Skip to content

Sokobanja arrow SOKOBANJSKI FORUMarrow Offtopicarrow PAS TARTUFAR - LAGOTTO ROMAGNOLO
22 Oktobar, 2020, 04:06:52 am *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  
Stranice: 1   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: PAS TARTUFAR - LAGOTTO ROMAGNOLO  (Procitano 7427 puta)
0 clanova i 1 gost pregledaju ovu temu.
DishiS
SkoraĆĄnji Ăšlan
**

Karma: +6/-0
Van mreze Van mreze

Poruke: 83


WWW
« poslato: 06 Novembar, 2007, 09:16:18 am »

Sa: http://www.lagotto-kg.com/

MoĆŸda na prvi pogled nema nikakve veze sa zdravljem, ali uz ĆĄetanje po prirodi ako moĆŸete zaraditi, onda i ima neke logike.


... O RASI


 LAGOTTO ROMAGNOLO je vrlo stara pasmina koja se prvi put pojavljuje u 16. veku u dolinama u unutraĆĄnjosti Italije, gde se prvobitno koristio kao pas za aportiranje pernate divljaĂši. Gusta kovrdĆŸava dlaka vunaste strukture omoguĂŠavala mu je plivanje i u hladnoj vodi prilikom donoĆĄenja odstreljene divljaĂši. IsuĆĄivanjem moĂšvarnih dolina Romagne njegovog prvobitnog mesta nastanka Lagotto gubi svoju ulogu i vrlo brzo se ĆĄiri u ostale delove zemlje.

 ZahvaljujuĂŠi svojim izuzetnim sposobnostima a naroĂšito oĆĄtrom Ăšulu mirisa poĂšinje da se koristi kao pas za traĆŸenje tartufa. Vremenom je doĆĄlo do gaĆĄenja lovnog instikta tako da se Lagotto specijalizuje za traĆŸenje tartufa. Postaje najzastupljeniji u pokrajinama Toscana, Lombardia i Romagna gde uostalom i ima najviĆĄe tartufa.

 LAGOTO ROMAGNOLO je tek 1995. godine priznat od strane FCI-a . Danas, pored toga ĆĄto se koriste za traĆŸenje tartufa, postali su popularni ĆĄirom sveta kao kuĂŠni ljubimci tj. psi za druĆĄtvo i pratnju. Glavni razlog njihovog brzog ĆĄirenja su blaga i ĆŸivahna narav a isto tako i to da se ne linjaju i nemaju specifiĂšnog mirisa ĆĄto ih Ăšini idealnim kuĂŠnim psima. Ć to se tiĂše karaktera, vrlo su ĆŸivahni, druĆĄtveni, inteligentni i posluĆĄni. Vrlo lako uĂše, izvrsni su psi za decu i ĆŸivot u porodici. OdliĂšno se slaĆŸu sa drugim psima i ĆŸivotinjama i ne pokazuju niti malo agresivnosti. Iako uglavnom ĆŸive u kuĂŠama i stanovima, vole odlazak u prirodu, posebno na reku ili jezero gde dolazi do izraĆŸaja njihova ljubav prema vodi.


 ... O TARTUFIMA

 * Biologija tartufa

 Tartufi su mikorizne gljive koje obrazuju podzemna plodonosna tela, obiĂšno nepravilno okruglog oblika i mesnate konzistencije. Na povrĆĄini plodonosnog tela nalazi se omotaĂš (peridija) koja moĆŸe biti glatka ili sa bradaviĂšastim izraĆĄtajima u zavisnosti od vrste tartufa. Vegetativni oblik tartufa je micelija koja se sastoji od granatih niti–hifa. Ćœivotni ciklus tartufa poĂšinje klijanjem spora iz kojih nastaju hife koje mogu dalje da se razvijaju jedino ako stupe u kontakt sa finim zavrĆĄecima korenovog sistema neke od viĆĄih biljaka. Spoj zavrĆĄetaka korenovog sistema i micelije gljive zove se mikoklena od koje dalje u zemljiĆĄte polazi veliki broj hifa. Tako se biljka na efikasniji naĂšin snabdeva vodom i mineralnim materijama a zauzvrat gljiva dobija gotovu hranu (ugljene hidrate). PoĆĄto ĆŸive pod zemljom prilikom sazrevanja tartufi ispuĆĄtaju mirise po kojima ih pronalaze brojne ĆŸivotinje i insekti koji se hrane ovom gljivom i na taj naĂšin resejavaju spore Ăšime poĂšinje novi ĆŸivotni ciklus tartufa.

* Rasprostranjenje

 Tartufi su veoma rasprostranjena grupa gljiva, optimalni uslovi za ĆŸivot su izmedju 40 i 50 stepeni geografske ĆĄirine.

* Podela tartufa

 Osnovna podela tartufa je prema boji na bele tartufe, Ăšija se plodonosna tela odlikuju glatkim omotaĂšem i crne tartufe, kod kojih se na povrĆĄini plodonosnog tela nalaze bradaviĂšasti izraĆĄtaji.

* Vrste tartufa

 Na naĆĄim prostorima pronaĂ°eno je nekoliko desetina razliĂšitih vrsta tartufa od kojih nekoliko spada u sam vrh po kvalitetu:
 * Beli tartuf (Tuber magnatum)
 * Crni jesenji tartuf (Tuber macrosporum)
 * Letnji tartuf (Tuber aestivum)
 * Zimski tartuf (Tuber brumale)

Napomena: I u naĆĄem kraju su pronaĂ°eni tartufi.
Sacuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokrece MySQL Pokrece PHP Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC
Joomla Bridge by JoomlaHacks.com
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!

Statistika

Na sajtu su trenutno 0 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas29
mod_vvisit_counterJuce244
mod_vvisit_counterOve nedelje784
mod_vvisit_counterOvog meseca1048