Skip to content

Sokobanja vratila glas
U NEKU ruku, ja mu doĆ°em kao živi mobilni telefon. ƈim izaĆ°em van dometa "sokobanjskog signala" odmah umuknem!

Ovako je pre pet godina za "VeĆØernje novosti" govorila Ana Dolhai MunƦan. Zbog problema sa glasom došla je tada da ispita lekovita svojstva Sokobanje. Bez ikakve najave, Ana je glas izgubila 1994. godine. Jednostavno nije mogla da govori, osim u delovima banje i u manastirima, a te njene muke trajale su sve do pre dve godine.

PoĆØetak boravka u gradu pod Ozrenom doneo joj je ono o ĆØemu je u vojvoĆ°anskoj Beloj Crkvi, odakle se preselila, mogla samo da sanja. Danas je potpuno druga, sreƦna žena. Normalno može da govori gde god zakoraĆØi. ƈudo se, kako veli, ipak, dogodilo i više nije "van dometa".



NISAM iznenaĆ°ena da joj se ponovo povratio glas. Poznato je da je Sokobanja jedno od prirodnih leĆØilišta sa najviše negativnih jona u Evropi. Upravo oni povoljno deluju na respiratorni sistem - kaže dr Verica StojanoviƦ iz Specijalne bolnici u ovom mestu.

Pre pola decenije, kada se sa mužem Branislavom i kƦerkom Adrianom doselila u ovo mesto, mogla je glasno da govori samo na užem prostoru Sokobanje. ƈim bi zakoraĆØila 10 kilometra od centra, gubila bi moƦ govora!

- Nagovorila sam muža da se 2007. godine na Veliku Gospojinu venĆØamo u crkvi u Jošanici kod Sokobanje. Tom prilikom od kumova smo dobili dar upakovan u narandžastu tkaninu. Kasnije ga moja majka upotrebila da napravila maramu - objašnjava Ana predistoriju ponovnog vraƦanja glasa.

Na Bogojavljenje 2008. godine ona i muž su išli u Belu Crkvu. Tada je samo šaputala. Sa ostalima iz familije krenuli su na liturgiju u crkvu.

- Požurivali su me i nisam mogla da pronaĆ°en neku drugu maramu, veƦ sam na brzinu uzela onu narandžastu i vezala je oko vrata. U crkvi sveštenik je osveƦenom vodom poprskao i mene. SluĆØajno ili ne, veƦa koliĆØina vode pala mi je na glavu i ramena. Tog trenutka kao da je kroz mene prošla neka struja! Osetila sam da opet imam moƦ govora. PoĆØela sam uzbuĆ°eno da ponavljam: "Ja govorim, ja govorim"... Od tada priĆØam glasno i van Sokobanje - radosna je Ana.

InaĆØe, u rodnoj Beloj Crkvi Ana i Branislav su živeli do 2000. godine. Školovali se, radili i stekli imetak. Ona je graĆ°evinski tehniĆØar, a on diplomirani ekonomista. Problem sa govorom 1994. godine je pokušala da reši kod lekara u KliniĆØkom centru u Beogradu. Dijagnoza je bila: pareza mišiƦa grkljana. Uzrok nastajanja grĆØa mišiƦa, ĆØija je posledica gubljenje glasa, ni do danas niko sa sigurnošĆ¦u nije utvrdio.

- Kada smo definitivno zakljuĆØuli da samo u Sokobanji za mene ima spasa, prodali smo kuƦu u Beloj Crkvi i poĆØeli da gradimo dom nedaleko od ovdašnje bolnice. Našli smo pravi mir, a zbog onoga što mi se dogodilo, Sokobanja je moja najroĆ°enija sestra - ne skriva suze radosnice Ana uvek kada priĆØa potekne u smeru njenog ĆØudnog isceljenja.



Izvor: VeĆØernje novosti
Srodna tema: Govori samo u Sokobanji
Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy
 

Statistika

Na sajtu su trenutno 0 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas175
mod_vvisit_counterJuce237
mod_vvisit_counterOve nedelje412
mod_vvisit_counterOvog meseca4266