MILORAD TOMANIÆ: SRPSKA CRKVA U RATU I RATOVI U NJOJ

[Finious]

  Oèigledno, vladici Atanasiju Jevtiæu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi stajanje “tome Zlu na put” nije bio “vrhunski i nacionalni i ljudski interes”, bar ne na naèin zamišljen Vens-Ovenovim planom.

http://david-udruga.hr/novosti/bez-komentara/2010/09/26/milorad-tomanic-srpska-crkva-u-ratu-i-ratovi-u-njoj-2-dio/

[Finious]

MILORAD TOMANIÆ: SRPSKA CRKVA U RATU I RATOVI U NJOJ

 U “Pravoslavlju” od 15. marta 1992, dakle tri nedelje pred poèetak rata u Bosni, teolog Božidar Mijaè je objasnio èitaocima patrijaršijskog lista da odreðivanje pravog znaèenja pojmova “rat” i “mir” nije tako jednostavno. “Stvar je mnogo komplikovanija. Nije sve što miruje dobar mir, i nije sve što ratuje zao rat. Može mir, kao takav, da bude zlo, a može rat, kao takav, da bude dobro – zavisno od sadržaja kojim su jedan i drugi fenomen ispunjeni.” “Ako je mir, ili težnja za njim, ispunjen nepravdom”, onda je on “kloaka i establišment dušegubstva i bogogubstva, ali i èinilac mnogih socijalnih nedaæa i osunovraæenosti.” (Upravo na takav mir pozivali su episkopi SPC Srbe u njihovim meðusobnim sukobima tokom 90-ih godina.) Posle ovakvih tumaèenja, srpski narod je mogao mnogo spremnije da doèeka sva iskušenja koja su uskoro usledila.

http://www.necenzurirano.com/images/SPC2.pdf