Skip to content

Sokobanja arrow SOKOBANJSKI FORUMarrow Pravoslavljearrow Jedan greši - drugi strada
03 Decembar, 2021, 02:24:10 am *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  
Stranice: 1   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: Jedan greši - drugi strada  (Procitano 4015 puta)
0 clanova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Vladimir
Stari znalac
***

Karma: +85/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 208


« poslato: 19 Decembar, 2009, 07:48:48 pm »

Jedan greši - drugi strada



U ime Oca I Sina I Svetog Duha.
 
“Ko je sagrešio – da li taj èovek, ili njegovi roditelji, te se on rodio slep?” – pitali su ljudi medjusobno jedni druge, koji su videli takvu tugu, takav ljudski užas, da je èovek došao u ovaj život – i da nije mogao da vidi, te je bio lišen života tako tragiènom merom.
 
I mi èesto ne primeæujemo kako ljudski greh može da utièe ne samo na našu privremenu ili veènu sudbinu, veæ I na naše rodjake, bližnje. Po nekom strašnom zakonu, zbog toga što jedan greši, drugi strada – jer uvek težinu I stradanje, I nevolju, I posledicu greha nosi onaj koji nije prisajedinjen tom grehu. Zloba jednog kao krst postaje sudbina drugoga, I eto zbog èega su se svetitelji sa takvim gnušanjem odnosili prema grehu, zbog èega tama greha tako neprekidno odzvanja u Svetom Pismu.
 
Greh – nije samo bezzakonje, greh je – stradanje, koje æe se od èoveka koji je sagrešio prostirati dalje I dalje, može se reæi do granica zemlje I dalje – do granica vremena. I da bismo to jasnije shvatili, zasutaviæemo se na jednom sluèaju koji se desio pre nekoliko decenija u dalekom rumunskom selu.
 
Tamo je u mraènoj zimskoj noæi ubijen èovek. Taj èovek je bio prolaznik, nikome nije bio poznat, medjutim njegova smrt je na jednog od stanovnika tog sela proizvela strašan, najdublji utisak. Istražitelj je zatekao tog èoveka kako plaèe zbog toga što se desilo.
 
To nije bio starac, koji je na kraju dugog života postao razumljiviji nego drugi. To nije bio ni mladiæ, koji na poèetju svog puta nije još oèvrsnuo u surovom životu, I život mu je još bio strašan jer u njemu ima surovosti. To je bio zero èovek, krepak, iskusan, naèelnik lokalne policije – i on je sedeo i gorko plakao zbog onoga što se desilo. Iznenadjeni istražitelj mu je rekao: “U èemu je stvar? Ubijen je neki nepoznati prolaznik, a ti toliko tuguješ!”. I ovaj ga je tužno pogledao i rekao: “Kako ne shvatate da æe ta krv sada oskverniti celo selo, i od našeg sela æe krenuti zlo u ceo svet?”. A kada ga je istražitelj upitao šta on time želi da kaže, objasnio mu je otprilike ovako: “Danas je u našem èistom snegu malo krvi, sneg postepeno prekriva tu krv, postepeno je prikriva svojom belinom. Postepeno nestaje ta mrlja krvi, bledi u snegu, i doæiæe vreme kada ni traga od te krvi neæe ostati. Ali ta krv leži u našem snegu, i kada dodje proleæe i sneg poène da se topi, - ta krv æe poteæi zajedno sa snegom po celoj površini naše zemlje. Upiæe je naša polja, uliæe se u naše reèice i reke. Zalivajuæi svoje vrtove i povrtnjake, ljudi æe uzimati tu vodu, u kojoj je krv èoveka ubijenog u našem selu. Doæiæe vreme i zamirisaæe cveæe, ali æe u tom mirisu biti strašni smrad ljudske krvi, koju æe svaka biljka svojim korenom upijati iz naše oskvernjene zemlje. Svaki cvetiæ, koji mladiæ bude dao devojci, biæe prožet krvlju ubistva. Svako parèe hleba koje budemo jeli, biæe stvoren od zemlje napojene tom krvlju koju æe tu doneti voda i sneg. A kada poène prašina da se diže po našim letnjim stazama – svaki prolaznik æe na svojim cipelama razneti tu strašnu okrvavljenu prašinu po celoj zemlji”.
 
Eto kako je živi, istinski èovek našeg vremena, èvrst i iskusan u životu, doživeo smrt èoveka, doživeo greh od koga se rodila smrt, i spoznao te strašne posledice ljudskog greha. Eto zbog èega je greh tako strašan u Božijim oèima, zbog èega ga Gospod tako strašno razoblièava, i zbog èega nas sveti sa takvim gnušanjem upozoravaju i mole èak i ako ne shvatamo da mu se ne predajemo. Tako svaki greh, ne samo krv, veæ æe i reè koja je izgovorena, ponovljena, koja je zasula dušu trnjem, zatrovala srce, oskvernila i pomraèila um, otiæi dalje, kao ta okrvavljena prašina, kao okrvavljeni sneg, do granica zemlje, do granica vremena i Strašnog Suda.
 
Eto kakva je odgovornost jednih pred drugima. Eto zašto je tako strašna prazna, pusta, gnjila, besmislena reè, eto zašto je tako strašan svaki postupak koji unosi mrak u dušu drugog èoveka! Eto zbog èega greh jednog predstavlja krst i smrt drugoga. Ovo je strašna medjusobna poruka zemlje.
 
Ali u tome je možda i jedina naša nada, zbog toga kada do nas ne grehom, veæ stradanjem, ne oskvernjenošæu veæ krstom dolazi tudji greh, ako ga samo prihvatimo, ali ne gnevom veæ èistotom, ne jarošæu, veæ milošæu, sastradanjem i ljubavlju, tada dobijamo Božansku silu i vlast, imenom Božijim, svojom krvlju stièemo oproštaj za drugog èoveka. Tada greh nalazi svoje granice, tada se više ne raznosi, ne ranjava, ne oskvernjuje, tada se kao more o stenu razbija i pada u svoje korito. Ocenite i strahotu greha i divnu snagu praštanja, sastradalne krsne ljubavi, najpre Božije a potom i svakog èoveka, koji želi da se prisajedini tom putu spasenja bližnjeg, brata, rodjenog i stranog, spasenja celog sveta, dok greh nije došao do predela gde je veæ Božiji Sud! Amin.


Mitropolit Antonije Surožski



Preuzeto sa:
http://www.pravmir.ru/article_4024.html

prevod sa ruskog:
Dr Radmila Maksimoviæ
 12  April 2009 god.
Sacuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokrece MySQL Pokrece PHP Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC
Joomla Bridge by JoomlaHacks.com
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!

Statistika

Na sajtu su trenutno 1 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas32
mod_vvisit_counterJuce369
mod_vvisit_counterOve nedelje1347
mod_vvisit_counterOvog meseca661