Da li ste znali da se najveæa pešèana oblast u Evropi nalazi na samo šezdesetak kilometara od našeg glavnog grada. Ako ne znate gde da odete na subotnje ili nedeljno popodne, možda æe mini pustinjski karavan biti idealno rešenje.
Za neupuæene, Deliblatska pešèara je nastala zahvaljujuæi vetrovima koji su dolazili sa Dunava milionima godina. Oni su donosili prašinu i pesak celim tokom i taložili je na levoj obali velike reke. Taj talog napravio je Deliblatsku pešèaru. Da biste tamo stigli potrebno vam je sat vremena vožnje od Beograda i malo dobre volje. Da biste napravili piknik možete da poneste roštilj, malo mesa i naravno hladnu lubenicu koju æete kupiti negde na putu izmeðu Panèeva i pešèare. Lako æete je naæi, preðite Panèevaèki most, iz Panèeva idite za Kovin, a iz Kovina samo pratite table za Park prirode Deliblatska pešèara.
Ono što æe vam na ulasku u pešèaru prvo pasti za oko jeste èinjenica da peska ima samo u tragovima. Meðutim to je samo na prvi pogled. Pesak je ispod vas i oko vas, ali je prekriven rastinjem zahvaljujuæi Austrijancima koji su navodnjavali i biljem pokrivali ovu pravu malu pustinju u sred Evrope. Naš èuveni film "Ko to tamo peva" je sniman upravo na ovom mestu.
Kada uðete u pešèaru možete da se vozite putevima koji idu kroz gusto rastinje i drveæe. Sve vreme imate utisak da ste u nekom tunelu, s` tim što vam kroz krošnje drveæa na put stalno sleæu ptice, leptiri i zraci Sunca. Nema šanse da vam se ponovi da ista vrsta ptice ili leptira prepreèi put dva puta!
Kako se smenjuju kilometri, tako se smenjuju boje ptica, insekata i okolnog rastinja. Pešèane dine možete da naðete, ali samo ako ste uporni i ako vam automobil zamene vaše dve noge. Nije loše i malo se prošetati. Ova pustinja nema otrovne zmije, škorpije i paukove, ali zato se nalazi nedaleko od vas i prava je šteta da vam ne bude bar jednom vikend destincija. Mali savet pred put, ponesite dosta vode, kreme za sunèanje i dvogled ako želite da gledate ptice i divlje životinje koje okolo lete i šeækaju se.
SOKOBANJSKI FORUM
