SOKOBANJSKI FORUM => Aktuelnosti => : Milenko 24 March, 2009, 12:21:21 PM



: Deset godina posle...
: Milenko 24 March, 2009, 12:21:21 PM
(http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/001/287/v128792p0.jpg)

Srbija danas obeležava dan seæanja na žrtve vojne operacije NATO, u kojoj je ubijeno i ranjeno više od 9.000 ljudi. Pre taèno deset godina 19 èlanica te vojne alijanse zapoèelo je bombardovanje bivše Jugoslavije.

Tokom 78 dana vazdušne kampanje nazvane "Milosrdni anðeo" poginula su 1.002 pripadnika Vojske Jugoslavije i srpske policije i oko 2.000 civila, meðu kojima i 88-oro dece, a više od 6.000 ljudi je teže i lakše ranjeno, dok se desetak osoba i danas vode kao nestale.

Akcija NATO-a usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

Srpski parlament je 24. marta 1999. godine doneo odluku o neprihvatanju stranih trupa, a iste veèeri u 19:45 minuta NATO snage su zapoèele vazdušne udare krstareæim raketama i avijacijom, po celom podruèju Srbije i Crne Gore.

Napadi na Jugoslaviju poèeli su na osnovu nareðenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noæi proglasila je ratno stanje.

Napad je trajao do èetiri sata ujutro i težište udara su bili objekti Ratnog vazduhoplovstva, Protivvazdušne odbrane i vojne industrije, a prve mete vojni aerodromi u Prištini, Podgorici, Batajnici i Užicu, kao i ciljevi u Kuršumliji, Novom Sadu, Panèevu, Kragujevcu i Luèanima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti, a Crna Gora je uglavnom bila pošteðena masivnih udara.

http://www.youtube.com/watch?v=j8hW81mtt6s (http://www.youtube.com/watch?v=j8hW81mtt6s)

NATO snage bile su rasporeðene u 59 baza na teritoriji 12 zemalja, a dejstvovale su najviše iz èetiri vazduhoplovne baze u Italiji, s brodova na Jadranu, dok su u nekim operacijama uèestvovali i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i u Americi.

Tokom operacije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara po 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 20.000 velikih projektila, meðu kojima 1. 300 krstareæih raketa na vojne i civilne ciljeve, a izruèio je i 37.000 "kasetnih bombi" sa 350.000 kasetnih podprojektila, takozvanih "bombica".

Uz upotrebu najubojitijeg oružja, Severnoatlantska alijansa je u ratu protiv Srbije upotrebila i zabranjeno naoružanje - municiju sa osiromašenim uranijumom.

Tako je veæ 30. marta, granatama municije s radioaktivnim primesama bombardovano šire podruèje Prizrena, a prema podacima VJ izmeðu 30 i 50 hiljada komada municije s osiromašenim uranijumom razasuto je na 112 lokacija širom zemlje, najviše na Kosovu i Metohiji.

U više gradova i mesta - Aleksincu, Kuršumliji, Æupriji, Nišu, Novom Sadu, Murinu, Valjevu, Surdulici, pogoðen je veliki broj stambenih objekata, uz veliki broj civilnih žrtava.

Bombardovane su, pored vojnih ciljeva, i izbeglièke kolone na podruèju Kosova, putnièki voz u Grdelièkoj klisuri, most u Varvarinu, pijaca u Nišu... Pogoðeni su i bolnica "Dragiša Mišoviæ" i kineska ambasada u Beogradu, kada je poginulo desetak civla.

NATO bombardovanje SRJ, deset godina posle

(http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/001/287/v128792p1.jpg)

Beograd je napadnut prvog dana operacije raketiranjem Jakova i aerodroma u Batajnici u 20:05 èasova. Bilo je to njegovo peto bombardovanje u ovom veku i prvo bombardovanje jedne evropske prestonice posle Drugog svetskog rata.

Uništeni su skoro svi predajnici Radio-televizije Srbije, ukljuèujuæi toranj na Avali, a u dva èasa i šest minuta posle ponoæi, 23. aprila, pogoðena je i zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici, gde je 16 radnika ubijeno, a èetvoro teže povreðeno.

Život Beograðana 78 dana NATO kampanje bio je prekidan zvucima sirena koje su oznaèavale poèetak i kraj vazdušne opasnosti, a samo nekoliko dana nakon prvih bombi poèeli su i protestni mitinzi.

Protesti sa simbolom "targeta" organizovani su na Trgu Republike, kako bi se svetska javnost upozorila da u toj "preciznoj kampanji" NATO-a stradaju civili.

Nakon rušenja novosadskih mostova Beograðani su se svakodnevno, uprkos razaranju i svesti o bliskoj opasnosti, u velikom broju okupljali kako bi simbolièno branili mosotove za koje su generacije bile vezane uspomenama.

Tokom 11 nedelja bombardovanja Beograðane je o stanju u glavnom gradu izveštavao tadašnji rezervni naèelnik Gradskog centra za obaveštavanje Avram Izrael èija reèenica " Pažnja, pažnja, vazdušna opasnost za Beograd je prošla. Gotovo!!!" ostala u seæanju svima.

U bombardovanju su uništena 54 objekta putne infrastrukture, oko 300 škola, bolnice i zgrade državne uprave, a teže i lakše je ošteæeno 176 spomenika kulture.

Uništena su 54 objekta putne infrastrukture, od èega 45 mostova, 28 železnièkih mostova i 148 stambenih i poslovnih objekata.

Stradalo je više od 300 škola, od kojih su tri potpuno uništene, više desetina bolnica, zgrade državnih organa, ukljuèujuæi i zdanja Ministarstva odbrane i MUP-a Srbije u centru Beograda.

Teže i lakše je ošteæeno 176 spomenika kulture, od kojih 23 srednjovekovna manastira i veliki broj crkava širom Srbije, ali i nekoliko džamija i objekata islamske kulture u Ðakovici, Peæi, Prizrenu...

Uništena je treæina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije (Panèevo i Novi Sad), a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane "grafitne bombe", kojima je onesposobljavan elektroenergetski sistem.

Prema procenama struènjaka, u zavisnosti od metodologije, materijalna šteta prièinjena bombardovanjem procenjuje se na 30 do 100 milijardi dolara.

U oružanom sukobu sa nadmoænijim neprijateljem, srpska PVO uspela je da obori dva aviona NATO - lovac F16 i amerièki supermoderni "nevidljivi" avion F-117, i da zarobi tri neprijateljska vojnika.

Prilikom povlaèenja snaga VJ, ispostavilo se da je uèinak NATO 14 uništenih tenkova, 17 oklopnih transportera i 20 artiljerijskih oruða.

Intervencija je, posle više diplomatskih inicijativa, okonèana potpisivanjem Vojno-tehnièkog sporazuma u Kumanovu (Makedonija) 9. juna 1999. godine, a tri dana kasnije poèelo je povlaèenje jugoslovenskih snaga sa Kosova i Metohije.

Generalni sekretar NATO-a izdao je naredbu o prekidu bombardovanja 10. juna. Tog dana su poslednji projektili pali na podruèju sela Kokoleè u 13:30 minuta, a istog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244.

(http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/001/287/v128792p2.jpg)

"Neuspela misija Kosovo"

Na Kosovo i Metohiju je upuæeno 37.200 vojnika Kfora, iz 36 zemalja, sa zadatkom da èuvaju mir i osiguraju bezbedno okruženje i povratak izbeglica do postizanja trajnog rešenja.

Privremena uprava UN i mirovne snage nisu uspele da ostvare ovu misiju, a preostalih 120.000 nealbanaca i danas na Kosovu živi u strahu, pod pritiscima i pretnjama i bez osnovnih prava i sloboda.

Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.

U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima.

Prema srpskim izvorima od poèetka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca.

Od ukupno raseljenih sa Kosova, prema podacima UNHCR, koje je u januaru prošle godine izneo tadašnji ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova Branislav Grbiæ, na Kosovo se do sada vratilo 16.500 raseljenih, od kojih su 45 odsto pripadnici srpske zajednice.

Vlasti u Prištini, pak, istièu da se do sada na Kosovo vratilo 18.300 ljudi, pripadnika svih zajednica.

Posle deset godina nije se promenio ni stav meðunarodne zajednice.

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je pre dva dana da je intervencija vojne Alijanse zbog Kosova 1999. godine predstavljala "kontroverzni konflikt, ali koji je bio neophodan".

Shefer je rekao da iako je tu intervenciju Alijanse "kritikovalo više strana, ona je bila neophodna", prenela je agencija Ansa.


Da se ne zaboravi

Vlada Srbije održaæe posebnu sednicu posveæenu Danu seæanja na stradale u NATO bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine i poziva graðane da tokom oglašavanja sirena, u utorak, u 12 sati, obustave svoje aktivnosti i minutom æutanja odaju poèast svim nevino postradalima.

Na sednici koja je otvorena za javnost govoriæe premijer Mirko Cvetkoviæ, saopštila je Kancelarija Vlade za odnose sa medijima.

Vlada Srbije poziva sve graðane da tokom oglašavanja sirena, obustave svoje aktivnosti i minutom æutanja na radnim mestima, u školama i na javnim mestima odaju poèast svim postradalima tokom NATO bombardovanja.

U svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji biæe održani posebni programi komemorativnog karaktera.

Komemorativna okupljanja na mestima stradanja iz perioda NATO bombardovanja biæe održana 24. marta u 12.00 èasova na teritoriji Srbije.

Ministri æe tog dana, prema utvrðenom programu, položiti vence u 12.00 èasova na lokalitetima najveæih stradanja iz razdoblja NATO bombardovanja, kao i kraj memorijala koji èuvaju seæanje na sve nevino postradale civile, pripadnike oružanih snaga i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Deset godina kasnije I Beograðani æe obiæi mesta stradanja svojih sugraðana i odati im poštu polaganjem venaca na njihove spomenike.

Porodice, prijatelji, graðani æe odati poštu svim nastradalima i obiæi spomen-obeležja nastradalim mališanima u Tašmajdanskom parku, nastradalim pripadnicima Ratnog vazduhoplovstva i protiv vazdužne odbrane u Zemunu, kao i spomenik "Zašto?" nastradalim radnicima RTS-a.

Venci æe u znak seæanja biti položeni i na spomenik kod KBC "Dragiša Mišoviæ" gde je zivot izgubilo sedam gardista i troje pacijenata, ali i u Batajnici, na grob trogodišnje Milice Rakiæ koja je stradala od bombi u svom domu.

Obeležavanje desete godišnjice bombardovanja poèelo je još u nedelju. Pod sloganom "Da se ne zaboravi" u beogradskom centru "Sava" otvorena je izložba fotografija i knjiga koje svedoèe o razmerama stradanja stanovništva, uništavanju objekata i privrede bivše Jugoslavije u bombardovanju NATO 1999. godine.

Izvor: MTS-Mondo