pogled na brda unakazena zicama koje govore.
Gdje je siprag? Nestao.
Gdje je orao? Nestao.
Kraj zivota i pocetak prezivljavanja...
 
 


* chiefseattle16dc.jpg (12.1 KB, 231x301 - pregledano 1058 puta.)
« Poslednja izmena: 06 Septembar, 2007, 07:45:50 pm Tatanka Jotanka » Sacuvana
Vojvoda Tatanka
Stari znalac
***

Karma: +15/-2
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 215

Srbija do Tokija - Crna Gora ko Nokia


WWW
« Odgovor #12 poslato: 06 Septembar, 2007, 06:01:33 pm »

INDIJANSKA MOLITVA ZA BELOG COVEKA

Veliki Oče,
molim te da blagosloviš
belog čoveka!
Potrebna mu je
Tvoja mudrost i Tvoje vodstvo.
Ti vidiš koliko vremena
pokušava da uništi moj narod
i kako se oseća ugodno
jedino kad čini nasilje.
Blagoslovi ga,
pokaži mu mir,
pouči ga ljudskosti!
Jer bojim se
da će jednog dana uništiti
samoga sebe i svoju decu
kao što je uništio
Majku Zemlju!
I nakon svega
molim i plačem
jer i on je
moj brat!


* Prayer-to-the-Myserty-.jpg (32.39 KB, 292x382 - pregledano 1337 puta.)
« Poslednja izmena: 06 Septembar, 2007, 06:04:33 pm Tatanka Jotanka » Sacuvana
Vojvoda Tatanka
Stari znalac
***

Karma: +15/-2
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 215

Srbija do Tokija - Crna Gora ko Nokia


WWW
« Odgovor #11 poslato: 06 Septembar, 2007, 03:08:27 pm »

Još od 1977. godine, Indijanac Lionard Peltje, član plemena Sijuksa, zatočen je u kaznionici Livenort u Kanzasu, u Sjedinjenim Državama. Star je 58 godina. Optužen je za ubistvo dvojice agenata FBI i osuđen na izdržavanje dvostruke doživotne zatvorske kazne. Već 25 godina ponavlja kako je nevin. Njegovi advokati tvrde da je on žrtva političkog procesa i da je presuda izrečena "radi primera drugima", uprkos nepostojanju ikakvog dokaza njegove krivice. Mada ima međunarodnu podršku branilaca ljudskih prava i Udruženja prijatelja američkih Indijanaca, Peltje se i dalje nalazi u zatvoru, a njegov slučaj ostao je nepoznat široj javnosti.

Često se o Indijancima Severne Amerike govori u stereotipima: perje, bizoni, vigvami... Posle genocida koji su nad njima izvršili u 19. veku američki vojnici i kolonisti, 2002. godine u Sjedinjenim Državama ima ih oko tri miliona. Njihova svakodnevica sasvim je različita od pomenutih folkornih i klišetiranih predstava. Većina indijanskih naroda suočena je sa ekonomskim i socijalnim teškoćama uzrokovanim gubitkom identiteta. što je dovelo do raširenog alkoholizma kod mnogih plemena. Uz sve te loše posledice, i uprkos po njih nepovoljnim istorijskim zbivanjima, Indijanci su uspeli da opstanu: tokom poslednjih trideset godina, u mnogim plemenima i rezervatima došlo je do kulturnog, društvenog i privrednog preporoda. Stalnom i upornom borbom, ovaj zaboravljeni deo američkog stanovništva donekle je poboljšao svoj statu i sudbinu.

Svakodnevna bitka za očuvanje identiteta vodi se u rezervatima ili plemenskim udruženjima osnovanim u velikim gradovima, daleko od medijskih reflektora, što doprinosi zaboravu javnosti. Indijanci nastoje da im se priznaju njihove različite kulture, jezici i etničke osobenosti. Povremeno su sukobi sa vlastima poprimali veoma silovita obeležja.

Naravno, ovo se događalo prvenstveno u 19. stoleću, dok su još pokušavali da sačuvaju svoje teritorije. posebno su u tome prednjačili Sijuksi, jedan od najmoćnijih naroda Severne Amerike, koji je sa Evropljanima stupio u dodir 1760. godine posredstvom francuskih trapera. Mnogi Francuzi tada su se tu nastanili i sa njima stopili: to je objašnjenje za veliki broj francuskih ličnih imena među Sijuksima, a jedno od njih je i Lionard Peltje.

Počev od 1854, Sijuksi ulaze u okršaj sa američkom vojskom i trude se da zaustave naseljavanje kolonista na svojoj zemlji. Tokom dvadeset i pet godina, pod vođstvom slavnih poglavica kao što su Bik koji Sedi, Crveni Oblak i Ludi Konj (Sitting Bull, Red Cloud, Crazy Horse), Sijuksi prkose vojsci i 1876. odnose slavnu pobedu kod Litl Big Horna, kada je ubijen general Kaster. Nakon smrti Ludog Konja 1877, konačne predaje Crvenog Oblaka i ubistva Bika Koji Sedi 1890, masakriranjem ranjenog Kolena u decembru iste godine zauvek je zaustavljen otpor Sijuksa.

                                                        MEDIJI PROTIV INDIJANSKOG POKRETA


Sabijeni u rezervate u južnoj i Severnoj Dakoti, Sijuksi će posle toga biti izloženi poniženjima i bedi: postepeno gube svoju kulturu i materijalna dobra. Ipak, duh otpora i dalje je prisutan. Jedan nov zakon, prikazan kao po njih povoljniji, omogućio je 1934. osnivanje "plemenskih uprava" koje biraju sami Indijanski. Međutim, ove "uprave" nisu bile oličenje istinskih težnji naroda Sijuksa. Pedesetih godina 20. veka, mnogi Indijanci prinuđeni su da se nastane u gradovima - pre svega mladi, podstaknuti drugim, tada delatnim političkim pokretima (Crni Panteri, Portorikanci, Čikanosi, protivnici rata u Vijetnamu). Zato, po ugledu na crnačke grupe i njihove zahteve za dobijanje građanskih prava, Indijanci osnivaju 1968. vlastitu organizaciju, Američki indijanski pokret (AIM).

Njemu se Lionard Peltje veoma rano priključuje. Učestvuje u svim njegovim delatnostima: u borbi protiv alkoholizma, raspodeli hrane i drugih vidova pomoći, u stvaranju ekonomskih programa za samostalno priređivanje u rezervatima, zalaganjima za povratak tradicionalnim verskim običajima, za oživljavanje autohtonih jezika.

AIM nastoji da javnosti ukaže na dramatične uslove života Indijanaca, spektakularnim ali nenasilnim akcijama. Tako se Peltje 1970. pridružuje akciji zauzimanja Fort Lotona, gde se sreće sa glavnim vođama pokreta: Denisom Benksom i Raselom Minsom. Godine 1972. organizuje čuveni marš zbog kršenja potpisanih sporazuma, koji se uz veliki medijski odjek završava okupiranjem prostorija biroa za indijanska pitanja u vašingtonu. Od toga trenutka, FBI smatra pokret AIM "subverzivnom" organizacijom, a njegove vođe državnim "neprijateljima".

Administracija predsednika Ričarda Niksona tada uvodi program unutrašnje kontra-špijunaže COILNTELPRO, da bi se infiltrirala i destabilizovala takozvane "subverzivne" organizacije, među kojima je AIM. U novembru 1972, optužen za napad na agente FBI, Lionard Peltje najpre je zatvoren pet meseci, a onda oslobođen optužbe: jer, čitav proces u potpunosti je montiran, još tada, upravo radi kompromitovanja njegove ličnosti.

Naporedo s tim, FBI svojim uticajem postiže da za predsednika plemenskog veća u Pajn Ridžu (glavnom rezervatu Sijuksa) bude izabran Ričard "Dik" Vilson, "saradnik" federalne službe koji na to zvanje dospeva sa manje od 20 odsto upisanih glasača... Njegov je zadatak da uvede red u ovaj rezervat, ocenjen kao sedište "agitatora". Uz tajno dobijena sredstva, Vilson stvara miliciju Goons Squads (Čuvare naroda Ogala). Pobunivši se protiv njihovih okrutnih metoda, Sijuksi zajedno sa aktivistima AIM zauzimaju u februaru 1973. istorijsko selo Ranjenog Kolena. Lionard Peltje učestvuje u zauzimanju sela. Vlasti organizuju opsadu tokom tri meseca, ali oklevaju da izvrše napad; ubijena su, ipak, dva Sijuksa. U maju 1973. pobunjenici se predaju, pošto su zahtevali da otpočnupregovori o uslovima života Indijanaca i narušavanju potpisanih sporazuma. U sledećih nekoliko meseci, Dik Vilson i njegovi Goons Squads dobijaju odrešene ruke za obračun sa protivničkiom stranom. Talas terora obrušava se na Pajn Ridž: 80 ljudi je ubijeno između novembra 1973. i kraja 1975. godine... Pred ovakvim zločinima milicijskih snaga, borci pozivaju u pomoć AIM. Aktivisti ovoga pokreta, među kojima je i Lionard Peltje, uspevaju da svojom intervencijom donekle zaustave milicijsku represiju. nastanjuju se na imanju jedne prijateljske porodice, u blizini sela Ogala, na rezervatu Pajn Ridža.

Međutim, jednoga jutra, juna 1975, imanje okružuju pripadnici milicijskih snaga (Goons Squads), agenti FBI i ogroman broj policajaca. Oko podneva, dva federalna agenta, Ronald Vilijam i Džek Kuler, upadaju na imanje goneći jednog mlagod Sijuksa, Džimija Igla. Svedočenja o tome šta se nadalje zbivalo ostala su mutna; po svoj prilici, agenti su pucali na kola koja je Igl vozio. Misleći da su se Goons Squads umešali, aktivisti odgovaraju paljbom. Tada i policijske snage, zajedno sa milicijskim, prelaze u napad. Pucnjava dolazi sa svih strana. Dvojica aktivista AIM pokušavaju da se približe Vilijamu i Kuleru, u nastojanju da ih razoružaju. I nalaze ih već mrtve...
Članovi pokreta AIM odlučuju se za bekstvo i, protivno svim očekivanjima, to uspešno čine. Samo će jedan mladi Sijuks, Džo Sunc Kilsrajt, biti ubijen. Lionard Peltje je uvek tvrdio da se od kuće nije udaljavao; priznaje da je pucao, ali da ni u jednom trenutku nije nišanio na Vilijama i Kulera.
Posle te pucnjeve, ogromna medijska kampanja nastoji da indijanski pokret prikaže kao zločinački. U svim rezervatima pojačane su osvetničke mere. Izdata su četiri naloga za hapšenje: protiv Džimija Igla, Dina Batlera, Boba Robidoa i Lionarda Peltjea. batler i Robido odmah su uhapšeni. Strepeći za svoj život, Peltje beži u Kanadu.
Batleru i Robidou se sudi u Ajovi. Narodna porota ih oslobađa krivice, a to izaziva bes vlasti: stoga one sve svoje snage usredsređuju na Lionarda Peltjea, jedinog optuženog za dvostruko ubistvo: i zbilja, FBI uspeva da od Kanadske države dobije njegovo izručenje...

                                                         
                                                           NE POSTOJI NI JEDAN DOKAZ

Suđeno mu je u gradu Fargo (Severna Dakota), na području uzgajivača stoke, tradiconalno neprijateljski nastrojenih prema Indijancima. Uostalom, porota je sastavljena isključivo od pripadnika ovog društvenog sloja. Pokrenuta je i velika kampanja, čiji je cilj dezinfomisanje javnosti. Pominju se tobožnje pretnje aktivista AIM da će atentatima i oružanim napadima nastojati da oslobode Peltjea... Uronjeni u sveopštu paranoju, članovi porote prevoze se blindiranim vozilima i kriju na sigurnim mestima...

Sudija presuđuje da su neprihvatljiva sva svedočenja odbrane utemeljena na dokazima kako vlada atmosfera straha i nesigurnosti, kao i svi iskazi koji bacaju sumnju na FBI i milicijske čete Goons. Osim toga, on ne želi da se ponovo razmatraju elementi koji su omogućili oslobađajuću presudu za Batlera i Robidoa.

Za uzvrat, prihvata tvrdnje nekih agenata da su videli Peltjea kako puca iz puške AR 15 na Vilijema i Kulera. Drugi jedan agent izjavljuje da je Peltjea prepoznao zahvaljujući uveličavanjem staklu na svom snajperu. Peltjeovi branioci dokazuju kako je nemoguće bilo koga prepoznati sa mesta na kojem se ovaj agent nalazio. Sudija ne usvaja nijednu primedbu odbrane, i na osnovu mutno obrazložene presude dosuđuje Lionardu Peltjeu dvostruku kaznu zatvora. Peltje ulaže žalbu, ali sud potvrđuje postojeću presudu.

Naovi dokumenti omogućavaju da se pokrene žalbeni proces. Jedan veštak potvrđuje na sudu kako puška AR 15, dokaz optužbe presudan za Peltjeovu osudu, ne može biti oružje iz kojeg su agenti ubijeni: jer, čaure ne odgovaraju nalazima.

U svojoj presudi od 22. septembra 1986, Apelacioni sud zaključuje da je izveštaj balističkog veštaka tokom ovog procesa "sumnjiv", te da znači samo "mogućnost", a ne i "verovatnoću" da Peltje nije ubica; ipak, priznaje da je ova činjenica "mogla izmeniti presudu prilikom prvog suđenja". Uprkos tome, i ovoga je puta potvrđena prvobitna presuda!

Vrhovni sud 1987. odbija da se izjasni povodom slučaja Peltje. Godine 1993, Komisija za oslobađanje na osnovu verbalnog jemstva odbija njegov zahtev za puštanje na slobodu. Prilikom novog saslušanja, kada 1995. Peltjea brani bivši ministar pravosuđa Remzi Klark, tužilac Lin Kruk priznaje da "protiv Lionarda Peltjea ne postoji nijedan dokaz"! Tužitelj još dodaje da ga vlada "nikada, u stvari, nije optužila za direktno ubistvo" te da ga, u slučaju novog procesa, "pravosuđe ne bi moglo osuditi". Uprkos svemu tome, Savet za puštanje na uslovnu slobodu procnjuje da ga ne može osloboditi, jer Peltje i dalje tvrdi da je nevin - a to "nije spojivo sa odlukom porote".

Preostala je, stoga, još samo mogućnost predsednikovog pomilovanja. Godine 1996, g. Klinton tvrdi: "Neću zaboraviti Lionarda". Ipak, ni krajem 2000. godine, posle izbora g. Džordža V. Buša, ništa nije učinjeno. Pošto predsednik Buš nije prijatelj indijanskih manjina, mogućnost i nada da će se Lionard Peltje naći na slobodi dodatno su oslabljeni.

U prilog revizije ovoga procesa zalaže se čitavo svetsko javno mnenje: takvo nastojanje podržavaju Nacionalni kongres različitih crkvi, Amnesti internešnel, ličnosti kao što su potkomandant Markos, Nelson Mendela, Monsenjor Dezmond Tutu, Rigobeta Menču, Dalaj Lama, te desetine hiljada građana širom sveta . Jer, postaje sve jasnije da se pravi zločin Lionarda Peltjea, koji se vodi kao "United States Prisoner 89637-132", sastoji u tome što je on Indijanac koji je branio osnovna prava ovog starosedelačkog naroda, sa kojim Amerika još nije poravnala sve istorijske račune . Mnogi etnolozi i prijatelji Indijanaca takođe se priključuju borbi , čiji je cilj da se Lionardu Peltjeu vrati njegovo dostojanstvo, oduzeto mu samo zbog njegovog političkog i etničkog porekla...
Borba jos uvek traje...
Da li uocavate jasnu crtu koja povezuje ovu pricu (odnosi se na pricu o otimanju zemlje Indijancima) i pricu Kosova i Metohije ???




* peltier2.jpg (21.02 KB, 353x344 - pregledano 1032 puta.)
« Poslednja izmena: 06 Septembar, 2007, 07:29:23 pm Tatanka Jotanka » Sacuvana
Vojvoda Tatanka
Stari znalac
***

Karma: +15/-2
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 215

Srbija do Tokija - Crna Gora ko Nokia


WWW
« Odgovor #10 poslato: 04 Septembar, 2007, 05:24:31 pm »

Postojalo je mnogo Indijanskih plemena i jedino se globalno odnosi na sve njih je verovanje u jedno biće koje različita plemena nazivaju različitim nazivima: veliki duh, sveti duh, manitu, mistična sila, kao i veoma izraženo poštovanje prirode i verovanje u prirodnu mudrost i sudbinsku uslovljenost prirodom, kao i dubinsku povezanost čoveka i prirode... Ali ja sam ovde poveo diskusiju konkretno o Sijuksima - samo nisam to jasno istakao ni na koj nacin a i tema nosi naziv Eticki kod Severno Americkih Indijanaca - dakle to se odnosi na sve Indijance koji su ziveli i zive na tlu Severne Amerike...
Inace,zanimljivo je i to kako su Indijanci dobili taj naziv ...
Naime, Kolumbo je prilikom dolaska na Novi kontinent bio ubedjen da je stigao u Indiju pa je tamosnje domoroce nazvao INDIJANCI...
Samo, danas i rec Indijanac moze imati i pogrdno znacenje...
U Foto Galeriji - Albumi clanova - Sioux Album mozete pogledati fotografije Sioux Indijanaca,njihove obicaje i nosnju...
« Poslednja izmena: 04 Septembar, 2007, 06:19:13 pm Tatanka Jotanka » Sacuvana
Sale-X
Administrator
Vodeći tim
*****

Karma: +82/-9
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 7768


WWW
« Odgovor #9 poslato: 02 Septembar, 2007, 08:20:40 pm »

Kod:
U, da, Apači... Oni su izmislili najbolji server na svetu. 



O da , i server i helikopter  ::)


Sacuvana
i
Stari znalac
***

Karma: +19/-2
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 180


WWW
« Odgovor #8 poslato: 02 Septembar, 2007, 08:05:57 pm »

Citat
...kao Apaci npr.

U, da, Apači... Oni su izmislili najbolji server na svetu.  ;D
Sacuvana
Sale-X
Administrator
Vodeći tim
*****

Karma: +82/-9
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 7768


WWW
« Odgovor #7 poslato: 02 Septembar, 2007, 06:34:20 pm »

Indijanci su propali jer su jedini narod koji nije mogao da se uklopi u zapadnjacki nacin zivota i sistem uopste.

Doduse , neviki broj indijanaca zaposljen je u sistemu, ali se vecina i dalje odupire, zive po rezervatima gde ih turisti posmatraju kao retke vrste, bave se izradom tradicionalnih dzidza-bidza i sl. i imaju veliki probelem sa natalitetom.

Inace, citati navedeni gore su citati miroljubivih plemena. Cinjenica je da je postojao veliki broj plemena koja su bila agresivna kao Apaci npr. Oni bi na te navedene citate pljunuli, tako da miroljubivost ne mozemo uopstiti kao indijansku karakternu osobinu.
Sacuvana
Vojvoda Tatanka
Stari znalac
***

Karma: +15/-2
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 215

Srbija do Tokija - Crna Gora ko Nokia


WWW
« Odgovor #6 poslato: 02 Septembar, 2007, 05:36:00 pm »

Hmm..Izgleda da neko nije bas najbolje razumeo Eticki kod... Kao sto je poznato oni zive u skladu sa prirodom i kao narod su jako mudri ali ne treba biti prepametan pa shvatiti da jurnjava po sudovima sa istim onima koji su i sudije nije nista drugo do obicnog apsurda i gubljenja dragocenog vremena...Oni znaju da ce im Univerzum vec vratiti za sve ucinjeno jer Izbegavaj ranjavanje srca drugih, Otrov te boli će se vratiti tebi.Budi tolerantan prema onima koji su se izgubili na putu. Ne znanje, ljutnja, ljubomora i pohlepa izlaze iz izgubljenih duša. Moli se za njih da pronađu vodstvo... Strpljivost je vrlina...
Sacuvana
Stranice: 1 2 »   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokrece MySQL Pokrece PHP Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC
Joomla Bridge by JoomlaHacks.com
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!

Statistika

Na sajtu su trenutno 0 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas64
mod_vvisit_counterJuce193
mod_vvisit_counterOve nedelje629
mod_vvisit_counterOvog meseca629