Skip to content

Sokobanja arrow SOKOBANJSKI FORUMarrow DruŇ°tvoarrow Istorijske cinjenice,vladari,ratovi....Svet i mi...
27 Novembar, 2022, 09:05:52 am *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  
Stranice: « 1 2 3 »   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: Istorijske cinjenice,vladari,ratovi....Svet i mi...  (Procitano 33679 puta)
0 clanova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeæi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #11 poslato: 30 April, 2007, 06:16:18 pm »

Prva i Druga eskadrila NOVJ

Prva eskadrila NOVJ formirana je 22. aprila 1944. na aerodromu Benina u Libiji, na osnovu dogovora NKOJ sa savezni√®kom Komandom Sredozemlja, nare√įenjem Komande Mediteranskog savezni√®kog vazduhoplovstva MAAF (ен. Mediterrainean Air Force) br. 6300, od 1. februara 1944. kao Jugoslovenski skvadron broj 352.

Eskadrila je obrazovana po ratnoj formaciji propisanoj za pokretni lova√®ko-bombarderski skvadron RAF-a, sa dva vinga od po 8 aviona Spitfajer (ен. Spitfire) Vc. Leta√®ko i tehni√®ko osoblje sa√®injavali su kadrovi koji su iz jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva preŇ°li u NOVJ, i kadrovi iz Prve vazduhoplovne baze NOVJ.

RAF (ен. Royal air Force) je snabdeo eskadrilu avionima i ratnom tehnikom i izvrŇ°io obuku pilota u svojim nastavnim centrima.

Nakon obuke eskadrila je preba√®ena na aerodrom Kane (ит. Cannae) na jadranskoj obali Italije. Prvi borbeni zadatak eskadrila je obavila 18. avgusta 1944.
 
Eskadrila je u takti√®kom pogledu i u pogledu snabdevanja i tehni√®ke podrŇ°ke bila pot√®injena 281. vingu BAF-a (ен. Balkan Air Force), u sastavu RAFVR (ен. Royal Air Force Voluntary Reserve). IzvrŇ°avala je borbene zadatke nad teritorijom Jugoslavije na osnovu zahteva jedinica i ustanova NOVJ na terenu. Osoblje je nosilo obeleŇĺja NOVJ (crvenu zvezdu petokraku na propisanoj Ň°ajka√®i napred) i britanska obeleŇĺja (sa strane), kao i dvojne oznake √®inova. Avioni tako√įe nosili dvojna obeleŇĺja.

Prvi komandant eskadrile bio je kapetan Mileta Proti√¶, komandir "A" flajta - kapetan Ratko Jovanovi√¶, a komandir "B" flajta - kapetan Arkadije Popov. Kroz eskadrilu je tokom rata proŇ°lo 27 pilota, od kojih je 10 poginulo, me√įu kojima i komandant eskadrile i oba komandira flajtova. Me√įu poginulima je i kapetan Franjo Kluz, prvi pilot NOVJ.

Prva eskadrila NOVJ je za nepunih devet meseci rata izvrŇ°ila 367 ratnih zadataka sa 1210 aviopoletanja. Ovi zadaci obuhvatili su bombardovanja, lova√®ku zaŇ°titu i izvi√įanje. Koristila je polazne aerodrome Kane, Vis i Zemunik.
Druga eskadrila NOVJ formirana je 1. jula 1944. na aerodromu Benina u Libiji, na osnovu dogovora NKOJ sa savezni√®kom Komandom Sredozemlja, nare√įenjem Komande Mediteranskog savezni√®kog vazduhoplovstva MAAF ен. Mediterrainean Air Force br. 11192. od 7. jula 1944. kao Jugoslovenski skvadron broj 351.

Eskadrila je obrazovana po ratnoj formaciji propisanoj za pokretni lova√®ki skvadron RAF-a ен. Royal air Force , sa dva vinga od po 8 aviona Hariken ен:Hurricane IV RP. Leta√®ko i tehni√®ko osoblje sa√®injavali su kadrovi koji su iz jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva preŇ°li u NOVJ, i kadrovi iz Prve vazduhoplovne baze NOVJ.

RAF je snabdeo eskadrilu avionima i ratnom tehnikom i izvrŇ°io obuku pilota u svojim nastavnim centrima.

Nakon obuke eskadrila je preba√®ena na aerodrom Kane ит. Cannae na jadranskoj obali Italije. Prvi borbeni zadatak eskadrila je obavila 23. oktobra 1944.
 
Pilot Tugomir Prebeg pored svog "Harikena" oŇ°te√¶enog u akciji.

Eskadrila je u takti√®kom pogledu i u pogledu snabdevanja i tehni√®ke podrŇ°ke bila pot√®injena 281. vingu BAF-a ен. Balkan Air Force, u sastavu RAFVR ен. Royal Air Force Voluntary Reserve. IzvrŇ°avala je borbene zadatke nad teritorijom Jugoslavije na osnovu zahteva jedinica i ustanova NOVJ na terenu. Osoblje je nosilo obeleŇĺja NOVJ (crvenu zvezdu petokraku na propisanoj Ň°ajka√®i napred) i britanska obeleŇĺja (sa strane), kao i dvojne oznake √®inova. Avioni tako√įe nosili dvojna obeleŇĺja.

Prvi komandant eskadrile bio je kapetan Aleksandar Ceni√¶, komandir "A" flajta potporu√®nik Stanislav Vouk, a komandir "B" flajta - kapetan Franjo JeŇĺ. Kroz eskadrilu je tokom rata proŇ°lo 23 pilota, od kojih su 4 poginula, me√įu kojima i komandant eskadrile.

Druga eskadrila NOVJ je za nepunih devet meseci rata izvrŇ°ila 226 ratnih zadataka sa 971 aviopoletanjem. Ovi zadaci obuhvatili su podrŇ°ku trupama na zemlji, lova√®ku zaŇ°titu i izvi√įanje. Koristila je polazne aerodrome Kane, Vis i Zemunik.

Za borbeni rad Prvoj i Drugoj eksadrili NOVJ britanski Vazduhoplovni savet odao je priznanje:
 ‚Äě"U ovom istorijskom vremenu, kada je naŇ° zajedni√®ki zakleti neprijatelj platio svoju agresiju potpunim porazom, Vazduhoplovni savet izraŇĺava svoje divljenje viteŇ°kom i odlu√®nom udelu koji su odigrali oficiri i ljudstvo jugoslovenskog vazduhoplovstva na vaŇĺnim popriŇ°tima u Sredozemnom moru i na juŇĺnoj obali Evrope. Vazduhoplovni savet je svestan neumorne borbe vaŇ°ih zemljaka protiv napada√®a i o√®ekuje da √¶e se u doba mira nastaviti drugarstvo naŇ°e zemlje i herojske Jugoslavije."‚Äú

√ąasopis "Glas vazduhoplovstva, 2/1945.

Nakon zavrŇ°etka drugog svetskog rata Prva eskadrila je i formalno preŇ°la u sastav Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva.

Izvor: Wikipedia
Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeæi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #10 poslato: 30 April, 2007, 06:14:15 pm »

ЖИВОЈИН МИШИЋ О ХРВАТИМА И ЈУГОСЛОВЕНСТВУ



О војводи Мишићу и његовом војевању доста се писало. Његов стратегијски подухват у Колубарској бици да из одступања и тоталног расула војске, пређе у офанзиву и да далеко јачег непријатеља за свега неколико дана протера из земље и данас се проучава у многим војним академијама у свету.

Међутим, мало је познато да је Мишић био и добар ‚Äď политичар. Недавно су пронађене белешке војводиног секретара Милорада Павловића, које ‚Äď поготову за све наше прилике, боље рећи неприлике, у којима смо се нашли ‚Äď говоре о Мишићевој политичкој мудрости и далековидности.

После покушаја Хрватске да створи своју независну државу, регент Александар је марта 1919. Послао Живојина Мишића да обиђе Загреб, Карловац, Госпић, Глину, Сисак, Вараждин,Огулин‚Ķи види какво је стварно расположење. Након разговора са око две хиљаде људи из свих слојева (чуо је шта мисле франковци и народњаци, коалиционаши и радићевци, па и политички неопредељени људи) славни војсковођа је одмах по повратку рекао регенту Александру: ‚ÄúИз свега што сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице‚Ķсви они једно мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш‚Ķствар је пропала‚ĶНишта се неће моћи учинити. То нису људи на чију се реч може ослонити. То је најодвратнија фукара на свету, која се не може зајазити ничим што би јој се понудило".

Кад га је Александар запитао шта мисли, без двоумљења му је одговорио:

‚Äúја сам с тим начисто. Двоје нам као неминовно предстоји: потпуно се отцепити од њих, дати им државу, независну самоуправну, па нека ломе главу како знају, а друго је, управо прво, да у земљи заведемо војну управу за двадесет година и да се земља сва баци на привредно економско подизање, далеко од свих политичких утицаја. Ако то не може, онда се отцепити: дати им њихову државу".

‚ÄúА границе‚ÄĚ - обрецну се Александар. ‚ÄúА где су границе тој њиховој држави и ко ће их повући ?"

Мишић се мало насмеја:

‚ÄúГранице ће тамо бити где их ми повучемо, а ми ћемо их повући не онде где наше амбиције избијају на површину него онде где историја и етнографија кажу: где нам језик и обичаји, традиције и најзад где се сам народ по слободној вољи определи, па ће то бити и право и Богу драго."

Сад се Александар насмеја:

‚ÄúТо би Италијани оберучке прихватили. Ми бисмо тада Хрвате просто гурнули у наручје Италијанима."

Мишић поскочи:

"Нека им` је са срећом. Нека се они Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми њима нећемо усрећити‚ĶТи су људи сви одреда, прозирни као чаша: незајажљиви и у толикој мери лажни и дволични да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи‚Ķ Не заборавите, Височанство, моје речи. Ако овако не поступите сигуран сам да ћете се љуто кајати" ‚Äď рекао је на крају војвода Александру ‚Äď и потом сео.
Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeæi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #9 poslato: 30 April, 2007, 06:07:38 pm »

Милан Тепић (1957 - 29. септембар 1991), мајор ЈНА, из поткозарског села Комленица.

Јула месеца 1991. мајор Тепић се нашао у централном складишту убојних средстава у селу Беденику у близини Бјеловара. Током повлачења ЈНА из Бјеловара, што је био договор ЈНА, Унпрофора и хрватских власти, евакуација касарне и других војних објеката требала се десити 1.октобра 1991. Пребег из ЈНА потпуковник Јосип Томшић, који је у међувремену постао командант одбране Бјеловара је на своју руку припремио напад на касарну у којој су се налазили преостали војници, официри и њихови чланови фамилија који нису пребегли на другу страну. Касарна у којој данима није било воде и струје је нападнута са 2000 војника и после не малих борби заузета.

Тепић је био приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану од хрватских паравојих формација које су опколиле објекат. Двадесет и деветог септембра 1991. не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, мајор Милан Тепић дигао је у ваздух војно складиште и себе, и тако се придружио свом давном сународнику ресавском војводи Стевану Синђелићу.

Приликом покушаја заузимања складишта муниције мајор Тепић је складиште дигао у ваздух и при томе је према званичним подацима, поред њега, погинуло 11, а према незваничним преко 200 нападача који су се касније водили као "нестали". У одређеном часу војницима је наређено да се повуку од главног објекта - на безбедну раздаљину. Ово наређење мајора Тепића није послушао војник на одслужењу војног рока, Стојадин Мирковић, који је из оклопног транспортера дејствовао по непријатељу све док није био погођен противоклопним пројектилом. У знак одмазде стрељан је заробљеник - командир страже Ранко Стефановић.

Мајор Милан Тепић је проглашен народним херојем.
‚ÄěЈеданпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко‚Äú
(Милан Тепић)
Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeæi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #8 poslato: 30 April, 2007, 06:04:32 pm »

Vojni puè od 27. marta 1941.

Vojni pu√®- Predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije, DragiŇ°a Cvetkovi√¶ je zajedno sa ministrom inostranih poslova Aleksandrom Cincar-Markovi√¶em i nema√®kim ministrom inostranih poslova fon Ribentropom, 25. marta 1941. u dvorcu Belvedere potpisao protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu.

Dva dana kasnije grupa visokih oficira je izvela vojni udar, zbacila Vladu i namesniŇ°tvo, uhapsila Cvetkovi√¶a i ostale ministre, proglasila kralja Petra II za punoletnog i predala mu vlast.

SOE

PoŇ°to su Englezi zaklju√®ili da se od kneza Pavla "niŇ°ta viŇ°e ne moŇĺe o√®ekivati", britanska vlada izdala je nalog da se "preduzmu mere za promenu vlade u Beogradu, √®ak i putem drŇĺavnog udara". Glavni posao oko podsticanja "drŇĺavnog udara" imala je da obavi SluŇĺba za specijalne operacije-SOE, koja je od leta 1940. stavarala svoje uporiŇ°te uglavnom u moravskoj Srbiji. Igraju√¶i na savezniŇ°tvo sa Srbima iz Prvog svetskog rata i na novac, agenti SOE vezali su za sebe jedan ve√¶i broj vi√įenijih ljudi u nacionalnim udruŇĺenjima i u Zemljoradni√®koj i Samostalnoj demokratskoj stranci.

Britanci su prvo pokuŇ°ali da. preko SOE, izazovu krizu vlade i tako spre√®e ili odloŇĺe potpisivanje pakta. Pod uticajem njihovih ljudi, ministri √ąubrilovi√¶, Budisavljevi√¶ i Konstantinovi√¶ podneli su ostavke 20. marta. Prof. Mihailo Konstantinovi√¶, sutradan je povukao ostavku. Ali onda pred njim pojavio se Tupanjanin sa upozorenjem da je "slabi√¶ i kukavica" i da √¶e mu se o "sudbini odlu√®iti na kraju rata", pa je tre√¶a odluka postala definitivna. Za Tupanjanina se tvrdilo da je "primio od britanskog IntelidŇĺens servisa 500.000 funti sterlinga, √®ime je podmi√¶ivao i ostale pu√®iste". Uz agente SOE, na podsticanju pu√®a radili su i vazduhoplovni ataŇ°ei britanskog poslanstva u Beogradu. Jedan od njih Meplebek, bio je blizak prijatelj jugoslovenskog generala vazduhoplovstva Borivoja Mirkovi√¶a-organizatora pu√®a. Pod njegovim uticajem, viŇ°egodiŇ°nji zaverenik Mirkovi√¶ reŇ°io je da pu√® izvede u prvim satima 27. marta. Sam Mirkovi√¶ pronaŇ°ao je politi√®kog vo√įu pu√®a u komandantu vazduhuplovstva generalu DuŇ°anu Simovi√¶u. Ve√®e pred polazak jugoslovenske delegacije za Be√®, Simovi√¶ je upozorio kneza Pavla da potpisivanje Pakta moŇĺe izazvati pobunu njegovih oficira protiv namesniŇ°tava. To upozorenje nije shva√¶eno ozbiljno. Ma√®ek je primetio da nikad nije √®uo da je neki pu√® najavljen pa onda izvrŇ°en.

Britanska upotreba srpskog patriotizma

U izazivanju pu√®a, Britanci su ra√®unali i sa predstavom koju je u svojoj istoriji o Srbima, prvoj na engleskom jeziku, ostavio Herold Tempreli. Po toj predstavi, Srbi su u stanju da svom vladaru oproste mnoge nedostatke, ali ne i nedostatak patriotizma. Vladar koga Srbi optuŇĺe za nepatriotizam, pre ili kasnije, biva nateran na abdikaciju ili ubijen. Britanci su dobro znali da je "pre√¶utna optuŇĺba" za nepatriotizam Pavla ve√¶ pratila neko vreme. Od 24. marta SOE je radila svim silama da se presuda Ň°to pre izvrŇ°i.

U cilju usijavanja epske dimenzije srpskog patriotizma, preko - u Jugoslaviji veoma sluŇ°anog - "radija slobodnih nacija" emitovan je 26. marta zapaljiv govor Leopolda Emerija, ministra za Indiju, koji je vaŇĺio za davnaŇ°njeg prijatelja Srba. Emeri je narodima Jugoslavije poru√®io da jugoslovenska vlada ne moŇĺe polagati pravo na to da jednim svojim potpisom "otpiŇ°e √®ast i nezavisnost 16 miliona Jugoslovena.

Puè

Za zaverenike bilo je izuzetno vaŇĺno to Ň°to su se, po√®etkom marta, britanske trupe iskrcale u Gr√®koj. Ujutro 26. marta, Simovi√¶ je razgovarao sa britanskim vojnim ataŇ°eom o detaljima pomo√¶i u slu√®aju rata Jugoslavije sa Osovinom, do koga je po njegovom miŇ°ljenju moralo do√¶i ako pu√® uspe. Po podne, Mirkovi√¶ je Simovi√¶u saopŇ°tio odluku da tokom no√¶i "ukloni izdajnike". Pred odsudnim korakom, Simovi√¶ se prepao i zatraŇĺio da se pu√® odloŇĺi. Mirkovi√¶ se nije pokolebao. Odmah je po√®eo da priprema pu√® kao da se radi o vojnoj veŇĺbi. Pred pono√¶ 26/27. izdao je nare√įenje da se po√®ne. U centar Beograda, za tenkovima doŇ°la je peŇ°adija; opkoljena su ministarstava, pohapŇ°eni Cvetkovi√¶ i njegovi ministri, zauzeta je Glavna poŇ°ta i blokirani izlazi iz grada. Oko 3 sata sve je bilo gotovo. Mirkovi√¶ je onda pozvao Simovi√¶a, koji je iz kreveta doŇ°ao u Glavni generalŇ°tab i preuzeo politi√®ko vo√įstvo posle izvrŇ°enog prevrata. Za njim su ubrzo stigli ministarski kandidati. Za jednog od njih, Milana Grola, pri√®alo se da nije "znao da li ga hapse ili vode u vladu" kada su ga oficiri podigli iz postelje. Prisutnim ministarskim kandidatima, Simovi√¶ se obratio re√®ima: "Gospodo, dajem vam pola sata vremena, da se dogovorite ko √¶e koje ministarstvo da primi, a ako se ne sloŇĺite ja √¶u vam pro√®itati". PoŇ°to je poga√įanje oko rasporeda po strana√®kom klju√®u potrajalo, u jednom trenutku je Slobodan Jovanovi√¶ uŇ°ao kod Simovi√¶a i predloŇĺio mu da iza√įe sa svojom listom ministara, jer se "ovi politi√®ari ne√¶e nikad sporazumeti". Potom, Simovi√¶ je "pro√®itao" ko koje mesto dobija u njegovoj vladi.

Promena izvrŇ°ena pu√®om pokrivena je Kraljevom proklamacijom, kojom je Petar II, pet i po meseci pre punolestva, preuzeo kraljevsku vlast. U proklamaciji je naglaŇ°eno da je vojska svrgnuvŇ°i NamesniŇ°tvo i dotadaŇ°nju vladu "izvrŇ°ila svoj zadatak prema Kralju i OtadŇĺbini", i da je mandat za novu vladu poveren generalu Simovi√¶u. Tokom 27. marta, ta proklamacija je nekoliko puta √®itana na radiju, glasom mladog Kralja. Ali on je taj svoj prvi akt video i potpisao tek uve√®e. Proklamacija - koju je Simovi√¶u na redakciji podneo Radoje KneŇĺevi√¶, a koju je izgleda sastavio Slobodan Jovanovi√¶ - nije se mogla dostaviti mladom Kralju, pa je odneta u radio, gde ju je najavljen kao Kralj, pro√®itao kapetan korvete Jakov Jovovi√¶. U 10 sati preko radija, " u ime svih vladika srpskih, sakupljenih na Svetom Arhijereskom Saboru" i u svoje ime, patrijarh DoŇĺi√¶ je blagoslovio pu√®.

Demonstracije

√ąim se saznalo za pu√®, ulice su ispunjene masom sveta: "Beograd je izgledao kao jedna koŇ°nica p√®ela". Pevane su patriotske pesme i uzvikivane parole protiv Hitlera i Musolinija. Me√įu parolama bilo je onih nameŇ°tenih prema engleskom shvatanju srpske istorije: Bolje rat nego pakt, Bolje grob nego rob, Nema rata bez Srba. Re√®ju Mirka Kosti√¶a, "malo bi ko od narodnih manifestanata na pitanje: ho√¶eŇ° li rat, odgovorio "bolje rat nego pakt, a na "bolje grob nego rob" √®ulo bi se iz naroda "robom ikad, grobom nikad". U ranim jutarnjim √®asovima jedna grupa demonstranata "polupala je nema√®ke biroe, polomila vrata i prozore i pocepala papire koji su se unutra nalazili". Do deset sati, gradom su zaleprŇ°ale jugoslovenske, engleske, francuske i ameri√®ke zastave; nema√®ka zastava bila je spaljena. Sutadan posle blagodarenja u Sabornoj crkvi, nema√®ki poslanik Heren je "vre√įan, a gomila je pljuvala na njegov automobil". Oko 10 sati me√įu demonstrante su se pojavili komunisti, nastoje√¶i da nametnu parole o savezu sa Sovjetskim Savezom. Jedna zgrada na trgu Slavija bila je iski√¶ena crvenim zastavama. Komunisti√®ki Ň°ef, Josip Broz, koji je na kratko posle pu√®a posetio "drugove" u Beogradu, osudio je "anglofilske elemente i provokatore" koji su spalili nema√®ku zastavu i polupali Nema√®ki turisti√®ki biro. Ovaj agent Kominterne znao je o √®emu se radilo: britanski agenti na ulici, kroz antinema√®ke parole i incidente, davali su pu√®u izrazito probritanski karakter.

Slavlje u Britanskom poslanstvu

Ujutro 27. marta u Britanskom poslanstvu u Bepgradu se slavilo uz Ň°ampanjac. Za britansku vladu, pu√® je zna√®io otvaranje novog fronta na kome √¶e Hitler barem privremeno troŇ°iti snagu.

Motivi puèista

Glavni civilni zaverenik, Radoje KneŇĺevi√¶, 1937. bio je u svojoj 36. godini, po nalogu kneza Pavla, sa mesta Kraljevog profesora francuskog jezika, stavljen u penziju. Do toga je doŇ°lo poŇ°to je KneŇĺevi√¶ u dvorskom sporu izme√įu knjeginje Olge i kraljice Marije stao na stranu kraljevske udovice preko koje su igzleda pokuŇ°ali da deluju opozicionari.

Za starijim bratom Radojem iŇ°ao je i mla√įi ŇĹivan, major u Kraljevoj gardi, oko koga su se okupljali mla√įi elitni oficiri. Njihov nacionalni ponos poga√įala je Vladina proosovinska politika, ali i pri√®a o tome da knez Pavle namerava da Petra II liŇ°i prestola.

Na srpskom nacionalnom nivou, motivi pu√®ista mogu se svesti na dva. Jedan je leŇĺao u neprihvatanju hrvatskog odlu√®uje√¶eg uticaja na drŇĺavne poslove, koji je uspostavljen posle Cvetkovi√¶-Ma√®ekovog sporazuma. Drugi motiv bilo je teŇ°ko nezadovoljstvo namesnikom Pavlom, koje se koncetntrisalo oko raŇ°irene pri√®e da on namerava, uz Hitlerovu podrŇ°ku, da otme presto "siro√®etu".

Izvori
‚ÄĘ Dr Marko Pavlovi√¶, Jugoslovenska drŇĺava i pravo.

Izvor: Wikipedia
Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeæi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #7 poslato: 30 April, 2007, 05:34:53 pm »

I jos nesto vezano za bombardovanje Srbije u WWII...

http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-l/1999/06-ratno/article-06.html
Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeæi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #6 poslato: 30 April, 2007, 05:33:11 pm »

Bombardovanje Beograda u Drugom svetskom ratu

Bombardovanje Beograda u Drugom svetskom ratu dogodilo se 1941. i 1944. Prvi put grad je bombardovala avijacija nacistièke Nemaèke, a tri godine kasinje, saveznièka avijacija.

Nemaèko bombardovanje 1941.

Avijacija Nema√®ke bombardovala je Beograd 6. aprila 1941, Ň°to je ozna√®ilo po√®etak invazije na Jugoslaviju.

Deset dana ranije Kraljevina Jugoslavija pristupila je paktu sa Silama osovine. Usledili su protesti u zemlji i drŇĺavni udar kojim je sa vlasti svrgnut Knez Pavle. Zemlja se pribliŇĺila zapadnim Saveznicima, i to u trenutku kada je Hitler nameravao da zapo√®ne Operaciju Barbarosa protiv Sovjetskog saveza. Hitler je, li√®no, 27. marta doneo odluku da se bombarduje Beograd i okupira Jugoslavija. IzvrŇ°enje zadatka je povereno 4. vazduŇ°noj floti pod komandom pukovnika Aleksandra Lera. Operacija bombardovanja Beograda imala je tajni naziv ‚ÄěStraŇ°ni sud‚Äú (nem: Strafgericht). Predvi√įaju√¶i rat, jugoslovenska Vlada i Vrhovna komanda su Beograd proglasile ‚Äěotvorenim gradom‚Äú.

Na Pravoslavni Uskrs, 6. aprila, u 6:30 ujutru, bez objave rata, sile Tre√¶eg Rajha su napale Kraljevinu Jugoslaviju. Njihove vazduŇ°ne snage su bombardovale Beograd koriste√¶i 234 bombardera i 120 lovaca. Grad je bombardovan u √®etiri naleta 6. aprila, i ponovo 7, 11. i 12. aprila 1941. Upotrebljeno je oko 440 tona zapaljivih bombi.

Beograd je od napada iz vazduha branio elitni ҆esti lova√®ki puk i jedinice protivvazduŇ°ne odbrane VazduŇ°ne zone Beograd. Ne zna se ta√®an broj aviona koje su oborili jugoslovenski piloti, ali se iz raznih izvora ovaj broj procenjuje na 42 do 48. U borbama je poginulo 11 jugoslovenskih pilota.

U bombardovanju Beograda 1941, poginulo je oko 2500 ljudi. UniŇ°teno je viŇ°e stotina zgrada, uklju√®uju√¶i deo zgrade Starog dvora. Najzna√®ajniji spomenik kulture uniŇ°ten u bombardovanju je Narodna biblioteka sa 300.000 knjiga, uklju√®uju√¶i srednjevekovne spise neprocenjive vrednosti.

Nema√®ki feldmarŇ°al fon Klajst je na su√įenju posle rata izjavio: ‚ÄěVazduŇ°ni napad na Beograd 1941. godine imao je prvenstveno politi√®ko-teroristi√®ki karakter i nije imao niŇ°ta zajedni√®ko sa ratom. To bombardovanje iz vazduha bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove li√®ne osvete.‚Äú

Saveznièko bombardovanje 1944.

Beograd su bombardovale Anglo-Ameri√®ke vazduŇ°ne snage 17-og i 18-og aprila 1944. (tako√įe na Pravoslavni Uskrs, kao 1941.). Glavna jedinica u ovoj akciji bila je ameri√®ka 15-a vazduhoplovna jedinica, sa bazom u Fo√įi na jugu Italije. U√®estvovalo je 600 bombardera, koji su sa velike visine ispuŇ°tali ‚Äětepih bombe‚Äú. Poginulo je 1160 civila i 18 nema√®kih vojnika. Beograd je ponovo bombardovan 21. aprila, 24. aprila, 18. maja, 6. juna, 8. jula, i 3. septembra 1944.

Izvor: Wikipedia
Sacuvana
Dacha
Too bad you're fucked up
Vodeæi tim
*****

Karma: +29/-4
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1069

Dak-mrak!!!


WWW
« Odgovor #5 poslato: 30 April, 2007, 05:28:34 pm »

Evo jos jednog zanimljivog teksta koji sam pronasao...Samo bih zamolio sve koji citaju i postavljaju tekstove da po svaku cenu izbegnemo podele na Partizane,Cetnike,pacifiste,Marsovce...
Ukoliko imate tekst koji je zanimljiv-postavite ga,ali bez nekih prepucavanja i podela!

Bitka za Kraljevo 1941.

Plan napada na Kraljevo donet je 4. oktobra 1941. godine, kada je formiran i zajedni√®ki Ň°tab. √ąetnike su u Ň°tab predstavljali major Radoslav √źuri√¶ i kapetan Jovan Deroko, a partizane Mole Radosavljevi√¶ i Ratko Mitrovi√¶. √ąetni√®ki major Radoslav √źuri√¶ je odre√įen za komandanta napada i opsade, a √®etni√®ki kapetan Jovan Deroko za na√®elnika Ň°taba.

Snage èetnika i partizana pred napad

Grad je napadalo oko 4.500 √®etnika i 1.500 partizana, koji su imali dva topa bez niŇ°anskih sprava i dva oklopna vozila.

Nemaèke snage u Kraljevu

U Kraljevu se nalazilo oko 3.000 Nemaca, koji su oko grada imali niz rovova, bunkera i utvr√įenja, u dve linije odbrane. Najja√®e utvr√įenje napravili su od Poljoprivredne Ň°kole.

Bitka

Posle obezbe√įenja prilaza Kraljevu iz pravca Kragujevca, KruŇ°evca i RaŇ°ke, glavni napad je izvrŇ°en sa √®a√®anske strane. Kada je √®etni√®ka juriŇ°na kolona prodrla do centra grada, njeni komandanti, poru√®nik Jovan Bojovi√¶, komandant Jeli√®kog √®etni√®kog odreda, i kapetan Jovan Deroko, raketom su pozvali √®etni√®ki Odred smrti i delove √ąa√®anskog partizanskog odreda, dok su ostale jedinice produŇĺile napad u lepezastom rasporedu. Plan je bio da posle slamanja nema√®ke odbrane u gradu, trebalo je pozvati na predaju nama√®ke posade u Poljoprivredne Ň°koli.

ObaveŇ°tavaju√¶i o napadu na Kraljevo, komandant 717. nema√®ke divizije pisao je generalu Bemeu 10. oktobra da je "takti√®ko rukovo√įenje naprijateljskim jedinicama apsolutno celishodno (srpski oficiri i vojnici). Njihova borbena snaga i rukovodstvo bitno su poboljŇ°ali".

Sa promenljivim uspehom, borbe su neprekidno vo√įenje do 2. novembra. U no√¶i izme√įu 15. i 16. oktobra kapetan Jovan Deroko je niz tesnac KamidŇĺor pustio Ňĺelezni√®ki vagon natovaren avionskim bombama. Eksplozija je uniŇ°tila nema√®ke prepreke iza kamidŇĺorskog mosta, Ň°to je bio znak za po√®etak √®etni√®kog juriŇ°a. PoŇ°to je most zauzet, Deroko je nastavio napad prema aerodomu. Nemci su pruŇĺili otpor iz hangara sve do zore, kada se √®etnici vra√¶aju na polazne poloŇĺaje. Razlog je bio taj, Ň°to se partizani nisu ni pomakli iz svojih rovova. Oni su upravo te no√¶i po√®eli da povla√®e desetine i vodove sa prve linije kraljeva√®kog fronta, i odvode ih u Trnavski, Ljubi√®ki i Draga√®evski srez da uspostavljaju svoju vlast.

Od 16. oktobra Deroko je u hotelu "ŇĹi√®a" u MataruŇ°koj Banji drŇĺao diverzantski kurs za 100 odabranih √®etnika i partizana. Sa njima je no√¶u upadao u Kraljevo i iznenada napadao Nemce.

Jaka nema√®ka kolona, sa bornim kolima na √®elu, izvrŇ°ila je 20. oktobra proboj u pravcu manastira ŇĹi√®a. Nemci su razbili ŇĹi√®ki i Ljubi√¶ki √®etni√®ki odred, a zatim spalili manastirski konak. Tada je poginuo kaomandant ŇĹi√®kog √®etni√®kog odreda, kapetan DuŇ°an LauŇ°evi√¶. (Prema Zvonimiru Vu√®kovi√¶u, LauŇ°evi√¶ se ubio poslednjom bombom, da ga Nemci ne bi zarobili; bio je teŇ°ko ranjen u obe noge.) √ąim je saznao za nema√®ki ispad, major Radoslav √źuri√¶ je u pomo√¶ manastiru iz rezerve poslao Borbenu grupu pod komandom narednika Milutina Jankovi√¶a, ҆tabnu √®etu pod komandom poru√®nika Dragomira Topalovi√¶a i Draga√®evski partizanski bataljon pod komandom Kapelana. Topalovi√¶ i Jankovi√¶ su razbili Nemce u manastirskom zabranu, dok su partizani posmatrali borbu.

Pola sata posle pono√¶i 21. oktobra zapo√®eo je nov nauspeŇ°an napad na grad. Uve√®e istog dana nema√®ka kolona sa bornim kolima probila se od Poljoprivredne Ň°kole prema Ru√įinskom brdu. Tu je zarobila jedan partizanski top, jer su delovi Trnavskog partizanskog bataljona prethodnih dana napustili poloŇĺaje i otiŇ°li u pozadinu da u√®vrŇ°√¶uju komunisti√®ku vlast. √ąetnici su formirali Udarnu grupu, na √®elu sa poru√®nikom Jovanom Bojovi√¶em, da bi izveli protivnapad. UspeŇ°ni juriŇ° na Nemce izvrŇ°en je slede√¶eg dana u selu Jar√®ujak.

Kad su 26. oktobra u pomo√¶ √®etnicima stigla dva velika tenka marke "hot√®kis", zarobljena u borbama na drumu Kragujevac - Gornji Milanovac, stvoren je plan za novi opŇ°ti napad.

Slede√¶eg dana, 27. oktobra, patizani su iz opsade povukli Draga√®evski bataljon i joŇ° neke jedinice, zbog √®ega je izbio sukob sa jednim od njihovih komesara, Ratkom Mitrovi√¶em.

Artiljerijska priprema za napad, iz dva √®etni√®ka i jednog partizanskog topa, po√®ela je 28. oktobra u 20 √®asova i 35 minuta. U 23 √®asa dva tenka, kojima upravlja poru√®nik Dragomir Topalovi√¶ i potporu√®nik ŇĹarko BoriŇ°i√¶, krenula su drumom ka prvoj borbenoj liniji. PokuŇ°aj da se Nemci zavaravaju kukastim krstovima na tenkovima koji ranije nisu videli kod √®etnika, proŇ°ao je uspeŇ°no. Iz rova je izaŇ°ao jedan nema√®ki podoficir i rekao posadi tenkova da produŇĺi prema Poljoprivrednoj Ň°koli. Kada su preŇ°li prvu liniju nema√®ke odbrane, i zatim prugu Kraljevo - √ąa√®ak, tenkovi su okrenuli nazad i po√®eli da gaze nema√®ke rovove. PoŇ°to nisu imali topovsku municiju, mitrljirali su Nemce i bacali bombe kroz kupole.

Tada su krenuli u napad i √®etnici u oklopnim vozilima, i sa svoh poloŇĺaja oko Kraljeva. Udarna grupa uspela je da se probije do spomenika u centru grada. Sem Trnavskog bataljona √ąa√®anskog parizanskog odreda, sve ostale komunisti√®ke jedinice ostale su na po√®etnim poloŇĺajima. Tako su nastali prazni me√įuprostori, koji su Nemci uo√®ili i nastojali da ih iskoriste. Zbog tih praznoh prostora napad nije uspeo. U gradu je poginuo komandant Jeli√®kog √®etni√®kog odreda poru√®nik Jovan Bojovi√¶, posle √®ega su njegovi √®etnici po√®eli da se povla√®e, osu√įuju√¶i izdajstvo partizana. PreŇ°lo se u zaŇ°titni√®ku borbu, pod komandom poru√®nika Sime Uzelca, koji je vozio jedno od dva oklopna vozila. VidevŇ°i ranjenog Uzelca, narednik Milutin Jankovi√¶ je pokuŇ°ao da ga izvede iz borbe. Uzelac je to odbio: poginuo je u gradu sa joŇ° 250 √®etnika.

Prilikom ovog napada Ňĺivot je izgubio i kapetan Petar Dejanovi√¶. Posle dva dana 31. oktobra, √®etni√®ka baterija uspela je da pogodi jadan nema√®ki transportni avion, prilikom spuŇ°tanja na kraljeva√®ki aerodrom. Opsada grada napuŇ°tena je 2. novembra, kada se saznalo za borbe izme√įu √®etnika i partizana kod Karana, UŇĺica i PoŇĺege. Toga dana u Kraljevo je vozom doŇ°ao glavnokomanduju√¶i nema√®ki general, Franc Beme. Potpukovnik ŇĹivanovi√¶ ovako opisuje Ň°ta se potom desilo:

Na svim ku√¶ama u Kraljevu bile su istaknute crne zastave, a na svim prozorima spuŇ°tene zavese. Na ulicama ni Ňĺive duŇ°e. Sve je bilo crno, turobno, olovno teŇ°ko... Kada je voz stao na stanicu, po√®ela su da zvone crkvena zvone. Oni su umesto pozdrava oglaŇ°avali mrtve. Kada je nema√®ki general sve to video i √®uo, seo je u voz i vratio se.

Nema√®ka dokumenta potvr√įuju da su tenkove vozili √®etnici. IzveŇ°taj nema√®ke kontraobaveŇ°tajne sluŇĺbe Osmog nema√®kog armijskog korpusa, glasi:

1. novembra izvrŇ°en je napad sa dva tenka "hot√®kis" oteta kod Milanovca. Protivtekovska vatra nije imala uspeha i ovi su prodrli duboko u grad. Tenkove je pratilo 50 Mihalovi√¶evih ljudi kji su se nalazili u MataruŇ°koj Banji i Musinoj Reci.

17. decembra Nemci su raspisali potrernicu za √®etni√®kim oficirom, potporu√®nikom ŇĹarkom BoriŇ°i√¶em, ina√®e rodom iz TrbuŇ°ana kod √ąa√®ka zbog u√®estvovanja u tenkovskom napadu na Kraljevo 1. novembra.

Ratni Zlo√®in nad gra√įanima Kraljeva

Prvih dana opsade Nemci su uhapsili nekoliko hiljada Kraljev√®ana, koje su drŇĺali kao taoce. U znak odmazde za √®etni√®ki napad na Kraljevo. 14. oktobra Nemci su izvrŇ°ili ratni zlo√®in, streljali su 1.738 muŇ°karaca i 19 Ňĺena, pravdaju√¶i se zbog gubitaka koje su pretpeli u borbama sa √®etnicima.

Narodni deseterac

Dok su trajale borbe za Kraljevo, nastao je deseterac "Nad Kraljevom Ňĺiva vatra seva". Ova pesma, na tragu najviŇ°ih dometa srpskog narodnog pesniŇ°tva, opeva pogibiju Sime Uzelca i kapetana Jovana Deroka, nazivaju√¶i partizane "bandom". Ali, na osvetu poziva samo Simina, ne i Derokova majka: Simo je poginuo od Nemaca, a Deroko od partizana. Bio je to gest narodnog peva√®a protiv gra√įanskog rata, koji je upravo po√®injao.

Izvor
O borbama na Kraljevu, iz dana u dan, vidite: S. ŇĹivanovi√¶, Tre√¶i srpski ustanak, knjiga druga, 105 -170.

Izvor: Wikipedia
Sacuvana
i
Stari znalac
***

Karma: +19/-2
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 180


WWW
« Odgovor #4 poslato: 30 April, 2007, 07:16:06 am »

A evo i spiska Amerièkih ratova i konflikata, od borbe za nezavisnost do danas:

American Wars

The American Revolution
1775-1783

The Indian Wars
1775-1890

Shay's Rebellion
1786-1787
Rebellion
Anti-(state)Government Rebels vs. Massachusetts

The Whiskey Rebellion
1794
Rebellion
Anti-Tax Rebels in Western Pennsylvania

Quasi-War With France
1798-1800
Inter-State (Naval) War
France

Fries's Rebellion "The Hot Water War"
1799
Rebellion
Anti-Tax Rebels in Pennsylvania

The Barbary Wars
1800-1815
Inter-State War
The Barbary States
(Tripoli, Algiers & Morocco)

The War of 1812
1812-1815
Inter-State War
Great Britain
The Growing & Troubled Republic

Primary Name of Conflict Dates of Conflict
(U.S. Involvement Only)
Type of Conflict Primary Opponent(s)
of the United States

Mexican-American War
1846-1848
Inter-State War
Mexico

U.S. Slave Rebellions
1800-1865
Slave Rebellions
Various Slave groups

"Bleeding Kansas"
1855-1860
Civil War (state of Kansas)
Pro-Slavery vs. Anti-Slavery Kansans

Brown's Raid on Harper's Ferry
1859
Rebellion
Anti-Slavery Rebels (Led by John Brown)

United States Civil War
1861-1865
Civil War
United States (The North)
vs.
The Confederate States (The South)


U.S. Intervention in Hawaiian Revolution
1893
Internal Rebellion & Foreign Intervention

The Spanish-American War
1898
Inter-State War

U.S. Intervention in Samoan Civil War
1898-1899
Civil War & Foreign Intervention

U.S.-Philippine War
1899-1902
Colonial War, War of Imperialism

Boxer Rebellion
1900
Internal Rebellion & Foreign Intervention
Chinese Government & "Boxer" Rebels

The Moro Wars
1901-1913
Colonial Wars
Philippine Muslim Rebels

U.S. Intervention in Panamanian Revolution
1903
Secessionist Revolution & Foreign Intervention
Colombia

The Banana Wars
1909-1933
Civil Wars & Foreign Intervention
Various Rebel Groups In Central America


U.S. Occupation of Vera Cruz
1914
Inter-State War
Mexico

Pershing's Raid Into Mexico
1916-1917
Inter-State, Border War
Mexican Government & Mexican Rebels ("Bandits")

World War I
1917-1918 (American involvement only)
Inter-State War
Germany

Allied Intervention in Russian Civil War
1919-1921
Civil War & Foreign Intervention
Russian Bolshevik (Soviet) Government

World War II
1941-1945 (American involvement only)
Inter-State War
Germany, Japan & Italy

The Cold War
1945-1991
Global Inter-State Cold War
The Soviet Union & Communist China

The Korean War
1950-1953
Inter-State War
North Korea & China

The Second Indochina War "Vietnam War"
1956-1975
Civil War, Inter-State War
North Vietnam & South Vietnamese "Viet Cong" Rebels

U.S. Intervention in Lebanon
1958
Civil War & Foreign Intervention
No real foe for U.S. Troops landed to support Lebanon Gov.

Dominican Intervention
1965
Civil War & Foreign Intervention
Rebels in the Dominican Republic

The Mayaguez Rescue Operation

News Story 1975 (May 15)
Hostage Rescue & Inter-State Conflict
Khmer Rouge Guerrillas (the new government of Cambodia)

Iranian Hostage Rescue "Desert One" or "Operation Eagle Claw"
1980 (April 25)
Hostage Rescue & Inter-State Conflict
Iran

U.S. Libya Conflict
1981, 1986
Inter-State War
Libya

U.S. Intervention in Lebanon
1982-1984
Civil War,Foreign Intervention & Inter-State War
Syria & Various Muslim and Leftist Lebanese Militias

U.S. Invasion of Grenada
1983
Inter-State War
Marxist Grenadian Faction & Cuba

The Tanker War

"Operation Earnest Will"
1987-1988
Inter-State War
Iran

U.S. Invasion of Panama
1989
Inter-State War
Panama

Second Persian Gulf War "Operation Desert Storm"
1991
Inter-State War
Iraq

"No-Fly Zone" War
1991-2003
Inter-State War
Iraq

U.S. Intervention in Somalia
1992-1994
Civil War & Foreign Intervention
Various Somali Militias

NATO Intervention in Bosnia (Operation Deliberate Force) Summary
1994-1995
Civil War,Foreign Intervention & Inter-State War
Bosnian Serb Rebels

U.S. Occupation of Haiti
1994
Foreign Intervention
Haitian Government

U.S. Embassy bombings and strikes on Afghanistan and Sudan (The bin Laden War)
August, 1998
Terrorist Conflict

"Desert Fox" Campaign (part of U.S./Iraq Conflict)
December, 1998
Inter-State War
Iraq

Kosovo War
1999
Civil War, Foreign Intervention & Inter-State War
Yugoslavia/Serbia

Attack on the USS Cole
October 12, 2000
Terrorist Conflict
Terrorists associated with Osama bin Laden

Attack on the World Trade Center and the Pentagon
September 11, 2001
Terrorist Conflict
Osama bin Laden's al-Qaida organization

Afghanistan War (Operation Enduring Freedom)
October 7, 2001-Present
War against Terrorism
The Taliban and Osama bin Laden's Al-Qaida organization

Third Persian Gulf War "Operation Iraqi Freedom"
March 19, 2003-Present
Inter-State War
Iraq
Sacuvana
Stranice: « 1 2 3 »   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokrece MySQL Pokrece PHP Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC
Joomla Bridge by JoomlaHacks.com
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!

Statistika

Na sajtu su trenutno 0 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas89
mod_vvisit_counterJuce241
mod_vvisit_counterOve nedelje2149
mod_vvisit_counterOvog meseca12085