Skip to content

Sokobanjski meteorit
 
Blizu Aleksina√®ke Banje √®ula se Ňĺestoka pucnjava. Neki na√įahu da su Turci, drugi da je vulkanska sila zemlju provalila, a mnogi se setiše vreloga kamenja za koje naš narod iz predanja zna da po kadšto s neba na zemlju pada. Zvani√®na izveš√¶a i √®etiri komada kamenja od ministra unutrašnjih dela data našem kabinetu na √®uvanje, pokazaše da je to odista meteorsko kamenje, rekao je Josif Pan√®i√¶ na sednici prirodno-matemati√®kog odseka U√®enog društva, aprila 1879.


Tatjana Mili√¶-Babi√¶, kustos petrolog Prirodnja√®kog muzeja u rukama drŇĺi Sokobanjski i Jeli√®ki meteorit

U radu “Soko-Banja, prvi meteorit u Srbiji”, objavljenom 1880. godine u Glasniku Srpskog u√®enog društva, Pan√®i√¶ je, po kazivanju o√®evidaca, opisao pad meteorita koji se na podru√®ju Soko Banje dogodio 13. oktobra 1877. u 14 √®asova (Pan√®i√¶ kaŇĺe Aleksina√®ka Banja što je stari naziv koji je 1859. promenjen u Soko Banja). Tatjana Mili√¶-Babi√¶, kustos petrolog (petrologija je grana geologije koja se bavi prou√®avanjem stena) Prirodnja√®kog muzeja kaŇĺe da je Sokobanjski meteorit, kako se pretpostavlja, bio teŇĺak oko 80 kilograma. Od komada na koje se raspao pri padu na zemlju sakupljeno je oko 49 kilograma, a u Prirodnja√®kom muzeju √®uva se primerak obima 252 milimetara.


√źOKINA NJIVA


Prema Pan√®i√¶evom opisu pad meteorita pratile su tri jake eksplozije, zatim se pojavio gust oblak dima i uz tutnjavu √®ulo se zviŇĺdanje meteorskog kamenja kroz vazduh. Padala je kamena kiša, a Pan√®i√¶ navodi re√®i o√®evidaca koji tvrde da se uŇĺarena kugla videla na daljini od 60 kilometara. Raspadnuti komadi pali su na prostor izme√įu sela Šarbanovac na severu banjske kotline, Sokobanje na jugu i planine Device, na istoku, a primerci su sakupljani na podru√®ju duga√®kom 16 i širokom √®etiri kilometara. Najve√¶i kamen teŇĺine 38 kilograma pao je severno od Sokobanje na njivu Ðoke ŇĹivkovica. Drugi po teŇĺini (16,3 kg), pao je severozapadno od Sokobanje, na Vukašinovo polje, a tre√¶i isto√®no od Šarbanovca, na njivu Milete Jefti√¶a. Meteorit koji se √®uva se u Prirodnja√®kom muzeju teŇĺak je nešto preko 16 kilograma, a ostali primerci krase vitrine mnogih svetskih muzeja. Tatjana Mili√¶-Babi√¶ kaŇĺe da Sokobanjski meteorit spada u hondrite, vrstu kamenih meteorita nastalih za vreme ili neposredno nakon ro√įenja Sunca.

I drugi "srpski" meteorit koji je 19. oktobra 1889. pao u rejon planine Jelice kod √ąa√®ka, tresnuo je na zemlju u vreme ru√®ka. “U nedelju oko dva √®asa posle ri√®ka √®uo sam neki osobeni jaki pucanj usled koga se prozori na mom stanu malo zatresoše, a u isto doba nešto tupo na tavanu bupnu. Uveriv se da se na tavanu ništa osobito nije desilo, prestanem o tome misliti, dokle pred ve√®e ne dobih iz Ministarstva unutrašnjih dela kopiju depeše u kojoj piše da je zemlju zasulo nekakvo kamenje”, glasi beleška iz jedne od starih knjiga koje se √®uvaju u Prirodnja√®kom muzeju.

Tatjana Mili√¶-Babi√¶ kaŇĺe da je Jeli√®ki meteorit pao na površinu od 40 kvadratnih kilometara raspršen u trudesetak primeraka teŇĺine od 8,5 do 0,7 kilograma. Prostor na kome su komadi meteorita pali imao je oblik elipse duŇĺine osam i širine pet kilometara, a najve√¶i primerak teŇĺak 8,555 kilograma, pao je u JeŇĺevici. Sakupljeni delovi meteorita dati su na ispitivanje Jovanu ŇĹujovi√¶u, profesoru Velike škole koji je o Jeli√®kom meteoritu napisao rad objavljen 1890. i Geološkim analima. Kabinet Velike škole je Prirodnja√®kom muzeju poklonio primerak teŇĺine 7,380 kilograma koji se i danas √®uva u zbirci.

I najzad, na teritoriji Srbije prona√įen je 1947. godine i jedan gvozdeni meteorit koji je, pošto nije bilo sigurno da se radi o meteoritu ,prvobitno nazvan Dimitrovgradsko gvoŇĺ√įe. Naziv “Dimitrovgradski meteorit” upotrebljen je nakon što je potvr√įeno da u njegovoj strukturi postoje takozvane Vidmanštatenove figure, trouglovi koji dokazuju da u njegovom sastavu dominira gvoŇĺ√įe. Pre√®nika svega 45 centimetara ova je meteorit teŇĺak preko 100 kilograma.


Sokobanjski meteorit, prvi koji je pao na teritoriju Srbije
 
NEVIDLJIVA PRAŠINA

Meteoriti predstavljaju kosmi√®ko kamenje koje „preŇĺivi” prolazak kroz zemljinu atmosferu i padne na površinu Zemlje. Godišnje na Zemlju padne oko 20.000 tona meteorskog materijala, najve√¶im delom u vidu fine prašine koja se ne vidi golim okom. Mnogi meteoriti po sastavu sli√®ni su zemaljskom kamenju, pa njihovo izu√®avanje ima veliki zna√®aj za saznanja o sastavu same Zemlje.

Najve√¶i broj meteorita spada u kamenje koji se dele u dve osnovne grupe: hondrite kojih ima najviše i me√įu kojima neki predstavljaju ostatke zvezda koje su davno završile svoj Ňĺivot kao supernova, i znatno re√įe ahondrite od kojih neki vode poreklo od asteroida Veste, a postoje i uzorci za koje se veruje da poti√®u sa Marsa.

Gvozdeni meteoriti predstavljaju delove raspršenih jezgara asteroida a sastoje se najve√¶im delom od gvoŇĺ√įa (90 odsto, sa primesama nikla, kobalta i drugih metala. Ina√®e, najve√¶i meteorit u modernoj istoriji pao je u isto√®ni Sibir 12. februara 1947. godine pao. Pad se desio usred bela dana u 10 sati i 38 minuta po lokalnom vremenu. Vatrena lopta se kretala brzinom od 14,5 kilometara u sekundi i raspala se u zemljinoj atmosferi na visini od šest kilometara, a zemlja je bila posuta sa 20.000 kilograma meteoritskog materijala.


TAJNA IZ JADRA

Pored tri “srpska” i tridesetak primeraka meteorita koji su pali van naše zemlje, mineraloška i petrološka zbirka Prirodnja√®kog muzeja poseduju još mnoge primerke od izuzetnog nau√®nog zna√®aja. U petrološkoj zbirci posebno su zna√®ajni skarn sa Kopaonika, jedna od najbolje razvijenih kontaktnih zona u Evropi i mikašist iz Cari√®nog grada kod Lebana, koriš√¶en u izgradnji pomenutog anti√®kog naselja.

Me√įu mineralima lepotom se isti√®u primerci kvarca, ametista, malahita, granata i mnogi drugi. U zbirci se nalaze i srbijanit, redak borni mineral otkriven 1995. i jami Piskanja u okolini Kraljeva, kao i milošin, hromska vrsta minerala halojzita koju je 1835. Rudnjaku pronašao baron Herder i dao mu ime u √®ast kneza Miloša. I, naravno, tu je i √®uveni jadarit prona√įen je 2007. u Jadru kod Loznice, mineral bogat litijumom i borom za kojima vapi moderna kosmi√®ka industrija. Nalazište jadarita, po hemijskom sastavu veoma sli√®nog kriptonitu sa Supermenove planete, ispituju predstavnici kompanije “Rio Tinto”, ali nau√®na javnost o rezultatima njihovog ispitivanja još nije obaveštena.


Piše: Branislav Krivokapi√¶, Blic
Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy
 

Statistika

Na sajtu su trenutno 0 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas197
mod_vvisit_counterJuce237
mod_vvisit_counterOve nedelje434
mod_vvisit_counterOvog meseca4288