Skip to content

Sokobanja arrow SOKOBANJSKI FORUMarrow Politikaarrow Arèibald Rajs
18 Septembar, 2021, 06:56:52 pm *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  

Stranice: 1 2 3 »   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: Ar√®ibald Rajs  (Procitano 17016 puta)
0 clanova i 1 gost pregledaju ovu temu.
dzonson
Stari znalac
***

Karma: +23/-0
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 194


WWW
« Odgovor #17 poslato: 13 Januar, 2008, 07:18:25 pm »

E,admine evo ti direktan link za download Rajsove knjige sa Scribd servera da postaviŇ° to ovde,jer na starom ima nekoliko prelaza.Zaboravio sam da to ovde prosledim , a knjiga je ve√¶ odavno na Scribdu

Rudolf Ar√®ibald Rajs - √ąujte Srbi !
Sacuvana
« Odgovor #17 poslato: 13 Januar, 2008, 07:18:25 pm »

 Sacuvana
dzonson
Stari znalac
***

Karma: +23/-0
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 194


WWW
« Odgovor #16 poslato: 23 Jul, 2007, 05:52:01 pm »

Ovo je veoma dobro,kratko i saŇĺeto objaŇ°njenje..
Ironija Ňĺivota i naŇ°e istorije je ta,da je Rajs bio poreklom Nemac,a Nemci su vazda bili "naŇ°i najve√¶i neprijatelji",a ujedno Rajs je po meni duŇ°om i delom i "najve√¶i Srbin" unazad sto godina,zajedno sa naŇ°im vojskovo√įom Vojvodom MiŇ°i√¶em koji je mudro savetovao politi√®are da ne treba da pravimo zajedni√®ku drŇĺavu sa naŇ°om"bra√¶om" ve√¶ svoju,ve√¶i od naŇ°ih mnogih autenti√®nih originalnih Srbenda ,ali "po zanimanju"...!
On nam je rekao istinu o nama,a mi i dalje nojevski zabijamo glavu u pesak bez hrabrosti da uradimo sveopŇ°tu Nacuionalnu katarzu,da se suo√®imo sami sa sobom,da vidimo gde greŇ°imo,da o√®istimo "kukolj od Ňĺita" i da tako pro√®iŇ°√¶eni krenemu u Sre√¶niju budu√¶nost i sadaŇ°njost...
Evo dajem joŇ° neke Rajsove fotografije,jedna je ova iz 1909 god...



A ova je ista kao i tvoja,Rajsov grob,samo sa druge pozicije...



gde se vidi da je porodica Favra,Ivan i Nada izgleda po verovatno Rajsovom testamentu podigla grob i odrŇĺavala ga i brinula se o njemu.
To je samo moja  predpostavka na osnovu fotografije,nemam podatak o tome...

« Poslednja izmena: 23 Jul, 2007, 05:57:59 pm dzonson » Sacuvana
Sale-X
Administrator
Vodeæi tim
*****

Karma: +82/-9
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 7768


WWW
« Odgovor #15 poslato: 22 Jul, 2007, 11:18:49 pm »

√ąujte Srbi, √®uvajte se sebe! (Dr Ar√®ibald Rajs)

Me√įu poznatim Srbima koji su obeleŇĺeli epohu u kojoj su Ňĺiveli sasvim zasluŇĺeno se naŇ°lo i ime jednog ҆vajcarca. Doktor Ar√®ibald Rajs, hemi√®ar, kriminolog, humanista, √®ovek koji je poŇĺeleo da sa Srbima provede ceo Ňĺivot. Upoznao je srpski mentalitet, gostoljubivost i dobro√®instvo. Upoznao je, naŇĺalost, i srpske mane i nije se libio da ih "bez uvijanja" predo√®i. Verovatno da bi ovaj plemeniti √®ovek i danas imao Ň°ta da zameri, tim pre Ň°to se u me√įuvremenu ostvarila mnoga njegova predvi√įanja.



‚Äď Bio sam sa vama kada ste bili u nevolji. Delio sam sa vama patnje i Ňĺrtvovao sjajnu karijeru ‚Äď govorio je Rajs. ‚Äď Ali, nije mi Ňĺao. Zavoleo sam vas, jer sam imao priliku da upoznam vaŇ°e ljude u presudnim trenucima, kada se, valjda, jedino i moŇĺe upoznati karakter jedne nacije. NaŇĺalost, video sam i sve vaŇ°e mane, nedostatke i slabosti, video sam sve ono Ň°to moŇĺe biti pogubno za vaŇ° narod u budu√¶nosti ‚Äď zapisao je Rajs u svom politi√®kom testamentu.

A, Srbi ko Srbi. Kada su ratne strahote minule, zaboraviŇ°e mnogo toga. ZanemariŇ°e i zalaganje nesre√¶nog ҆vajcarca, zaboraviŇ°e njegovu Ňĺrtvu i na kraju ga i ubiŇ°e "teŇ°kim re√®ima". Ipak, ni to im nije zamerio. PoŇĺeleo je da njegovo srce po√®iva na Kajmak√®alanu, "najopasnijem vrhu srpskih zemalja, blizu drugova koji su stradali za slobodu svoje otadŇĺbine". Iako neobi√®na, ova poslednja Ňĺelja mu je obezbedila put u nezaborav. Ovim gestom doktor Ar√®ibald Rajs je pokazao kolika je bila njegova ljubav prema Srbiji, srpskoj zemlji i srpskom narodu, pokazao je koliko je bio velikoduŇ°an, moralan i √®ovek odan istini i pravdi.

Zahvalnost naroda ‚Äď najve√¶a nagrada

Rajs je voleo da kaŇĺe da mu je Srbija tre√¶a domovina. Ro√įen je u juŇĺnoj nema√®koj pokrajini Baden, 8. jula 1875. godine. Posle zavrŇ°ene osnovne i srednje Ň°kole u Nema√®koj, nastavio je studije u susednoj ҆vajcarskoj. Tamo je doktorirao hemiju, a neŇ°to kasnije po√®inje da radi i kao profesor kriminalistike. Igrom slu√®aja u Srbiji se zatekao 1914. godine, da bi u ime ҆vajcarske vlade, kao neutralni postmatra√®, istraŇĺio po√®injene zlo√®ine austro-ugarskih trupa u Ma√®vi i Podrinju. Upoznaju√¶i srpski narod poŇĺeleo je da s njim i ostane. Ubrzo se proglasio "Ň°vajcarskim dobrovoljcem srpske vojske, drug veli√®anstvenih ratnika ҆umadije, Dunava, Morave, Timoka i Vardara".



Zajedno sa srpskim narodom i vojskom je prepeŇ°a√®io Albaniju, dele√¶i njihovu patnju i nevolju. Pomagao je srpske izbeglice, zbrinjavao naŇ°u siro√®ad u ҆vajcarskoj. Srbi su mu uru√®ili medalju za hrabrost, ali je voleo da kaŇĺe da mu je da mu je najdraŇĺa nagrada zahvalnost srpskog naroda.

‚Äď VaŇ° narod je gostoljubiv ‚Äď pri√®ao je Rajs. ‚Äď To se ose√¶a na svakom koraku. Gde god da do√įete √®eka√¶e vas Ň°irokogrud do√®ek. Prvi komad boŇĺi√¶nog kola√®a √®uvate za namernika, milosrdni ste i osetljivi na tu√įu muku. Gledao sam kako vaŇ°i ratnici daju poslednje par√®e hleba zarobljenim vojnicima, upravo onim koju su im palili ku√¶e, masakrirali Ňĺene i decu, ubijali roditelje... Bez trunke Ňĺelje za osvetom, u njima nisu gledali neprijatelje ve√¶ samo zarobljene nesre√¶nike, a to se, zaista, retko gde moŇĺe sresti ‚Äď zapisao je Rajs u svom testamentu.

Upravo zahvaljuju√¶i njemu, istina o Srbima, njihovoj hrabrosti, milosr√įu i veli√®ini, obiŇ°la je svet. Rajs nije krio divljenje prema srpskom vojniku. Njegov opis srpske ljubavi prema √®oveku, otadŇĺbini, hrabrosti srpskog ratnika i njegovoj humanosti, imali su veliki odjek u √®itavoj Evropi. I to baŇ° u trenucima kada se istina o Srbima, baŇ° kao i sada, teŇ°ko probijala u svet.

Da li nam je oprostio?

U svom testamentu Rajs se osvrnuo i na naŇ°e, najblaŇĺe re√®eno, slabosti i loŇ°e navike. Kada je rat proŇ°ao i kada su u prvi plan izaŇ°li politi√®ari i profiteri raznih vrsta, Ar√®ibald je zapisao:

‚Äď Politi√®ari su vam iskvarili zemlju. Oni su kod vas svemo√¶ni. Politika se meŇ°a u sve i svuda upravlja. Funkcioneri su bez morala, bez √®asti, li√®ni interes je u prvom planu. Junaci su zaboravljeni, omladina zapostavljena, radnih navika skoro i da nemate. Govorim vam ovo kao prijatelj naroda i plaŇ°im se, da ako neŇ°to ne promenite, sve ovo moŇĺe skupo da vas koŇ°ta.

I bio je u pravu. KoŇ°talo nas je i tek √¶e nas, po svemu sude√¶i, koŇ°tati. Posle okon√®anja Prvog svetskog rata naŇ°i politi√®ari su Ňĺeleli da se Rajs povu√®e iz javnog Ňĺivota. Razumljivo i zaŇ°to. Mnogo je video, mnogo znao, i o svemu javno pri√®ao. Bio je angaŇĺovan u Ministarstvu inostranih poslova, u odseku za dokumentaciju ratnih zlo√®ina. Jedno vreme radio je i kao veŇ°tak za falsifikovane nov√®anice u Narodnoj banci u Beogradu. Intrige koje su oko njega pleli tadaŇ°nji politi√®ari u√®inili su da se Rajs povu√®e u li√®no izgnanstvo.

Potisnuli su ga politi√®ari, ali ga narod, sre√¶om, nije zaboravio. √ąesto je isticao da mu je zahvalnost naroda jedina nagrada koja ga je zadrŇĺala u Srbiji i kad ga zvani√®nici nisu hteli. A nisu ga hteli, jer ih je sagledao u pravom svetlu joŇ° za vreme rata.



‚Äď Milioner, koji je za vreme rata meŇ°ao pesak i braŇ°no i isporu√®ivao ga vojnicima koji su se borili za slobodu, danas je joŇ° bogatiji i svemo√¶niji. I vi mu laskate. A prema meni, koji je sve Ňĺrtvovao, vaŇ°e vo√įe se odnose kao prema nametljivcu ‚Äď piŇ°e plemeniti Rajs.

PiŇ°e i moli da ne dozvolimo da zamre duh omladine, da se mladi ne ugledaju na skorojevi√¶e, zelenaŇ°e, ratne bogataŇ°e, sumnjive politi√®are... Kada mladi viŇ°e Ň°ta se radi u drŇĺavnom vrhu, kako se zaboravljaju invalidi rata, kako se zanemaruje sirotinja i ratna siro√®ad, razumljivo je da ni sami ne√¶e Ňĺrtvovati za svoju otadŇĺbinu.

Sve je ovo Rajs napisao krajem tre√¶e decenije proŇ°loga veka. A kao da je pisao ju√®e. NaŇĺalost, Rajsa smo brzo zaboravili, njegova upozorenja nismo posluŇ°ali. I na kraju smo ga re√®ima ubili. Umro je iznenada, u 54-oj godini Ňĺivota, posle verbalnog sukoba sa bivŇ°im ministrom Kapetanovi√¶em, koji je rat proveo u inostranstvu i postao ratni profiter. Rajs je pao ubijen re√®ima, re√®ima jednog Srbina... Da li je ovaj plemeniti ҆vajcarac to zasluŇĺio i da li nam je oprostio? Imaju√¶i u vidu sve ovo Ň°ta nam se danas, posle punih 80 godina deŇ°ava, znamo samo da je bio u pravu.

(Autor: Dragana MiloŇ°evi√¶)
Sacuvana
dzonson
Stari znalac
***

Karma: +23/-0
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 194


WWW
« Odgovor #14 poslato: 07 Jul, 2007, 09:01:43 pm »


Evo..knjigu sada moŇĺete √®itati i u online pregledu...

Ar√®ibald Rajs - √ąUJTE SRBI...!

Inaèe "Scribd" , Host gde sam postavio ovu knjigu ,odlièan je i besplatan...
Na njemu se mogu uplodovati i skladiŇ°titi tekstualni dokumenti bez limita,to je kao neka online biblioteka.
Imaju odli√®an fleŇ° PDF plejer,a dokumente koje ka√®ite moŇĺete publikovati i embedovati na blogu,sajtu itd..

Mogu se uplodovati razni tipovi dokumenata:  Word, PDF, plain text, HTML, JPEG, PowerPoint, Excel, Postscript, LIT,  a posle uploda maŇ°ina vam i konvertuje taj dokument u druge tipowe dokumenata .pa √®ak ga konvertuju i u audio formatu,ali naravno na Engleskom jeziku!
Za moj ukus,zaista su perfektni...


Nema ogranièenja u megabajtima koje uplodujete.
Imate detaljan uvid ko je gledao vaŇ°e dokumente,sa koje lokacije,imaju mapu na kojoj to moŇĺete da vidite,iz koje zemlje,koj grad...
PDF fleŇ° plejer moŇĺete podeŇ°avatu i u full screen modu ,a ako na√įete neke interesantne teksove,knjige,sve to moŇĺete i downlodovati u pdf-u,Wordu i sli√®no...

Sacuvana
dzonson
Stari znalac
***

Karma: +23/-0
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 194


WWW
« Odgovor #13 poslato: 26 Mart, 2007, 02:18:26 pm »

Da dobri su ovo tekstovi..Rajs nas je savrŇ°eno kompjuterski ta√®no opisao,pogotovu pokvarenost politi√®ara i kvazi elite,"intelektualce..."

Me√įutim,mora da se kaŇĺe da je ta pseudoelita, vremenom  uspostabljaju√¶i korumprani i nemoralni Ň°ablon ponaŇ°anja kao neŇ°to "normaslno", uspela da iskvari i poŇ°ten obi√®an narod,koji u principu "odoma√¶io" taj stil ponaŇ°anja u obo√®nom Ňĺivotu...

To je ona √®uvena metoda "kuvane Ňĺabe" koja uvek uspeva u svemu...

Ako Ňĺabu odmah prineseŇ° vreloj vodi na 100 stepeni, ona √¶e da pobegne i ne√¶eŇ° mo√¶i da je skuvaŇ°,ali ako ideŇ° mic-po-mic, kreneŇ° od nule i postepeno pove√¶avaŇ°  temperaturu,Ňĺaba se akomodira i navikne na postoje√¶u trmperaturi...i tako sve moŇĺeŇ° do 100 stepeni....

Tako je i sa ljudima...

Ako ho√¶eŇ° da uvu√®eŇ° nemoral u druŇ°tvu kao neŇ°to "normalno",moralne norme treba da ruŇ°iŇ° postepeno
mic-po-mic...dok to ne postane kao danas sasvim "normalna" stvar...
To sve podrŇĺava i medijka sfera filmova,pa i ove igrice na kompjuteru za decu pune su nasilja i tako se navikavaju na to da je svet samo borba,i da samo najja√®i opstaju...
Zato ne treba da se √®udimo Ň°to su danas na vlasti najobi√®niji prostaci i idioti,a mi samo √¶utiumo i trpimo...
Sacuvana
Sale-X
Administrator
Vodeæi tim
*****

Karma: +82/-9
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 7768


WWW
« Odgovor #12 poslato: 26 Mart, 2007, 01:06:02 pm »

  Многи ваши дипломатски неуспеси последица су нељубазности и онога "баш ме брига" руководилаца из Жуте куће. Чиновници, наравно, опонашају руководиоце и сасвим заборављају да су они ту ради народа, а не народ ради њих. Скоро свуда по јавним службама влада тај непријатни дух по угледу на високе руководиоце, министре, и то још наглашенији. Била то пошта, полиција или онај фамозни "Биро за штампу" Министарства спољних послова - где би ванредна љубазност морала да буде строго обавезна - свуда људи наилазе и предусретљиво понашање са људима понижавајуће.

Ето, драги моји српски пријатељи, то је мала скица ваших политичара какве сам их ја видео откако сам у вашој земљи. Она није потпуна, далеко од тога, али ово што сам рекао је довољно да схватите остало. Уз "интелигенцију", и политичари су узрок што вам је држава у нимало задовољавајућем стању. Њихов пример делује на народ. Стари, поштовани и честити обичаји се све више губе и уступају место побеснелом самољубљу, разузданом снобизму и све већем неморалу. Крајње је време да се томе стане украј и да се помете то ђубре које најпре понижава ваш народ да би га затим и уништило. Не дозвољавајте више да вам политичари - странчари сматрају отаџбину кравом око које се цењкају попут Цигана. Избаците све те профитере и интересе своје земље поверите најмудријим, најпоштенијим и држави најоданијим људима из ваше нације.

Citat

"Своме ратном другу,
пријатељу срба из најтезих дана војнику правде, истине и права
швајцарском професору, др Рајсу"

Отворено сам вам рекао шта сам видео код вас и шта је опасно по будућност ваше земље. Нисам све рекао, само сам вам указао на оно најштетније.
Верујте ми да ме је то често заболело и да сам ту опасност можда више осетио него ви. Зашто? Напросто зато што волим вашу земљу - а од ње ништа не очекујем - идеалистичкије од вас и што сам јој жртвовао све што човек може да жртвује.

Међутим, да ми то неко не би могао приговорити, дајте предност својим врлинама и ишчупајте из тела оне ружне бубуљице на које сам вам указао на овим страницама, а њих ћете читати тек после моје смрти. Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у том ђубрету које се, на њој наталожило нарочито после рата.
Нација која је, попут ваше, одолела вековном ропству, која се повукла преко Албаније и која је, изгнана из своје земље, али не и поражена, успела да се врати на своја огњишта као победник - не допушта да је подјарми шака себичних и подмитљивих политичара, гнусних шићарџија, презира достојних забушаната и злочинских профитера и зеленаша.

Упркос свему, ја верујем у будућност вашег народа. Дух Косова, Карађорђа, Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо пробудити, јер без њега ћете можда поново доживети време робовања које ни у чему неће заостајати за оним претрпљеним које су ваши стари победили жртвовањем и јунаштвом. Судбина вам је у властитим рукама: блистава будућност или поново ропство!

Београд 1. јуна 1928. П. А. Рајс
Sacuvana
Sale-X
Administrator
Vodeæi tim
*****

Karma: +82/-9
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 7768


WWW
« Odgovor #11 poslato: 26 Mart, 2007, 01:04:54 pm »

  Понекад би се јавно мнење ипак узнемирило видевши неке случајеве најочигледније корупције. Тада би ваши политичари - странчари основали скупштинск анкетне комисије, које никада нису дале неки резултат зато што вукови не једу једни друге. Разне политичке странке су се силно међусобно вређале ради властите рекламе, али су се добро чувале да не забразде дубоко пошто су добро знале да корупција није апанажа једне странке него свих. Ваши политичари - странчари су, дакле, мирно могли и да се богате на рачун појединца и државе. И грабили су обема рукама. Зар је чудно што је тај лош пример и некажњавање подмићивача и подмићених снажно деловао на службенике свих нивоа?

 

Свуда су ми ваши старији људи причали како је у њихово време повериоцу била довољна само реч онога који узима новац у зајам и да чак није тражио ни признаницу јер је знао да дату реч сви поштују. Данас често ни најпрописније издата признаница више није довољна. Дужник ће понекад покушати да се извуче и најнечаснијим средствима. Обичаји професионалних политичара прво искорењују врлине српског тла. А, на несрећу, политичари су вам свемоћни. Политика се меша у све и свуда управља. Укаже ли се неко место у власти, било оно важно или осредње, свеједно, о избору не одлучују заслуге кандидата, већ политичке везе. Може он бити и највећа незналица, најнечаснији човек, ако је "штићеник" политичара - странчара странке на власти, победиће и човека најквалификованијег и у стручном и у моралном погледу. Кад се неки кандидат пријави на конкурс за неко место у министарству, не питају га: "Шта знаш? Шта си радио досад? Шта си радио када је отаџбина била у опасности?" Не, питају га: "У којој си странци? Који посланик те препоручује?"

 

Наравно, ваши политичари - странчари желе да међу чиновницима имају само људе из своје странке. Чиновник мора да буде њихов бирач и, захваљујући утицају и моћи којом располаже, мора му донети и гласове својих потчињених. Његово знање, поштење и прошлост немају никакву улогу ако политичар- посланик или министар сматра да му може бити од користи. Посебно добро познајем вашу полицију јер сам, на своју несрећу, неко време сарађивао са њом. У полицију су вам политичари поставили људе кажњаване због крађе и других злодела. Ваши полицајци су, посебно у јужној Србији, крали од народа и отимали новац. Пријавио сам то вашим властима, али ти полицајци - злочинци, који су истовремено били и странчари, нису били кажњени, а мене су толико извређали да сам био принуђен да поднесем оставку.

 

Ваши политичари, а већина их никада ништа није учинила за вашу земљу, не воле оне који имају заслуга за вашу отаџбину. Боје их се јер су им они живи прекор. Због тога настоје да их истисну из свега, и из војске и са функционерских положаја. Кад им се укаже прилика, покушавају чак да их срозају у очима јавности. Опасна је то игра јер ће једног дана ваш народ помести све те партизанске политичаре и вратити оне који су се доказали...

Сви парламентарци, или скоро сви, данас припадају политичким странакама, па су оне постале крајње моћне. Оне су пре свега завеле гвоздену дисциплину у своје чланство како би га добро држале у шакама. Ни један једини посланик, који припада некој странци, не сме да гласа онако како му налаже савест. Глас му одређује странка, а странка има у виду само једно: да се одржи на власти ако је има, или да до ње дође ако је нема. Ниједан министар не може да изврши неку реформу коју сматра неопходном ако му то не одобри странка. Странка има председника који, често, има много више стварне власти од самог шефа државе. Будући да се програми многих странака, а већина народа их не зна, данас приближавају једни другима толико да се разликују само по неким појединостима, борба између странака се израђа, а поврх свега, и у борбу личности (вођа). Вође су заштићене неком врстом извршног одбора и клуба у којем су сви посланици исте боје. Они на ове увек имају велики утицај, али те институције скривају пред земљом њихову личну власт. То су приватне творевине без одговорности, које, усталом, Устав и не познаје, оне налажу посланицима како да гласају и управљају радом министара.

Ако парламентаризам настави овако, а наставиће, он великим корацима јури у пропаст, а са собом ће повући и државе којима би требало да служи. Ако се процени да га треба задржати, а не заменити неком новом институцијом боље прилагођеном савременим захтевима, биће га потребно суштински реформисати, а посланицима вратити првобитну дужност: да буду само гласноговорници целокупног становништва једне области чији се највиши интереси стапају са интересима читаве националне заједнице; да не буду ни у чијој другој служби, већ у служби сопствене савести.

Међу вашим политичарима које сам упознао било је људи који су могли да буду велики државници да су заиста били родољуби без рачуна, предани општем добру и храбри. Најбољи пример за то је Никола Пашић. Тај човек је, јавно признајем, много учинио за вашу земљу. Сигурно је један од оних ваших државника који су највише учинили. Међутим, он је то учинио зато што су му се лични интереси поклапали са интересима земље. Да су му интереси били супротни, он би своју велику интелигенцију - у великом делу саткану од лукавства и спонтане интуиције - користио против вас. Погледајте, син обичних и сиромашних сељака оставља једно од највећих богатстава у овој земљи. Елем, човек који се преда само општој ствари, а Пашић је током целог живота био само политичар, и коме је на памети само та општа ствар не богати се, напротив - он жртвује и оно што је могао имати. Борба за неку идеју, идеал кошта. Знам нешто о томе. Одбрана вас коштала ме је свега што сам имао: богатства, положаја, будућности. Рећи ћете ми да је жена Пашићу донела леп мираз. Шта је, међутим, тај мираз у поређењу са оним што је он оставио после смрти? Сламчица и ништа више. Да је Пашић заиста био велик и поштен човек, како би неки хтели да га представе, после њега би нашли само женин мираз, а било би чудно да и он буде потпун јер су Пашић и, поготово, његови живели на високој нози, а дугови сина, које је отац плаћао, сигурно су надмашили мираз госпође Пашић. Уз то, заиста велики човек се гнуша дружења са покварењацима. Он у свом окружењу тражи људе који су му морално слични, значи поштене и несебичне људе попут себе.


Никола Пашић

А Пашићево окружење?! Људи сиромашна духа, али корумпирани. Профитери и мутиводе којима је дозвољавао да се богате под условом да служе његовим интересима. Па она невероватна Пашићева слабост према недостојном сину... За време рата Пашић га је, а већ је знао за изопаченост свог потомка, склонио под изговором непостојеће болести. Човек који је на положају политичког вође једне државе у рату морао је одржати сину следеће слово: "Ти си ми син јединац. Место ти је међу онима који прсима бране земљу која ми је поверила своје интересе. Кажеш да си болестан. Није важно, чак и да си на самрти, мораш да будеш међу бранитељима отаџбине. Иди и изврши своју дужност! Ако то не учиниш, одричем те се и никада те више нећу видети!" Међутим, уместо да му одржи то слово, Никола Пашић је допустио сину да банчи по Паризу и да на Крфу својом раскошном лимузином прегази српске јунаке који су се избавили из непријатељских планина Албаније. Пашић је био реалиста и мислио је да су сви људи као он. Тако, када му је један заједнички пријатељ приговорио што је лоше поступио према мени, одговорио му је: "Па, шта хоће тај човек? Три пута сам му нудио новац, а он је одбио!" У том одговору се садржи сав менталитет тог државника.

Стари Пашић је послужио као пример вашим данашњим политичарима - странчарима. Они су се обликовали према њему. Створио је те безобзирне политичаре, профитере који државу често сматрају кравом музаром чијим се млеком хране.

Ваши политичари - странчари су учинили, ако се ово настави као сада, да поново изгубите земљу старе српске културе, Македонију или, како се то данас каже, Јужну Србију, коју сте повратили жртвовањем најбољих синова отаџбине. Када је српска војска - и то само војска - ослободила ту колевку Србије, нашла је тамо земљу у којој је скоро сваки камен заиста био пун сећања на некадашњу српску величину, али је тамо затекла и становништво које је због претрпљеног дуговековног угњетавања постало национално безлично. То становништво је тражило само једно: да најзад слободно и у потпуној сигурности зарађује хлеб. Нација која би јој учинила то доброчинство за десет година би га асимиловала, па макар била и кинеска. На сву срећу, ослободила су га браћа. Војска је извршила задатак у потпуности.

Шта су, међутим, урадили, ваши политичари? Управо супротно. Послали су у Јужну Србију све оно најгоре међу чиновницима, безобразнике и лопове. Поврх свега, они нису ни покушали да од Македонаца начине Србе или Југословене, како се сада каже, већ су од њих хтели да створе присталице политичких странака. Лепили су на леђа тих људи, који су тражили само мир, етикете радикала, демократа итд. и у ту земљу, која им је морала да буде света, пренели своје одвратне страначке борбе. Није им било много важно да ли су ти нови чланови искрени и да ли је њихово ступање у странку само ујдурма националног непријатеља. Биле су им потребне њихове "куглице". Македонци су људи као и други и сигурно су паметни као и људи из Старе Србије. Они су зато схватили игру ваших политичара, врло прљаву игру, па се у њима зачео велики презир према вама. У сваком значајнијем крају Јужне Србије ваши партијци су, уместо да окупљају то становништво око националне заставе у неком "народном дому", подигли најлепше зграде "радикалског" и "демократског клуба", па тако унели у ту искупљењу земљу не слогу, већ неслогу.

Треба ли се онда чудити што људи из Јужне Србије нису научили да воле ту земљу која је била њихова и која је поново морала да буде њихова? Не треба, зар не? И заиста, већина Македонаца вас не воли и не може да вас воли.

Ево још једне појединости врло својествене вашим политичарима - странчарима, коју, уосталом, обично срећемо код људи уздигнутих на положај који им не припада. Када стигну до министарског положаја, ваши политичари постају толико охоли да је то готово смешно. Мерило да је неко прави државник јесте да он никада не пропушта да буде пристојан према свима. Елем, кад постану министри, наклоношћу свог клуба или совјета, ваши политичари - странчари сматрају да не морају да буду пристојни ни према коме осим према онима који имају много новаца. Они остављају најзаслужније људе да састима чекају у предсобљу и често их посредством шефова кабинета отправљају под изговором да су претрпани послом. Истакнути странци, чије би пријатељство било врло корисно вашој земљи који су се помучили да посете ваше руководиоце, често нису били ни примљени, па су због тога понели у своју земљу лоше мишљење о вашим људима и то мишљење нису скривали.

Многи ваши дипломатски неуспеси последица су нељубазности и онога "баш ме брига" руководилаца из Жуте куће. Чиновници, наравно, опонашају руководиоце и сасвим заборављају да су они ту ради народа, а не народ ради њих. Скоро свуда по јавним службама влада тај непријатни дух по угледу на високе руководиоце, министре, и то још наглашенији. Била то пошта, полиција или онај фамозни "Биро за штампу" Министарства спољних послова - где би ванредна љу
Sacuvana
Sale-X
Administrator
Vodeæi tim
*****

Karma: +82/-9
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 7768


WWW
« Odgovor #10 poslato: 26 Mart, 2007, 01:02:42 pm »

  Ваш човек из народа, сељак, неискварен утицајем професионалних политичара, није подмитљив. "Интелигенција" вам то јесте, и то од најситнијег чиновника са или без дипломе до министра. Нисам лично познавао вашу земљу пре светског рата, али су ми посматрачи којима потпуно верујем тврдили да су вам чиновници много мање били подмитљиви него сада. Истина је да имате и оправдање: вишевековна представа турске источњачке подмитљивости. То оправдање, међутим, није довољно да би се опростило претерано раширено мито, које често поприма све облике отимачине. У току рата сам веровао да је онај бугарски министар на неколико месеци који је за то кратко време постао милионер нека бугарска специјалност и да су ваши министри сувише велики родољуби да би се богатили на рачун државе и злоупотребом положаја. Био сам наиван и увидео сам да нема разлике између ми-нистра на "ов", "ев" и неког на "ић". Осим неколико ретких изузетака, гледао сам како безбројне ваше екселенције од сиромашних, чак бедних људи постају милионери. Хоћете ли примере? Навешћу вам неке најтипичније.

 

Господин Стојадиновић, интелигентан човек, који није учествовао у рату упркос младости и добром здрављу, постао је министар финансија. Као такав, он одлучује о судбини ваших облигација ратне штете, чија је номинална вредност од 1 000 динара пала на 50 и мање зато што држава није плаћала камату. Он је по незнатној цени покуповао огромне количине тог папира и, кад га је за себе доста згрнуо, он, министар, објављује да ће се камате исплатити. Истог часа облигација се пење на 250 динара и више, господин министар је постао мултимилионер.

 

Господин Вукићевић је био обичан професор провинцијске гимназије. Пошто је постао политичар и председник савета, данас поседује две велике зграде у Београду, а сам Бог зна колико кошта плац и подизање таквих зграда у главном граду. Лазар Марковић је син врло сиромашног поштара. Током школовања помагали су га неки имућнији грађани. Господин посланик и бивши министар Марковић данас је врло богат, плаћа станарину 12 000 динара месечно и нехајно увече губи хиљаде динара на коцки. Божа Максимовић, нипошто богат као ни жена му, постаје посланик и министар. Одједном постаје богаташ, а његова жена сада искључиво у Паризу купује хаљине, намештај и скупе ситнице за стан. А шта рећи о Пашићу који је врло скромног порекла? Истина, венчао се са женом која му је донела нешто новца. Постао један од најбогатијих људи у земљи? А Велизар Јанковић? Зар верујете да је само од посланичке и министарске плате могао да постане трули богаташ какав је данас? Но, доста је било примера, могли  бисмо их набрајати у бескрај. Прилично је мучно о томе говорити, јер су ти људи личним богаћењем показали да је њихова брига за општу ствар била само средство да би се докопали новца.

 

Ове непријатне примере су, међутим, следили сви чиновници од врха до дна лествице. Пословни људи, страни индустријалци и посредници, који долазе у ову земљу да би успоставили пословне везе и улагали капитал у овдашња предузећа то знају и, ако желе да нешто ураде, принуђени су да дају мито, а то се увек прихвата.

Је ли вас потребно подсећати да вагони робе често не полазе ако их не покрене свежањ новчаница које дајете шефу станице или вишем чиновнику надлежном за одговарајућу службу? А да се предмети на царини и код полицијског комесара одуговлаче ако нема подстрека у виду бакшиша? (...)

 

Интелигенција вам је деловала попут буђи. Заразила је све што је с њом дошло у додир. Та трулеж већ захвата и село. Ваше кршне сељанке већ знају за шминкање и свилене чарапе. Припазите док не буде прекасно!

Уместо да делује позитивно, ваша интелигенција је деловала негативно. Уместо да гради, она је разграђивала. Она је жариште трулежи и искварености, од чега толико трпите. Ако јој допустите да настави, земља вам је изгубљена. Почистите кућу, пометите све те охоле и штетне марионете. Немојте да вас засене људи који у суштини немају никакву вредност, али чији је лош пример неизмерно опасан по духовно здравље вашег народа. Не клањајте се више новцу до земље. Новац не доноси ни срећу ни углед. Може се он поштено зарадити и, ако га власник користи да би чинио добра дела око себе, поштујте таквог човека због његовог рада и због начина на који он користи стечено богатство. То је добар пример младима. Новац, међутим, може да буде и нечасно стечен и, на жалост, то је данас веома чест случај. Будите горди пред тим нечасно стеченим богатством. Немојте правити нагодбе с њим тако што ћете ласкати његовом власнику.

 

А сада да попричамо о вашим ПОЛИТИЧАРИМА, од којих су многи из редова интелигенције и на које се, према томе, односи све што сам управо рекао.

Ваша средњовековна историја и јунаштво стварали су од вас ратнички народ све док сте били слободни. Хајдуци су у доба робовања наставили ту традицију. Затим долази ослобађање под Карађорђем, и борба до коначног ослобођења. Када је то постигао, ваш народ је, толико навикнут на борбу, ако не би имао спорова са спољним светом, покушавао да унутар земље задовољи ту борбеност. За то је нашао начина у политици и одао јој се душом и телом. Међутим, по старом обичају ратника да се боре за врховног вођу, унутрашња политика је за вас била странчарење, то јест везивање за судбину неке личности, вође или групе.

Ваш народ је, дакле, велики љубитељ политичких или, боље речено, страначких свађа. Док су страначке вође и њихови штабови још били родољуби - а, судећи по свему ономе што сам прочитао и чуо, у то време су то заиста били - зло још није било нарочито велико. Истина, то није погодовало брзом и мирном развоју. Уосталом, после дуготрајног робовања какво је било ваше, није се могло тражити од народа који је тек повратио слободу да буде мудар као људи који су дуго живели у њој. Уз то, ваша тек васкрсла држава је узимала за пример политичке системе већ прилично деформисане, чак и у земљама веома старе и континуиране културе. Најзад, родољубље је код страначких вођа било још довољно делотворно и спречавало их је да свесно раде против интереса земље.

То се, међутим, мало-помало мења. Са све надмоћнијим ступањем на власт интелигенције, појављују се људи који схватају каква се лична корист може извући из ваше склоности за страначку политику. Они стварају занимање од искоришћавања ваше страначке политике, па сада имате професионалне политичаре који на томе зарађују за живот. Ма, шта ја говорим - они згрћу богатство.

 

А ако сте пре рата и имали политичара који су, у свом већ странчарењем искривљеном духовном склопу, имали у виду само оно што су сматрали добрим за земљу, парламент вам је већ био преправљен људима који су само тражили личну корист у тим политичким страстима. Ваша скупштина већ није била израз народне воље. Тако су, током пожара 1914, који ће касније постати светски, уместо да дају пример народу како се жртвује за отаџбину, што им је била дужност, ваши млади посланици, кроз уста типичног посланика - профитера Велизара Јанковића, резервног официра, испословали да се хитно изгласа закон којим се посланици ослобађају од вршења своје дужности. Скупштина ваше земље, једне од најјуначнијих у том великом ратном обрачуну, стварала је парламент јединствен у својој врсти међу свим земљама учесницама у рату - парламент забушаната. Неки посланици, њих врло мало, побунили су се против онога што су, с правом, сматрали срамотом за Србију. Они ће се придружити онима који су се борили. Ти родољуби су били Алекса Жујовић и Драговић, а ниједан није припадао интелигенцији.

А какву су улогу одиграли ваши забушанти из Скупштине за време рата? Да ли су бар покушали да ублаже недостатак храбрости и родољубља обављањем неког корисног посла искључиво за добро земље и забораве приватне и презира достојне страначке интересе? Нису! Што је рат дуже трајао, то су они поново западали у страначке свађе. Најпре у Нишу, затим и на Крфу, приредили су свету кукавну представу отимања политичара о министарске фотеље док им отаџбина крварила из свих вена и док им војници херојски умиру на бојном пољу.

И ти чудновати посланици - забушанти једне ратничке и јуначке нације сматрали су да острво Крф није довољно удобно - а можда и недовољно сигурно - за тако заначајне људе попут њих. Копали су и рукама и ногама да се Скупштина са Крфа премести у Кан, где би, онако добро плаћени као што су били, могли да воде још много лепши живот. Да, Скупштина је била потпуно бескросина, бар после повлачења преко Албаније, када је непријатељ заузео целу Србију.

А Ваши политичари - странчари избегли у Женеву, Париз, Ницу, Лондон итд!? Рат и невоље властите земље ничему их нису научили. Наставили су страначке свађе у земљама у којима су нашли уточиште. Својим домаћинима су тако кукавно приказивали како се браћа међусобно раздиру.

 

Управо су ваши страначки политичари, не бих рекао смислили, већ прекомерно искористили и чувен случај око "Црне руке" на Солунском фронту. Та афера није била тако озбиљна, јер ја данас више не верујем у онај наводни атентат на принца регента Александра. Данас сам убеђен да су сваки делић тог атентата измислили ваши политичари. Случај се морао разрешити између наводних завереника и војних руководилаца. У то време сам предложио вашем вођи, тада принцу регенту, да позове окривљене и да им одржи следећи говор: "Припадали сте тајном удружењу које се бавило политиком и које је хтело да наметне своје ставове народу. Ви знате да је то противно закону и да се ви, војници, не смете бавити политиком. Морали бисте да будете кажњени, али смо у страшним борбама. Поред тога, знам да ви волите отаџбину. У овом трагичном тренутку по нашу земљу, ја нећу да сами осуђујемо припаднике војске на којој почива сва наша нада. Желимо да заборавимо вашу грешку, али ви идете на прву линију, храбро се борите за ову земљу која вам опрашта, а ако треба, жртвује се за њу." Принц Александар је био вољан да тако поступи, али су га политичари убедили да су угрожене све слободе српског народа и да треба препустити "правди", њиховој "правди", да слободно делује.

 

Чим се рат завршио, ваши политичари су појурили да поново приграбе власт и управљање пословима. Ни на памет им није пало да би прве редове требало препустити онима који су се жртвовали за отаџбину. Напротив, свим могућим средствима су настојали да са значајних положаја уклоне све ветеране. Ови су, пак, још били превише уморни од натчовечанских напора које су уложили, па су им то допустили. Елем, политичари више нису знали ни за какве границе својих себичних амбиција. Био је то плес министарских портфеља, који су доносили богатство онима који би их се дочепали. Најбољи начин да брзо постане богат јесте да постане министар!

Од рата до данас (1928), видео сам најмање педесетак министара и, с ретким изузецима, сви ти министри су се обогатили. Погледајте какво је право краљевско имање ваш министар Нинчић стекао. Погледајте му куће у граду! Зар заиста верујете да је све то плаћено штедњом од иметка који је Нинчић имао пре рата и од министарске плате? А баснословно богатство Стојадиновића, бившег министра финансија, сина честитог човека без икаквог богатства? А Божа Максимовић, пре рата само ситни сиромашни намештеник који је без завршених студија? Да ли је ону лепу кућу вредну неколико милиона и онај накит и друге бескориснk
Sacuvana
   

 Sacuvana
Stranice: 1 2 3 »   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokrece MySQL Pokrece PHP Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC
Joomla Bridge by JoomlaHacks.com
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!

Statistika

Na sajtu su trenutno 0 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas132
mod_vvisit_counterJuce208
mod_vvisit_counterOve nedelje1246
mod_vvisit_counterOvog meseca3658