Skip to content

22 Maj, 2022, 07:48:30 am *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  

Stranice: 1   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: Zamena za more  (Procitano 15356 puta)
0 clanova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Sale-X
Administrator
Vode├Ži tim
*****

Karma: +82/-9
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 7768


WWW
« Odgovor #6 poslato: 14 Jun, 2010, 01:42:44 pm »

Tvr├░ava Ram je bila tema interesovanja
malobrojnih arheologa i arhitekata. Relativno
dobro je o├Ęuvana, ali je na┼żalost i
prili├Ęno zapu┼ítena. U njoj nema nikakvih
sadr┼żaja.

O nastanku dunavske tvr├░ave Ram,
koja se nalazi u danas istoimenom selu,
izmeðu Kostolca i Velikog Gradišta, na
mestu gde Dunav pravi veliku krivinu,
sa├Ęuvano je nekoliko narodnih predanja
i legendi. Jedna od njih kazuje da je Ram
osnovao Rem, brat Romulov, zato što
je ┼żeleo da se i po njemu imenuje neki
grad kao što je Rim nazvan po njegovom
bratu. Pošao je u potragu za mestom gde
bi podigao grad i poveo sa sobom lepu
Leticiju. Putuju├Ži Dunavom, ugledali su
cvetni bre┼żuljak i, zadivljeni njegovom
lepotom, odlu├Ęili da na njemu podignu
grad po imenu Ram. Druga legenda vezuje
nastanak Rama zaÔÇŽdoseljavanje
Slovena koji su ovde podigli paganski
hram, po kome je potonji grad dobio
ime.

Tre├Ža legenda osnivanje grada vezuje
za sultana Bajazita II, koji je u predahu od
ratovanja sa Ugarima nalo┼żio da mu na
uzvi┼íenju nad Dunavom polo┼że na travu
├Žilim ÔÇôihram. Nakon uspe┼ínog zavr┼íetka
vojevanja nalo┼żio je da se na mestu gde
je stajao njegov ihram podigne tvr├░ava,
nazvana po tome Ihram, odnosno
Haram-Ram, i li├Ęno polo┼żio kamenje
na rubove, zbog ├Ęega je tvr├░ava dobila
karakteristi├Ęan petougaoni oblik.
Kako bilo, svaka od ovih legendi ima
svoje istorijsko utemeljenje, jer je nastanak
i razvoj tvr├░ave vezan za Rimljane,
Slovene i Turke. Ovo mesto je naseljavano
još od preistorije, a po dolasku Rimljana
na Dunav, pretpostavlja se da je i
Ram bio deo sistema utvr├░enja koji su
├Ęuvali granice carstva i ├Ęinili takozvani
Dunavski limes. Po doseljavanju Sloveni
u neposrednoj blizini rimskog naselja
formiraju svoje naselje. Krajem IX veka,
u izveštajima iz ugarsko-bugarskih ratova
pominje se i tvr├░ava Horom. Pisani
izvori pominju Ram i kao mesto sukoba
Vizantije i Ugarske tokom XII veka, a zna
se da je 1483. godine po nalogu sultana
Bajazita II tu, na granici sa Ugarskom,
podignuta tvr├░ava petougaone osnove
s kamenim bedemima i pet kula sa topovskim
otvorima, ┼íto je Ram u├Ęinilo
jednim od prvih artiljerijskih utvr├░enja.
Prve detaljnije opise Ramske tvr├░ave
ostavio je turski putopisac iz XVII veka
Evlija ├łelebija. U periodu Ko├Ęine krajine
tvr├░ava je znatno o┼íte├Žena zbog
eksplozije municije 1788. godine, kada je
austrijska posada izginula do poslednjeg
branioca, predvo├░ena austrijskim grofom,
baronom Fon Lopreštijem, poznatijim
kao ÔÇťheroj od RamaÔÇŁ. U XIX veku u
Ramu je bila carinarnica u kojoj je jedno
vreme kao carinik radio i Vuk Karad┼żi├Ž.
Na obali, ispod Tvrðave, još uvek se nalazi
zgrada odakle je Vuk slao pisma
Knezu Milošu. U to vreme se skelom odvijala
glavna trgovina prehrambenim
proizvodima. Tokom XVIII i XIX veka, Ram
je bio zna├Ęajno mesto, o ├Ęemu svedo├Ęi i
├Ęinjenica da je tada imao i svoj grb.



Sacuvana
« Odgovor #6 poslato: 14 Jun, 2010, 01:42:44 pm »

 Sacuvana
Sale-X
Administrator
Vode├Ži tim
*****

Karma: +82/-9
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 7768


WWW
« Odgovor #5 poslato: 23 Mart, 2009, 02:46:33 am »

E kom┼ío, za to pecanje sam ja ve├Ži klen od onih Dunavskih.
Pre bi oni mene udavili nego ┼íto bi ja njih upecao   

malopre sam pogledao mapu da pogledam to mesto:



za to mesto uopšte nisam znao, a sad ga vidim ka karti.

Jako mi se dopada i onaj potez od Smedereva ka Beogradu, tamo sam pro┼íao 2 puta, ali nemam nijednu fotku. Neki drugi put kada budem i┼íao mora├Žu da napravim neku. Stvarno je u┼żivancija za pecaro┼íe i ljude koji vole da pobegnu od gradske veve

          
Sacuvana
gBUDA
Stari znalac
***

Karma: +19/-0
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 124


WWW
« Odgovor #4 poslato: 23 Mart, 2009, 02:17:38 am »

E kom┼ío u tim kanalima pored puta ispod Drmna sam ranije hvatao ┼ítuku.├łak sam imao i jedan lep komad od preko 4 kg koji mi prepariran jo┼í uvek krasi sobu . Zaboravio si da spomene┼í najve├Že mrestili┼íte na dunavu Adu ├łibukliju koja se nalazi na tom delu Dunava!
Lep predeo nema šta.
Sacuvana
Sale-X
Administrator
Vode├Ži tim
*****

Karma: +82/-9
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 7768


WWW
« Odgovor #3 poslato: 23 Mart, 2009, 01:11:17 am »



u nastavku putašestvija pored velikog Dunava, ovog vikenda smo posetili stari grad RAM koji se nalazi pored istoimenog utvrðenja.

na putu do Rama prolazi se kroz Sti┼íku ravnicu na kojoj se nalazi rudni kop Drmno (povr┼íinski kop niskokalori├Ęnog lignita) koji se uglavnom koristi za snabdevanje TE "Kostolac I"


stiška ravnica


TE Kostolac u pozadini

Posle nekih desetak minuta sti┼że se do naselja Ram. Prema popisu iz 2002. u Ramu je bilo 294 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 359 stanovnika). Tu se ukr┼ítaju drumski putevi i nalazi trajekt kojeg iz nekog razloga nazivaju skelom.




Utvr├░enje Ram u pozadini

U naselju Ram ┼żivi 224 punoletna stanovnika, a prosecna starost stanovni┼ítva iznosi 39,6 godina (37,1 kod mu┼íkaraca i 41,9 kod ┼żena). U naselju ima 77 domacinstava, a prosecan broj clanova po domacinstvu je 3,82. Ovo naselje je velikim delom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primecen je pad u broju stanovnika.

Tu smo imali prilike da upoznamo i Rumune koji poslom dolaze u Srbiju, a pravo iznena├░enje dana bila je pojava svetskog fenomena Bibe Struje koji nas je poveo u obilazak rimskog grada i kamenoloma.


Anja, Biba struja i Sale

Nakon toga posetili smo i utvrðenje zbog kog smo i došli ovde.



Kao i ve├Žina srednjovekovnih utvr├░enja u Srbiji i Ram je u prili├Ęno lo┼íem stanju, nije obezbe├░en, nema za┼ítitnih ograda niti su vr┼íene restauracije utvr├░enja.



Unutra┼ínjost gra├░evine nije velika i po povr┼íini podse├Ža na Sokograd.





Sve u svemu, lokacija je interesantna ako imate pola sata - sat vremena vi┼íka da provedete dok ├Ęekate onu "skelu" da vam auto prebaci u susedni Banat ili ako idete dalje ka Golupcu i ├Éerdapskoj klisuri. Utisak koji me je pratio je da ne volim Dunav, ne znam zbog ├Ęega, ali da je predeo izuzetno lep, naro├Ęito prema naselju Vinci koje sam u prethodnom postu opisao.

Do slede├Žeg putovanja....   pozdrav! 

<a href="http://www.youtube.com/v/gaDUrfKJ2b0&amp;rel=0&amp;fs=1" target="_blank">http://www.youtube.com/v/gaDUrfKJ2b0&amp;rel=0&amp;fs=1</a>
Sacuvana
Vladimir
Stari znalac
***

Karma: +85/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 208


« Odgovor #2 poslato: 20 Novembar, 2008, 10:43:29 am »

Lepo je tamo.
Sacuvana
Milenko
Vode├Ži tim
*****

Karma: +23/-6
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 523

P.F.C


WWW
« Odgovor #1 poslato: 20 Novembar, 2008, 01:22:27 am »

Potpisujem 
Sacuvana
Sale-X
Administrator
Vode├Ži tim
*****

Karma: +82/-9
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 7768


WWW
« poslato: 20 Novembar, 2008, 01:09:02 am »



Mesta na kojima je Dunav naj┼íiri i naju┼żi u svom toku nalaze se na samo sat i po umerene vo┼żnje od prestonice Srbije. Idealno mesto da provedete prole├Žni vikend, napravite ┼íetnje kroz istoriju i pored obale na┼íe najve├Že reke.



Dok se vozite ka Golupcu na putu ├Žete primetiti me┼ítane koji u ovo doba godine prodaju jagode i jabuke. Toplo vam preporu├Ęujemo da stanete i po├Ęastite se vitaminima za dalji put, jeftiniji su i zdraviji nego oni u velikom gradu. Kada ugledate prodavce kraj puta, zna├Ęi da ste na maksimalno sat vremena od va┼íe destinacije.



Prva stvar koja vam padne na pamet kada stignete u Golubac je da ste do┼íli na more. Sve neodoljivo podseca na Boku Kotorsku, jedina stvar koja nedostaje je neponovljivi miris mora i borovine. Dunav  je u ovom delu ┼íirok i do 9 kilometara. Na drugoj obali je Evropska Unija (Rumunija). Savetujemo vam da sednete na neku terasu i zurite u daljinu bar pola sata. Ovakva meditacija svakako odmara i neverovatnom brzinom vas udaljava od svakodnevnog stresa. Okolna brda do ulaska u klisuru pretrpana su peskom koji su vetrovi vekovima uz reku donosili iz ├Ęitave Evrope. Na tom pesku ipak raste cve├Že, trava i drve├Že koje pravi neophodnu hladovinu. Neobi├Ęno je kada vam taj morski utisak prese├Ęe neka krava ili doma├Žin sa ┼íajka├Ęom. Ako se stacionirate u Golupcu ili njegovoj okolini, a imate automobil nije lo┼íe da odete u vo┼żnju niz klisuru Dunava do arheolo┼íkog nalazi┼íta Lepenski vir, gde mo┼żete da saznate kako se ┼żivelo pored Dunava pre 8000 godina i usput svratite na riblju ├Ęorbu.







Magistrala prolazi kroz zidine goluba├Ęke tvr├░ave, na koje je preporu├Ęljivo popeti se, ako ste naravno u kondiciji. Na ovim zidinama je vrlo verovatno sresti i strane turiste.





Kada se vratite u Golubac, mo┼żete malo da odmorite, a zatim se uputite do Srebrnog jezera na veceru ili pice. Ako imate srece ili vas upornost i ┼żelja poguraju, na Srebrnom jezeru na ve├Ęeru ili pi├Že. Ako imate sre├Že ili vas upornost i ┼żelja poguraju, na Srebrnom jezeru mo┼żda uspete da ugovorite i skijanje na vodi jer se takmi├Ęenja u ovom sportu ├Ęesto tamo odr┼żavaju.







Pre povratka ku├Ži obavezno svratite do nekog od okolnih sela po zalihe doma├Žeg sira i kajmaka. Sre├Žan put!
Sacuvana
   

 Sacuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokrece MySQL Pokrece PHP Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC
Joomla Bridge by JoomlaHacks.com
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!

Statistika

Na sajtu su trenutno 1 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas111
mod_vvisit_counterJuce327
mod_vvisit_counterOve nedelje2263
mod_vvisit_counterOvog meseca5299