SOKOBANJSKI FORUM => Sport, izleti i veèernji izlasci => : Sale-X 20 November, 2008, 01:09:02 AM



: Zamena za more
: Sale-X 20 November, 2008, 01:09:02 AM
(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/vinci.jpg)

Mesta na kojima je Dunav najširi i najuži u svom toku nalaze se na samo sat i po umerene vožnje od prestonice Srbije. Idealno mesto da provedete proleæni vikend, napravite šetnje kroz istoriju i pored obale naše najveæe reke.

(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/golubac.jpg)

Dok se vozite ka Golupcu na putu æete primetiti meštane koji u ovo doba godine prodaju jagode i jabuke. Toplo vam preporuèujemo da stanete i poèastite se vitaminima za dalji put, jeftiniji su i zdraviji nego oni u velikom gradu. Kada ugledate prodavce kraj puta, znaèi da ste na maksimalno sat vremena od vaše destinacije.

(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/golubacc.jpg)

Prva stvar koja vam padne na pamet kada stignete u Golubac je da ste došli na more. Sve neodoljivo podseca na Boku Kotorsku, jedina stvar koja nedostaje je neponovljivi miris mora i borovine. Dunav  je u ovom delu širok i do 9 kilometara. Na drugoj obali je Evropska Unija (Rumunija). Savetujemo vam da sednete na neku terasu i zurite u daljinu bar pola sata. Ovakva meditacija svakako odmara i neverovatnom brzinom vas udaljava od svakodnevnog stresa. Okolna brda do ulaska u klisuru pretrpana su peskom koji su vetrovi vekovima uz reku donosili iz èitave Evrope. Na tom pesku ipak raste cveæe, trava i drveæe koje pravi neophodnu hladovinu. Neobièno je kada vam taj morski utisak preseèe neka krava ili domaæin sa šajkaèom. Ako se stacionirate u Golupcu ili njegovoj okolini, a imate automobil nije loše da odete u vožnju niz klisuru Dunava do arheološkog nalazišta Lepenski vir, gde možete da saznate kako se živelo pored Dunava pre 8000 godina i usput svratite na riblju èorbu.

(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/golubackigrad.jpg)

(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/golubac-1.jpg)

(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/golubac2.jpg)

Magistrala prolazi kroz zidine golubaèke tvrðave, na koje je preporuèljivo popeti se, ako ste naravno u kondiciji. Na ovim zidinama je vrlo verovatno sresti i strane turiste.

(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/lepenski.jpg)

(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/djerdapskaklisura.jpg)

Kada se vratite u Golubac, možete malo da odmorite, a zatim se uputite do Srebrnog jezera na veceru ili pice. Ako imate srece ili vas upornost i želja poguraju, na Srebrnom jezeru na veèeru ili piæe. Ako imate sreæe ili vas upornost i želja poguraju, na Srebrnom jezeru možda uspete da ugovorite i skijanje na vodi jer se takmièenja u ovom sportu èesto tamo održavaju.

(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/srebrno.jpg)

(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/sreb11.jpg)

(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/sreb2.jpg)

Pre povratka kuæi obavezno svratite do nekog od okolnih sela po zalihe domaæeg sira i kajmaka. Sreæan put!


: Odg: Zamena za more
: Milenko 20 November, 2008, 01:22:27 AM
Potpisujem  :bravo: :bravo: :bravo:


: Odg: Zamena za more
: Vladimir 20 November, 2008, 10:43:29 AM
Lepo je tamo.


: Stari grad RAM
: Sale-X 23 March, 2009, 01:11:17 AM
(http://farm4.static.flickr.com/3041/3376321612_e4288cc3b5.jpg)

u nastavku putašestvija pored velikog Dunava, ovog vikenda smo posetili stari grad RAM koji se nalazi pored istoimenog utvrðenja.

na putu do Rama prolazi se kroz Stišku ravnicu na kojoj se nalazi rudni kop Drmno (površinski kop niskokaloriènog lignita) koji se uglavnom koristi za snabdevanje TE "Kostolac I"

(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/DSCN4399.jpg)
stiška ravnica

(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/DSCN4400-1.jpg)
TE Kostolac u pozadini

Posle nekih desetak minuta stiže se do naselja Ram. Prema popisu iz 2002. u Ramu je bilo 294 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 359 stanovnika). Tu se ukrštaju drumski putevi i nalazi trajekt kojeg iz nekog razloga nazivaju skelom.

(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/22032009418.jpg)

(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/DSCN4408.jpg)
Utvrðenje Ram u pozadini

U naselju Ram živi 224 punoletna stanovnika, a prosecna starost stanovništva iznosi 39,6 godina (37,1 kod muškaraca i 41,9 kod žena). U naselju ima 77 domacinstava, a prosecan broj clanova po domacinstvu je 3,82. Ovo naselje je velikim delom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primecen je pad u broju stanovnika.

Tu smo imali prilike da upoznamo i Rumune koji poslom dolaze u Srbiju, a pravo iznenaðenje dana bila je pojava svetskog fenomena Bibe Struje koji nas je poveo u obilazak rimskog grada i kamenoloma.

(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/DSCN4413.jpg)
Anja, Biba struja i Sale

Nakon toga posetili smo i utvrðenje zbog kog smo i došli ovde.

(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/DSCN4421.jpg)

Kao i veæina srednjovekovnih utvrðenja u Srbiji i Ram je u prilièno lošem stanju, nije obezbeðen, nema zaštitnih ograda niti su vršene restauracije utvrðenja.

(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/DSCN4423.jpg)

Unutrašnjost graðevine nije velika i po površini podseæa na Sokograd.

(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/DSCN4428.jpg)

(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/DSCN4426.jpg)

Sve u svemu, lokacija je interesantna ako imate pola sata - sat vremena viška da provedete dok èekate onu "skelu" da vam auto prebaci u susedni Banat ili ako idete dalje ka Golupcu i Ðerdapskoj klisuri. Utisak koji me je pratio je da ne volim Dunav, ne znam zbog èega, ali da je predeo izuzetno lep, naroèito prema naselju Vinci koje sam u prethodnom postu opisao.

Do sledeæeg putovanja....   pozdrav!  (http://www.cosgan.de/images/smilie/figuren/k030.gif)

http://www.youtube.com/watch?v=gaDUrfKJ2b0 (http://www.youtube.com/watch?v=gaDUrfKJ2b0)


: Odg: Zamena za more
: gBUDA 23 March, 2009, 02:17:38 AM
E komšo u tim kanalima pored puta ispod Drmna sam ranije hvatao štuku.Èak sam imao i jedan lep komad od preko 4 kg koji mi prepariran još uvek krasi sobu . Zaboravio si da spomeneš najveæe mrestilište na dunavu Adu Èibukliju koja se nalazi na tom delu Dunava!
Lep predeo nema šta.


: Odg: Zamena za more
: Sale-X 23 March, 2009, 02:46:33 AM
E komšo, za to pecanje sam ja veæi klen od onih Dunavskih.
Pre bi oni mene udavili nego što bi ja njih upecao   (http://www.cosgan.de/images/midi/sportlich/a050.gif)

malopre sam pogledao mapu da pogledam to mesto:

(http://i236.photobucket.com/albums/ff40/sokobanja/tk200_25-1.jpg)

za to mesto uopšte nisam znao, a sad ga vidim ka karti.

Jako mi se dopada i onaj potez od Smedereva ka Beogradu, tamo sam prošao 2 puta, ali nemam nijednu fotku. Neki drugi put kada budem išao moraæu da napravim neku. Stvarno je uživancija za pecaroše i ljude koji vole da pobegnu od gradske veve

 (http://www.cosgan.de/images/midi/sportlich/a020.gif)   (http://www.cosgan.de/images/midi/sportlich/a025.gif)   (http://www.cosgan.de/images/midi/sportlich/h015.gif)   (http://www.cosgan.de/images/midi/sportlich/h020.gif)


: Odg: Zamena za more
: Sale-X 14 June, 2010, 01:42:44 PM
Tvrðava Ram je bila tema interesovanja
malobrojnih arheologa i arhitekata. Relativno
dobro je oèuvana, ali je nažalost i
prilièno zapuštena. U njoj nema nikakvih
sadržaja.

O nastanku dunavske tvrðave Ram,
koja se nalazi u danas istoimenom selu,
izmeðu Kostolca i Velikog Gradišta, na
mestu gde Dunav pravi veliku krivinu,
saèuvano je nekoliko narodnih predanja
i legendi. Jedna od njih kazuje da je Ram
osnovao Rem, brat Romulov, zato što
je želeo da se i po njemu imenuje neki
grad kao što je Rim nazvan po njegovom
bratu. Pošao je u potragu za mestom gde
bi podigao grad i poveo sa sobom lepu
Leticiju. Putujuæi Dunavom, ugledali su
cvetni brežuljak i, zadivljeni njegovom
lepotom, odluèili da na njemu podignu
grad po imenu Ram. Druga legenda vezuje
nastanak Rama za…doseljavanje
Slovena koji su ovde podigli paganski
hram, po kome je potonji grad dobio
ime.

Treæa legenda osnivanje grada vezuje
za sultana Bajazita II, koji je u predahu od
ratovanja sa Ugarima naložio da mu na
uzvišenju nad Dunavom polože na travu
æilim –ihram. Nakon uspešnog završetka
vojevanja naložio je da se na mestu gde
je stajao njegov ihram podigne tvrðava,
nazvana po tome Ihram, odnosno
Haram-Ram, i lièno položio kamenje
na rubove, zbog èega je tvrðava dobila
karakteristièan petougaoni oblik.
Kako bilo, svaka od ovih legendi ima
svoje istorijsko utemeljenje, jer je nastanak
i razvoj tvrðave vezan za Rimljane,
Slovene i Turke. Ovo mesto je naseljavano
još od preistorije, a po dolasku Rimljana
na Dunav, pretpostavlja se da je i
Ram bio deo sistema utvrðenja koji su
èuvali granice carstva i èinili takozvani
Dunavski limes. Po doseljavanju Sloveni
u neposrednoj blizini rimskog naselja
formiraju svoje naselje. Krajem IX veka,
u izveštajima iz ugarsko-bugarskih ratova
pominje se i tvrðava Horom. Pisani
izvori pominju Ram i kao mesto sukoba
Vizantije i Ugarske tokom XII veka, a zna
se da je 1483. godine po nalogu sultana
Bajazita II tu, na granici sa Ugarskom,
podignuta tvrðava petougaone osnove
s kamenim bedemima i pet kula sa topovskim
otvorima, što je Ram uèinilo
jednim od prvih artiljerijskih utvrðenja.
Prve detaljnije opise Ramske tvrðave
ostavio je turski putopisac iz XVII veka
Evlija Èelebija. U periodu Koèine krajine
tvrðava je znatno ošteæena zbog
eksplozije municije 1788. godine, kada je
austrijska posada izginula do poslednjeg
branioca, predvoðena austrijskim grofom,
baronom Fon Lopreštijem, poznatijim
kao “heroj od Rama”. U XIX veku u
Ramu je bila carinarnica u kojoj je jedno
vreme kao carinik radio i Vuk Karadžiæ.
Na obali, ispod Tvrðave, još uvek se nalazi
zgrada odakle je Vuk slao pisma
Knezu Milošu. U to vreme se skelom odvijala
glavna trgovina prehrambenim
proizvodima. Tokom XVIII i XIX veka, Ram
je bio znaèajno mesto, o èemu svedoèi i
èinjenica da je tada imao i svoj grb.

(http://360cities.s3.amazonaws.com/pano/sasha-stojanovic/00151761_ramska_tvrdjava_finale.jpg/equirect_crop/4.jpg) (http://www.360cities.net/image/ram-fortress-near-danube-river-serbia)

(http://360cities.s3.amazonaws.com/pano/sasha-stojanovic/00151687_ram3.jpg/equirect_crop/4.jpg) (http://www.360cities.net/image/ram-fortress)