NIŠ i dešavanja

[voja]

ala bi  bilo baro da stvaro dodje De Niro!

[Sale-X]

(Ekonomist) Jovan Mandiæ, glavni arhitekta grada Niša - Ništa od investicija

Jovan Mandiæ, glavni arhitekta grada Niša, kaže da se osim u stambene zgrade, mega markete i benzinske pumpe u Nišu godinama ništa nije investiralo. Sa proseènom zaradom zaposlenih od oko 13 hiljada dinara i više od èetrdeset hiljada nezaposlenih ovaj drugi grad po velièini u Srbiji nalazi se na samom dnu ekonomske lestvice

Nekad veliki industrijski grad, Niš je poslednjih godina potpuno “pao u zaborav” privrednih tokova. Sa proseènom zaradom zaposlenih od oko 13 hiljada dinara i više od èetrdeset hiljada stanovnika bez posla drugi najveæi grad u Srbiji nalazi se na samom dnu ekonomske lestvice. Promene koje su poslednjih godina, iako sporo, ipak poèele da se dešavaju u državi, u Nišu su imale malo uticaja. Zbog toga Nišlije sve èešæe postavljaju pitanje kako je moguæe da su pojedine “palanke” uspele da se gotovo “preko noæi” razviju u bogate centre, dok Niš sa prednostima o kojima mnogi “sanjaju” uporno tone ka dnu.

Da u grad još nije stigla ni jedna znaèajnija investicija, osim privatizacije Duvanske industrije Niš, èinjenica je sa kojom se slažu èak i gradski èelnici. Jedino se razlikuje viðenje razloga koji spreèavaju razvoj ovog centra.

Jovan Mandiæ, glavni arhitekta grada Niša, kaže da se osim u stambene zgrade, mega markete i benzinske pumpe u Nišu godinama ništa nije investiralo. U njegove ruke, dodaje, od kako je na ovoj funkciji nije dospeo èak ni jedan ozbiljan projekat za izgradnju nekog proizvodnog kompleksa.

“Niš ima jako dobre potencijale za izgradnju privrednih kompleksa, koji bi omoguæili razvoj privrede. Jedan od njih je i deo grada oko aerodroma, gde se ukrštaju avio, železnièki i saobraæajni putevi i to na samom ulazu u grad. Veæ neko vreme u planu je da se na tom mestu izgradi kargo centar i bescarinska zona, ali s obzirom da ne postoji infrastruktura, za sada je sve samo ideja”, kaže Jovan Mandiæ. Jedna od propalih investicija, prema njegovim reèima, je i izmeštanje železnièke pruge iz centra grada. Država je želela da investira u ovaj strateški projekat, ali kako saznajemo, problem je nastao, jer za taj posao o kome se govori decenijama, još nema planske dokumentacije. Zbog nedostatka papira, gradski arhitekta kaže da su odbijene i inicijative pojedinih investitora koji su želeli da posle Jagodine, i u Nišu naprave veliki “aqua park”.

“Jedini korak uèinjen u poslednje vreme je otvaranje Biznis inkubator centra, u okviru koga je otvoreno desetak novih preduzeæa. Ali sve je to jako nedovoljno”, istièe gradski arhitekta.

Zastoj u prilivu investicija gradski menadžer Vlastimir Ðokiæ pravda politièkim neslogama u gradu. Ðokiæ tvrdi da je država Nišu opredelila nekoliko desetina miliona za rešavanje infrastrukturnih problema, ali da taj novac zbog politièkih sukoba u gradsku kasu nikad nije stigao. “Od dve izgubljene donacije jedna se odnosila na izgradnju Eko centra, koji je jako bitan da se grad ne bi uskoro ugušio u smeæu. Odobreno nam je 40 miliona dinara, ali Skupština grada ne dozvoljava realizaciju projekta. Jedini u Srbiji smo mogli da dobijemo i sredstva za gasifikaciju, ali iz sliènih razloga uspeli smo da ispustimo i ovu investiciju”, kaže Ðokiæ.

Bez infrastrukture, zemljište za kojim postoji tražnja prema mišljenju menadžera, može se prodati po niskim cenama, što je za prve ljude grada neprihvatljivo, pa ono uglavnom stoji netaknuto.

Dok jedni tvrde da se zemljište ne sme izdavati dok se potpuno ne opremi, postoje i oni koji tvrde da je neiskorišæeno zemljište najskuplje, kao i vreme koje nepovratno teèe. Zbog toga se veæina u Skupštini grada zalaže da se zemljište “pokloni” ako treba svakome ko želi da u Nišu ponovo gradi fabrike i zaposli graðane. No, s obzirom na to da je za „poklone” te vrste potreban potpis gradonaèelnika, ta prièa je veæ duže vreme „mrtvo slovo” na papiru.

Dragoslav Æirkoviæ, predsednik niške opštine Mediana, mišljenja je da grad za kratko vreme može da poène da se razvija ako se investitorima izda zemljište i objekti, koje vojska namerava da proda gradu.

“Grad nema para da otkupi tu imovinu, niti da je stavi u funkciju. Ali, postoje oni koji imaju para i kojima se može dati, pod uslovom da ga iskoriste u dogovoru sa gradom”, kaže Æirkoviæ.

Inženjer Dragan Živkoviæ napominje da grad nije uspeo da iskoristi ni površinu Elektronske industrije, èije hale deset godina zvrje prazne. Površine od oko sto hektara, prema Živkoviæevim reèima, predstavljaju možda i najveæi prazan i neiskorišæen prostor na podruèju nekadašnje SFRJ.

“U ovoj nekada najveæoj industrijskoj zoni danas nema èak ni uslova za grejanje tokom zime. Meðutim to investitorima nije problem. Oni žele i sami da ulože u gradnju nedostajuæe infrastrukture, samo ako im se pruži šansa da rade”, tvrdi Živkoviæ.

Svi pomenuti problemi su evidentno nesporni, postavlja se meðutim pitanje, kada æe i ko konaèno poèeti da ih rešava. Prebacivanje odgovornosti, za arhitektu Miodraga Medara, dovelo je do toga da se Niš našao u zaèaranom krugu iz koga mu, izgleda, nema izlaska.

“Taèno je da projekata nema. Ali ne može ih ni biti kada gradska vlast godinama za tu namenu nije izdvojila sredstva u budžetu. Para nema ni za infrastrukturu, ali neæe ih ni biti ako nema investicija, a investitora nema jer nema infrastrukture”, objašnjava Medar.

Da apsurd bude još veæi ne samo da više niko ne ulaže u Niš, veæ i same Nišlije sve èešæe svoje proizvodne hale grade u obližnjim opštinama, pre svega jer su im komunalni troškovi za otvaranje poslova u Merošini, Doljevcu ili Gadžinom Hanu daleko niži nego u Nišu. To malo investitora (najèešæe vlasnici mega marketa), koji se ipak opredele da doðu u Niš, uglavnom sklapaju poslove neposredno sa privatnim licima. Najbolji primer za to je Metro, koji je dva puta bezuspešno pokušao da sklopi posao sa gradom. Posle obe propale licitacije, ova kompanije otkupila je prostor preduzeæa “Tehnohemija” i izgradila svoj kompleks. Njihovim primerom krenuli su i drugi.

Duvanska industrija Niš


Usvajanjem akciznog plana CEFTA sporazuma Duvanska industrija Niš, koja posluje u okviru kompanije “Filip Moris”, moæi æe da osvoji nova tržišta na Balkanu i proširi izvoz, saopštio je Skip Bornhuter, novi generalni direktor niške fabrike duvana, prilikom prvog zvaniènog obraæanja novinarima po postavljanju na ovu funkciju. Ovo nije jedini razlog za zadovoljstvo Bornhutera. Još jedan jako bitan je i taj što je Republièki zavod za razvoj DIN i zvanièno proglasio za najuspešniju srpsku kompaniju u 2006. godini, jer je ostvarila najviši profit i uložila najviše investicija.

Poslednje èetiri godine DIN je inaèe uložio investicije “teške” 600 miliona evra, ali i obogatio proizvodni asortiman za 30 novih vrsta cigareta. Od njihove prodaje, na raèun akciza, samo ova fabrika prošle godine uplatila je u republièku kasu 12 milijardi dinara, a ove godine ta brojka biæe veæa još za šest milijardi. S obzirom da se oèekuje da ovi nameti u narednih pet godina i dalje rastu, u niškoj fabrici najavljuju da æe od januara predstojeæe godine ipak morati da poveæaju cene cigareta.

[Sale-X]

De Niro sa šajkaèom

JEDNA od najblistavijih holivudskih filmskih zvezda Robert De Niro mogao bi decembra da doðe u Èokot kod Niša. Tako bi se ispunila njegova želja stara veæ èetiri decenije da ponovo okusi sir i pogaèu u ovom pitomom selu pored Južne Morave.
Na vest da glavni akter filmova "Kum 2", "Dvadeseti vek", "Taksista" i mnogih drugih dolazi decembra u Beograd, gde bi trebalo da prisustvuje egzibicionom teniskom turniru, Èokotani su reagovali veoma brzo i meraklijski.
Preko "Veèernjih novosti" javno upuæuju molbu našem teniskom asu Novaku Ðokoviæu da svog frenetiènog navijaèa, koji ga je bodrio i u finalu poslednjeg gren slem turnira u Njujorku, dovede u njihovo selo. Vele da æe De Niro prihvatiti poziv, jer je upravo u Èokotu svojevremeno domaæinski doèekan, a meštani mu i zdušno pomogli. De Niro je to dobro zapamtio, pa je potom postao veliki srbofil.

- Doèekali smo ga kako samo mi Èokotani znamo - veli Velibor Ranðeloviæ iz Èokota. - Njegovo je samo da se seti našeg sela i da najavi kada dolazi.

Sam Robert De Niro je pre mnogo godina na beogradskom FEST-u pomenuo novinarima da je bio u Nišu, silom prilika. Istakao je da je 1967. godine u okolini Niša, kao autostoper, stekao prijatelje, koji su ga lepo ugostili, pa mu èak pozajmili i novac za put.

- Izgubio sam njihovu adresu, a ne seæam se više ni imena - rekao je tom prilikom De Niro. - Rado bih želeo da ponovo uspostavim kontakt s njima.

A, taj prijatelj sada slavnog Roberta De Nira je bio sasvim obièan zemljoradnik Radovan Ðokiæ (76), koji je preminuo pre šest meseci. Kako prièaju meštani ovog sela, Robert De Niro je tada kao student auto-stopom krstario Bliskim istokom i Evropom. Juna 1967. godine Radovan Ðokiæ je prodavao paradajz na niškoj pijaci i zaprežnim vozilom se vraæao kuæi. Na samom izlazu iz Niša prema Skoplju zaustavio ga je nepoznati mladiæ. Prièao mu je nešto na francuskom, a jedino što je Ðokiæ shvatio bilo je da ga ovaj moli da ga poveze.

U kolima mu je i dalje prièao sve do Novog Sela. Tamo je Ðokiæu jedan gimnazijalac preveo da nepoznati mladiæ traži prenoæište, jer ne može dalje na put zbog nevremena koje se spremalo. Radovan ja mlaðanog Roberta poveo svojoj kuæi, u Èokot, i ugostio ga. De Niro je hteo da spava u seniku, ali mu Ðokiæ nije dozvolio, jer je u Èokotu gost, ipak, gost. Kada je De Niro sutradan krenuo na put, domaæini su mu pripremili pogaèu i sir i ispratili ga. Taèno posle godinu dana, Robert De Niro se ponovo pojavio u Èokotu. Ovog puta u polovnom "folksvagenu" nemaèke registracije.

Odmah posle pozdrava sa Ðokiæima, otišao je u štalu da vidi kobilu, tapšao je po vratu i ponavljao njeno ime: - Olga, Olga!, koje nije zaboravio od svog prvog boravka. Tri dana je bio gost u moravskom selu. Za vreme ovog drugog boravka u kuæi Ðokiæevih, De Niro je najveæi deo vremena proveo u bašti s paradajzom koji je, uostalom, najviše voleo da jede, pogotovo sa sirom i pogaèom.

- Seæam se da je taj mladiæ bio neobrijan i da je nosio belu košulju sa kratkim rukavima - kaže Dragan Ðokiæ, bratanac pokojnog Radovana.

U to vreme su domaæini brali paradajz, a gost im je zdušno pomagao. I što je najinteresantnije, radio je bolje od svih Èokotana. Dok bi domaæini ubrali jedan red, on je veæ završavao drugi. Potom je svojim kolima odvezao paradajz na nišku pijacu. Dok je Radovan Ðokiæ prodavao paradajz, on se šetao bedemom Tvrðave. Posle tri dana De Niro se pripremio i, srdaèno ispraæen, krenuo na put prema Grèkoj.

Meðutim, nije prošlo više od tri èasa, kada Roberta De Nira eto opet. Nekako je uspeo da objasni da je primio nekog autostopera, koji ga je, dok je uzimao benzin na jednoj pumpi izmeðu Niša i Leskovca, opljaèkao. Radovan Æokiæ, iako se tada spremao za odlazak na roðendan kod unuke, dao je Robertu 470 tadašnjih dinara, ceo pazar s pijace. Bar do Grèke da stigne. De Niro mu je za uzvrat ponudio jednu kameru, ali je Ðokiæ odbio da je uzme. Rekao mu je samo da nosi novac, a vratiæe kada bude mogao.

Robert De Niro nikada se više nije pojavio u Èokotu. Posle mnogo godina, Ðokiæevi su ga videli na filmskom platnu kao veæ popularnog glumca.


PARADAJZ
U ÈOKOTU vele da je Robert De Niro uopšte nije bio iskusan za radove u bašti. Èak su, kako tvrde, morali da mu objasne da bere crveni, a ne zeleni paradajz.


IME PRVE KÆERKE DRINA
PORED otvorenih navijaèkih simpatija za Novaka Ðokoviæa, Robert De Niro je do sada u više navrata prièao da je oduševljen Srbijom. Èesto je angažovao bebisiterke s našeg podneblja, a dugo godina jedan od èlanova njegovog obezbeðenja takoðe je bio Srbin. Holivudska legenda je svojevremeno proèitala i roman Ive Andriæa "Na Drini æuprija", posle èega je kæerki dao ime Drina!