Skip to content

Sokograd ā€“ utvrĆ°enje ni na nebu ni zemlji
Niko ne zna taĆØno kada je ovaj drevni grad na uspravnoj steni iznad reke Moravice nastao. Samo se pretpostavlja da je sagraĆ°en u vreme vladavine Rimskog cara Justinijana u periodu izmeĆ°u I i VI veka n.e. i da je služio za odbranu od Avara i Slovena. Pominje se i u vreme Stefana Nemanje oko proterivanja Bogumila kada je prvi put razaran. Obnovljen je ostao u sastavu srednjevekovne Srbije. Prvi trag o njemu potiĆØe iz 1413. godine, iz vremena kad je posle kosovskog boja despot Stefan LazareviƦ pokušavao da  oružjem, potkupljivanjem i svakojakim pregovaraĆØkim veštinama s nimalo naivnim Turcima – Srbiji produži život. Ovaj drevni grad pao je u ruke Turaka 1459. godine, kada ga je Bajazitov sin Musa Kesadžija sa svojim nedelnicima razorio i kad je i Srbija prestala da postoji kao država. Onda su u njemu svoje oružje oštrili i koristili Austrijanci, i to priliĆØno dugo: od 1690. do 1737. godine. Njegove utvrde upoznao je, 1808. godine, i nadaleko poznati Hajduk Veljko PetroviƦ..

Izvesno je da je Sokograd, kao srednjovekovna graĆ°evina, podignut na ostacima nekih prethodnih temelja. Zna se da je to bio grad neobiĆØno jakih zidova, velikih razmera i nepravilne osnove na koju je uticao sam oblik stenovitog uzvišenja. ƈinila su ga dva dela: donji, kome se lakše prilazilo i koji je služio da okolnom stanovništvu pruži zaštitu pred neprijateljem i gornji, koji je bio utoĆØište velmoža, najsigurniji zaklon pred nastupajuƦom opasnošĆ¦u.

Kako arheolozi kažu, u Gornji grad ulazilo kroz veliki donžon ili kulu motrilju. Na drugom kraju, onom prema brdu, bio je izgraĆ°en visoki zaštitni zid s otvorima za topove. Ispod njega, u donjem delu utvrĆ°enja u tim vremenima bujao je život o ĆØemu svedoĆØe i ostaci cisterne, zasvedene kamenom i uklesane u stenu. Sredinom stoleƦa istraživaĆØ naše starije prošlosti Aleksandar Deroko zabeležio je i da je video keramiĆØke cevi za dovod kišnice... Cisterna se, dakle, vodom hranila od atmosferskih voda koje su tu kolektovane. Valjalo je spreman doĆØekati naoružanu napast.

Današnji Sokograd dostupan je samo najupornijim s’obzirom da se nalazi na velikoj visini u odnosu na basen reke  Moravice. Sokograd je narod zvao i Sokolac, Sokolnik, ali i Sokolica i saĆØuvao je nekoliko lepih legendi. ƈini se da je najtužnija ona o Lepteriji, kako se danas zove park prirode u ĆØijem se sklopu i sam Sokograd nalazi.

Po toj legendi, neimenovani zapovednik Sokograda imao je lepu kƦi po imenu Lepterija u koju se zagledao Župan, sin gospodara obližnjeg Vrmaškog grada. Bila je to, svakako, velika ljubav, koju nisu odobravali njihovi roditelji zbog nekih spornih poseda. Od braka, tako, nije moglo ništa da bude. Onda se dvoje mladih dogovorili da Župan s družinom dojaše do zidina Sokograda, a da se Lepterija u meĆ°uvremenu iskrade kroz tajni prolaz. S poĆØetka je ceo poduhvat nalikovao bajci, ali je devojĆØin otac ubrzo otkrio da Lepterije nema i poslao poteru za beguncima. Njegova srdžba bila je toliko velika da je vojnicima naredio da je pogube ĆØim je stignu. Tako je i bilo. Lepterija je stradala od maĆØa oĆØevih vojnika, a ožalošĆ¦eni Župan je, u oĆØaju, skoĆØio u najdublji vir Moravice i utopio se. Mesto, proplanak, gde je stradala devojka i danas se naziva Lepterija a vir – Župan.

Druga legenda kaže da Turci ni posle duge opsade nisu uspeli da ga osvoje. Stamena i teško pristupaĆØna graĆ°evina je uspešno odolevala pošto su na vreme dopremili dovoljno hrane i ĆØak uspeli da dovedu vodu. Narodni pripovedaĆØ dalje kaže da su napadaĆØi onda potražili pomoƦ od jedne jurodive babe koja je svašta znala. Ona im, za pristojnu nadoknadu, otkrije da im valja da naĆ°u konja ajdira i da mu devet dana ne daju vode, pa da ga tek tada prošetaju oko grada. Gde konj poĆØne kopitom da kopa, tu da oni nastave jer su tu vodovodne cevi koje je onda lako preseƦi.
Istovremeno, mada pripovedaĆØ ne objašnjava ovu ĆØudnu igru glavne junakinje svoje priĆØe, baba je zapovedniku grada poslala poruku šta mu se sprema i da je najbolje da konje naopaĆØke potkuju i kroz tajni prolaz napuste utvrĆ°enje. Tako je i bilo. SledeƦeg jutra Turci su se uplašili kada su videli tragove kopita. Pomislili su da je opsaĆ°enima krišom stiglo neko pojaĆØanje. Kad su posle dugog veƦanja odluĆØili da ipak krenu u grad iza ĆØijih zidina više nije dopirao žagor branilaca, iznenadila ih je pustoš...

TreƦa legenda kaže da je nekada davno, silan velmoža, gospodar tvrdog Sokograda, jahao kotlinom. Odjednom, smraĆØilo se nebo nad Ozrenom, sevnu munja sa Oštre ĆØuke, grunu grom i zadrhta zemlja sve do Šiljka na suvom Rtnju. SkoĆØi uplašen at. JahaĆØ pade s njega i izgubi svest. Kada se gospodar Sokograda osvesti, uĆØini mu se da su mu sve kosti polomljene. Nije mogao da stane na noge. Ležao je bespomoƦno i ĆØekao smrt. Onda je iznenada ĆØuo glogot vode. Lagano se, stiskajuƦi zube od bolova, pridigao nameran da na onaj svet ne ode žedan.
Kad je, kaže pripovest, popio prvi gutljaj s vrela koje mu je dotad bilo nepoznato, u glavi mu se namah razbistrilo. A kad je i ruku stavio u vodu, odmah joj se vratila snaga i on se, onako u gospodskom odelu, sruĆØi u kladenac, za tili ĆØas ozdravi, pa se oran vrati u svoju utvrdu. ƈim je stigao, naredio je da se iznad izvora smesta podigne nastrešica. Glas o lekovitoj vodi u kotlini izmeĆ°u Ozrena i Rtnja više niko nije mogao da zaustavi, a onda mu se, mnogo desetleƦa docnije, pridružio i dvostih Branislava NušiƦa i danas omiljena uzreĆØica meštana ali i njihovih mnogobrojnih gostiju: „Sokobanja, Sokograd - doĆ°eš mator, odeš mlad!”

Naši srednjovekovni gradovi-utvrĆ°enja, danas su nemi kameni svedoci nama još zagonetne prošlosti. Kako tvrdi Aleksandar Deroko, ugasili su se zbog toga što su ih osvojili Turci. Oni su neke stare gradove zadržali samo radi obezbeĆ°enja saobraƦaja i lakšeg upravljanja osvojenim podruĆØjima, dok su druge, ako ih veƦ nisu porušili prilikom osvajanja, jednostavno napuštali. A onda su meštani poverovali da su našli pravi besplatan majdan za dobijanje kamena...

Po svoj prilici, i Sokograd je podelio sudbinu starih gradova koji u novom vremenu više nikom nisu bili potrebni osim, naravno, okolnom stanovništvu kao prikladan i priruĆØan materijal za kuƦe i vodenice... Ipak, postoji nada da Ʀe u skorije vreme Sokogradu iznad Sokobanje umnogome biti vraƦen nekadašnji izgled. O tome svedoĆØi i nacrt sokobanjskog arhitekte Vukašina MiletiƦa koji je pre nekoliko godina proglašen za najbolji s nadom da Ʀe ubrzo biti i opredmeƦen.

U meĆ°uvremenu sokolovi su postali prava retkost i oko Sokograda i iznad Sokobanje. Jedino se još gnezde u prospektima lokalnih turistiĆØkih organizacija, legendama, pesmama i toponimima starih naseobina. Možda im nedostaje ruka s odgovarajuƦom rukavicom za nekad omiljen lov srednjovekovne vlastele ili su današnji golubovi druželjubiviji s obzirom da priliĆØno slobodno sleƦu na ramena i meštana i gostiju.


Srodni linkovi:

Vest o povreĆ°ivanju devojĆØice iz Beograda koja je pala u duboku jamu-cisternu tokom posete u okviru rekreativne nastave možete proĆØitati ovde. Album u našoj fotogaleriji sa slikama Sokograda možete otvoriti ovde, a u programu Google Earth ga automatskim putem možete otvoriti preko ovog linka ovde. Kada vas raĆØunar upita šta želite da radite sa fajlom, odgovorite da želite da vam Google Earth otvori i pokaže lokaciju ovog starog grada - Sokograda.

 

Statistika

Na sajtu su trenutno 0 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas192
mod_vvisit_counterJuce237
mod_vvisit_counterOve nedelje429
mod_vvisit_counterOvog meseca4283