Skip to content

Sokobanja arrow SOKOBANJSKI FORUMarrow Pravoslavljearrow Sveti Nikola èudotvorac
03 Decembar, 2021, 03:11:46 am *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  
Stranice: 1   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: Sveti Nikola √®udotvorac  (Procitano 4028 puta)
0 clanova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Vladimir
Stari znalac
***

Karma: +85/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 208


« poslato: 19 Decembar, 2009, 05:02:48 am »

Sveti Nikola èudotvorac



Sveti Nikola ili Nikoljdan je jedna od naj√®eŇ°√¶ih srpskih krsnih slava i praznuje se 19. (6.) decembra, odnosno na dan kada se 343. godine nove ere upokojio arhiepiskop Mirlikijski sveti Nikolaj.


Kao spomen na prenos moŇ°tiju Svetog Nikole Crkva je ustanovila joŇ° jedan praznik vezan za njega - Prenos moŇ°tiju Svetog Nikole. Praznuje se 22. (9.) maja. To je za mnoge porodice mala slava ili preslava. U narodu se zove Mladi sveti Nikola, Letnji sveti Nikola, Nikolice‚Ķ


Nikola je bio sin jedinac znamenitih i bogatih roditelja, Teofana i None, Ňĺitelja primorskog grada Patare u Maloazijskoj oblasti Likiji. Odmah po ro√įenju u Svetom Nikoli se, kako svedoci predanje, mogao raspoznati budu√¶i √®udotvorac jer je prilikom krŇ°tenja mogao da stoji sam na svojim nogama bez i√®ije pomo√¶i.

Pod uticajem svoga strica, koji je bio episkop grada Patare Sveti Nikola se posvetio sveŇ°teni√®kom Ňĺivotu i ubrzo se pro√®uo svojim neumornim radom, milosr√įem i nepokolebljivom verom u Isusa Hrista. Posle smrti svojih roditelja, razdelio je svu imovimu siromasima ne ostavivŇ°i niŇ°ta za sebe. O njegovim milosrdnim delima zapisane su mnoge pri√®e a me√įu njima i pri√®a o tri k√¶eri.



slikar Kozma, ikona, 1641, selo √ąelebi√¶, sada u Staroj srpskoj crkvi u Sarajevu.



Sveti Nikola se smatra zaŇ°titnikom:

dece, u√®enih ljudi, trgovaca, mornara, putnika uopŇ°te‚Ķ Smatra se da je obi√®aj po kome se deci uo√®i Svetog Nikole u cipelice potajno stavljaju pokloni potekao otuda Ň°to sveti Nikola svoja dobro√®instva nikada nije √®inio javno. Isti motiv se vezuje i za BoŇĺi√¶ Batu.



Nekada se na svim hriŇ°√¶anskim brodovima nalazila ikona svetog Nikole a on se posebno praznovao duŇĺ Jadranskog i Sredozemnog mora gde je bio obi√®aj da se na taj dan ne isplovljava a da se brodovi na pu√®ini usidre i plovidbu nastave sutradan. Sveti Nikola je umro u petak 6. decembra (to je u naŇ°em veku 19. decembar po novom ili Grigorijanskom kalendaru) 343. godine i sahranjen je u sabornoj crkvi u Miri. Tu je njegovo telo po√®ivalo viŇ°e od sest vekova a hriŇ°√¶ani su dolazili na njegov grob i dovodili svoje bolesnike. Me√įu njima su bili i Stari Sloveni sa reke Don √®ime se objaŇ°njava zaŇ°to je sveti Nikola toliko poŇ°tovan kod Srba. Kada su Turci u jedanaestom veku osvojili Likiju moŇ°ti svetog Nikole su prenete u Bari u Italiju.

 
PRI√ąA O TRI K√ÜERI

U Patari je Ňĺiveo ugledan i imu√¶an √®ovek, sa tri veoma lepe k√¶eri. Njega zadesi nevolja da izgubi sve svoje bogatstvo i naglo osiromaŇ°i. U o√®ajanju i bedi, nemaju√¶i Ň°ta da jede ni Ň°ta da odene, √®ovek odlu√®i da svoju ku√¶u pretvori u bludiliŇ°te a svoje k√¶eri u bludnice. √ąuvŇ°i za krajnju bedu tog √®oveka i njegovu zlu nameru, sveti Nikola reŇ°i da mu pomogne. PoŇ°tuju√¶i re√®i jevan√įelske da milostinju ne treba √®initi pred ljudima koliko zbog reklame, toliko i radi Ňĺelje da ne postidi √®oveka koji iz velikog bogatstva zapade u bedu, sveti Nikola odlu√®i da mu svoju pomo√¶ pruŇĺi tajno.

Jedne no√¶i uze sveti Nikola veliku kesu zlata i neprimetno je ubaci kroz prozor√®i√¶ u ku√¶u nesre√¶nog oca. NaŇ°avŇ°i sutradan kesu sa zlatnicima, presre√¶an i zadivljen a ne mogavŇ°i da objasni otkuda ona tu, √®ovek ovo neo√®ekivano dobro√®instvo pripisa BoŇĺjem provi√įenju. Hvale√¶i Gospoda, on odlu√®i da svo zlato koje je dobio da u miraz svojoj najstarijoj k√¶eri. Uskoro se ona sre√¶no udade a sveti Nikola, √®uvŇ°i da je ubogi √®ovek postupio po njegovoj Ňĺelji i zakonitim brakom sa√®uvao k√¶er od greha, odlu√®i da istu milost u√®ini i drugoj k√¶eri.


SVETI NIKOLA, Partenije Karavia, Konstantinopolj 1807. Hilandarska grafika.


I ne pro√įe mnogo vremena a otac na isti na√®in udade i drugu k√¶er. Uzdaju√¶i se u Boga i u √®vrstoj nadi da √¶e On zbrinuti i tre√¶u k√¶er, √®ovek reŇ°i da sazna koga to tajnog dobrotvora Bog Ň°alje sa zlatom. Jedne no√¶i, bdiju√¶i kraj prozor√®i√¶a, √®ovek za√®u zveket uba√®enog novca i potr√®avŇ°i za nepoznatim, prepoznade u njemu svima znanog svetitelja i izbavitelja. Presre√¶ni otac pade k njegovim nogama, po√®e ih celivati i kazivati re√®i hvale, ali sveti Nikola ga podiŇĺe sa zemlje i zakle da dok je Ňĺiv nikome ne kaŇĺe Ň°ta je s njim bilo.



KRSNA SLAVA U SRBA

NaŇ°i preci bili su mnogoboŇ°ci. Svako pleme i svaki dom imalo je svoga boga, koji je bio veoma poŇ°tovan kao zaŇ°titnik. Kada su Srbi primili hriŇ°√¶anstvo od Vizantije, veoma su se teŇ°ko odricali od stare tradicije i obi√®aja. Zbog toga su u zamenu uzeli da slave jednog hriŇ°√¶anskog sveca. Obi√®no su uzimali za Krsnu slavu onog svetitelja kada su Svetim krŇ°tenjem postali hriŇ°√¶ani. Da nisu imali dar religioznosti kao neŇ°to prediskustveno, oni ne bi tako drŇĺali svoje ku√¶ne bogove - niti bi kasnije, u hriŇ°√¶anstvu, prihvatili Hrista i njegove svete.

NaŇ°i preci su sve menjali, ime, prezime, mesto stanovanja itd. ali se Krsne slave nisu odricali i nisu je menjali. U najteŇĺim trenucima u vreme sveopŇ°te Golgote, i u rovovima slava se slavila sa sve√¶om, malo vina i makar komadom hleba.
Sacuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokrece MySQL Pokrece PHP Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC
Joomla Bridge by JoomlaHacks.com
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!

Statistika

Na sajtu su trenutno 2 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas45
mod_vvisit_counterJuce369
mod_vvisit_counterOve nedelje1360
mod_vvisit_counterOvog meseca674