SOKOBANJSKI FORUM => Aktuelnosti => : Vojvoda Tatanka 18 December, 2008, 09:57:48 PM



: Klimatske promene, uzroci i posledice
: Vojvoda Tatanka 18 December, 2008, 09:57:48 PM
Klima u svetu se nesumnjivo oduvek menjala. Poslednjih godina su njene promene meðutim osetnije. Jaki vetrovi, uragani, poplave, visoke temperature i suše pogadjaju gotovo sve delove sveta. Zabrinutost sve èešæim katastrofama usled vremenskih neprilika je sve veæa, a po svemu sudeæi i spremnost da se dalje klimatske promene u svetu spreèe. Da li je to moguæe? Šta kažu nauènici, a šta lideri uticajnih zemalja sveta?

Klimatske promene dodatno ukazuju i na potrebu novog medjunarodnog Sporazuma koji æe naslediti èuveni Protokol iz Kjota. A da li æe se to i dogoditi pokazaæe Medjunarodna konferencija o klimi koja æe biti uprilièena na Baliju.

ÈETVRTI IZVEŠTAJ RADNE GRUPE 1 - OSNOVNI SISTEMI

О ЧЕТВРТОМ ИЗВЕШТАЈУ ПРВЕ ГРУПЕ МЕЂУВЛАДИНОГ ПАНЕЛА
ЗА ПРОМЕНУ КЛИМЕ (IPCC), усвојеном 1. фебруара 2007. године у
Паризу
Working Group I Contribution to the IPCC Fourth Assessment Report: Climate
Change 2007: The Physical Science
Међувладин панел за промену климе (Intergovernmental Panel on Climate
Change - IPCC), основан је од стране Светске метеоролошке организације
(СМО) и Програма Уједињених нација за животну средину (УНЕП), 1988.
године. Основни задатак IPCC је да на основу резултата мониторинга и
истраживања која се спроводе у оквиру Глобалног климатског осматрачког
система и Светског климатског програма којима координира СМО, и других
релевантних међународних програма, на објективан, отворен и транспарентан
начин перманентно спроводи усаглашену оцену научних, техничких и
друштвено-економских информација релевантних за разумевање научних
основа ризика антропогених промена климе, потенцијалних утицаја тих
промена и опција ублажавања климатских промена и адаптације на измењене
климатске услове. У раду IPCC учествује преко 2500 наименованих научника и
стручњака из читавог света, који у складу са усвојеним процедурама IPCC,
учествују у припреми научно-техничких извештаја, методологија и упутстава
који чине стручно-техничку основу за спровођење Оквирне конвенције УН о
промени климе и њеног Протокола из Кјота.
Најновији Извештај Радне Групе 1, IPCC , садржи нове резултате добијене
најновијим научним истраживањима климатских промена спроведеним после
објављивања Трећег синтезног научно-техничког извештаја IPCC (IPCC ТАР),
2001. године. У Извештају се наглашава да су атмосферске концетрације
гасова са ефектом стаклене баште, а нарочито угљендиоксида, метана и
азотсубоксида енормно увећане у односу на преиндустријски период, и да су
њихове садашње вредности највеће у протеклих 650 000 година. Осмотрен
пораст концентрација угљендиоксида, метана и азотсубоксида у току
последњег столећа, узрокован је пре свега сагоревањем фосилних горива,
променом намене коришћења земљишта и другим људским активностима.
На основу најновијих резултата истраживања констатује се да су људске
ективности у периоду од 1750. до данас, довеле до мерљивих промена
енергетског биланса атмосфере (услед антропогених и природних фактора
увећан је ефекат стаклене баште за 2,9 W/m2 у периоду после 1750. године,
при чему се само 0,12 W/m2 приписује утицају природних фактора, тј.
промени соларне енергије).
У извештају се даље наводи констатација да су нова испитивања климе 20.
века, као и директна осматрања промена садашње климе потврдила утицај
антропогеног фактора на глобално загревање атмосфере, односно на пораст
температуре приземног слоја атмосфере, смањење масе снега и снежног и
леденог покривача, и пораст нивоа мора. Регистроване промене основних
климатских елемената, као и промене у учесталости и интензитету
климатских екстрема, потврдиле су систематске промене климе како на
глобалном тако и на регионалном нивоу.
Према анализи стања глобалне климе за претходну 2006. годину коју је
објавила Светска метеоролошка организација (СМО), претходна 2006. година
била је шеста на листи најтоплијих година у периоду од 1861. године до данас,
са просечним позитивним одступањем од +0,420C у односу на просек за период
1961-1990. година.
На глобалном нивоу, двадесети век, последња деценија 20. века и 1998. година
били су најтоплији у току последњег миленијума.
Према подацима регистрованим у оквиру Глобалног климатског осматрачког
система и националне мреже метеоролошких станица, сличан тренд пораста
температуре ваздуха забележен је и у хемисферским, размерама, а преовлађује и у
регионалним и локалним размерама. Тренд раста температуре ваздуха у другој
половини 20. века забележен је и на већем делу територије Републике Србије. У
погледу тренда падавина регистрованом у току 20. столећа, постоје велике
регионалне и локалне разлике. Тако на пример, у Региону Северне Европе
регистрован је тренд раста количине падавина у опсегу од 10-40%, док је у
регииону Јужне Европе, коме припада и наша земља, регистрован претежно тренд
смањења падавина које је у појединим локалитетима износило и 20%. На
терирторији Србије, у периоду 1950-2005. година највеће смањење падавина (око
120мм на годишњем нивоу) забележено је у Неготинској крајини, док је на
подручју Војводине, смањење падавина било знатно мање и забележено је
углавном на подручју Зрењанин-Кикинда. Пораст годишњих количина падавина
забележен је претежно у планинској области Западне Србије и у јужним деловима
Косова и Метохије.
Климатски екстреми
Поред регистровних промена у термичком режиму и режиму падавина, у
многим регионима света регистроване су и промене у интензитету и
учестаности појаве климатских екстрема, као што су суше, поплаве,
клизишта, ерозија земљишта, тропски циклони, олујне непогоде праћене
градом, снежне мећаве и лавине, таласи екстремно високих температура
ваздуха, мразеви, јаке кише кратког трајања, шумски пожари, услови за
ширење епидемија и штеточина, узрокујући велике људске жртве и
материјалне штете.

ПРОЈЕКЦИЈЕ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА У 21. ВЕКУ

У последњем, Четвртом научном извештају Прве Радне групе Међувалдиног
панела за промену климе (IPCC, 2007), истиче се да ће даљи пораст
антропогених емисија гасова са ефектом стаклене баште узроковати додатно
глобално загревање атмосфере за 1,9 до 4,60C до краја 21. века у односу на
прединдустријски ниво, при чему ће пројектована брзина промене температуре
у 21. веку од 0,30C по деценији бити већа од било које брзине промене
температуре ваздуха у току последњих 10 000 година условљене природним
факторима. Научници са забринутошћу истичу да ће таква брзина глобалног
загревања у наредним деценијама представљати највећи проблем у процесу
адаптације на измењене климатске услове у блиској будућности.
Анализе изнете у извештају показују да би различит пораст температуре ваздуха
у појединим регионима света био праћен различитим регионалним променама у
режиму падавина, варијабилности локалне климе, променама у интензитету и
фреквенцији климатских екстрема, као и у померању климатских зона према
половима и већој надморској висини, са негативним последицама на здравље
људи, природне и контролисане системе, и бројне привредне делатности. Отуда
расте забринутост због све интензивнијих временских и климатских екстрема у
различитим деловима света.
Даље, према изнетим најновијим проценама регионалних промена климе, у
Региону Јужне Европе коме припада и Република Србија, поред даљег тренда
пораста температуре ваздуха, у наредном периоду се очекује даље смањење
падавина праћено смањењем броја дана са снегом и снежним покривачем,
смањењем отицаја, влажности земљишта и расположивости водних ресурса.
При сценарију делимичне примене мера за смањење емисија гасова са ефектом
стаклене баште у другој половини овог века презентираном у Извештају,
просечна годишња температура ваздуха на територији Републике Србије
порасла би до краја овог века за 3-40C.
Даље, пројекције климатских промена за Европу показују смањење годишњих
количина падавина у Југоисточној Европи за 1% по деценији. То смањење
падавина у Југоисточној Европи било би најизразитије у топлој половини
године, и за наведени сценарио износило би око 22% крајем овог века.
Развој и примена сложенијих глобалних и регионалних модела последњих година
допринео је побољшању пројекција регионалних климатских промена које су
презентиране у овом најновијем Четвртом Извештају IPCC, а нова сазнања о
климатским процесима обезбеђују научно-техничку основу за наставак
преговарачког процеса по питању остваривања циљева Оквирне конвенције УН о
промени климе и њеног Кјото протокола.

Film Dan posle sutra ( The Day after tomorrow) ukazuje na jedan od moguæih scenarija šta ove klimatske promene i globalno zagrevanje mogu da prouzrokuju... I što je još alarmantnije i upozoravajuæe da takve i sliène prirodne katastrofe mogu da se dogode i sutra a ne za par hiljada godina, jer priroda je ustvari krhka i svaka mala promena povlaèi niz posledica koje se samo nadovezuju jedna na drugu... Eto - najprostije što je svako ko je gledao film saznao i što je objašnjeno jeste prièa o severno atlantskoj struji koja severnoj zemljinoj hemisferi obezbeðuje umerenu klimu. Dakle, okean je taj koji na sever prenosi sunèevu energiju uz pomoæ ove struje ali usled ovog globalnog zagrevanja polarne kape se tope i polako ometaju taj prirodni tok severnoatlantske struje da bi ga na kraju prekinule tj. najosetljiviji deo cele prièe je salinitet tj. odnos slane i slatke vode u okeanu, a otapanjem leda sa polova dolazi do velikog priliva slatke vode... Eto samo ta promena nosi posledice koje nadovezujuæi se jedna na drugu mogu izazvati novo ledeno doba na našoj planeti...
U filmu je prikazan jedan od modela takvih ekstremnih promena, jedan od scenarija koji su realni da se dogode u koliko se èoveèanstvo ne posveti ovom problemu svim svojim kapacitetima...

Najvažniji motiv u rešavanju ovog problema treba da bude - ne radimo ovo da bi smo mi preživeli nego da bi saèuvali i obezbedili egzistenciju našim buduæim pokolenjima...

Ako nekoga interesuje Protokol iz Kjotoa može ga proèitati na sledeæoj adresi
:
www.unfccc.int/resource/docs/convkp/kpeng.html


(http://www.geos.ed.ac.uk/homes/tcrowley/earth.jpg)