Skip to content

Sokobanja arrow SOKOBANJSKI FORUMarrow Kultura, Umetnost, Muzika, Film ...arrow Medjunarodna nagrada za nenametljivu ali znacajnu kreativnost -Simonu Grabovcu
03 Decembar, 2021, 11:47:57 am *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  

Stranice: 1   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: Medjunarodna nagrada za nenametljivu ali znacajnu kreativnost -Simonu Grabovcu  (Procitano 2586 puta)
0 clanova i 1 gost pregledaju ovu temu.
sokobanjana
SkoraŇ°nji √®lan
**

Karma: +0/-0
Van mreze Van mreze

Pol: éena
Poruke: 50


« poslato: 26 Novembar, 2008, 02:02:52 pm »

Medjunarodna nagrada za nenametljivu ali znacajnu kreativnost -Simonu Grabovcu

Medjunarodna nagrada za nenametljivu ali znacajnu kreativnost bice urucena pesniku Simonu Grabovcu u Novom Sadu,u kafeu "Il Mile fjori",Zmajjovina 2 ,u sredu 26.11.2008.u 19 sati u organizaciji Scene svih kreativnih uz odgovarajuci program i nastup pesnika

Nagrada ce biti dodeljena prema ideji i inicijativi knjizevnika Stojana Simica Krpice, uz podrsku Jovana Mihajila.

Kao i ostale nagrade za kreativnost, koje su dodeljene prema ideji Krpice, i priznanje za nenametljivu ali znacajnu kreativnost sastoji iz plakete i diplome, a dobitnik bira sledeceg dobitnika, odnosno nema lobiranja, ni ziriranja.




Simon Grabovac ro√įen 1955. godine, Ňĺivi i radi u Novom Sadu. Autor je viŇ°e knjiga pesama - "Krti√®njak" (1979), "Velikom ovnu" (1984), "Prasak" (1991), "Posipanje pepelom" (1991), izabrane pesme "StraŇ°ni lik" (2002), "Tok stvari" (2006). Zbirka "Isiot" sastoji se od tri ciklusa - Prozori stakla, Treperava ta√®ka i Iskopine re√®i. "Simon Grabovac nije eksperimentator poezije, ve√¶ kultivisani duh koji u 21. veku potvr√įuje miŇ°ljenje da se poezija na moŇĺe viŇ°e pisati bez Ň°irine opŇ°te kulture. Izme√įu Eliota i Vitmana, on traŇĺi neispunjen prostor u kojem √¶e zasaditi svoje egzoti√®no poetsko stablo. Otud "Isiot" poput lekovitog praha le√®i oŇĺiljke re√®i, privida i stvarnosti", najavljuje knjigu urednik KOV, Petru Krdu. "Poezija Simona Grabovca pruŇĺa maksimum ekspresije i strasnu teŇĺnju za perfekcijom, a istovremeno nudi mogu√¶nost individualnog dogra√įivanja lirskog subjekta. Grabovac je nesumnjivo danas jedan od vode√¶ih pesnika srednje generacije √®ije je stvaralaŇ°tvo naŇĺalost u senci", prime√¶uje Krdu.


U odnosu na svoje prethodne zbirke i izbore poezije (npr. ‚ÄěStraŇ°ni lik‚ÄĚ ili ‚ÄěTok stvari‚ÄĚ), najnoviji rukopis novosadskog pesnika i kriti√®ara Simona Grabovca (1955) pokazuje znake nesumnjivog preobraŇĺaja kako tehnike pesme i njenog formalnog lika, tako i izvesnih motivskih inovacija koje svakako proŇ°iruju smisaonu optiku i √®itala√®ka o√®ekivanja. Naviknut na Grabov√®ev gotovo minimalisti√®ki, zgusnut i katkada racionalno-algebarski pesni√®ki postupak, √®italac ove zbirke bi√¶e spontano uvu√®en u jedan druga√®iji, humaniji, liri√®niji i svakako li√®niji govor pesnikov ‚Äď ali ujedno i u jednu sloŇĺeniju poetsku situaciju koja po√®iva na svojevrsnoj arheologiji se√¶anja o postupcima, doga√įajima, likovima, stvarima i re√®ima.
Poniranje u nataloŇĺene i √®esto suprotstavljene tokove i slojeve pam√¶enja odvija se spontano, kroz narativnu prizmu pesni√®kog subjekta koji se potom razgranava u razli√®ite poetske instance i identitete. PribliŇĺavanje i udaljavanje, umnoŇĺavanje i podvajanje lirske optike uti√®e i na unutarnju dinamizaciju vremensko-prostornih koordinata u kojima se, kao u kakvoj alegorijskoj bajci, kre√¶e junak Grabov√®eve poeme. KaŇĺemo namerno poeme, jer su tri ciklusa zbirke ‚ÄěIsiot‚ÄĚ (‚ÄěProzori stakla‚ÄĚ, ‚ÄěTreperava ta√®ka‚ÄĚ i ‚ÄěIskopine re√®i‚ÄĚ) organizovana u obliku fragmentarne duge pesme s analiti√®kim broj√®anim oznakama koje pastiŇ°iraju nau√®ni diskurs. Bez naslova, ovi tekstualni delovi funkcioniŇ°u upravo kao svojevrsne iskopine, arheoloŇ°ki ostaci prepoznatih Ňĺivotnih situacija i zna√®enja. Pogotovo onih koje su vezane za odnos izme√įu stvarala√®kih √®inova oca i sina, odnosno platonisti√®kog podraŇĺavanja razli√®itih nivoa realnosti: sveta ideja i sveta stvari.
Kao da u ovoj ta√®ki pesnik vodi pritajenu polemiku s ontoloŇ°kim statusom poezije, s njenim preimu√¶stvom, ili pak iluzijom da bude apsolutna stvarnost. Ali, s druge strane, poezija nikako ne Ňĺivi samo od jezika, ve√¶ i od pesnikove spretnosti i hrabrosti da se spusti Ň°to dublje u podsvesno, poluzapam√¶eno i tako naknadno jezikom osvesti pojedina zna√®enja koja bi ina√®e ostala zatamnjena: ‚Äě...i√¶i samo po / koncu slika se√¶anja. Lavirati. / odrŇĺavati nepostoje√¶u ravnoteŇĺu. / praŇ°inu uzburkati vodu di√¶i a / ne odavati niŇ°ta kao u pesmi / koju piŇ°eŇ°. Nevidljivi /oslonac na√¶i u detinjstvu. /hodati tako da propadaŇ° / sve dublje a / da ne zaka√®iŇ° ni jednu / od / klju√®nih dubinskih / mina neprozirne / pesme (1.3.2. ‚ÄěProzori stakla‚ÄĚ).
Se√¶anje stoga moŇĺe biti prozirno i otvoreno za poetsko istraŇĺivanje samo onda kada pesnik pokuŇ°a da racionalnim postupkom kreira pri√®u o nastanku pesme, poput Poa u ‚ÄěFilozofiji kompozicije‚ÄĚ. Pa √®ak i tada, autobiografsko se√¶anje vara, menjaju√¶i se u poetsko se√¶anje sa svojom vlastitom logikom i ograni√®enjima: ‚Äěkuda je to vodilo nisam / mogao da odgovorim ali neŇ°to me je vuklo / da saznam da li je stolica pored / stola, knjiga na svom mestu, / list papira prazan nekako / sam bolje, dalje video kroz / predmete / iako / ne mogu da / setim Ň°ta‚ÄĚ (1.3.3.).
√ąak i dugogodiŇ°nja traganja za reliktima napukle pri√®e, opasni silasci niz stepeniŇ°te do lavirinta u kojima su pohranjeni kov√®ezi s praznim stilskim figurama i simbolima ‚Äď pesnika neprestano uveravaju da je svaki pokuŇ°aj sabiranja smisla jalov posao, uvek nepotpun i nedostatan sadrŇĺaj. Izlazak iz sebe, iz svog trenutnog identiteta √®esto se reflektuje prelaskom iz prvog u tre√¶e lice (muŇ°kog ili Ňĺenskog roda), u objektivizovan govor koji u srediŇ°njem delu zbirke vrhuni proznom crticom ‚ÄěBeseda o prostoru uvek se svodi na govor o vremenu‚ÄĚ (ovaj prelaz u izvesnoj meri naruŇ°ava ritam stihovnih delova). Slike koje se sinhrono i simultano pojavljuju ovde i tamo, u trenutku pisanja i se√¶anja, upu√¶uju na jednu od uvodnih pesama zbirke posve√¶enoj ljudskoj koŇĺi kao simbolu odeljenosti od sveta. Ali i mestu na kojem se spoljaŇ°nja percepcija preliva u nekakvo unutarnje intuitivno znanje. Gde iskopine re√®i neumitno postoje, obasjane toplinom prolaznosti i svog novog, uvek druk√®ijeg Ňĺivota.
Bojana Stojanovic Pantovic

Nagrada ce biti dodeljena u sredu 26.11.2008.u 19 sati ,u kafeu "Il Mile fjori",Zmajjovina 2 uz odgovarajuci program
u kojem ce ucesatovati Stevan Vukajlovic,
,mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Danijela
Popov,Emsura Hamzic,Vesna Stojkovic,Sanja Petrovic,Ljubica Vukov
Davcik,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Gojko Curcic,Sasa Nisavic,Nera
Legac,Aleksandar Obrovski,Vitomir Miletic Vitata,Jasmina
Prodanov,Svetozar Savkovic,Marina
Zinic-Ilic,Branislav Djukic,Tanja Draskovic,Tanja Radosevic,Jasna Djukic,Stojan Simic
Krpica...
Sacuvana
« poslato: 26 Novembar, 2008, 02:02:52 pm »

 Sacuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokrece MySQL Pokrece PHP Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC
Joomla Bridge by JoomlaHacks.com
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!

Statistika

Na sajtu su trenutno 3 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas155
mod_vvisit_counterJuce369
mod_vvisit_counterOve nedelje1470
mod_vvisit_counterOvog meseca784