Skip to content

Koncept sokobanjskog turizma

Ono o ĆØemu lokalni sokobanjski politiĆØari vole da govore su njihove uspešne posete sajmovima, seminarima i kongresima na kojima su prezentovali Sokobanju i ujedno se i lepo proveli, jeli i pili. Sokobanja je više puta dobijala razna priznanja, titule i nagrade na tim manifestacijama. ƈinjenica je da je Sokobanja simpatiĆØna mala banja u kotlini koja poseduje pitomu floru i faunu, ima interesantno kulturno istorijsko nasleĆ°e, ali takoĆ°e je i ĆØinjenica da je reĆØ o siromašnoj opštini koja je van glavnih zbivanja i tokova novca u Republici Srbiji.

Tim povodom potrebno je naglasiti šta je sve u Sokobanji potrebno uraditi da bi sa krajnje margine postala interesantnija ne samo turistima iz zemlje i inostranstva, veƦ i potencijalnim investitorima i ktitorima. Da bi se sadašnje nezadovoljavajuƦe stanje u ovoj opštini poboljšali, potrebno je najpre identifikovati uzroĆØnike koji koĆØe razvoj i pronaƦi modele za otklanjanje i revitalizovanje istih.

U socijalnom i demografskom pogledu:

•    potrebno je stvoriti uslove za zapošljavanje i angažovanje svih obrazovnih i kvalifikacionih struktura stanovništva,
•    potrebno je stvoriti uslove i angažovati seljake da proizvode biološki zdravu hranu, da se bave proizvodnjom i domaƦom radinošĆ¦u, pomoƦi im da se bave intenzivnim stoĆØarstvom i ratarstvom i pronaƦi im put za plasiranje proizvoda,
•    Potrebno je obnoviti, renovirati i izgraditi infrastrukturne objekte na gradu i u selima. ƈinjenica je da u mnogim selima Domovi kulture ne rade, bioskopi ne postoje, pošte nema. Demografsko, kulturno i ekonomsko oživljavanje bi trebalo da bude jedan od kljuĆØnih zadataka razvoja opštine.

U ekološkom pogledu:

•    Zaustaviti proces neracionalnoj eksploataciji prirodnih resursa i degradaciji prirodne, životne sredine,
•    Potrebno je uskladiti korišĆ¦enje poljoprivrednog, šumskog, graĆ°evinskog i turistiĆØki atraktivnog zemljišta,



U ekonomskom pogledu:

•    Pokretanje razvoja privrednih i vanprivrednih delatnosti,
•    Dinamizacija razvoja turizma opštine zasnovana na dugoroĆØnim osnovama i tržišnim kriterijumima
•    Integralnim razvojem zdravstvene delatnosti i drugih komplementarnih delatnosti,
•    Bolje organizovati razmeštaj turistiĆØko ugostiteljskih objekata, zdravstvenih kapaciteta i turistiĆØke lokalitete,
•    Razvijanje inostranog turizma i angažovanje stranog kapitala za investiranje u turistiĆØku infrastrukturu i suprastrukturu i komplementarne delatnosti

U  duhovnoj sferi:

•    Potrebno je da se materijalnom, kulturnom i istorijskom nasleĆ°u da posebna atraktivnosti koja bi bila konkurentna,
•    Potrebo je ĆØuvati, revitalizovati i reklamirati kulturno nasleĆ°e
•    Potrebno je osavremeniti i osvežiti javne kulturne, obrazovne, turistiĆØke i upravne organizacije mladom radnom snagom, koja je bolje obuĆØena, savremenija, koja poseduje viši nivo opšte kulture i opšteg znanja i koja bi više primenjivala nauku i tehnologiju u osmišljavanju razvoja Sokobanje.

Potrebno je biti svestan ĆØinjenice da je Sokobanja degradirana zbog dugogodišnjih sankcija, ratova, odsustva inostranih turista i kapitala. TakoĆ°e, nepovoljan saobraƦajni položaj u odnosu na važnije domaƦe i meĆ°unarodne tokove kao i neizgraĆ°ena politika u domenu svojinskih odnosa i modela privatizacije u sektoru turizma i ugostiteljstva, neadekvatan tretman gostiju i pozicija Sokobanje u Prostornom planu Srbije ĆØine da ova banja bude na margini glavnih turistiĆØkih kretanja. Za razliku od prethodnih, unutrašnja ograniĆØenja su daleko brojnija i izraženija sa direktnim negativnim uticajem. Izdvajamo:

•    Nedovoljno izgraĆ°ena, neadekvatna, nekvalitetna i nepovezana turistiĆØka infrastruktura
•    Nedostaju odgovarajuƦi objekti za preĆØišĆ¦avanje otpadnih voda
•    NeizgraĆ°ena komunalna infrastruktura
•    Neadekvatna ureĆ°enost banjskog prostora
•    Nekvaliteta i neopremljena saobraƦajna infrastruktura
•    Neplansko, stihijsko i nenamensko korišĆ¦enje banjskog prostora, naroĆØito u centralnog zoni koji poprima oblik visokog stepena saturacije i hipertrofirane izgradnje. Ovaj faktor ima dalekosežne posledice na kvalitet turistiĆØkog prostora, a samim tim i na održivost turizma na nivou cele opštine
•    Nedovoljna osposobljenost preduzeƦa i struĆØnih institucija za izvoĆ°enje procesa prestruktuiranja turistiĆØkih preduzeƦa
•    Nedovoljna ekonomska razvijenost opštine, nedostatak kapitala i permanentna nelikvidnost privrede uzrokovali su stalno smanjenje investicija u turizam, naroĆØito u profitabilne turistiĆØke projekte i sadržaje. Turizam je izgubio kvalitetnu ponudu, osiromašila je turistiĆØka ponuda, dok je na drugoj strani konkurencija ojaĆØala, tako da Sokobanja mora nuditi niže cene od aktuelnih tržišnih
•    Dosta sporo se menja tradicionalni lokalni mentalitet stanovništva koji je velikim delom ukljuĆØen u pružanju turistiĆØkih usluga.
•    Nedostaje organizovan i permanentan rad na razvijanju turistiĆØke i ekološke kulture. Potrebno je formirati opšti banjski ambijent i ponašanje primereno potrebama savremenog turizma.
•    Analize su pokazale da su javne službe i institucije u Sokobanji organizaciono i kadrovski nekompletirane za kompetentno izvršavanje svojih obaveza, da nemaju oseƦaja za ekonomsko samoodržanje, poslovnu dinamiku i savremeni preduzetniĆØki mentalitet.

Šta je neophodno uraditi ?

•    Potrebna je zaštita i unapreĆ°enje sastava šuma i njihovo proširivanje radi njihovog uticaja na kvalitet vazduha i mikroklimu prostora.
•    Zaštita od požara i stroga zabrana krĆØenja i ĆØiste seĆØe i kraĆ°e šuma, kako bi se zaustavila erozija
•    Intenzivnije pošumiti ogolele površine na Rtnju
•    Zaštititi šumske sisteme i staništa u cilju bogatijeg i raznolikijeg fonda divljaĆØi.
•    Otkrivati bolesti šuma i obavljati zaštitu
•    Kontrolisano i ispravno branje lekovitog bilja i šumskih plodova radi oĆØuvanja vitalnih vegetativnih delova i njihove dalje održivosti na ovom prostoru
•    Poboljšati i strukturno poboljšati visoku vegetaciju
•    Potrebno je toplifikovati  Sokobanju u cilju smanjenja korišĆ¦enja uglja, mazuta i drveƦa, koji zagaĆ°uju vazduh emitujuƦi ĆØaĆ°, ugljendioksid i druge gasove
•    Izgradnja zaobilaznice oko Sokobanje i rekonstrukcija gradskih ulica i puteva ka selima, uz odgovarajuƦu sanaciju i poveƦanje propusne moƦi
•    Eliminacija divljih Ć°ubrišta koja osim što ružno izgledaju, uzrokuju neprijatne mirise.
•    Potrebo je revitalizovati obradive površine koje su napuštene i pretvorene u utrine i pašnjake
•    Obezbediti navodnjavanje obradivih površina u doline reke Moravice u cilju poboljšanja kvaliteta zemljišta
•    Regulisati korito reke Moravice i zabraniti odlaganje smeƦa, leševa i kabastog otpada u i pored reke
•    Kontrolisati upotrebu hemijskih sredstava u poljoprivredi radi oĆØuvanja boniteta zemljišta i podizanja ekološkog kvaliteta proizvoda
•    Potrebno je definisati zone izvorišta i ležišta termomineralnih voda i zaštiti ih
•    Potrebo je izgraditi nov i savremeniji sistem za preĆØišĆ¦avanje otpadnih, komunalnih i industrijskih voda radi efikasnije zaštite Moravice, Bovanskog jezera, flore, faune i podzemnih voda



•    Potrebno je eliminisati divlje deponije i smetlišta na obalama reke Moravice i drugih vodotoka, a ljude koji zagaĆ°uju vodotoke najstrožije kazniti za primer ostalima
•    Zaštititi sve znaĆØajnije izvore pitke vode i izvorišne zone važnijih vodotoka – pošumljavanjem, zabranom gradnje u blizini i zabranom kaptaže za privatne potrebe
•    Zaštiti obale Bovanskog jezera od neplanske gradnje vikendica i nekvalitetnih i nesigurnih septiĆØkih jama
•    Uspostaviti permanentnu kontrolu kvaliteta pitke i mineralne vode kako bi se mogle pravovremeno preduzimati odgovarajuƦe zaštitne mere
•    Potrebo je uvesti ĆØiste tehnologije u proizvodnim procesima
•    Rekonstruisati vodovod dovoljnog kapaciteta za uredno snabdevanje tokom letnje sezone
•    Dogradnja kanalizacione mreže za odvod komunalnih, padavinskih i industrijskih voda kao i gradnja iste u ruralnim naseljima i predgraĆ°ima.
•    Podizanje komunalne higijene na viši nivo
•    UreĆ°enje i proširenje gradskih ulica, trotoara i parkinga radi smanjenja gradske gužve, aerozagaĆ°enja i buke
•    UreĆ°enje i adekvatno opremanje izletniĆØkih punktova i vidikovaca (naroĆØito na Ozrenu)
•    Inoviranje i dosledna realizacija Generalnog urbanistiĆØkog plana
•    Zaštita, revitalizacija i turistiĆØka prezentacija kulturno-istorijskih i graditeljskih vrednosti Sokobanja, kao i crkava i manastira na ovom podruĆØju
•    Zaštita i revitalizacija antropogenih obeležja seoskih naselja i njihovo ukljuĆØivanje u turistiĆØku ponudu Sokobanje
•    Uspostavljanje i funkcionisanje ekološkog monitoringa radi praƦenja, kontrole i preduzimanja mera zaštite životne sredine
•    Zaštiti prirodne parkove i adekvatno ih opremiti i aktivirati
•    Predložiti i pokrenuti postupak za proširenje regionalnog prirodnog parka Ozrenske livade (park prirode) na celokupan prostor ove planine, s obzirom na izvanredne prirodne turistiĆØke i zdravstvene vrednosti, kao i višestruki znaĆØaj na buduƦi turistiĆØki razvoj Sokobanje
•    Utvrditi i zaštiti zone sa izuzetnim ambijentalnim, ekološkim i turistiĆØkim vrednostima.

 

Link: štrokavosti u Sokobanji

Komentari (2)Add Comment
A?
napisao Oki , 12, November, 2006
Zatecen sam svim ovim iznetim. Ko bi se jos svega ovoga setio ?!?!
Prijavite neodgovarajući komentar
glasaj protiv
glasaj za
Glasova: +0
Kao komentar vise Srbovanje
napisao Goran Cvetkovic , 03, March, 2008
Lepo je to sve ovo sto pise, ali Srbi ne bi bili Srbi kada komsiji krava ne bi bila ko civava.
Dok su nicale divlje vikendice na obalama jezera pod zastitom lokalnih mocnika nikom nista, a kad sam se pojaviop sa projektom etno brvnare-vikendice sa nepropusnom septickom jamom, receno mi je da ne mogu da gradim, pa cak mi je bila i gradjevinska inspekcija, posle zemljanih radova, a oko mene se zidaju vikendice, podizu dodatni spratovi na vikendicama i nikom nista.
Sta reci @Pravda je slepa@, ali i selektivna ne vazi isti zakon za sve.
Razmislite malo o tome u Sokobanji.
Kanalizacione vode Sokobanje gde se izlivaju?
Kanalizacione vode vikendica pored puta Aleksinac-Sokobanja gde se izlivaju?
Ko ima na jezeru gradjevinsku dozvolu? Niko-koliko ja znam.
Itd, itd. Ali korupcije ima svuda, pz razmislite o tome?
Da li je vlast u sluzbi gradjana ili gradjani u sluzbi vlasti.
Prijavite neodgovarajući komentar
glasaj protiv
glasaj za
Glasova: +0

Napišite komentar
smanji | povećaj

busy
 

Statistika

Na sajtu su trenutno 1 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas2
mod_vvisit_counterJuce198
mod_vvisit_counterOve nedelje437
mod_vvisit_counterOvog meseca4291