Roðenje svetog Jovana, preteèe i krstitelja - Ivanjdan. Jedan od velikih verskih praznika kod nas i u vascelom pravoslavnom svetu.
U Sokobanji veæ šesnaest godina taj praznik je posveæen poèetku branja lekovitog bilja kojeg je priroda darivala èoveku za lek. A sokobanjska kotlina, sa planinama koje je okružuju, je bogata ovim prirodnim lekom. Manifestacija koja se proslavlja svake godine nosi naziv "Sveti Jovan Biljober", a organizuju je Udruženje za lekovito bilje "Dr Jovan Tucakov", privatno preduzeæe "Adonis" i Organizacija za turizam, kulturu i sport - Sokobanja.
Svake godine prireðuju se sajmovi lekovitog bilja i proizvoda, meda i zdrave hrane, održavaju se seminari i predavanja za beraèe i preraðivaèe bilja i niz drugih dogaðaja koji obogaæuju sadržaj, a centralna sveèanost je 7. jula, kada se organizuje izlet na Rtanj, branje lekovitog bilja i uspon na vrh planine, Šiljak (1560 m.).
Kao i svake godine i ovog 7. jula OTKS je obezbedila dva autobusa za zainteresovane, koji ne idu u svojoj režiji, sopstvenim prevozom, tako da je oko 80 ranoranilaca, ljubitelja prirode i avanturista, pošlo iz Sokobanje na druženje s prirodom. Raspoloženje je donekle pokvarilo veoma oblaèno i hladno vreme, podnožje Rtnja je potpuno bilo prekriveno oblacima i organizatori nisu preporuèivali uspon na Šiljak, veæ samo branje lekovitog bilja, do 13 sati za kada je predviðeno takmièenje u poznavanju lekovitog bilja i pletenje ivanjdanjskih venèiæa.
Za avanturiste sve to jeste zanimljivo, ali... Doæi u podnožje planine (oko 800 m. nv), a ne popeti se na Šiljak, deluje kao poraz, predaja nekome ili neèemu, bez bitke. I oko 9 sati grupa najodvažnijh ( i ja, naravno), se uputila planinskim stazama put Šiljka, bez obzira na visoku oblaènost, nisku temperaturu i nalete vetra koji su na momente prelazili brzinu od 100 km/h. MI smo samo odvažni, beraèi bilja takoðe, a oni "najhrabriji" su ostali u kafanskim šatrama da jedu i piju. Bože moj, pa zato su i došli! Da se provesele, kad æe ako ne na praznik?
ebalo nam je samo dva sata i petnaest minuta da ozarenih lica, með' oblacima, èvrsto držeæi šešire i kape na glavama, ugledamo ruševine kapele na Šiljku, podignute 1935 godine. Usledilo je fotografisanje, a potom u zavetrini istoènog zida kapele, doruèak, okrepljenje za iscrpljujuæe uspinjanje do cilja. Pobedila je volja. Meni je ovo peti put kako osvajam vrh Rtnja i svakog puta doživljaj je drugaèiji, nov, uzbudljiviji. Zaista nestvarno, bajkovito, deluje i ostavlja nezaboravan utisak, kada se naðete u oblacima, kada možete da ih dodirnete i da im nešto saopštite, neku potajnu želju, na primer. U tim trenucima, deluje to, bar tako sam doživeo, kao razgovor s Bogom.
Mobilni telefoni su èudo, svaki novi model to dokazuje i jedan od uèesnika uspona, pomorac iz Bara, koji je došao u Sokobanju upravo zbog uspona na Rtanj, uspeo preko svog mobilnog da izmeri temperaturu vazduha na Šiljku. Iznosila je samo 5 (pet) stepeni Celzijusovih. Brrrr! Da se smrzneš! A veæina nas u oskudnoj odeæi u majicama sa kratkim rukavima.
Kviz o poznavanju lekovitog bilja i pletenje venèiæa nisam mogao da propratim (zbog kasnog polaska na vrh), ali sam uspeo da fotografišem pobednièki venèiæ i tablu sa izloženim lekovitim biljem.
Na platou u podnožju Rtnja, gde se odvija celodnevni piknik, bilo je i veselja, a bez trubaèa i kafedžija nijedno veselje nije potpuno.
Završetak manifestacije, Sveti Jovan Biljober, je tradicionalno, uveèe u 20 sati, kada se bira princeza Biljarica. Devojèice, uzrasta od 5 do petnaest godina se kite venèiæima, sveæem i ubranim lekovitim biljem, a Biljarica se bira žrebom. Ona koja iz koverte izvuèe stabljiku ivanjskog cveæa, simbol praznika, postaje Biljarica, do naredne godine.
Na kraju... Ma, doðite sledeæe godine 7. jula, da skupa osvajamo Šiljak i ispisujemo nove redove, bez kraja.
Vidimo se u Sokobanji!
Vladimir S. Putnik
 |
RSS link na komentare
