SOKOBANJSKI FORUM => Pravoslavlje => : Vladimir 19 December, 2009, 07:51:41 PM



: Zbog èega treba da opraštamo uvrede?
: Vladimir 19 December, 2009, 07:51:41 PM
Zbog èega treba da opraštamo uvrede?



(http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/188_20-statya00101.jpg&size=500)
Mi ne uèimo iz jakih propovedi. Ponekad i najkrasnoreèivija propoved ne proizvodi nikakav utisak, a ponekad samo mala reè sve preokrene u nama, izmeni ceo naš život, jer nauèna rasudjivanja ne dopiru do srca, veæ samo teše razum. Prepodobni Jovan Lestviènik prièa kako je jedan velmoža tražio oproštaj od svakoga ko je ulazio u manastir, govoreæi: «Oprosti mi brate u meni je neèisti duh».

I tom reèju «oprosti» dostigao je najveæe smirenje, koje mu je dalo bezmetežni mir i pokoj. I mi æemo danas uzeti reèi Spasitelja, Koji kaže: «Jer ako opraštate ljudima grijehe njihove, oprostiæe i vama Otac vaš Nebeski; ako li ne opraštate ljudima grijeha njihovijeh, ni otac vaš neæe oprostiti vama grijeha vašijeh» (Mt. 6, 14-15).

Apostol Petar je pitao Gospoda Isusa Hrista: «Gospode! Koliko puta ako mi sagriješi brat moj da mu oprostim? Do sedam puta?». A Gospod odgovara: «Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset» (Mt. 18, 21), to jest beskonaèan broj puta do samog groba. Pokrenimo tri razmišljanja: zbog èega treba da opraštamo jedni drugima, kako se opraštalo u drevno vreme a kako u naše i kako mi treba da opraštamo.

Mi treba da opraštamo uvrede iz tri razloga pre svega zato što ako ne oprostimo onda ni Gospod nama neæe oprostiti; potom ako budemo surova srca Gospod neæe primiti naše molitve; i na kraju uzajamno opraštanje je potrebno jer donosi neizrecivu duhovnu radost.



Treba opraštati, jer nam Gospod neæe oprostiti. Ako budemo surova srca onda Gospod neæe primiti naše molitve, jer On ne može da oprosti surova srca. A i kakva æe biti naša molitva ukoliko nekoga rastužujemo, ukoliko nosimo uvredu u srcu? Takvo srce ne može u potpunosti da se prepusti molitvi. Ne možemo da zadobijemo umiljenje i duhovni mir.

A ukoliko oprostimo, kako lako postaje na srcu i kako slobodno i radosno dišu grudi! Setite se kako nam je teško ako nas uvredi neki èovek, kako ne želimo da se sretnemo s njim, i kako nam je neprijatno da vidimo njegovo lice. Ali treba reæi: «Oprosti», kako ta reè u trenu preporadja dušu, kako postaje lako i svetlo na srcu; neprijatelj sada postaje voljeni èovek, i mi smo spremni na sve za tog nekadašnjeg neprijatelja.

Eto zbog èega treba da opraštamo jedni drugima. Jovan Lestviènik prièa da je u jednom manastiru bio monah po imenu Kir, koji je neverovatno mnogo trpeo od bratije. Svaki dan bi ga terali od stola viukali na njega a on je sve trpeo i æutao. I kada su ga pitali kako može da podnese toliko uvreda, on je odgovorio: «Monah treba da trpi trideset godina, a ja æu podneti još petnaest». I zbog velikog opraštanja Gospod ga je ubrojao u svete.


Verovatno se seæate žitija Alekseja, èoveka Božijeg, koji je na oèevom pragu bio i vredjan i bijen, i poliven pomijama, a on je sve trpeo jer je imao svepraštanje. Iz žitija prepodobnog Doroteja se zna da je on ispunjavajuæi poslušanje u bolnici, ako bi nekog sluèajno uvredio, taj bi odlazio negde i gorko plakao. I kada bi ga starac Dorotej našao i pitao: «Šta se desilo èedo?», - ovaj bi gorko ridajuæi govorio: «Oèe uvredio sam brata svoga».

Dorotej mu je odgovarao: «Èedo seti se da vredjaš ne bližnjega svoga, veæ Samog Gospoda». I kada bi video da je taj èovek veæ dovoljno otplakao rekao bi: «Gospod æe ti oprostiti èedo, sada æemo zapoèeti novi život i trudiæemo se da ne èinimo zla bližnjima». Kako mi treba da opraštamo? Bližnjima treba da opraštamo u reèima, delima i oseæanjima. Ako nam se neko sveti, èini zlo, otima od nas nešto, progoni nas iz jednog mesta u drugo, mi sve treba da podnosimo sa trpljenjem, seæajuæi se zaveta svepraštanja. Ako nas neko uvredi reèju, i osudjuje treba æutati.

Ali ako srce ne izdrži, ako ispliva na površinu gorèina uvrede, onda treba sebe ukoravati, govoreæi za onoga koji nas je uvredio: «Možda sam ja vredjao još više i radio gore stvari». I ako budemo opraštali od sveg srca, od srca èistog i koje ljubi, i ukoravali sebe za svoje grehe, onda æe i nama milosrdni Gospod oprostiti u Buduæem Životu. Amin.



preuzeto sa:
:
  http://www.pravmir.ru/article_3836.html 

prevod sa ruskog:
Dr Radmila Maksimovic


: Odg: Zbog èega treba da opraštamo uvrede?
: ignja 26 January, 2010, 09:51:51 AM
 :bravo:


: Odg: Zbog èega treba da opraštamo uvrede?
: Finious 16 May, 2011, 04:41:13 AM
Navike su nešto što možete raditi mehanièki, bez razmišljanja - zato ih toliko i imamo. Nešto nije u redu; imamo previše teorija koje se perfektno slažu a vrlo malo akcija koje ih prate.

A današnji svet je plastièno mesto bez imalo duše i morala gde je istinski oseæaj postao prava retkost.
Iskoristi ovu ljudsku laðu; oslobodi se nesavladive bujice tuge! Taj brod æe kasnije biti teško pronaæi. Vreme koje imaš sada, ti nije namenjeno za spavanje.

"The time is always right to do what is right."