SOKOBANJSKI FORUM => Politika => : Vojvoda Tatanka 19 June, 2008, 11:59:33 PM



: predsednik!!!
: Vojvoda Tatanka 19 June, 2008, 11:59:33 PM
Molio bih administratore da ne brišu ovu temu i tekst koji sledi jer je vrlo važno da svi znamo - ko je ustvari "naš" Predsednik...


Evo šta kaže prim. dr. Laloviæ

Moj pok. kolega Jovan Raskovic jednom je rekao da su „Srbi lud narod”. Umnogome je bio u pravu. Srbi su naime jedini narod koji je operisan od realnosti (možda zato Tomislav Nikolic ima slogan: Realno). Pogledajmo cinjenice:

1. Boris Tadic je bio jedno vrijeme i moj pacijent (uglavnom ga je lijecila majka Nevenka, koja je takoðe psihijatar). Boris ima naglasene psihopatske osobine, karakterno je deformisana licnost, hereditarno opterecen. Da ne ulazim u dublju medicinsku analizu i genezu Borisovog mentalnog poremecaja (još kao student zloupotrebljavao je alkohol i droge), uglavnom, njemu je bila prepisana, za to vrijeme izuzetno dobra terapija: akineton 2X1, moditen 2X1, prazine 3X1, tako da je bolest jedno vrijeme bila pod kontrolom.


2.Boris Tadic tuce svoju ženu. 99% psihopata i agresivnih shizofrenicara to radi, i to nije nikakvo iznenadjenje s medicinskog gledista. To se apsolutno nije moglo zatajiti jer postoje brojni svjedoci.

3. Boris Tadic je rekosmo hereditarno opterecen. S jedne strane jak ustaški uticaj majke (Nevenka roj. Francetic, u bliskom srodstvu sa Jurom Franceticem, vodjom hrvatske crne ustaške legije, znaci najkrvolocnijem meðu ustašama). S druge strane submisivan otac, takoðe hereditarno opterecen, pola Jevrej, pola Srbin, raspolucena licnost, ili kako se to danas modernije kaže: hrišæanski cionista.

4. Boris Tadic je preko vatikansko-cionistickih veza svojih roditelja zavrbovan da radi za americki ciu. Razlog zašto to nije uradjeno mnogo ranije je Borisova mentalna bolest kojom je naroèito bila pogodjena njegova majka Nevenka, psihijatar.

5. Boris Tadic unistio je sve od oruzja Vojske Jugoslavije, do èega se mogao docepati. Prakticno njegovi radni dani kao ministra bili su posveceni iskljucivo unistenju oruzja, pogotovo raketa tipa Strela kojima su se nasi generali uspjesno odupirali napadima Nato-a (Nato je morao da napada sa visina veæih od 15km zbog toga). Kad nije unistavao oruzje Boris je ili jeo, ili spavao (ili tukao ženu Veselinku)

6. Po svom izdajnickom mentalitetu (direktna posljedica karakterne deformacije koja se javlja kod svakog dusevnog bolesnika) Tadic nadmasuje 10-ostruko svog bivšeg mentora Zorana Djindjica. Ja kao psihijatar mogu da vam kažem da je Boris Tadic covjek spreman na sve. Ja bih èak isao dotle da kažem, tacnije tvrdim:

što se tièe mentalnog sklopa, izmeðu Jure Francetica i Borisa Tadica NEMA APSOLUTNO NIKAKVE RAZLIKE

prim. dr. Lalovic

http://www.youtube.com/v/w6jfufOoKNs&hl=en"



izvor: srpskapolitika.com

Voleo bih da èujem šta mislite o ovome, ja mogu da kažem da sam oseæao da Tadiæ smrdi, a on ustvari Bazdi kao lešina...  :zakon:

Da ste u situcaiji, kako bi ste mu presudili?  :geek:



_________________________________________________
Izmenio sam naslov teme jer smatram da je bio neprimeren.
BEZ VREDJANJA I ETIKETIRANJA I BILO KAKVIH ZLOUPOTREBA FORUMA !!!

• Uriel •  :zakon:
_________________________________________________


: Odg: Boris Tadiæ Ustaša!!!
: Gabriel 20 June, 2008, 12:04:45 AM
akineton 2X1, moditen 2X1, prazine 3X1 - - -jb**ti, ja sam se svojevremeno odvaljivao sa pola te doze...
doduse ja sam dodavao i 4-5 trodona....
radi balansa...


: Odg: !!!
: Vojvoda Tatanka 20 June, 2008, 12:13:25 AM
Evo još malo podataka o Borisu Tadiæu Francetiæu... :zakon:


U zgradu Novog dvora 11. jula 2004. godine ušao je u kabinet predsednika Republike Srbije gospodin Boris Tadiæ. Pobedio je na izborima protivkandidata Tomislava Nikoliæa, mada upuæeni tvrde da je radikal skupo naplatio priznavanje izbornog rezultata i pobedu kandidata Demokratske stranke.

Predsednik Boris Tadiæ roðen je 15. januara 1958. u Sarajevu, kao drugo dete braènog para Ljubomira Tadiæa i Nevenke Kiæanoviæ-Tadiæ. Otac Ljubomir je roðen u pivljanskom kraju, u Crnoj Gori, a majka Nevenka Kiæanoviæ u Bijeljini.

Otac Borisov je uèesnik Drugog svetskog rata, nosilac je partizanske spomeniice. Poslat je u Beograd 1955. godine da piše novi ustav SFRJ i program Partije, a za profesora filozofije, politike i prava na Filozofskom fakultetu u Beogradu izabran je 1962. Borisova majka je neuropsihijatar, radni vek je završila u Zavodu za mentalno zdravlje u Palmotiæevoj ulici u Beogradu.

Profesor Ljubomir Tadiæ krajem 60-ih kreæe u disidentske vode, kao pripadnik takozvane “Praksisove” škole. Udaljen je s Univerziteta, zajedno s Dragoljubom Miæunoviæem, Zagorkom Goluboviæ, Mihajlom Markoviæem, Miladinom Životiæem, Svetozarom Stojanoviæem, Nebojšom Popovim i Trivom Inðiæem.


Poèetkom 80-godina, posle završene Prve beogradske gimnazije, Boris Tadiæ, kao student psihologije na Filozofskom fakultetu, pokušava da krene oèevim stopama. Upoznaje Veselinku Zastavnikoviæ (roðena 1955. godine) iz Osijeka, koja studira novinarstvo na Fakultetu politièkih nauka. Mlada i prelepa Osjeèanka veæ je aktivna u radu i delovanju tadašnjeg Crvenog univerziteta, na èijem su èelu voðe studentskog pokreta iz 1968. godine: Vlada Mijanoviæ, zvani Vlada Revolucija, Pavluško Imširoviæ i Dragomir Olujiæ, koji je okupljao disidente iz svih republika tadašnje Jugoslavije.

Meðu ženskim pripadnicima ovog pokreta Veselinka je bila najradikalnija, najhrabrija i vrlo obrazovana. Njen otac je u to vreme bio zastavnik u JNA.

Zahvaljujuæi svojoj devojci Veseli, Boris Tadiæ je uživao poštovanje prekaljenih disidenata. Njihovu vezu nisu odobravali Borisovi roditelji, naroèito njegova majka Nevenka. Boris je bio u senci svoje devojke i disidentske voðe su ga prihvatale iskljuèivo po tom osnovu, jer je bio mlak, detinjast, bolešljiv, a i dolazio je iz bolje stojeæe porodice.

Skoro anatemisan od roditelja zbog veze s kæerkom iz podoficirske porodice, koja je tri godine starija (otac Ljubomir je rat završio u èinu kapetana, a dogurao do pukovnika Ozne), Boris odlazi od kuæe. Disidenti ga primaju kao svog druga i 1981. godine Boris i Vesela stanuju u iznajmljenom stanu u suterenu zajedno s Gordanom Jovanoviæem, koji je u to vreme s Dragomirom Olujiæem radio u odeljenju kontraobaveštajne zaštite disidentskog pokreta.

U suterenu u ulici Koèe Kapetana broj 47, gde su stanovali Vesela i Boris, održavane su tribine, sastanci raznih frakcija Crvenog univerziteta koji je, zbog konspiracije, bio podeljen na više odvojenih grupacija, koje su imale koordinatora u Dragomiru Olujiæu.

Iz suterena u ulici Koèe Kapetana na Vraèaru, Vesela i Boris se 1983. preseljavaju u stan u Knez Miletinoj 40, kod Dragomira Olujiæa, u kojem su živeli duže od godinu dana. Kasnije mladi braèni par se izdržavao tako što su, istina ne baš uspešno, prodavali deèje lutke koje je Vesela umela da pravi. Po ženinom nagovoru, njegov otac Ljubomir uporno pokušava da sina odvoji od lepe Osijeèanke. Majka Nevenka nije prihvatala disidentstvo a nije volela ni stil života svoga muža, Borisovog oca Ljubomira. Ona je više bila sklona komfornom životu, èemu je uspela da nagovori svoju kæerku Vjeru. Nevenka je potpisanog novinara, danas glavnog urednika TABLOIDA, pokušala je da smesti u ludnicu zbog organizovanja pobune u srednjoj školi 1974. godine, ali se on spasao bekstvom iz njene ordinacije.

Siromaštva se mladi braèni par Tadiæ oslobodio kada je Boris dobio posao profesora psihologije u Prvoj beogradskoj gimnaziji.

Brak Vesele i Borisa uspešno je funkcionisao prvih desetak godina. Boris je imao razne hobije (bavljenje vaterpolom, u kojem nije ostvario nikakve rezultate, jer je rovitog zdravlja, bez obzira na korpulenciju). Idoli su mu bili èlanovi muzièke grupe “Idoli'’ (Vlada Divljan, Srðan Šaper, Nebojša Krstiæ…) koja, inaèe, nikada nije održala nijedan koncert i u kojoj je samo Vlada Divljan znao da svira. Njihove svirke za ploèe izvodio je tonac Radio Beograda Milovan Pilipoviæ, onda popularan kao Minimaksov pulen i poznat kao Mile Pile, koji je svirao više instrumenata i nasnimavao svoju svirku na njihove ploèe. Ova grupa imaæe u životu Borisa Tadiæa znaèajan uticaj, na njegovu sreæu, a na našu nesreæu.

U politiku Boris Tadiæ ulazi poèetkom 90-ih, kada njegov otac Ljubomir u beogradskom Domu omladine osniva s još 11 istomišljenika Demokratsku stranku. U ovoj partiji naæi æe se i njegov sin, a vrata stranaèkih organa za njega su širom otvorena.

Predsednik stranke je u poèetku Dragoljub Miæunoviæ, Ljubomirov kolega s fakulteta, a potom Zoran Ðinðiæ, kome je Ljubomir Tadiæ bio uzor. Preko svog oca Boris je u mladosti upoznao Dobricu Æosiæa, a sam tvrdi da je najveæi politièki uticaj na njega imala knjiga Koštunice i Èavoškog “Stranaèki pluralizam ili monizam”.

U Demokratskoj stranci gospodin Boris Tadiæ je, zahvaljujuæi uticaju svog oca, izabran za sekretara Glavnog odbora, a potom i za potpredsednika Izvršnog odbora. S liste ove stranke izabran je i za poslanika Narodne skupštine Srbije.

Ulazeæi u politiku, Boris Tadiæ zaboravlja na svoju mladost i poèinje da oponaša svog predsednika Zorana Ðinðiæa, za koga njegov otac Ljubomir nije gajio simpatije.

Kada Ðinðiæ kreæe da modernizuje “partiju žutih”, nalaže svim funkcionerima da se ‘’dovedu u red'’. Postavlja im ultimatum: koliko kilograma da skinu, koliko sati da provedu na vežbama u teretanama, kako da se oblaèe, gde da se sastaju. Pokojni Ðinðiæ je protežirao mlade, tek iz fakultetskih sala izašle devojke i mladiæe.





Uglavnom one koji su mladi, a knjiga im nije išla od ruke. Kao lideru demokrata, Ðinðiæu su podvodili srednjoškolke koje su uèlanjivali u stranku, a njima i roditeljima nudili plaæena mesta u gradskoj administraciji, kada je Ðinðiæ postao gradonaèelnik Beograda.

Pokojni Zoran Ðinðiæ je uticao i na Borisa Tadiæa, s preporukom da “otkaèi ženu Veselinku”. Blizak Ðinðiæev saradnik se seæa da je Zoran, u polušali, tražio od Borisa: “Ma, koji æe ti k… žena koja ne može da rodi?! Naði mlaðu i bogatiju ribu!”. Želeæi da saèuva bliskost s Ðinðiæem, Boris se sporazumno razvodi od Veselinke Zastavnikoviæ 2. septembra 1997. godine u beogradskoj Palati pravde. Nije to više bio isti èovek. Padaju mu na um majèine reèi da treba biti bogat, a onda i moæan.

Ubrzo se Boris ženi Tatjanom, graðevinskim inženjerom. S njom dobija dve kæerke, Mašu i Vanju.

Život Borisa Tadiæa iz temelja se menja. On putuje po svetu. Ðinðiæ ga upoznaje s grèkim milionerom Kokalisom. Otac Ljubomir, koji je vanbraèno živeo s novosadskom Jevrejkom Klarom Mandiæ, bliskom prijateljicom Slobodana Miloševiæa, postao je predsednik Srpsko-jevrejskog društva. Brak s Klarom kratko je trajao, jer se u njeno srce odmah uselio Kapetan Dragan. I Boris odlazi u Izrael, da se ‘’nauèi zanatu'’ kako se postaje bogat. Godine 1999. grèki milioner Kokalis šalje ga u SAD da završi bezbednosni kurs za lidere Jugoistoène Evrope.

Kada je 05. oktobra 2000. oboren Miloševiæ s vlasti, Boris se dan kasnije na terasi Skupštine grada upoznaje s Miloradom Lukoviæem-Ulemekom - Legijom. Razgovaraju više od sat vremana, nasamo. Boris nikada posle 12. marta 2003. godine, kada je streljan premijer Ðinðiæ, nije pomenuo Legijino ime!

U oktobru 2000. u saveznoj vladi Boris Tadiæ postaje ministar za telekomunikacije, i to kao potpredsednik Demokratske stranke, što je funkcija na koju je izabran 27. februara iste godine na Skupštini DS.

Novi ministar odmah prihvata Miloševiæevog tajkuna Bogoljuba Kariæa kao svog prijatelja. Zahvaljujuæi Borisu, Bogoljub Kariæ je saèuvao svoju kompaniju ‘’Mobtel'’ u narednim godinama. Na raèun Borisa Tadiæ pristižu velike pare. Izraelske i grèke banke su sigurne od provera iz Beograda. Premijer Srbije, pod pritiskom svojih stranaèkih kolega, smenjuje Tadiæa s mesta ministra zbog njegovih dugih prstiju. Boris je finansijski ojaèao, veæ je inkasirao u to vreme nekoliko miliona dolara i èeka novu priliku.

Kada Vojislav Koštunica odlazi s mesta saveznog predsednika, u kabinetu Svetozara Maroviæa gospodin Boris Tadiæ dobija resor ministra odbrane! Klinièki psiholog je univerzalnih sposobnosti. Samo da je na vlasti. Vodi telekomunikacije, odbranu, sve može. Na ovo mesto je postavljen jer je pukovnik Novosielski, tadašnji vojni ataše u Ambasadi Velike Britanije u Beogradu, ultimativno tražio od premijera Ðinðiæa da ministar odbrane ne bude Zoran Živkoviæ, premijerov zamenik u DS-u.

Èim je klinièki psiholog postao ministar odbrane, odmah je tražio adekvatan smeštaj. Zbog bezbednosti, kako je rekao. Pravdajuæi se da je bez stana, jer je svoj dvosobni stan nakon razvoda s Veselinkom ostavio njenom ocu, koji je u meðuvremenu unapreðen u èin kapetana i penzionisan, ministar odbrane useljava se u vilu na Dedinju, u Lackoviæevoj ulici. Njegov otac Ljubomir zamenio je kuæu u Gospodar Jovanovoj za dva stana. Boris je dobio dvosoban stan u bloku 45 na Novom Beogradu, dok je njegov otac dobio stan u Francuskoj ulici. Boris je kasnije taj stan prodao i kupio novi kod starog “Merkatora”.

Iz omanje kuæe nadležni opštinski organi SO Savski Venac brzopotezno iseljavaju dve sestre koje u njoj žive, prisilno ih smeštaju u staraèke domove, a iz vojnog budžeta izdvaja se oko milion dolara za ureðenje ovog rezidencijalnog objekta, u kojem Boris Tadiæ, èuvan jakim policijskim snagama, i danas živi. Vila je opremljena najmodernijim nameštajem.

Za svoje pomoænike ministar odbrane dovodi Gorana Vesiæa, Živorada Anðelkoviæa, Bojana Dimitrijeviæa… koji nemaju ni trideset godina. Službe bezbednosti imaju posla preko glave, kako da se zaštite od Tadiæevih momaka od kojih neki nisu ni vojsku služili. Ali, šta to zanima Borisa Tadiæa?!

Njega sve više zanimaju maloletnice kojima se odao. PR ministra odbrane je Ana Uroševiæ, tek svršeni student, s kojom Boris stupa u intimnu vezu i obeæava joj da æe mu postati supruga. Po ceo dan ministar se odaje uživanju, do kasnih noænih sati. Supruga Tatjana postaje prisutni graðanin u njegovom životu i samo su formalno u braku, valjda zbog dece.

Želeæi da sledi premijera Ðinðiæa, Boris Tadiæ održava seksualne odnose s lepuškastom gospoðom, koja je potpredsednica jedne od najjaèih srpskih kompanija. Borisu se u koferu donose pare i odnose u “Berkli banku” u Londonu. Boris svojim stranaèkim intimusima to pravda: “Jebeš ga, ja sam jedini predsednik na svetu koji nema svoju kuæu, red je da imam pare”.

Kada se 11. jula 2004. godine uselio u novi dvor na Andriæevom vencu, predsednik Srbije šokira javnost. Za najznaèajnije savetnike postavlja Vuka Jeremiæa, koji je tek diplomirao fiziku u Londonu! A upravo zbog veza s Vukovim ocem, koji mu je prenosio novac u London, u banku “Berkli”, Ðinðiæ je smenio Tadiæa s mesta ministra za telekomunikacije, jer se Vuk Jeremiæ, tek svršeni student, predstavljao kao Ðinðiæev šef kabineta, mada je pomenuta potpredsednica kompanije na ovo mesto postavila Nemanju Kolesara, koji se zabavljao sa kæerkom predsednika kompanije. Savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku je, odmah po imenovanju, otišao u vojsku!

Kada je izabran za predsednika, Boris je postao i javna liènost. Tako smo èesto obaveštavani nemuštim saopštenjima da je na leèenju na VMA. Od kojih bolesti, nije nam objašnjeno.

Njegova majka Nevenka kazala je za list ‘’Toronto'’, u broju od 02. jula 2004. godine, da njen sin svakog dana uzima 1.000 miligrama C vitamina i antioksidante, jer bez imunološke podrške nije sigurna da bi izdržao radni tempo!

Dok se bavio vaterpolom, njemu je dve godine bilo zabranjeno da ulazi u bazen, zbog lošeg imunološkog sistema. Izvori TABLOIDA potvrðuju da predsednik Tadiæ èesto zapada u emocionalne krize, da ga izbezumljuje èinjenica što ulazi u godine i gubi seksualne sposobnosti i da ga ponekad, na VMA elektroškovima vraæaju u stvarnost, uveravajuæi ga da je to u njegovim godinama prirodna pojava.

Kako kaže jedan od èlanova Tadiæevog kabineta kome je TABLOID garantovao diskreciju, sve poslove iz delokruga predsednikovih ovlašæenja vodi šef njegovog kabineta gospodin Rakiæ. Svi oni, a naroèito biznismeni, koji žele da se sretnu s Borisom, moraju to da završe preko g. Rakiæa, koji debelo naplaæuje te usluge i u ime predsednika zove sudije, tužioce, ministre.

Radni dan predsednika Tadiæa je haotièan. Zavisi od njegovog raspoloženja. Èesto, zbog pada imunološkog sistema, on sam pada u apatiju, depresiju, razgovori sa savetnicima su uglavnom neformalni ili su na nivou uliènog žargona. Presudnu ulogu na njega imaju Srðan Šaper i lekar Nebojša Krstiæ, bivši èlanovi grupe “Idoli”. Gospodin Šaper je teško frustriran svojim fizièkim hendikepom. Jedna glumica, koja je glumila sa Šaperom u filmu “Davitelj protiv davitelja”, kaže da je snimala lascivne scene i da je imala priliku da Srðana vidi golog. Njegov polni organ je skoro nevidljiv, a Šaper se 1996. podvrgao i operaciji radi njegovog produženja.

Predsednik Tadiæ je za svog savetnika za medije postavio lekara Nebojšu Krstiæa, koji je jedini u Tadiæevom timu uraèunljiv èovek i svojim struènim znanjem iz medicine svakodnevno pomaže Tadiæu da ostane “u sedlu”. Predsednik je Nebojši i pacijent.

Predsednik Srbije je sanjar, i nedozreo, sklon samoubistvu.

Boris obožava da se dokazuje pred mladim ženama. Na jednoj sedeljci sa svojim savetnicima požalio se da mu je žao što u mladosti osim Veselinke nije imao drugih žena. Sada se iz petnih žila trudi da to nadoknadi. Noæu sam ide kod svojih ljubavnica svojim blindiranim kolima. Jedan od policajaca, koji se u civilu zatekao u Zemunu, gde živi predsednkova milosnica, kaže da je noæu oko pola tri video Borisa za volanom kako preko zvuènika, jer rotaciona svetla nisu bila ukljuèena, sikæe iz kola ostalim vozaèima koji su stajali na semaforu: “Skloni se, skloni se”. Ne treba smetnuti s uma da se pre dve godine u Guèi, kada mu je jedan momak nešto dobacio, predsednik Srbije zatrèao za njim s telohraniteljima i uhvatio mladiæa za gušu, što su mediji zabeležili, ali su to pripisali “èvrstini karaktera predsednika”.

I u stranaèkim poslovima Boris Tadiæ, mada po Ustavu ne bi smeo da bude lider stranke, bavi se kao diktator.

Sam donosi odluke. I dok je pokojni Zoran Ðinðiæ na izborima za lidersku funkciju imao protivkandidate, Boris Tadiæ je na poslednjim izborima bio jedini za tu funkciju, jer drugima nije bilo dozvoljeno da se kandiduju. On iskreno namerava da doživotno ostane lider Demokratske stranke, bez protivkandidata.

Dan uoèi izbora nove vlade Srbije, na èelu s mandatarom Koštunicom, Tadiæ je lièno odreðivao ministre. Jedan od njegovih ministara posvedoèio je uredniku TABLOIDA da je bio prisutan kada se gore pomenuta dama, potpredsednica kompanije, javila Borisu. Šta su razgovarali, ministar nije mogao da dokuèi, ali se Boris udario rukom po èelu nakon završenog razgovora i obratio stranaèkim kolegama: “Au, bog te jeb’o, kako se nisam setio èoveka! A družio sam se s njim. Eto, imamo ministra finansija, Mirka Cvetkoviæa”. Bivši direktor Agencije za privatizaciju, kako je odmah objavio “Blic”, veæinu privatizacija, ukljuèujuæi i cementare iz Paraæina, za šta je uzeo nekoliko stotina hiljada dolara mita, sproveo je na nezakonit naèin.

Prisutni su veæ videli Božu Ðeliæa na ovoj funkciji, kao što je bio i stranaèki dogovor, ali je Boris, nakon telefonskog razgovora s pomenutom damom koja mu je napunila konta, doneo drugaèiju odluku. U DS-u je opšte nezadovoljstvo Borisovim odlukama. On se pokazuje kao pravi diktator koji odluke donosi nasumce i po svom nahoðenju, rukovoðen iskljuèivo liènim interesima i u razlièitim duševnim stanjima. Fireri su uvek takvi, nikad ne odrastu, ali se nametnu kao voðe.

Preljubnik

U vreme kada je Ðinðiæ bio gradonaèelnik Beograda, Boris Tadiæ je bio direktor Demokratske stranke. Njegova sekretarica je bila žena Aleksandra-Saše Simiæa koji je bio Borisov drug iz mladosti. Simiæ je u DS-u bio predsednik pravnog odbora, a kasnije sudija Saveznog ustavnog suda tadašnje SR Jugoslavije. Boris mu je obljubio ženu i Aleksandar Simiæ takoðe aktivista Crvenog univerziteta, napustio je stranku i postao savetnik Vojislava Koštunice.

Bez odgovora

Pozivajuæi na odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaèaja, pomoænik glavnog urednika našeg lista dostavio je pres službi predsednika Republike pitanja, oèekujuæi da na njih dobijemo precizne odgovore. Pitali smo za raèune predsednika Tadiæa u stranim i domaæim bankama, za protežiranje srpskih tajkuna, za rezidenciju u Lackoviæevoj na Dedinju…
Do zakljuèenja ovog broja nisu nam se javili iz pres službe, a ni predsednikovi telohranitelji nas nisu posetili. U sledeæem broju, nadamo se, objaviæemo i odgovore iz kabineta predsednika Tadiæa, koji se kune da poštuje zakone, u ovom sluèaju Zakon o pristupu informacijama od javnog znaèaja.

Kako pronaæi suprugu?

Kad sustignu velike državnièke obaveze, supruge predsednièke bivaju èesto usamljene. Posebno kad povrh takvih obaveza postoje i paralelne veze.
Supruga Borisa Tadiæa Tatjana svakom graðaninu je dostupna najmanje desetak sati dnevno u restoranu “Pane & Vino” u Dobraèinoj ulici u Beogradu. Najèešæe u društvu nadobudne krojaèice iz Knina, samozvane modne kreatorke Dragane Ognjenoviæ. Predsednikova supruga je sve usamljenija. Lepša strana prièe bi bila da je prva dama Srbije makar vlasnik ili suvlasnik ovog restorana.

izvor: TABLOID, 31.05.2007



~~~~~



U raljama slatkoga života

Novi prilozi za biografiju predsednika Republike Borisa Tadiæa (2)

Amerièki predsednik i tvorac Deklaracije o nezavisnosti Tomas Džeferson rekao je da, kada ljudi ne mogu da upravljaju sami sobom, ne mogu ni da upravljaju drugima. Predsednik Srbije Boris Tadiæ još odrasta. Njegovi postupci su detinjasti, mladalaèki bahati, neodmereni, impulsivni; sklon je, kao i veæina nedoraslih, radikalnim rešenjima; kada dobije æušku, onda nekritièki slu�a one koji ga udaraju po prstima i zavræu mu uši.

Prvi èovek Srbije našao se na pogrešnom mestu. Šteta, koju nanosi graðanima, nemerljiva je



Milovan Brkiæ
Nikola Vlahoviæ



Uoèi stupanja na duPnost predsednika Republike Srbije gospodin Boris Tadiæ kazao je za novine “Toronto” (od 2. jula 2004.): “Sanjam da pobegnem od svog obezbeðenja, sednem u kola, otvorim sve prozore i šiber, pustim muziku do daske i vozim kroz grad. To je jedan od mojih ideala slobode”.

U vreme davanja ove izjave gospodin Tadiæ je od februara 2003. do 2. jula te 2004. bio ministar odbrane i u tih 16 meseci je zaista imao jako vojno obezbeðenje. Sliène manire imao je i pokojni Josip Broz, koji je pravio sliène “izlete'’ i znao da se prošeta gradom u otvorenom ‘’bencu'’, mašuæi graðanima.

Za razliku od pokojnog Tita, predsednik Tadiæ se noæu, u sitne sate, kada se vraæa iz poseta svojim ljubavnicama, sam vozi blindiranim kolima, oèigledno uPivajuæi u brzoj voPnji, terajuæi ostale vozaèe da mu se sklone s puta. Psiholozi bi lako postavili dijagnozu psihologu Borisu Tadiæu, današnjem predsedniku Srbije.

U istim novinama tadašnji ministar odbrane, a izglasani predsednik Srbije, kazao je: “Politièke prilike kod nas su toliko komplikovane, da su meni, kao ministru odbrane, noge u èabru a ruke na stolu. Teško je da donesem odluku ako za to nemam pokriæe u zakonu i odluku parlamenta'’.

Iako nismo psiholozi, primenom Frojdove teorije omaški lako je zakljuèiti da gospodin Tadiæ Pali što ga u donošenju odluka ogranièava zakon i parlament. Jer, da nije tih prokletih zakona i parlamenta, njegove odluke bi, inaèe, bile genijalne. On bi ih donosio vozeæi se gradom u automobilu, otvorenih prozora i šibera, s muzikom do daske, i smišlja bi kako da nas povede u “svijetlu buduænost”.

A da predsednik Tadiæ o podanicima vodi brigu, vidi se i iz njegovog svedoèenja kanadskom listu. “Pre nego što sam ušao u najuPi krug kandidata za predsednika Srbije, kao predsednik stranke obišao sam vaPna mesta da se uverim da li æu u Vašingtonu i Moskvi dobiti makar preæutnu podr�ku”. List dalje, umesto Borisa Tadiæa, navodi:

“Za Borisa Tadiæa, jednog od opozicionih lidera, iz informacije da su ga primili vodeæi kongresmeni i senatori, zatim visoki zvaniènici Stejt departmenta i Saveta za nacionalnu bezbednost, kao i vodeæi investitori, može se izvuæi samo jedan zakljuèak: Amerika je shvatila ko je Boris Tadiæ i koliko bi mogao da bude znaèajan za Srbiju”.

Ali, Amerika nije birala Borisa Tadiæa za svog, nego za predsednika Srbije. I ko je platio ta skupa “promidPbena” putovanja gospodina Tadiæa i njegove svite? Da li iz kase Demokratske stranke ili iz budPeta Ministarstva odbrane? Dok naši vojnici, podoficiri i oficiri gladuju u kasarnama, ministar se preporuèivao u belom svetu, trošeæi naše novce.

I pre nego što je bio inaugurisan za predsednika Srbije, list ‘’Toronto'’ je preneo njegove reèi: “Ja nisam kancelarijski predsednik. Ja bih bio, da tako kažem, terenski predsednik. Ali, hoæu da formiram kancelariju za graðane. U toj kancelariji radiæe ukupno stotinak ljudi svakog dana na problemima graðana ove zemlje. Smatram da bi i za mene i za Srbiju bilo besmisleno da budem predsednik koji æe primati i davati odlikovanja, prireðivati balove i odlaziti na njih ili iæi u kurtoazne posete”.

Ako mu veæ Ustav Srbije ne daje ta ovlašæenja, gospodin Tadiæ æe ih sam proširiti. Koliko košta njegova Narodna kancelarija, u kojoj sto ljudi, æata-pisara, prima veliku platu da “radi s graðanima”? Ko to plaæa?

Inaèe, da sam ne bi primao graðane, predsednik Tadiæ je zaposlio stotinak sluPbenika da slušaju vapaj “prezrenih koje mori glad”. Narodna kancelarija predsednika Srbije postala je velika praonica novca. Ni Ustavom, ni procesnim zakonima, ona ne moPe da utièe na odluke upravnih, pravosudnih organa i izvršne vlasti. Jednostavo, može se pojaviti jedino u ulozi “molioca” - da se neko povreðeno pravo graðana ostvari.

U suprotnom, to bi znaèilo nezakonit pritisak na rad sudova, inspekcija, drPavnih organa, koji postupaju po zakonima o upravnom postupku, prekršajnom ili kriviènom zakonu.

U praksi, Narodna kancelarija posluPila je direktoru Draganu Ðilasu da o trošku poreskih obveznika stvori u Srbiji paralelne odbore Demokratske stranke. U svim gradovima gde su “žuti” na vlasti, Ðilas je otvorio odeljenja Narodne kancelarije s plaæenim službenicima koji, u praksi, promovišu njega kao buduæeg lidera stranke.

Iako su predsedniku, kako to on slikovito opisuje, noge u èabru a ruke na stolu, on se ne drži ni zakona ni Ustava. primenjuje ih po svom nahoðenju, u svoju korist. Koliko on danas ima savetnika i plaæenih službenika, javnosti do danas nije saopšteno. On je najskuplji predsednik otkad u Srbiji postoji ova institucija.

I Borisov otac, akademik Ljubomir Tadiæ, nije zadovoljan ovlašæenjima koja ima njegov sin. On o njemu, kao i veæina oèeva, lepo misli, ali se Pali što mu sin nema više vlasti. “Meni je važno da Boris vodi poštenu politiku. Uèio sam ga da razlikuje dobro i zlo i da bude pošten. Titula predsednika jeste zvuèna, ali ovlašæenja su nesrazmerna toj zvuènosti.”

Eh, da Boris ima ovlašæenja amerièkog i ruskog predsednika, koliko bi taj para namlatio! Za kratko vreme dok je bio ministar telekomunikacija, Boris Tadiæ je uzeo pet miliona dolara. Kao ministar odbrane, iako je bio pod velikom kontrolom, uspeo je takoðe da inkasira lepe pare. Iako danas nema velika ustavna ovlašæenja, Boris Tadiæ ume da naplati svoj položaj. Njegova sprega sa srpskim tajkunima najkriminalnije je prirode. Kao stranaèki lider on postavlja ministre, gradonaèelnike i visoke vladine službenike.

Iako odaje utisak da je još derište, koje nas sramoti svojim ponašanjem u èestim susretima sa zapadnoevropskim diplomatama, on je veoma racionalan kada je biznis u pitanju. Krade s obe ruke, iako su mu ‘’noge u èabru a ruke na stolu'’. Prima novac ispod stola, džepovi su mu uvek puni.

Srpski predsednik, ako se pomno prate njegovi nastupi, nikada nije podrPao borbu protiv tajkunizacije Srbije. Nije osudio vladinu politiku zato što je zatvorena za strane investitore. On zna šta radi i da služi samom sebi.

U liènom životu, koji je nepoznat široj javnosti, predsednik Tadiæ je “osebujna” liènost. Iako, tvrde oni koji su proveli godine družeæi se s njim, ima zeèje srce, on je jako arogantan i nasilan kada su u pitanju žene. Svoju prvu ženu Veselinku poslednjih godina braka maltretirao je i fizièki zlostavljao. Umeo je da je steše oko vrata i davi, skoro do smrti. Sa sadašnjom suprugom Tatjanom predsednik jedva i da komunicira. Na dan kada je inaugurisan za predsednika Srbije, Boris Tadiæ je imao težak nastup panike i straha. Svim zvanicama je bilo neprijatno koliko se znojio - dok je držao pristupnu besedu, znoj je liptao s njega.

Njegova supruga, sa manirima, otmeno se ponašala, ali nièim nije pokazala da je dotièe muževljevo duševno stanje. Nije mu prišla (prenos inauguiracije prenosila je televizija), nije mu dala do znanja da je uz njega. Odmah po roðenju prvog deteta, i gospoða Tatjana je osetila nasilnièki karakter i zlu prirodu svog muža. Ona je, kažu njeni prijatelji, odluèila da zbog dece s Borisom ostane u braku dok mu ne istekne ovaj mandat. Predsednik Tadiæ pokrovitelj je ženske nevladine organizacije “Sigurna ženska kuæa”, zajedno sa TV B92.

Srpski predsednik ne ume da kontroliše svoje ponašanje. Ne poštuje Ustav, u sukobu je sa samim sobom i svakog dana je sve nesigurniji. Ni njegov savetnik za medije lekar Nebojša Krstiæ, inaèe veoma razuman èovek, nije sposoban da predsednika “privede razboritom ponašanju'’. Njemu je potrebna ozbiljnija lekarska pomoæ zbog èestog pada imuniteta, emocionalnih kriza, depresije, oseæaja beznaða… Lekari na VMA njegov zdravstveni karton èuvaju kao državnu tajnu, mada su obavezni da upoznaju javnost s predsednikovim zdravstvenim stanjem. Jer, ovaj èovek, koji javno kaže da su mu mala ustavna ovlašæenja, može da nam nanese veliko zlo. Za sada je taj rizik pod kontrolom.

Paša u haremu

Nedavno je predsednik otputovao do Helsinkija, sa svitom saradnika i telohranitelja, na utakmicu Finska-Srbija. Bio je u društvu domaæina Olija Rena i finskih zvaniènika. Predsednik se ponašao kao napaljeni “grobar”. Držao je razapetu zastavu Srbije i skakao bez kontrole, dok su se njegovi gosti zgledali od èuðenja.

Po povratku iz Helsinkija predsednik Boris Tadiæ je održao sednicu Glavnog odbora Demokratske stranke. Iako po Ustavu Srbije ne može da bude i predsednik stranke, gospodina Tadiæa to ne zanima. Za stolom za predsedavanje uz predsednika je sedela sekretar stranke Tamara Miloševiæ, a iza nje zamenik predsednika i potpredsednici. Gospoðica Miloševiæ je æerka Milene Miloševiæ, bivše švalje iz “Beka”, koja je punih osam godina vodila beogradsku opštinu Vraèar, sve dok opština nije bankrotirala. Potom je svoju æerku podvela Borisu i ova odmah potom biva postavljena za sekretara stranke. Ubrzo je poèela da se ponaša kao neviðeni diktator koji zlostavlja zaposlene. Majka Milena bila je protivkandidat Tomislavu Nikoliæu za predsednika Skupštine Srbije. Inaèe, Tamarin otac je direktor JKP “Infostan” u Beogradu. Funkcioneri DS sve su frustriraniji osionim ponašanjem svog predsednika, koji partiju i državu Srbiju smatra privatnim feudom.

Orao pao

Kada je DOS-ova vlast, na izrièito zalaganje potpredsednika Žarka Koraæa, uspela da donese uredbu kojom je Službi državne bezbednosti naloženo da otvori dosijee graðana, koji su voðeni pod odrednicom “unutrašnji neprijatelj”, nekoliko Borisovih prijatelja našlo je izveštaje o svojim postupcima iz tog vremena, za koje se u službenim izveštajima navodi da potièu od Borisa Tadiæa. Istina, njegovo ime je bilo prekriveno crnom trakom, ali su ga identifikovali, jer je otisak ostavljen na sledeæoj stranici.

Još od studentskih dana Boris Tadiæ, kao aktivni èlan Otvorenog univerziteta, bio je i saradnik Uprave za bezbednost Vojske Jugoslavije. Aktivno je, èesto i za novac, potkazivao svoje prijatelje. U njegovom saradnièkom dosijeu, koji je pokazan urednicima TABLOIDA, najnesreæniji deo je u onaj kojem on cinkari svog oca Ljubomira i opisuje njegove poglede i druPenje s kolegama sa Univerziteta. Valjda je zbog toga i poPurio da odmah po završetku studija, kao pripravnika u kabinetu predsednika Republike, primi kæerku naèelnika Vojno-bezbedonosne agencije Svetka Kovaèa.

I na istok i na zapad

U mladosti je srce Borisa Tadiæa bilo na levoj strani. Bio je opèinjen Dostojevskim, Šolohovom, napamet je znao Lenjinove “Aprilske teze”… Boris je rasprostranjeno rusko ime (Godunov, Spaski, Jeljcin…). Druga predsednikova supruga ima tipièno rusko ime (Tatjana), kao što mu i obe æerke nose ruska imena (Maša i Vanja). I dok mu je duša na Istoku, raèuni su mu puni i na Zapadu su!

Ukleta funkcija

Sudbina ljudi koji su poslednje dve decenije bili na èelu Srbije tragièna je i opominjuæa. Ivan Stamboliæ smenjen je s mesta predsednika Predsedništva Srbije 1987. godine kada ga je na èuvenoj Osmoj sednici SK Srbije smenio njegov kum Slobodan Miloševiæ. Godinu dana kasnije ubijena je Stamboliæeva æerka Bojana u Crnoj Gori, navodno stradala u sobraæajnom udesu. U avgustu 2000. godine Stamboliæ je kidnapovan na trkaèkoj stazi u Košutnjaku i istog dana su ga pripadnici “Crvenih beretki” ubili i zakopali, kako piše u optužnici protiv njegovih ubica, na Fruškoj gori.

Stamboliæa je na mestu predsedavajuæeg zamenio narodni heroj general-pukovnik Petar Graèanin, koji se lukavo izvukao prelaskom na rad u Savezni SUP. Potom je narednih osam godina na tom mestu bio Slobodan Miloševiæ, koga su nove vlasti uhapsile 2001. godine, a na Vidovadan isporuèile u Hag. Njega su našli mrtvog 11. marta prošle godine u æeliji Haškog suda.

Slobodana Miloševiæa na mestu predsednika Srbije nasledio je Milan Milutinoviæ. On je po isteku mandata ‘’dobrovoljno” otputovao u Hag. Nalazi se u pritvoru i oèekuje doPivotni zatvor. Umreæe, po svemu sudeæi, u nekoj sheveningenskoj æeliji.
Gospodina Milutinoviæa nasledio je Boris Tadiæ èija sudbina takoðe ne obeæava. Ako ga uhapse zbog para koje je izneo u inostranstvo, dobiæe tešku robiju.

Možda bi nas ovo iskustvo moglo nauèiti pameti. Možda bi predsednika Srbije trebalo da bira parlament i da prilikom njegovog izbora od opozicije èujemo kakav je naš predsednik. Makar da znamo šta nas s njim oèekuje.


izvor: TABLOID 14.06.2007



ISPOVEST SESTRE JEFIMIJE

Autor: Krstan Kovjeniæ

22.11.2007

Dame i gospodo,

U predveèerje vrelog kasnojulskog dana na zamolbu mog školskog druga, bio je toliko pobožan, smeran i duhovno vaznesen da smo ga još u bogoslovskim skamijama svi zvali “pop Jova iz Niša”, ljudine od koje bejah i jesam toliko razlièit po svemu, pogotovo temperamentu, glagoljivosti i neustrašivosti, èiji duševni mir, isposnièka, gotovo svetaèka, fizièka špatnost i topli, vlažni i prožimajuæi pogled kojem je nemoguæe reæi nešto što nije istina su me frapirali još u junoškim danima, sada arhimandrita u jednom srpskom manastiru, da ga posetim mi je delovalo kao nestvarnost. Pogotovo njegove reèi:

„Brate Krle, pratim tvoj boj sa DOS-manlijama i imam nešto da ti pokažem kako bi im poglavicu raskrinkao.”

Gotovo jecajuæi sam mu uzvratio:

„Ne èitaj to, bre, sablazniæe te moje psovke” nasmejao se i uzvratio:

„Onaj ko oseæa Gospoda u duši ništa ne može sablazniti, a ponajmanje reèi brata njegovog. Dolazi ! Sredio sam kod Njegovog visokopreosveštenstva mitropolita Amfilohija da preko svoje sestre Zorice Radoviæ utièe na Koštunicu da povuèe poternicu koju su DOS-manlije za tobom lani izdale. Sve je sreðeno. Dakle !?”

Nisam imao kuda, veæ sledeæeg dana sam se obreo u meni dobropoznatom srpskom manastiru èije zidine, gle èuda, su mi tog dana delovale nekako toplije, lepše i dostojanstvenije. Imah oseæaj da me je èak i škripa ogromnih kapijskih vrata toplo pozdravljala. Mada sve beše na svom mestu, isto kao tako davno dok sam još ovde danima sozercavao, metanisao i Gospoda kroz suze uvek i uvek, neprestano, svuda i svagda, molio da zaštiti moju mnogostradalnu porodici i mene od daljneg progona pobesnelih zveri (Am)broz komunjara ipak mi se prièini da je tog popodneva sve imalo gotovo pozlaæenu boju, miomiris tamjana i anðeosko-melodièni poj boguugodnosti. Veæ na prvi kucaj reze na preglomaznim dverima pred mojim oèima se stvorila smerna podoba tipuènog srpskog starca koji mi i ne èekajuæi da izustim bilo što bratski gotovo skoèi u zagrljaj. Bio sam pomalo zbunjen, no videæi meni tako poznat pogled „popa Jove iz Niša” smirio sam se koliko god sam mogao u tom trenutku. Nismo dugo æaskali jer vreme za bdenije se je nezaustavivo približavalo. Napustivši me za nekoliko treptaja oka vratio se je vodeæi za ruku vidno pogrbljenu staricu. Mislim da sam prvi promumlao nešto nerazgovetno, valjda „Pomaže Bog !”, no nisam siguran, a još manje da mi je starica na to uzvratila. Na moju ispruženu ruku nije se ni osvrnula. Nije me èak ni jednim pogledom udostojila. Drhteæi kao jagnje koje vode na zaklanje sela je, zapravo šæuæurila se tu na domak moje desnice. Srce mi je tutnjilo kao bim-bo u Sabornoj Sr.Karlovaèkoj crkvi, mestu gde mi je èuka uvek nekako èudno lupala u ugoðaju koji se samo u pravoslavnom hramu može dušom osetiti. Tajac koji je ubijao svojom neizvesnošæu su prekunule „Jovine” reèi:

„Kæeri, ovo je brat Krstan èovek o kojem ti onomad prièah.”

Na te reèi, Bog mi je svedok da su mi reèi istinite kao anðeoski šapat, skoèila je sa svog sedala, bratski me zagrlila i kroz plaè prozborila:

„Dobro došao, brate Krstane !”

Ne znam da li su te reèi, a pogotovo neoèekivana scena, bar za jotu uznemirile „popa Jovu”, na njegovom licu nema mesta za emocije i teško je zakljuèiti njegovo raspoloženje, no da mene jesu nije potrebno ni naglašavati.

Bože, namesto pogrbljene starice pred mojim oèima se stvorila, zabatila kako bi rekao veliki srpski mislilac, neprevaziðeni Justin Popoviæ, kao cvet lepa žena u najlepšim godinama. Dugo sam je gledao, netremice, iznenaðeno i neverujuæe, dok je njen užareni sestrinski pogled milovao moju Hristom prepojenu dušu. Gledah je tako, gledah sve dok ne zapazih svaku poru na njenom isposnièkom licu. To što videh pred sobom me darnu u dubinu duše. Bore na njenom gotovo prepodobno-svetaèkom licu su odavale njeno „hoždenije po mukah”, lelujavi klecaji fizièko paæenje, oscilacija desnice na brojanici njenu telesnu obogaljenost, ali oèi. E, taj pogled je skoro prkosno, onako žežeæi, nagoveštavao da nije slomljena jer je pronašla sebe i Hrista u sebi. Njene reèi:

„Brate Krstane, tvoje reèi su glas vopijuæeg u pustinji. ”

su me skoro vreðale jer to svojim èinjenjem nimalo ne zaslužih. Ljutio sam se na samoga sebe što više ne pazih na odmerenost svojih reèi, no znajuæi da takvi pravednici nikada i nikoga ne vreðaju mislim da sam prozborio.

„Nije to ništa. Ono najglavnije, najjaèe, a bogme i najbolnije uvek dolazi na kraju !”

Sestrinski mi se nasmešila i prozborila:

„Seæaš li se šta ti je ”Vera„ pisala na sajtu http://www.revijad.cg.yu/dan !?«»Ta nisi valjda to ti ?” behu moje reèi.Kroz svest mi je kao nebeska munja proletalo mnogo što-šta što napisah na tom sajtu u vreme DOS-manlijske „Sablje”, vremena kada bogohuli, zloèinci, izdajnici i mafijaši hteše da utamnièe Istinu, obraèunaju zverski sa svojim politièkim protivnicima i razore SRPSTVO i Srbiju. Æaskajuæi o tim olovnim, sramnim i boleæim vremenima kada, èak i u svetoj zemlji Srbiji, bi teško biti Srbin nismo ni osetili da nas je moj „drugar Jova” napusti i otišao na bdenije. Nasmejali smo se kad nam je crkveno zvono svojim jecajima tu istinu potvrdilo. Mada o toj pravednici, pre nego što sam se tamo obreo negde to proèitah, zvaæu je sestra JEFIMIJA jer je u meðuvremenu završila svoj isposnièki status i sada je monahinja sa tim imenom, znah ponešto, a naroèito istinu da beše žena Borisa Tadiæa - Francetiæa, najveæeg izdajnika, srbomrza i kriminalca od kad je sveta i veka, „predsednika” Srbije. I ako doðoh sa jednom jedinom namerom da èujem ispovest sestre Jefimije Boga molih, videæi je takvu kakva je, da nikada ne poène sa tom svojom ispovešæu. Znao sam da æe me njene reèi veoma boleti, ali nisam mogao ni naslutiti da æe taj bol biti toliko nepodnošljiv, tako srcerazarajuæi, tako krvledeæi. I sada kad razmišljam o tome, kao i uvek kada se toga setim, a seæam se gotovo svakodnevno svake reèi koju tada èuh, oseæam kako mi žmarci zaustavljaju srce, bol dah, a potok suza obliva obraze. Sve dok živim neæu moæi zaboraviti niti jedan jedini tren koji tada videh, èuh i doživeh. Ne znam da li je sve to i sestra Jefimija tada oseæala, Bože, da li i ona tada požele da mi nikada tu svoju bolnu prièu, jadikovku mladosti svoje, ne isprièa !? Zalelujala je kao osušeni list breze na vetru, podoba joj se opet vratila u stanje pogrbljene starice, a reèi su dobile prizvuk deèijeg jecaja kada je poèela da govori o svom „životu” sa „predsednikom” Srbije, izabranog glasovima nesrba i neprijatelja Srba i Srbije. Nije plakala, verovatno da joj je veæ poodavno presahlo suzano vrelo, ruka na brojanici joj se više nije nimalo treskala, nije èak ni zaridala, veæ je smirenim, blagim i milozvuènim glasom kako i dolikuje beduæoj monahinji prozborila:

„Kad-god bi se vratio sa svakodnevnih terevenki sa istomišljenicima, nakljukan alkoholom i narkoticima do èepa, veæ s vrata bi zaurlao:

„Kurvo srpska !” Ako bih mu bilo šta uzvratila, ponekad samo kad bih ga sluèajno pogledala, obrušio bi se na mene kao goropada, razjarena, pobesnela i krvoloèna zver. Tukao bi me je sve dok se ne bih onesvestila. Znala sam desetak dana ležati na postelji ne mogavši ni da hodam. Skoro svi udovi su mi bili lomljeni od batina. Ako bi me neko posetio od mojih morala sam da lažem da sam pala po stepenicama, da imam išijas, ili da sam veoma jako prehlaðena i da zbog toga ne mogu da ustajem iz kreveta. Za vreme poseta moje rodbine Pas (sasvim opravdano je tako nazvala tog zlikovca) bi bio veoma dobar domaæin. Trudio se da niko ne primeti da se radi o sadisti, manijaku i zloèincu. Pokušavala sam nekoliko puta da ga napustim, bežala sam, ali pronalazio bi me i preti smræu ukoliko bilo šta zucnem. Zbog njega sam se i obrela ovde gde sam jer nisam imala više kuda da pobegnem. Ovo je bio jedini naèin da saèuvam živu glavu. Nije me toliko bolelo njegovo zversko fizièko nasilje, svakodnevno maltretiranje, ali bolelo me je i boli što je uvek, taj njegov svakodnevni monolog me i dan-dani veoma boli, uznemirava i izluðuje, ponavljao bi i ponavljao da psuje moju majku SRPSKU, DA SMO SVI SRBI CIGANI i DA ÆE NAS ON I NjEGOVI PRIJATELjI SA ZAPADA ISTREBITI.

Saznala sam, to su radili u našem stanu, da pripremaju njegovu lažni biografiju iz koje æe biti izbrisano i falsifikovano da je unuk ustaše JURE FRANCETIÆ-a. Njegov otac, mislim da i ti poznaješ Laziæa i Terziæa jer i oni su bili bogoslovi u tvoje vreme, i taj dvojac su napisali ono što je sada objavljeno u listu „Glas javnost”.

Braæo Srbi i sestre Srpkinje, kako da i kamen ne zaplaèe posle ove ispovesti ? Koliko je još sliènih naših sestra kao što je sestra Jefimija koje trpe samo zbog svog SRPSTVA u sebi ? Uèinimo bar nešto da se kazne zlikovci za svoje èinjenje !

Vaš drug, prijatelj i brat,

Krstan Ð. Kovjeniæ



: Odg: predsednik!!!
: Sasa 21 June, 2008, 07:31:21 AM
Dobro si mu rekao...


: Odg: predsednik!!!
: Gabriel 21 June, 2008, 08:12:04 PM
nemaju politicari problema sa mozgom, MI imamo problema sa njihovim mozgovima....
dobri Bog sudi, mi smo orudje u njegovim rukama....


: Odg: predsednik!!!
: Vojvoda Tatanka 24 July, 2008, 11:57:52 AM
Eto jos jednog velikog "ljudskog" dela koje je ucinio Predsednik, poceo je da prodaje svoj narod... On nije ni do domalog prsta Dr.Radovanu Karazdicu, ali neka neka, kao sto kaze Njegos - "Pokoljenja djela sude,što je èije daju svjema..."
Naplatice Bog Kukavnom Izdajništvu što prodaše sve Srpsko beše...