Skip to content

04 Decembar, 2021, 05:32:59 am *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  

Stranice: « 1 2   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: LINUX  (Procitano 11939 puta)
0 clanova i 1 gost pregledaju ovu temu.
i
Stari znalac
***

Karma: +19/-2
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 180


WWW
« Odgovor #7 poslato: 14 April, 2007, 06:44:46 am »

Citat
Korisni linkovi:

-Casopis www.linuxjournal.com,
-Linux udru┼żenja www.lugy.org.yu,
-Linux oriented sajtova www.linuxserbia.com, www.yulinux.com,
-Developer sajtova www.freshmeat.net, www.slashdot.org,
-Linux dokumentacioni projekti www.Linuxdoc.org...

Hvala na korisnim informacijama i linkovima, Da├Ęo, samo ┼íto oni sajtovi ├Ęije si linkove postavio (osim slashdot-a i freshmeat-a) nisu ba┼í reprezentativni. Evo jo┼í nekih sajtova, pre svega doma├Žih, koji se bave Linuxom i BSDjem:

Linux:

www.linuxo.net
Doma├Ži sajt br. 1 ┼íto se ti┼íe Linuxa, sa vrlo aktivnim forumom...

www.elitesecurity.org
Doma├Ži sajt br. 1 ┼íto se ti├Ęe svega i sva├Ęega. Ima veoma aktivan forum posve├Žen Linuxu...

www.linuxquestions.org
Inostrani Linux sajt br. 1...


BSD:

www.bsd-srbija.org
Doma├Ži sajt posve├Žen BSD porodici operativnih sistema... Jo┼í uvek je malo korisnika, ali hej, u Srbiji ljudi jo┼í uvek misle da pomo├Žu kompa mo┼że da se kom┼íiji potro┼íi sva topla voda iz bojlera...

www.bsdforums.org
Inostrani sajt br. 1 posve├Žen BSD sistemima...


I na kraju, jedan izuzetan doma├Ži ├Ęasopis posve├Žen Linuxu i *BSD-jima. Izlazi svakog meseca u PDF formatu. Preporuka.

gnuzilla.fsnserbia.org
Sacuvana
« Odgovor #7 poslato: 14 April, 2007, 06:44:46 am »

 Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
Vode├Ži tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #6 poslato: 14 April, 2007, 12:04:24 am »

Korisni linkovi:

-Casopis www.linuxjournal.com,
-Linux udru┼żenja www.lugy.org.yu,
-Linux oriented sajtova www.linuxserbia.com, www.yulinux.com,
-Developer sajtova www.freshmeat.net, www.slashdot.org,
-Linux dokumentacioni projekti www.Linuxdoc.org...
Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
Vode├Ži tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #5 poslato: 14 April, 2007, 12:03:02 am »

Evo,da dodam i ja nesto,da se malkice bolje upoznamo sa linux-om...

Linux je kernel (jezgro) koje pokre├Že ra├Ęunar na kome se izvr┼íavaju programi (besplatni i komercijalni). Napravljen je po ugledu na komercijalne UNIX sisteme. Osim Linuxa postoje BSD, Hurd i drugi besplatni (free) kerneli. Centralna lokacija za Linux kernel je sajt www.kernel.org.

Po definiciji kernel je posrednik izme├░u programa i hardvera (ure├░aja) koji ├Ęine ra├Ęunarski sistem.

Linux kernel su napisali Linus Torvalds i drugi dobrovoljci iz celog sveta. Pisanje Linux kernela zapo├Ęeo je Linus Torvalds na Helsinki univerzitetu u Finskoj 1991. godine kada je izdao verziju 0.02, a do 1994. godine je izbacio verziju 1. Trenutno, stabilna je 2.6 serija kernela. Originalno pisan za Intel procesore, Linux sada radi i na drugim platformama (Motorola, ARM, MIPS, PowerPC, DEC Alpha, SUN Sparc).

Sa zakonske strane, Linux je Trademark (za┼íti├Ženo ime) Linusa Torvaldsa. Dostupan je u source obliku pod uslovima GNU GPL licence koja se ponekad naziva i copyleft upravo zbog toga ┼íto vrednuje softver u smislu slobode, a ne cene (analogno slobodnom govoru ali ne i ne├Ęemu totalno besplatnom) ba┼í zbog toga ┼íto je izvesna koli├Ęina novca potrebna i za ovakve ciljeve (recimo, cena fizi├Ękih medija pri kopiranju i sli├Ęno). Za detalje GNU filozofije pogledajte sadr┼żaj GPL licence, konkretno verzije 2 koja dolazi uz kernel source kao i www.gnu.org website. Mnoge biblioteke koriste LGPL licencu.

Kernel je osnova, ali sam kernel bez dodatnih programa gotovo da nije upotrebljiv. Ono ┼íto u svakodnevnom govoru nazivamo Linuxom zapravo je kombinacija GNU softvera i Linuxa koji slu┼żi kao kernel. Ta kombinacija naziva se GNU/Linux (GNU je rekurzivna skracenica od ÔÇ×GNUÔÇÖs not UNIXÔÇŁ). Radi jednostavnosti mnogi ljudi upotrebljavaju samo re├Ę Linux kada misle o kompletnom sistemu, a toga ├Žemo se i ovde pridr┼żavati, naravno, uz svo po┼ítovanje rada ulo┼żenog u GNU projekat.

GNU projekat po├Ęeo je sa radom 1984. godine i do sada proizveo zavidan broj programa uklju├Ęuju├Ęi tu kompajler (gcc) i ostale alate potrebne za rad sistema.

GNU/Linux je napisan s ciljem da omogu├Ži svakome da na svom ra├Ęunaru ima besplatan UNIX kompatibilan operativni sistem sa besplatnim kernelom i programima. Ovakva ideja nastala je zbog visokih cena komercijalnih UNIX-a u vreme kada se razmatralo o zapo├Ęinjanju GNU/Linux projekta. Organizacija GNU radi na svom kernelu pod imenom HURD.

Za Linux je bitno da bude POSIX kompatibilan, tj. da po┼ítuje odre├░ena pravila, ┼íto zna├Ęi da isti program moze bez ve├Žih ili ikakvih problema da se koristi (kompajlira) na bilo kom UNIX ra├Ęunaru.

GNU/Linux je besplatan. Mo┼żete ga nabaviti u obliku distribucije sa Interneta (u obliku ISO CD slika) ili na CD-u. Neke od distribucija su Debian GNU/Linux, Red Hat, Mandrake, Slackware, SuSe... Distribucije izdaju komercijalne i nekomercijalne organizacije kombinuju├Ži kernel s programima i alatima koji mogu biti interesantni krajnjim korisnicima. De┼íava se i da distributer modifikuje sam kernel i tako ga pusti u distribuciju. CD-ovi su besplatno dostupni preko Interneta, a mo┼żete ih i naru├Ęiti za novac pri ├Ęemu ├Že na va┼íu adresu obi├Ęno sti├Ži i ne┼íto papirne dokumentacije, a dobi├Žete verovatno i tehni├Ęku podr┼íku (ne┼íto gotovo neverovatno svakome ko ovde koristi ra├Ęunare). Distribucije obi├Ęno dolaze sa hiljadama korisnih programa uklju├Ęuju├Ži GUI desktope, kancelarijske pakete, igre i drugo. Postoje i distribucije na jednoj disketi koje mo┼żete koristiti za rutiranje mre┼żnog saobra├Žaja, spasavanje podataka, sigurnost ili rad u ÔÇ×realnomÔÇŁ vremenu.

Mnoge organizacije specijalizovale su se za pru┼żanje podr┼íke korisnicima besplatnih programa. To im omogu├Žava da rade na otvorenom softveru i pri tom ipak zara├░uju. Linux zbog svoje cene (tj. odsustva cene, osim za fizi├Ęko kopiranje CD-a) predstavlja odli├Ęnu alternativu komercijalnim operativnim sistemima i softveru.

Linux zajednica jedna je od najja├Ęih zajednica korisnika. Uvek ├Žete na├Ži pomo├Ž bilo direktno, bilo preko Interneta ukoliko se, naravno, budete pridr┼żavali pravila da prvo samostalno istra┼żujete pa tek onda, ako ne na├░ete odgovor, postavite pitanje, najbolje na nekom javnom mestu.

Va┼í prvi susret s Linuxom verovatno je bio kada ste se povezivali na Internet (pri ├Ęemu niste znali da va┼í provajder koristi Linux) ili kada ste posetili neki Web sajt na Internetu koji ÔÇÖpogoniÔÇÖ Linux i, recimo, Apache Web server.

Za nove korisnike preporu├Ęujemo Mandrake, SuSe ili Red Hat zbog gomile grafi├Ękih programa koji mogu da olak┼íaju po├Ęetni rad. Softver koji koristite nalazi se pod komercijalnim i nekomercijalnim licencama (GPL, LGPL, BSD, MIT, Artistic...).

Interesentno je da Linux pored konzole sadr┼żi i grafi├Ęki interfejs koji po svom kvalitetu mo┼że da zadovolji i ljude koji dosta zahtevaju. Osnova svega je X server, a za korisni├Ęki desktop koristi se jedan od window managera KDE, GNOME, BlackBox, FluxBox, SawMill... Na nekim desktopima mo┼żete videti verne kopije Mac OS X ili Windows izgleda radnog okru┼żenja.

Linux ima svoju maskotu, pingvina koji je predstavljen na interesantan na├Ęin u raznim distribucijama.

Svaki korisnik Linuxa bitan je za zajednicu. Ukoliko se odlu├Ęite da isprobate Linux, obavezno se registrujte na counter.li.org.

Upotreba, prednosti

Linux koristimo kao server (intranet, Internet, file, database), radnu stanicu, za razvoj programa, kod klastera, u embeded i drugim sistemima. Univerziteti koriste Linux za matemati├Ęke prora├Ęune.

Sve vi┼íe se koristi kao server za razne igre, ali i kao igra├Ęka konzola (Quake). Neke Windows igre uspe┼íno se igraju na Linuxu.

Linux ima dobru mre┼żnu podr┼íku uklju├Ęuju├Ži tu podr┼íku za povezivanje na Internet preko dial-up i stalnih linija (POTS, ISDN, ADSL), mre┼żni rad u okviru intraneta (drajveri za popularne mre┼żne karte proizvo├░a├Ęa poput ÔÇ×3ComÔÇŁ, ÔÇ×D-LinkÔÇŁ). Podr┼żava brojne mre┼żne servise, izme├░u ostalog Web (HTTP server), FTP, telnet, SMTP, POP3, news, IRC, IMAP, DNS. Mo┼że da se koristi kao klijent ili kao server.

Lako se uklapa u Windows mre┼że preko paketa Samba gde se ravnopravno uklju├Ęuje u deljenje fajlova i stampa├Ęa, a mo┼że da ima i ulogu domain kontrolera. Sli├Ęno va┼żi i za mre┼że sa ostalim ra├Ęunarima na kojima je Mac, Novell, OS/2 uz pomo├Ž nekih od njihovih sopstvenih protokola. Samim tim olak┼íava i migraciju sa drugih operativnih sistema, ┼íto je naro├Ęito bitno u situacijama poput legalizacije softvera.

Masovna upotreba Linuxa, kada je on po├Ęeo da uti├Ęe na obi├Ęne korisnike, po├Ęela je sa upotrebom Interneta i razvojem World Wide Weba upravo zbog odli├Ęnih osobina za mre┼żni rad.

Linux je veoma brz, u mnogim situacijama br┼żi od konkurenata (slu┼żenje fajlova preko Interneta, u lokalnoj mre┼żi, rad sa bazama podataka) zahvaljuju├Ži specifi├Ęnom dizajnu kernela.

Po sigurnosti, Linux mo┼że da slu┼żi kao li├Ęni ili organizacioni firewall i/ili ruter na veoma skromnom hardveru. Dolazi sa ugra├░enim firewallom (ipchains ili iptables) a za one manje iskusne postoje i grafi├Ęki programi za pode┼íavanje firewalla kao i kompletnog sistema (Linuxconf, Webmin).

Po razvojnim alatima Linux zauzima visoko mesto. Podr┼żava C/C++, Perl, Java, Python, PHP, Delphi i puno drugih programskih jezika sa raznim IDE okru┼żenjima (KDeveloper, Anjuta, Kylix, NetBeans) kao i nezaobilaznim plain text editorima (Vim, Emacs, Joe).

U novije vreme kod nas se pojavljuju ┼íkole koje vas obu├Ęavaju radu s Linuxom pored onoga ┼íto ve├Ž dugo vremena rade (Windows, Office). Neke od tih ┼íkola reklamirale su se na ovogodi┼ínjem LinuxFestu www.linuxfest.org.yu, manifestaciji posve├Ženoj Linuxu koja se svake godine odr┼żava u Beogradu.

Linux je odli├Ęan ukoliko ┼żelite da postanete haker zato ┼íto ima puno mesta gde mo┼żete da dobijete informacije, a source k├┤d je javno dostupan. Re├Ę haker ne treba nu┼żno shvatati negativno po┼íto je to naziv za ├Ęoveka koji ┼żeli da pronikne u najskrivenije delove programa van doma┼íaja regularnog korisnika. Naravno, svako znanje pa i ovo mo┼że se upotrebiti negativno (kra├░a lozinki, kra├░a vremena kod Internet provajdera, neovla┼í├Žene promene sadr┼żaja neke prezentacije, gu┼íenje nekog Internet servera jakim saobra├Žajem, resetovanje udaljenih ra├Ęunara preko propusta u TCP steku, obaranje browsera i mail klijenata, slanje i pravljenje virusa i trojanaca).

Linux ├Žete koristiti ako imate duh za avanturu, ako ste radoznali i ┼żelite da imate pod svojom kontrolom rad svog ra├Ęunara od samog kernela pa do raznih programa.

Postoje hiljade Linux programa. Najjednostavnije je uzeti odre├░enu distribuciju pri ├Ęemu dobijate nekoliko CD-ova, a negde i DVD sa gomilama programa ├Ęesto i u source kodu. Ostale programe uvek mo┼żete na├Ži na Internetu recimo na freshmeat.net, sajtu proizvo├░a├Ęa, ftp arhivama i sli├Ęnim Linux sajtovima.

Linux programi uglavnom su me├░usobno kompatibilni po┼íto je iz izvornog koda veoma lako videti na koji na├Ęin ne┼íto radi, npr. kako je napravljen odgovaraju├Ži protokol. Ne ko┼ítaju vas ni┼íta ili pla├Žate cenu fizi├Ękog medija ili Internet konekcije koja vam je potrebna da biste dovukli program. Ako budete uporni, dobi├Žete CD-ove besplatno na ku├Žnu adresu.

Bagovi se ispravljaju u rekordnom vremenu, a to mo┼żete ├Ęak i sami da uradite po┼íto imate izvorni k├┤d (ne morate da budete na milosti i nemilosti firme koja vam je dala izvr┼íni fajl na ├Ęiji rad ne mo┼żete da uti├Ęete). Programe (sa odgovaraju├Žom licencom naravno) mo┼żete slobodno da delite.

Linux se koristi i u industriji filmova za renderovanje scena kao mo├Žna niskobud┼żetna platforma. Linux ima primenu i u razvoju mikrobiologije i genetike. To je multitasking, multiuser, multiplatform, multithreading operativni sistem sa stabilnim i mo├Žnim programima (Apache, Java, Perl, PHP, C++, C, Python, Emacs) koji ├Ęekaju da ih upotrebite i obogatite svoje znanje i iskustvo.

Pod Linuxom mo┼żete da radite s nekim DOS i Windows programima, a da ne morate da kupite windows operativni sistem (koriste├Ži programe poput DosEmu, Wine ili distribucije poput Lindowsa).

Neke organizacije odlu├Ęuju se za Linux nakon odluke dr┼żave da se sav softver legalizuje. Po┼íto globalno kao zemlja imamo problema sa novcem, Linux je odli├Ęno re┼íenje za smanjenje tro┼íkova.

Dosta nas jo┼í uvek ima stari hardver koji bi mogao da posluzi kao ruter ili firewall i na kome bi se Linux dobro sna┼íao. Nekima je dosta nestabilnih ra├Ęunara koje moraju da se resetuju svaki dan, dva. Mo┼żda imate neki mre┼żni knjigovodstveni program koji svaki dan barem nekoliko puta padne ili ├Ęija pretraga baze traje nedopustivo dugo ├Ęine├Ži vas i va┼íe klijente nezadovoljnim.

U svetu je prisutan trend da se vlade (Nema├Ęka i druge zemlje) odlu├Ęuju da za e-government koriste Linux za servere. Te┼że ide upotreba Linuxa kao radne stanice, ali i tu kada se uporede tro┼íkovi Linux ima veliku prednost.

Verovatno ste shvatili do sada da mo┼żete da koristite ra├Ęunar besplatno i legalno za razliku od dosada┼ínjeg motoa: besplatno, nelegalno i nesankcionisano. Kod nas ljudi oko 95 odsto novca izdvajaju na hardver, a 5 odsto na programe. Bi├Že interesantno videti kako ├Že biti kad budu shvatili da se po svetu (a mo┼żda uskoro i kod nas) komercijalni programi pla├Žaju vi┼íe i od cene samog ra├Ęunara. Razmislite da li bi bilo bolje da se taj novac umesto u licence stranim firmama za komercijalne programe sliva u nov├Ęanike doma├Žih organizacija koje bi odr┼żavale Linux sisteme i da li bismo time pomogli na┼íoj ekonomiji?

Sve je vi┼íe ljudi koji ┼żele da vide i znaju kako neki program radi, umesto da dobiju izvr┼íni fajl i nadaju se da taj program radi ono ┼íto je neko rekao. Mnogi vide svoju budu├Žnost u razvoju programa za op┼íte dobro od ├Ęije bi podr┼íke oni ┼żiveli. Na taj na├Ęin dobijamo program koji se vrtoglavom brzinom razvija jer razvijate ne┼íto za potrebe sebe i drugih. Neko ┼żeli jednostavno da ima mogu├Žnost izbora vi┼íe operativnih sistema.

Postoje i razlozi zašto ne biste koristili Linux:

ÔÇó Te┼żak za po├Ęetnike (hint: trud se isplati).

ÔÇó Jo┼í te┼żi za menad┼żere koji treba da po├Ęnu da ga komercijalno koriste kao osnovu za neki proizvod. Menad┼żeri vole da imaju firmu na koju mogu da vr┼íe pritisak u slu├Ęaju da imaju problema sa softverom. Ono ┼íto mnogi zaboravljaju jesu licence komercijalnih programa na koje pristaju (uglavnom bez ├Ęitanja) pri instaliranju, a koji nude sli├Ęan nivo odricanja odgovornosti kao i open source licence.

ÔÇó Nepostojanje dovoljnog broja jakih komercijalnih paketa na koje ste navikli (npr. DreamWeaver, Photoshop).

ÔÇó Ne znate za postojanje tehni├Ęke podr┼íke za onaj servis koji vam je potreban.

ÔÇó Sa toliko razli├Ęitih distribucija nastaju i nekompatibilnosti (koje se re┼íavaju standardima koje sve vi┼íe distribucija poku┼íava da po┼ítuje npr. usvajanje RPM-a kao univerzalnog paketa za softver).

ÔÇó Deluje vam suvi┼íe komplikovano.

Izbor je na vama, ovaj tekst vam je predstavio nadamo se nešto novo i interesantno.
Sacuvana
flip
Gost
« Odgovor #4 poslato: 13 April, 2007, 10:09:04 pm »

jebiga to sam ja nikad negledam sta kucam
Sacuvana
i
Stari znalac
***

Karma: +19/-2
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 180


WWW
« Odgovor #3 poslato: 13 April, 2007, 10:05:45 pm »

Napravi jednu swap particiju od npr. 512 MB ili 1 GB (to je virtuelna memorija, ne┼íto kao page file na Windowsu), to bi trebalo da bude dovoljno, a zatim jednu ext3 particiju od bar 10tak GB gde ├Že ti biti instaliran sistem. Ako mo┼że┼í da odvoji┼í vi┼íe prostora, jo┼í bolje...

I pripazi bre malo na gre┼íke u kucanju, ba┼í bodu o├Ęi...
Sacuvana
flip
Gost
« Odgovor #2 poslato: 13 April, 2007, 09:58:11 pm »

i kada pravim particiju za linux u particion magic mi izbaci linux ext2,linux ext3, linux swap pa sta treba tu . :afro:
« Poslednja izmena: 13 April, 2007, 10:09:35 pm flip » Sacuvana
i
Stari znalac
***

Karma: +19/-2
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 180


WWW
« Odgovor #1 poslato: 13 April, 2007, 08:49:27 pm »

Flipe,

Mislim da sam ti dovoljno napisao i preko PM ali OK...

Prijateljski ti ka┼żem da se pre instaliranja Linuksa prvo dobro informi┼íe┼í ┼íta je ┼íta, ┼íta je / (root particija), kako on vidi particije na disku, koje fajl sisteme koristi itd. ina├Ęe ├Že┼í 100% ne┼íto da prejebe┼í. Ukratko, ako Windows vidi particije kao C: D: E: itd. kod Linuksa to izgleda ovako: ceo hard je /dev/hda - prva particija, na kojoj je obi├Ęno instaliran Windows je /dev/hda1 i nju nemoj da dira┼í. Slede├Ža PRIMARNA je hda2 i tako dalje. Sekundarne particije po├Ęinju od /dev/hda5 pa na dalje. Za po├Ęetak, mo┼że┼í da prona├░e┼í program Partition Magic za Windows, pa da iz njega napravi┼í linuks particije na koje ├Že┼í posle da ga instalira┼í... To bi ti bilo najpametnije.

I Linuks i BSD koristim dosta dugo i ono ┼íto mogu da ti ka┼żem je slede├Že: jesu mo├Žni, zezanje sa njima jeste zabavno, ali zahtevaju mnooooogo veliko predznanje. Proguglaj malo po netu, informi┼íi se, u├Ęi, pa tek onda instaliraj.
Sacuvana
flip
Gost
« poslato: 13 April, 2007, 08:21:00 pm »

 :afro: ljudi imam problem kako da instaliram ubuntu nesto nemogu da ga namestim kad pita gde da ga stavi trazi da odredim root folder ali sta god da probam nece, da li neko zna sta da radim.
p.s. posto nisam znao u koju temu ovo da napisem otvorio sam novu.poz svima :afro:
Sacuvana
   

 Sacuvana
Stranice: « 1 2   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokrece MySQL Pokrece PHP Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC
Joomla Bridge by JoomlaHacks.com
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!

Statistika

Na sajtu su trenutno 0 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas67
mod_vvisit_counterJuce354
mod_vvisit_counterOve nedelje1736
mod_vvisit_counterOvog meseca1050