Skip to content

Sokobanja arrow SOKOBANJSKI FORUMarrow Pravoslavljearrow La┼żi ekumenizma
04 Decembar, 2021, 06:06:26 am *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  
Stranice: 1   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: La┼żi ekumenizma  (Procitano 7303 puta)
0 clanova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Finious
Skora┼ínji ├Ęlan
**

Karma: +0/-0
Van mreze Van mreze

Poruke: 65


« Odgovor #2 poslato: 18 April, 2011, 03:50:19 am »

Let us first give a definition as to what a lie is according to WebsterÔÇÖs dictionary.
<a href="http://www.youtube.com/v/0JHSD32-Oms&amp;rel=0&amp;fs=1" target="_blank">http://www.youtube.com/v/0JHSD32-Oms&amp;rel=0&amp;fs=1</a>
Sacuvana
Finious
Skora┼ínji ├Ęlan
**

Karma: +0/-0
Van mreze Van mreze

Poruke: 65


« Odgovor #1 poslato: 30 Mart, 2011, 05:21:24 am »

Vladike, ne prevodite nas u katolike I deo!!!

http://www.pouke.org/forum/index.php?topic=6321.0
Sacuvana
Vladimir
Stari znalac
***

Karma: +85/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 208


« poslato: 17 Novembar, 2009, 01:32:10 pm »

LA┼ŻI EKUMENIZMA






Mitropolit Jovan Sni├Ęev o masonsko-globalisti├Ękoj svejeresi ekumenizma.






Mitropolit Petrogradski i Lado┼íki, Jovan Sni├Ęev
(9. oktobar 1927. ÔÇö 2. novembar 1995.)



ÔÇó ÔÇó ÔÇó ÔÇó ÔÇó



Prva i glavna la┼ż ekumenizma je teorija o ÔÇ×istorijski uzrokovanim podelama crkavaÔÇť. Crkva, koju je osnovao Isus Hristos i koja je sadr┼żavala puno├Žu spasonosne Istine ÔÇô ka┼żu ekumenisti ÔÇô vremenom se podelila na razne grane. Te grane su: Pravoslavlje, Rimokatolicizam i Protestantizam sa svojim mno┼ítvom razli├Ęitosti, koje su u potpunosti ravnopravne. Podele su rezultat nesavr┼íenosti ljuskih dela, tj. posledice politi├Ękih i nacionalnih trvenja. Sada je, kona├Ęno, do┼ílo vreme da se ta prakti├Ęna razmimoila┼żenja odstrane i da se ujedine razli├Ęite konfesije, vrativ┼íi se ka po├Ęetnom, ranohri┼í├Žanskom jedinstvu.

Komentar: Lukavstvo takvog rasu├░ivanja se sastoji u tome ┼íto u praksi nikakve podele crkava nije ni bilo. Istorija Hri┼í├Žanstva jasno i nedvosmisleno svedo├Ęi o tome da se radilo o postepenom otpadu, a ne podelama, ta├Ęnije, o otpadu zapadnih naroda i zapadnoevropskih konfesija od Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve. Crkva neprekidno postoji u svojoj puno├Ži, dobiv┼íi ime Pravoslavna, tj. ona koja pravilno slavi Boga.
Bilo koje nepristrasno istorijsko istra┼żivanje bi pokazalo da Pravoslavlje nikako nije ÔÇ×jedno odÔÇť mnogobrojnih ispovedanja vere. Ono je ranohri┼í├Žansko, apostolsko ispovedanje, od koga su posle, povo├░eni sopstvenom gordo┼í├Žu i prevarnim umom, otpale sve druge hri┼í├Žanske ÔÇ×konfesijeÔÇť. Namera da se tamo neka prostestantska sekta ÔÇ×izjedna├Ęi u pravimaÔÇť sa Ruskom Pravoslavnom crkvom je zapravo poku┼íaj da se Rusija skrene ka tom pogibeljnom procesu duhovne degradacije, u kome se danas nalazi Zapad, u bezdu┼ínosti i bezverju op┼íte propasti.


ÔÇó ÔÇó ÔÇó ÔÇó ÔÇó


Druga la┼ż ekumenizma se javlja kao logi├Ęni nastavak prve la┼żi. Re├Ę je o teoriji da ÔÇ×svaka od podeljeenih crkava poseduje deo Bo┼żanske Istine, i niko ne mo┼że tvrditi da poseduje njenu puno├ŽuÔÇť.


Komentar: ÔÇ×Eda li se Hristos Razdjeli?ÔÇť (1 Kor 1,13) ÔÇô uzviknuo je jo┼í pre devetnaest vekova Apostol Pavle, ukoriv┼íi one koji su poku┼íali da nezakonito objave svoje pretenzije na posedovanje Crkvene blagodati. Danas se broj tih pretendenata vi┼íestruko pove├Žao. Istovremeno, svi oni na neki na├Ęin sramno zaboravljaju sa napomenu da su njihove pretenzije zapravo pretenzije samozvanih koji poku┼íavaju da opravdaju svoja navodna prava uz pomo├Ž lukaviih preterivanja, namernih pre├Žutkivanja i otvorenih konstrukcija.

Ovde je umesno jo┼í da upozorimo na pogibeljnu opasnost takvih poku┼íaja ne samo za rusko religiozno samosaznanje, Pravoslavlje i Pravoslavne, nego i za rusku dr┼żavnost uop┼íte, za svo na┼íe dru┼ítvo u celosti. Danas svaki politi├Ęar zna da ozdravljenja dr┼żavnog bi├Ža ne mo┼że biti bez konsolidacije op┼íte saradnje i bez smirenja svesti narodnih masa.

Zauzvrat, takvo smirenje nije mogu├Že bez jasnih okvira i definisianja nacionalno-dr┼żavne ideologije, koja u sebi mora da sadr┼żava osnovne moralne vrednosti i moralne orjentire, ideale narodnog postojanja. Ti ideali su neizbe┼żno ukorenjeni u oblasti religiozne sfere ├Ęovekovog saznanja, jer upravo religija tvrdi da ona ├Ęuva u sebi apsolutnu Istinu, da ona odgovara na pitanja o dobru i zlu, o vrlinama i manama, o smislu ┼żivota ├Ęoveka.

Narod koji izgubi veru, gubi i sposobnost za ┼żivot. I svi oni koji misle da sve ÔÇ×konfesijeÔÇť imaju isto pravo na Istinu, objektivno obezvre├░uju celokupnu hiljadugodi┼ínju istoriju ruskog naroda, koji je kroz vekove poku┼íavao da sprovede u svom ┼żivotu Pravoslavni moralno-religiozni ideal.

Sa dogmatske ta├Ęke gledi┼íta, pretenzije ekumenista su neodr┼żive. U prvih deset vekova, ceo hri┼í├Žanski svet je verovao u isto ono, u ┼íta sve do danas veruje Pravoslavna Crkva. Tokom tog vremena, razni poku┼íaji iskrivljavanja u├Ęenja su pritiskali Crkvu veoma surovo, zapretiv┼íi ├Ęisto├Ži i celosnosti Bo┼żanskog Otkrovenja. A po├Ęetkom XI veka, nakon ┼íto je Zapad otpao u jeres Rimokatolicizma, po├Ęelo je drobljenje Hri┼í├Žanstva na novoizmi┼íljene ÔÇ×konfesijeÔÇť, koje sada u okviru ekumenizma poku┼íavaju da dobiju za svoja la┼żna u├Ęenja priznanje da su ÔÇ×ravnopravnaÔÇť sa istinama Svetog Pravoslavlja.


ÔÇó ÔÇó ÔÇó ÔÇó ÔÇó


Tre├Ža la┼ż ekumenizma je la┼ż o tome da je u njenoj moralnoj osnovi ljubav, pa na osnovu njenog poziva, ekumenisti onda nastoje da uni┼íte u oblasti religije, sve razli├Ęitosti i podele, uspostavljaju├Ži posvuda mir i jedinstvo.

Komentar: Ljubav je prva i glavna vrlina Hri┼í├Žanina. Apostol Pavle ka┼że: ÔÇ×Ako jezike ├Ęovje├Ęije i an├░elske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zve├Ęi. I ako imam proro┼ítvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu vjeru da i gore premje┼ítam, a ljubavi nemam, ni┼íta sam. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se sa┼że┼że, a ljubavi nemam, ni┼íta mi ne poma┼że.ÔÇť (1 Kor 13,1-3)


Bez nje nije mogu├Že postojanje sveta, bez nje se gubi smisao ├Ęove├Ęijeg ┼żivota. Ali ta ljubav je, pre svega, ljubav prema Bogu, ka tim Bo┼żanskim Istinama i blagodatnom Otkrovenju, koje omogu├Žuje ├Ęoveku da pobedi greh i zadobije za sebe ve├Ęni i blagosloveni ┼żivot u rajskoj obitelji.


ÔÇ×Ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem i svom du┼íom svojom i svijem umom svojijem i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovijest.ÔÇť (Mk 12,30) ÔÇô poru├Ęio je Hristos Spasitelj u├Ęenicima Svojim.
Takva ljubav ne trpi nikakve napade na istine vere. Takva se ljubav bespo┼ítedno, do poslednje kapi krvi i daha, bori sa jeresima koje napadaju na ├Ęistotu Bo┼żanskih zapovesti. Takva ljubav ne dozvoljava ni pomisli o mogu├Žnosti izjedna├Ęavanja istine Crkve Hristove sa pogibeljnim jeresima, prepunim pogubnih ljudskih zabluda. Ta ljubav nema ni┼íta zajedni├Ęko sa lukavim izgovorima ekumenista, sa kojima prikrivaju svoje ne├Ęasne ciljeve.


Dana┼ínje Hri┼í├Žanstvo, koje je puno├Ža ┼żive vere, beskona├Ęno daleko stoji od mutnih ÔÇ×humanisti├ĘkihÔÇť verovanja kvazicrkvenih intelektualaca, koji ├Ęine okosnicu ekumenizma u Rusiji. Ne mo┼że biti mira izme├░u Istine i la┼żi, jer je upravo na to mislio Gospod, kada je obavezao Svoje u├Ęenike na neprestanu borbu sa pogibeljnim zabludama rekav┼íi: ÔÇ×Nijesam do┼íao da donesem mir nego ma├Ę.ÔÇť (Mt 10,34) Taj duhovni ma├Ę svete Istine je du┼żan da nosi sa sobom svaki Hri┼í├Žanin i da ga odlu├Ęno upotrebi u slu├Ęaju kada ugleda da je napadnut dom svetinje. Za tu borbu sa nepravdom, imamo jasne re├Ęi Gospoda: ÔÇ×Ali sad... neka proda haljinu svoju i kupi no┼ż.ÔÇť (Lk 22,36)

Uskra├Živanje za┼ítite svetinje vere nema opravdanja ni u telesnoj nemo├Ži, ni u materijalnoj nu┼żdi. Ko se povla├Ęi iz te odbrane pod izgovorom pogre┼íno shva├Žene ÔÇ×ljubaviÔÇť, uzima na sebe veliki greh odstupnika od vere i izdajnika...



ÔÇó ÔÇó ÔÇó ÔÇó ÔÇó




├łetvrta la┼ż ekumenizma je na┼íiroko reklamirana karakteristika o njegovoj navodnoj ÔÇ×nepoliti├ĘnostiÔÇť. Opasnost je u tome ┼íto nedr┼żavna i nenacionalna su┼ítina ekumenizma privla├Ęi pa┼żnju patriotski orjentisanih politi├Ęara, dok njegove pristalice neprestano nagla┼íavaju ÔÇ×nepoliti├ĘkiÔÇť karakter tog pokreta.

Komentar: U stvari, ┼żelja im je da predstave ekumenizam kao ├Ęisto ÔÇ×me├░ureligijskuÔÇť pojavu koja ima konjukturni karakter, iako nije u stanju da izdr┼żi ni povr┼ínu proveru ├Ęinjenica. Prvo, sama po sebi, ÔÇ×religija svetaÔÇť je zajedni├Ęka za svo ├Ęove├Ęanstvo, ┼íto i jeste krajnji cilj svih napora ekumenista, iako ne postoji ni┼íta vi┼íe od ideolo┼íke osnove mondijalizma i ideolo┼íkog temelja ÔÇ×novog svetskog poretkaÔÇť. Zapravo, ta jedina la┼żna religija je du┼żna da ÔÇ×duhovnoÔÇť opravda neophodnost ru┼íenja suverenih nacionalnih dr┼żava i objedinjenja ├Ęove├Ęanstva u jednu super-dr┼żavu, na ├Ęelu sa svetskom vladom.

Danas niko vi┼íe ne krije da posle pada SSSR, Zapad na ├Ęelu sa SAD otvoreno nastoji da uvede planetarnu diktaturu. U okviru UN, ve├Ž se u potpunosti naziru odre├░ene strukture svetske vlade u izgradnji, koja se oslanja u svojoj delatnosti na kolosalnu vojnu strukturu i mo├Ž NATO-a. Ru┼íenje Iraka, ugu┼íenje Jugoslavije, varvarsko bombardovanje Pravoslavnih Srba [u Republici Srpskoj] ÔÇô sve te kaznene akcije nedvosmisleno pokazuju kakva sudbina ├Ęeka nepokorne protivnike ÔÇ×novog svetskog poretkaÔÇť.

Neosporne su veze ekumenizma sa svetskom masonerijom. Jo┼í je davne 1946. godine, na po├Ęecima ekumenisti├Ękog pokreta, francuski masonski list ÔÇ×TemplÔÇť pisao: ÔÇ×Pitaju nas, za┼íto se me┼íamo u sporove tipi├Ęno religiozne prirode; u kojoj meri pitanja ujedinjenja crkava, ekumenisti├Ęki kongresi, itd. mogu biti u interesu masonstva? Problem pokrenut projektom ujedinjenja crkava, veoma interesuje masonstvo. On je blizak masonstvu, jer u sebi sadr┼żi ideju univerzalizma.. U svakom slu├Ęaju, prilikom sazivanja prvih ekumenisti├Ękih kongresa, doprinos na┼íe bra├Že je bio presudan..ÔÇť

Sa hri┼í├Žanske ta├Ęke gledi┼íta, pitanje stvaranja ÔÇ×univerzalneÔÇť religije se mo┼że oceniti jednozna├Ęno ÔÇô kao priprema za zacarenje antihrista.

Nije za ├Ęu├░enje ┼íto mnogi Pravoslavni jerarsi veoma o┼ítro govore o ekumenizmu: ÔÇ×Osu├░ujem ekumenizam, i smatram ga ne prosto jeresju, nego svejeresju, spremi┼ítem svih jeresi i zloverja. Nama su dobro poznate antihri┼í├Žanske sile koje zakulisno upravljaju ekumenizmom... Ekumenizam je usmeren protiv Pravoslavlja. On danas predstavlja najve├Žu opasnost, zajedno sa neverjem na┼íe epohe koja idolizuje materijalnu privezanost i zadovoljstva.ÔÇť ÔÇô izjavio je 1972. godine Patrijarh Aleksandrije Nikolaj VI.

Nekoliko godina unazad je bla┼żeni Patrijrh Dijador, poglavar Pravoslavne Crkve Jerusalima, objavio prekid svih ekumenisti├Ękih veza. A Ruska Zagrani├Ęna Pravoslavna crkva je sasvim zvani├Ęno unela u bogoslu┼żbeni ├Ęin Sinodika koji se ├Ęita u Nedelju Pravoslavlja, anatemisanje ekumenista, slede├Žeg sadr┼żaja: ÔÇ×Oni koji napadaju na Crkvu Hristovu i u├Ęe da se ona podelila na grane... i oni, koji su u op┼ítenju sa takvim jereticima ili im poma┼żu, ili ┼ítite jeres ekumenizma, pravdaju├Ži je iskazivanjem bratske ljubavi i ujedinjenjem razdeljenih Hri┼í├Žana ÔÇô anatema!ÔÇť
U vezi sa tim, naro├Ęito jasno se pokazuje neosnovanost dana┼ínjih ÔÇ×pravoslavnih ekumenistaÔÇť, koji kao svoje opravdanje koriste petu la┼ż.



ÔÇó ÔÇó ÔÇó ÔÇó ÔÇó



Peta la┼ż [ekumenizma] je tvrdnja [pravoslavnih ekumenista] da ostaju u okvirima ekumenisti├Ękog pokreta isklju├Ęivo radi svedo├Ęenja inoslavnima o istinama Pravoslavlja.

Komentar: Svedo├Ęenje predstavlja celokupan ┼żivot Pravoslavne Crkve, u njenoj blagodatnoj i ├Ęudesnoj puno├Ži. Iz veka u vek, spasonosna Crkvena blagodat, privla├Ęila je ka sebi desetine i stotine miliona ljudi, ┼żednih spasenja svoje du┼íe i pronala┼żenja vi┼íeg smisla ┼żivota. Nikakva dodatna ÔÇ×svedo├ĘenjaÔÇť istine Otkrovenja Bo┼żijeg nisu potrebna. Za njihovo usvajanje, od ├Ęoveka se tra┼żi samo pokajanje od greha, dobra volja, i ni┼íta vi┼íe.
Treba re├Ži da se u Rusiji ┼íiroko saborno razmatranje ekumenizma desilo samo jednom, i to 1948. godine u Moskvi, na konferenciji Pravoslavnih pomesnih crkava. Tada su na tu temu naduga├Ęko govorili mnogi ugledni bogoslovi i jerarsi. U zaklju├Ęnoj rezoluciji se spominje da ÔÇ×ciljevi ekumenisti├Ękog pokreta ne odgovaraju idealu Hri┼í├ŽanstvaÔÇť, i da je ÔÇ×stvaranje ekumenisti├Ęke crkve, kao uticajne me├░unarodne sile, pad pred isku┼íenjem zemaljske vlasti, koju je Hristos odbacio i skretanje na nehri┼í├Žanski putÔÇť, da ÔÇ×ekumenisti├Ęki pokret nema pe├Ęat ujedinjenja crkava putem blagodatnih sredstava...ÔÇť



ÔÇó ÔÇó ÔÇó ÔÇó ÔÇó



Zaklju├Ęak rezolucije je: ÔÇ×Odbiti u├Ęe┼í├Že u ekumenisti├Ękom pokretuÔÇť. Taj dokument je prvo potpisao Patrijarh Moskovski i sve Rusije, a posle njega, sledi jo┼í jedanaest potpisa Pravoslavnih prvojerarha.
Do sada niko jo┼í nije poku┼íao osporiti kanonsku va┼żnost tog dokumenta. Istina, u isto vreme sa hru┼í├Ęovljevim progonima Crkve, po├Ęeo je aktivni pritisak KGB-a na sve┼ítenona├Ęelnike, sa ciljem uvla├Ęenja Moskovske Patrijar┼íije u me├░unarodne ekumenisti├Ęke organizacije. Dr┼żava je nastojala da upotrebi moralni autoritet Ruske Pravoslavne crkve za svoje spoljno-politi├Ęke planove, bez obzira na mi┼íljenje veruju├Žih.

Danas se pitanje odnosa ka ekumenizmu ponovo vra├Ža u svoj svojoj o┼ítrini. Ta duhovna agresija, koja je bila poslana poslednjih godina protiv Rusije od strane inoslavnih konfesija, potvrdila je na┼ía najgora upozorenja - o┼ítrica njenog glavnog udara je, kao i pre, usmerena protiv ruskog Pravoslavlja. Arhijerejski Sabor je 1994. godine konstatovao da je ÔÇ×neophodno ponovno preispitati sve ono ┼íto onespokojava sve┼ítenstvo i mirjane na┼íe crkve u vezi u├Ęe┼í├Ža u ekumenisti├Ękom pokretu, i bri┼żljivo bogoslovski, pastirski i istorijski analizirati i panovo osmisliti.ÔÇť


Naravno, to je samo po├Ęetak puta koji moramo pro├Ži do kraja, sem ukoliko hri┼í├Žansko ime ne nosimo uzalud. Taj put ├Že biti naporan i te┼żak u datoj realnosti sada┼ínjeg polo┼żaja Rusije. On ├Že zahtevati od nas hrabrost i mudrost, smirenje i razboritost, strpljenje i upornost. Verovatno nam ne├Že biti lako. Ali, drugog puta nema. Gospode blagoslovi!



Deo izlaganja odr┼żanog 6. oktobra 1995. godine
u sali Petrogradske duhovne akademije
« Poslednja izmena: 17 Novembar, 2009, 01:38:38 pm Vladimir » Sacuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokrece MySQL Pokrece PHP Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC
Joomla Bridge by JoomlaHacks.com
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!

Statistika

Na sajtu su trenutno 2 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas74
mod_vvisit_counterJuce354
mod_vvisit_counterOve nedelje1743
mod_vvisit_counterOvog meseca1057