Skip to content

Sokobanja

Reklame


Sokobanja smestaj
Apartmani Bajiæ
Apartman Stanojevic, Sokobanja
Pansion Sunny
Apartmani Markovic
Geografski poloŇĺaj

Sokobanjska kotlina je mala oblast u centralnom delu isto√®ne Srbije, jasno ograni√®ena sa svih strana planinama, do 1600 metara nadmodske visine. Ona leŇĺi izmedju planine Rtnja na severu, Ozrena, Leskovika i Device na jugu i izmedju moravske doline na zapadu i timo√®ke na istoku. Ovako ograni√®ena Sokobanjska kotlina zahvata površinu od 515,5 km2 i izduŇĺena je u pravcu istok zapad. Sokobanjska kotlina predstavlja izolovanu geografsku celinu, ali ne sasvim, zbog nekih morfoloških elemenata.

Opština Sokobanja Preko Bovanske na zapadu i Skrobni√®ke klisure na istoku, Sokobanjska kotlina spaja moravski na jednoj i Timo√®ki sliv na drugoj strani. Soko Banja se nalazi 43° 38“ Severne geografske širine i 21°53’’ Isto√®ne geografske duŇĺine, a njena nadmorska visina iznosi 400m. Sokobanjska kotlina je oblast koja se nalazi u centralnom delu isto√®ne Srbije, sa svih strana okruŇĺena planinama, visine ispod 1600m. Sa njene juŇĺne strane uzdiŇĺu se planine Ozren i Devica, na severu su Rtanj [1566m] i Bukovik, na zapadu prelazi u Moravsku dolinu, a na istoku u Timo√®ku.

Celom svojom duŇĺinom, Sokobanjska kotlina se pruŇĺa u pravcu istok-zapad. Duga√®ka je 15 km. Zahvata površinu od 515,5 km². Nagnuta je prema zapadu. KnjaŇĺeva√®kom klisurom je vezana sa istokom Srbije, dok je na jugozapadu, preko Bovanske klisure, širom otvorena ka Aleksincu, prema Moravskoj dolini. Sokobanja [43º38’29”sgš, 21º52’37”igd] se nalazi u isto√®noj Srbiji, pruŇĺa se u pravcu zapad-istok, nagnuta ka zapadu.

mq-mapgend.websys.aol.com5.gif

mq-mapgend.websys.aol.com0.gif

mq-mapgend.websys.aol.com.gif


Ova oblast po svom polozaju predstavlja posebnu, dobro izdvojenu geografsku celinu, koja, zahvaljuju√¶i morfološkim elementima, nije sasvim izolovana. Preko Bovanske klisure na zapadu i Skrobni√®ke na istoku ova oblast spaja moravski sliv na jednoj sa timockim na drugoj strani, pa na taj na√®in ima tranzitni karakter.Pored ovog, Sokobanjska kotlina je na severu, preko visokih presedlina Lukavice i Rasinackog sedla, vezana sa oblaš√¶u Crne reke, a na jugu preko Ozrena za gola√®ka sela i moravsku dolinu. Ovo je stari put kojim su bili povezani Cma reka i Niš. -“Sokobanjska kotlina“ ( dr Branimir Daki√¶ 1967 ).Najve√¶im svojim delom, Sokobanja se oslanja na planinu Ozren.

Prose√®na nadmorska visina Banje je 400m, sto je veoma pogodno za klimatski oporavak. Prostrane šume koje se spuštaju do obale Moravice zaklanjaju Sokobanju od jakih vetrova. Sa Ozrena dolazi sveŇĺ vazduh, pa su leta prijatna i topla, nisu Ňĺarka; a zime su blage, sa malo snega i umereno hladne. Ozren je sastavni deo Sokobanje, što pogoduje dobrom oporavku i odmoru. 

Ukoliko Ňĺelite da pronaðete Sokobanju u programu Google Earth, kliknete ovde, a program √¶e Vas automatski odvesti do Sokobanje. Ukoliko nemate Google Earth instaliran na ra√®unaru, sokobanjsku kotlinu iz browsera moŇĺete pogledati ovde ili klikom na sliku karte na levoj strani. 

 

Mapa do Sokobanje

 

  • Geološki sastav

U geološkom sastavu Ozrena (Lepterije) nalaze se stene raznovrsnih geoloških formacija. Najviše su zastupljene sedimentne tvorevine, kristalni škriljci i vulkanske stene. Na stvaranje reljefa ove oblasti imali su uticaja: tektonski procesi, abrazija, fluvijalna i krška erozija i akumulacija. Sokobanjska kotlina je, u stvari, tektonska potolina spuštena duŇĺ raseda, pa su oni od velikog zna√®aja za njen osnovni oblik. Za vreme pliocena tu se nalazilo jezero, koje je posle povla√®enja ostavilo za sobom izrazite tragove. MoŇĺemo re√¶i da se u planiniskom delu izdvajaju 2 zone: viša i niŇĺa. U višoj zoni mogu se videti: vrta√®e, uvale, suve doline, dok se u niŇĺoj zoni javljaju plitke i prostrane uvale.

 

  • Pedološki uslovi

Formacija zemljišta je takva da ispod sloja humusa se nalaze slojevi kre√®njaka, a ispod njega slojevi krede. Zbog poroznosti kre√®njaka zemljište je ocedno , obiluje izvorima pitke vode, a nema mo√®vara ni blata. Humusni horizont iznosi 10-15 cm u formi zrelog humusa. Struktura je zrnasta, slabo izraŇĺena. U ovom podru√®ju su izraŇĺeni erozioni pokreti. NajizraŇĺenija je površinska erozija, a javlja se i jariŇĺna i brazdasta. 

  • Hidrografija

Glavni re√®ni tok ove oblasti je Moravica. Ona je usecala svoju dolinu uz juŇĺni obod, pa je zato stvorena izrazita asimetrija njenog sliva (slika br.3). Kao veoma bitan objekat mogu se izdvojiti topli i mlaki termalni izvori, kojih ima ukupno šest. Termalni izvori Soko Banje spadaju medju najradioaktivnije u našoj zemlji. Topli izvori su ”PreobraŇĺenje“ i ”Sv.Aranðel” , koji obiluju velikom koli√®inom vode i gasova. Temperatura vode ovih izvora kre√¶e se izmedju 40 i 46,5oC. Izvor mlake vode ”Banjica” nalazi se iznad banje, a temperatura vode varira izmedju 28oC i 36oC. Zna√®ajan je izvor hladne pija√¶e vode „Lepterija” i ”Ripaljka”. Zbog lekovitih izvora hladne i tople radioaktivne vode, Soko Banja je poznato i veoma pose√¶eno klimatsko i turisti√®ko mesto. 

  • Klima

Klimatske karakteristike Klima zavisi od komleksa pojava , koje se mogu svrstati u 2 grupe : klimatske elemente i klimatske faktore. Klimatski elementi su promenljive vrednosti jer zavise od velikog broja pojava i procesa u atmosferi. Zato su za klimatologiju zna√®ajne njihove srednje i ekstremne vrednosti. Najzna√®ajniji klimatski elementi su: temperatura, vazduh, obla√®nost, relativna vlaŇĺnost vazduha, padavine, nadmorska visina. Banja je okruŇĺena planinama skoro sa svih strana, pa one √®ine prirodnu zaštitu od vetrova. Pored neospornih balneoloških potencijala (termalne vode, gas i peloid), teritoriju Soko Banje karakterišu i brojne klimatske vrednosti, koje joj daju obeleŇĺja tipi√®no banjsko-turisti√®kog i zdravstvenog prostora. Klima teritorije opštine Soko Banja je pod snaŇĺnim uticajem kontinentalnih vazdušnih strujanja naro√®ito onih iz pravca zapada, istoka i juga. Medjutim, gledano lokalno, stanje klimatskih elemenata Sokobanjske kotline je pod izraŇĺenim dejstvom obodnog planinskog reljefa i šumske vegetacije na okolnim planinama, što uslovaljava zonalne visinske vrednosti i odgovaraju√¶e mikroklimatske modifikacije. NajniŇĺi delovi teritorije opštine, odlikuju se umerenim klimatskim karakteristikama, koje odgovaraju srednjevisinskoj klimi (300-800m), sa odsustvom jakih vetrova, dobrom osun√®anoš√¶u, prisustvom šumskih aerosola i aromati√®nih supstanci u vazduhu. U obodnim planinskim delovima teritorije preovladava visinska klima (800-1300m), sa sniŇĺenim parcijalnim vazdušnim pritiskom niskom aerozagadjenosti, smanjenim sadrŇĺajem vodene pare, sniŇĺenim odavanjem toplote sa ljudskog tela, √®istom atmosferom, intenzivnim ifracrvenim i ultraljubi√®astim zra√®enjem i drugo. Iz navedenih i drugih karakteristika proisti√®e zaklju√®ak o veoma povoljnom rekreativnom i zdravstvenom dejstvu visinske klime koje se funkcionalno moŇĺe usmeriti u pravcu le√®enja, rehabilitacije i rekreacije.

  • Temperatura vazduha

Temperatura vazduha je vrlo zna√®ajan klimatski element, od koga zavise mnogi drugi klimatski elementi, a samim tim i biljni pokriva√®. Temperatura vazduha pokazuje veliku ustaljenost; razlike u toku dana i no√¶i, kao i razlike prema godišnjem dobu, su umerene.Iz podataka u ovim tabelama,se vidi da sredna godisna temperatura vazduha iznosi 10,2°C.Leta su relativno topla,a zime su umereno hladne. Najhladniji mesec je januar -1,2°C,a najtopliji jul sa temperaturom od 19,5°C, tako da razlka izmeðu najtoplijeg i najhladnijeg meseca iznosi 20,7°C. Prose√®na temperatura u vegetacionom periodu iznosi 15,5°C,a vegetacioni period po√®ine od aprila i traje do kraja oktobra.Mraznih dana ima u toku godine prose√®no 92. Najviše mraznih dana ima u januaru 24. Tropskih dana, kada je T ve√¶a od 30°C ima prose√®no 19 u toku godine, najviše u julu i avgustu (po 7.).Prema temperatunim podacima, na osnovu klima diagrama jasno se vidi da u celom podru√®ju vlada umereno kontinentalna klima.
  • Padavine

Od koli√®ina padavina zavisi pre svega Ňĺivot na zemlji, a samim tim i biljni pokriva√®. Na visinu padavina uti√®u geografska širina, reljef, nadmorska visina, vazdušne mase itd.Prose√®na godišnja koli√®ina padavina je 677mm.Ovde se zapaŇĺaju dva maksimuma (maj-jun i novembar) i dva minimuma (januar-februar i oktobar). 

 
Grafikon prikaza padavina u narednih pet dana, po√®evši od danas
  • Insolacija

Insolacija je vrlo vaŇĺan klimatski elemenat i predstavlja koli√®inu energije sun√®evog zra√®enja koja pada na odredjenu površinu. Sun√®eva svetlost je sloŇĺena od zrakova razli√®ite talasne duŇĺine: √®istih svetlosnih, toplotnih i ultraljubi√®astih itd.Najve√¶i broj sun√®anih sati ima leto sa maksimumom u julu (247h). Najmanje sun√®anih sati ima zima sa minimumom u decembru ( 48h).
 
 
Grafikon prikaza obla√®nosti u narednih pet dana, po√®evši od danas
  • Vetrovi

Vetar je veoma zna√®ajan klimatski element, pa se √®esto smatra klimatskim faktorom od zna√®aja za jedno podru√®je.Vremenske pojave u direktnoj su vezi sa kretanjem vazdušnih masa. Poja√®ano kretanje vazdušnih masa ima za posledicu poja√®ano isparavanje sa vodenih površina zemljišta, vegetacije, sa tla i biljnog pokriva√®a. Promene izazvane pod uticajem vetra ogledaju se i u promeni temperature vazduha, padavinama, vlaŇĺnosti vazduha, obla√®nosti itd.Ako se √®estine pojedinih pravaca prikaŇĺu grafi√®ki dobija se tzv.“RuŇĺa vetrova“ koja sa odgovaraju√¶im brzinama daje sliku o prose√®nom strujanju vazduha. Odgovaraju}e brojne vrednosti √®estine uzimaju sa kao duŇĺine na polupre√®nicima kruga za svaki smer vetra, a √®estine tišina upišu se brojem u krugu. Vetar iz raznih smerova po ”ruŇĺi vetrova” duva prema središtu kruga a pravci pravih linija pokazuju smer koji ima vetar (slika br 7).U Sokobanji umereno jako vazdušne struje, ne samo da obolelom organizmu ne nanose štetu, ve√¶ povoljno uti√®u na njegovo oporavljanje. Naj√®eš√¶e duvaju vetrovi iz zapadnog (W 15,76%), isto√®nog (E 14,03%) i jugozapadnog pravca (SW 12,08%). Ovakav raspored u√®estalosti vetrova po pravcu je posledica reljefa (kotlina, reke Moravice koja se pruŇĺa u pravcu zapad-istok).Kako je Banja okruŇĺena planinama Ozrenom, Rtnjem i Bukovikom, isto√®ni i severozapadni vetar uslovljavaju nad Sokobanjom stalno kruŇĺenje sveŇĺeg šumskog vazduha. Promena vazduha u kotlini najviše se ose√¶a u kasnim ve√®ernjim √®asovima kao osveŇĺenje od dnevne Ňĺege. Najmanju u√®estalost imaju severni, severozapadni i jugoisto√®ni vetar što je posledica zaklonjenosti tih pravaca planinama. 
 

Reklame


Vila √ąair
Kaskade & Panonija - pansion i apartmani
Apartmani Banjica
Vila Natalija
Apartmani Relax
Apartmani Erdeljanov

Doèek Nove godine

Doèek Nove godine Sokobanja

Prijavljivanje







Zaboravili ste lozinku?
Nemate nalog? Napravite nalog

Kontakt

Info centar Soko Banja 018-833-988 info@soko-banja.org

SmeŇ°taj

Sokobanja

Prethodne i ove godine privatni smestaj sokobanja 2018 je postao popularan zbog vaucer Sokobanja sobe moguænost. Mnogi stanodavci ponudili su ovu moguænost gostima. Cene smestaja u sokobanji 2018 iste su kao i lane. Izdavanje stanova u Sokobanji kao i izdavanje sobe Sokobanja kao i sobe sa kupatilom u Sokobanji sada se nude preko vauèera. Soko banja smestaj sada se nudi na nekoliko naèina u nekoliko kategorija:

Sokobanja vauèeri

Statistika

Na sajtu su trenutno 1 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas105
mod_vvisit_counterJuce153
mod_vvisit_counterOve nedelje258
mod_vvisit_counterOvog meseca3385