Skip to content

Sokobanja arrow SOKOBANJSKI FORUMarrow Politikaarrow Nove Liène karte - Žigosanje Srba
18 Septembar, 2021, 06:04:03 pm *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  

Glasanje
Pitanje: Da li ste za nove biometrijske liène karte?
NE, Bože saèuvaj i skloni me
Ne znam o tome ništa
Èuo sam ali nisam siguran
Nisam èuo
Da, hoæu žig,

Stranice: « 1 2   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: Nove Liène karte - Žigosanje Srba  (Procitano 12484 puta)
0 clanova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Sale-X
Administrator
Vodeæi tim
*****

Karma: +82/-9
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 7768


WWW
« Odgovor #4 poslato: 23 Novembar, 2006, 11:39:10 am »

НОВА ГЕНЕРАЦИЈА

1. Нема ништа некорисније и грешније од оне простачке сујете која гони људе да се иживе и да нешто привидно и привремено значе. После 10, 20, највише 50 година јасно се види да су то биле оне јадне некреативне сујете, које отимају значај и изопачавају рад благодарећи рђавим општим приликама.

   Има и у наукама доста досадних људи, сасвим без духа, често и без обичне оштре памети, који "научним бенављењем" муче науку и своје ближње. Да су се одали каквом занату, не би били ни добри мајстори, већ они који, непрестано емитујући једну мустру. најпосле и њу изопаче. Има их доста и по Академијама Наука и ученим друштвима.

2. Ко год од новије генерације улази у послове, у којима се народ води, треба најсавесније да испита своју савест и своје истинске способности, потпуно искрено, са отвореношћу која себе не штеди. Такви испитани не треба да узимају за пример малаксале људе старије генерације или такве чије је срце измучено и енергија сломљена, најмање оне, који по својој несрећи свега тога нису ни имали.

   Они прави људи, који могу постати велики људи нове генерације, ући ће у рад и борбу са отменим пожртвовањем, знајући да за велика питања свога народа треба да у њима сагори и ишчезне све оно што је најбоље.

   Особити је значај личности високога, не обичнога морала.

   Чувати се од заноса успесима. Наша средина (која иначе по правилу свлачи у низину, у блато) њене клике и групе имају навику да кашто преувеличавају успехе и способности појединих људи. Онда је тек дужност бољега човека, боље људске свести, да хладно и с мирноћом испита и нађе своју праву вредност и да успехе сведе на праву меру. Иначе се и у јаче људе увуче толико лажнога и они се толико морално извитопере и посуврате, да никакво добро више од њих не долази.

3. Нова генерација се неће задржати на методи речи, која често води у брбљање. Тих брбљиваца што обећавају и причају имамо сувише много.

   Паметне и праве мисли могу изазвати на размишљање и пробудити силе, које ће саме наћи своје путеве. Али дело је највећа вредност.

4. У нас по правилу влада логика осећаја и страсти. Кад се јаве жеље, прохтеви, тежње, редовно се мисли да су ту и разлози, који за личност или национално питање говоре. Виде се поглавити разлози осећаја, страсти, не виде се јасно тешкоће, и разлози других.

   Уносимо у много својих поступака и акција. нарочито у политику и национална питања, једино осећања и видимо поглавито разлоге, који одатле потичу.

   Има доста потпуних симплиста који ништа друго и не виде, већ јурну само по жељама и моменталним импресијама, у којима има увек неко зрнце, код даровитих и језгро истине али то није довољно.
 
5. Процена својих способности, запажање и корекција својих недостатака, на кратко критика себе самога и свога народа, неће убити енергију за рад и за велике планове код правих људи, од истинске вредности.

   Напротив, после најпажљивије процене, треба да дође неодољива и неукротљива акција, која је стална као млаз јаких врела и која издуби пространо и дубоко корито.

   Неколико таквих енергија нове генерације које би заједнички, као компоненте, радиле у једном смислу, могу створити нове облике народнога живота истински покрет.

   Он би могао да повуче за собом н ону огромну масу мање или више млитавих, који чују или знају за велики план, али не виде средства и немају стваралачке енергије.

6. Као ваш сајт, и ја дубоко верујем у вредност нашег народа који је и бројно знатна снага: десет милиона.

   Не само за вас већ и за општу цивилизацију би била добит кад би се тај народ могао као целина културно развијати. Он би по својој даровитости унео нових елемената у општу светску културу, а то је у крајњем резултату циљ рада и појединца и народа.

   Али ради тога, он мора себе чувати од свих рђавих туђинских утицаја и нарочито неговати оно што је у њему специфично, самосвојно, оплемењујући га најбољим резултатима страних култура; само тако може и наш народ из себе стварати и давати елементе за општу цивилизацију.

   Даровити и јаки народи, као и даровити људи, неће да су компилатори и имитатори и хоће сами да располажу својом судбином и својим развитком.

   Срби и Хрвати се не смеју за беспослице комбатирати, као што скоро од почетка 19. века раде и због тога служити туђим интересима и плановима. Сваки за се су слаби. И најбољи, и најјачи појединци су због тога ослабљени и осетили су, врло многи, колико им треба једна велика своја целина.

   Али ја сам и у последње време видио колико је то тешко извести код многих људи старије генерације. Главни део рада остаје млађој генерацији.



Јован Цвијић.
Прештампано из Цвијићевог "Писма Српској Напредној Омладини" (1911) и књ. "Новим генерацијама", Београд, 1926.
Sacuvana
« Odgovor #4 poslato: 23 Novembar, 2006, 11:39:10 am »

 Sacuvana
Sale-X
Administrator
Vodeæi tim
*****

Karma: +82/-9
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 7768


WWW
« Odgovor #3 poslato: 23 Novembar, 2006, 11:33:41 am »

ШТА ЈЕ ТО БОЖИЈА БЛАГОДАТ?

То је Његова сила коју прима верујући, у име Исуса Христа крштени човек, а која га чисти, освећује, просветљава и снажи у чињењу добра  и савлађивању зла; она теши и снажи у искушењима, невољи и болестима; она помаже у задобијању вечитих вредности, које је Бог својим изабранима припремио.

Ако је неко био горд, себичан, завидљив, зао, па постао благ, смирен и самопрекоран ради славе Божије и својих ближњих; ако је према сваком благонаклон, великодушан и нелицемерно попустљив, то се све десило кроз силу благодати. Ако је ко био неверујући и постао ревносно верујући, то је постао силом благодати. Ако је био среброљубац [па више није], он то може једино да приписује сили благодати Христове. Ако је ко био у храни неумеран  и склон пијанству, па постао уздржљив, не ради здравствене дијете, већ из сазнања једног вишег етичког циља, он је то постао уз помоћ Божије благодати.

Ако под утицајем Божанске благодати осетиш дубок мир и тиху блажену радост у молитви, онда чувај пажљиво тај дар. Божанска балгодат Духа Светога је веома нежна, врло утанчана и одмах се уклања од душе ако ова изгуби страхопоштовање и пажњу према њој. А кад се благодат Божија измакне од душе, онда је она сама себи препуштена; тада наваљују страсти да је као гладне звери растргну.
 
Када се преједеш или опијеш, престаје света стварност, тај блажени свет да делује у теби. Ако се разгневиш или грубо поступиш, благодатно расположење се губи на дуже време. Ако се страснољубиво вежеш за једну ствар, неко занимање или људско биће, благодат се тада од тебе безусловно повлачи. Ако дозволиш себи да уживаш у похотљивим представама (= филмовима) онда ће се благодат од тебе за дуго повући, јер она све греховно, а нарочито похотљивост и славољубље избегава као одвратни смрад. Ти ћеш је потом тражити, али је нећеш наћи. Ради тога ћеш жалити, али она твојој бризи неће поклањати ни најмању пажњу, да би ти научио да цениш Божији дар достојно, и да га у страхопоштовању брижљиво чуваш.
 
Св. Јован Златоусти
Sacuvana
Sale-X
Administrator
Vodeæi tim
*****

Karma: +82/-9
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 7768


WWW
« Odgovor #2 poslato: 23 Novembar, 2006, 11:32:53 am »

НАЧЕЛА ДУХОВНЕ ДИСЦИПЛИНЕ

Љубав је извор и утока живота. Она је његов непресушни и најслађи сок. Љубав је Бог, а Бог је љубав. Као таква, она је јача од свега, па и од смрти. То показује Човекољупчево Васкрсење, на коме почива сва сила Хришћанства.
Кроз Љубав осећамо и вером срца знамо двоје: прво - да је корен и смисао нашег живота у Богу и друго - да је наш живот уткан у живот наших ближњих, а наша судбина у судбину наших ближњих. Без Бога и без ближњих, ми не можемо да се спасемо ни да се ослободимо, нити уопште да осетимо радост живота. Две највеће заповести Божије потврђују истинитост горње мисли силом највећег ауторитета. Те заповести гласе:
прва: љуби Бога свим срцем, свом душом и свом мишљу својом,
друга: љуби ближњег свога као себе самога.

Овим заповестима је заувек одређен пут нашег живота. Њим се иде од Бога кроз себе према ближњима. Тиме су одређене наше тројаке дужности.
-према Богу
-према себи
-према ближњему


Дужности према Богу
1. Веруј у Бога просто и смело, не стиди се нигде своје вере као што се и твој народ не стиди.
2. Чувај Светињу Часног Крста и знај да је њим зачињен цео живот твога народа.
3. Упознај темељно вољу Божју. У том циљу користи свако повољно време, а нарочито време Богослужења и тумачења Светог Еванђелa. Постарај се да ову свету књигу увек имаш у непосредној близини.
4. Молитва нека ти буде свакодневна душевна храна. Без ње не приступај ни делу ни јелу, без ње нити где полазити нити долазити. У молитвама се увек сети: свог Краља, Отаџбине, Народа, својих родитеља, својих учитеља, старешина, свих другова и браће, а нарочито оних који су у невољи.
5. Редовно посећуј Свету Литургију, пости најмање сваког петка ради сећања на муке и страдања која је у тај дан за нас поднео Син Божији, Исус Христос, а причешћуј се најмање сваког поста у току године (Божићни, Ускршњи, Петровски и Госпојински пост). Не заборави да ћеш вршећи
горње дужности постићи такву чврстину душе и мир срца да те никад и ништа у животу неће поколебати. Бог ће бити стварни учесник у твом животу.

Дужности према себи
1. Знај да си саздан по слици и прилици Божијој и ради узвишених циљева које Бог одређује људима. У томе лежи величина твог људског достојанства које мораш будно чувати.
2. Води непрекидно борбу у самом себи против оних порока који загорчавају и унижавају људски живот. Ти пороци су гори од немаштине и болести и зову се: зловсмва, оговарање, злопамћење, незахвалност, злурадост, нехат, пакост, гнев, завист, непризнавање туђих вредности и заслуга.
3. Буди смирен и скроман. Знај да: "Љубав смирује, а разум надима". Надувеност према млађем а поготово према старијем знак је одсуства хришћанске свести без које нико не може бити наш заједничар.
4. Буди чедан знајући да омладина без осећања стида, одана блуду и разврату јесте знак опадања и скоре пропасти народа.
5. Ради чувања невиности не говори, нити читај, нити гледај, ни пред ким оно што би те пред твојим родитељима застидело. Не заборави да се Божијем оку ништа не да скрити.
6. Чувај чистоту тела и знај да је оно по речима апостола Павла, храм Духа Светога.
7. Буди послушан и никада не вређај старијег.
8. Буди искрен и безазлен "као голуб", а мудар "као змија".
9. Буди јунак, цени јунаке, а плашљивце жали.
10. Не псуј никога, ништа и никад.
11. Неопијај се.

Дужности према ближњем
1. Сваку поверену дужност у заједници извршуј на најбољи могући начин.
2. Знај да отаџбина и народ живе од вршења дужности, а пропадају од невршења.
3. Свест о дужности нека се код тебе огледа што на службу и рад никад нећеш закаснити, нити раније са њега отићи, нити пак учинити ма шта што није дозвољено у радно време. Јавни рад нека за тебе буде част.
4. У борби за свој народ увек пођи од уверења да њему и сваком другом народу, спасење може доћи само онда када се остави греха и заблуда у себи и око себе.
5. Неразумевање других у борби за опште добро немој да те збуни. Не малаксавај због недостатка брзих успеха. Запамти да са борбом иде увек и жртва, а праве жртве у правој борби могу дати само духовно исправни људи, велике вере и љубави и великог идеализма, борци и јунаци, прегаоци, радници и ствараоци.
6. Не изјашњавај се само за истину и правду јер то чини свако кад ништа не кошта, већ са радошћу примај ипоследице које долазе из борбе за истину и правду.
7. Никад и никоме не ласкај и терај од себе ласкавце, јер убијају људски понос и руше карактер.
8. Исправллј другове ближње али без намере да судиш и унизиш. То чини увек без гнева и претае, у четири ока, ако не послуша опомени га пред два или три сведока, ако и тада не послуша кажи Цркви, тј. надлежнима, па ако и тада не послуша, прекини са њим другарске односе, у смислу Христових речи: "Ако ни Цркву не послуша нека ти буде као незнабожац."
9. Нарочиту пажњу обрати према женскима. Ту се понашај као што би желео да се стран човек понаша према твојој сесгри, а сваку старију жену поштуј како би желео да се поштује твоја мајка.
10. Помози увек невољнима и сиромасима и у томе подстичи твоју околину.
11. Говори благо са млађима, нежно са сиромасима и несрећницима, братски себи равнима, синовски са старијим од тебе.
12. Избегавај свађу и увек предухитри свако зло.
13. Не критикуј речима, већ делима која требају да буду узор и правило живота за своју околину. Знај да су дела једина успешна критика која никога не озлеђује а многе одушевљава и вуче за собом.
14. Увек и свуда и у свему се држи Христових речи и Његове заповести: "Све што хоћете да вам чине људи чините и ви њима." Ко ово прима, нека прими срцем, иначе ће узалудно мислити да је истински заједничар наше духовне заједнице.
Sacuvana
Sale-X
Administrator
Vodeæi tim
*****

Karma: +82/-9
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 7768


WWW
« Odgovor #1 poslato: 23 Novembar, 2006, 11:27:39 am »

ИНТЕРНЕТ – МАЧ СА ДВЕ ОШТРИЦЕ
- Искушење савремености -

"Све ми је дозвољено, али све не користим; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме"

Mинули XX век ће бити упамћен по достигнућима у области информатике. Стварање персоналних електронских рачунара , њихово спајање у јединствену мрежу у целом свету означило је почетак постојања ИНТЕРНЕТА који данас представља најсавршенији светски информативни систем.
Мање-више добре стране ИНТЕРНЕТА су познате свима, захваљујући рекламној пропаганди компанија које производе комуникационе програме, а и због великог тиража рачунарске литературе.
Као и све друге творевине техничког прогреса и компјутер је морално неутралан, тј. сам по себи није ни лош, нити добар. Он може постати добар или лош, људском вољом - зависно од тога како ћемо и ради чега ћемо ми користити паметну машину".
Господ је дао разум људима да бита користили у славу Божију. ближњима на корист а себи на спасење. Али огреховљена људска природа, после Адамовог пада, склона је грехопаду, по речима св. апостола Павла: "Не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним... јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим. Јер, добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним. А кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него грех који живи у мени" (Римљ. 7,15-20).
Отуда ћемо скренути на опасности које вребају оне који се користе компјутером, односно интернетом.
Све већи број користи компјутер не само као помоћни инструмент у различитим делатностима, него да би се играли на њему. Играју се одрасли. играју се и деца. И то са таквом преокупацијом и заносом да би могли не само сате него и дане провести поред компјутера. заборављајући на све око себе!
До чега доводи оваква компјутерска забава? До урањања у виртуелну (вештачку) стварност компјутерских симулација и "игрица". Уз њену "помоћ" сањар може да доживи разна осећања, која су НЕПРИСТУПАЧНА или ЗАБРАЊЕНА за њега у стварном животу. Зашто бисмо се борили са страстима када је тако лако и пријатно, скровито и некажњено препуштати им се у "виртуелној стварности"?! Зашто себи ускраћивати уживање које је приступачно и "безбедно", далеко од очију свих?... "Виртуелној стварности" су добила приступ и наша деца кроз Интернет и разне врсте компјутерских "игрица". Мора се рећи да ту прети страшна опасност по њихову душу.
Прелест (духовна самообмана, умишљеност) "виртуелне стварности" потпуно увлачи човека у свет фиктивних, али дејствујућих ЗАДОВОЉСТАВА и СТРАСТИ. Она, осим тога, даје могућност креаторима компјутерских програма да потпуно, а на један неприметан начин, управљају психом човека, да програмирају његово понашање, начин живота и мишљења, делујући на његову душу на подсвесном нивоу.
Ако се ум човеков, посебно таква његова способност као што је МОЋ ЗАМИШЉАЊА, не држи помоћу ХРИШЋАНСКЕ МОЛИТВЕНЕ САБРАНОСТИ и ПАЖЊЕ - ЗАУЗДАН и ПОД КОНТРОЛОМ, помисли ће временом у потпуности да обузму ум човеков и загосподаре њиме, и човек ће престати да примећује чиме се испуњава и чему служи његова душа: постаће РОБ ПОМИСЛИ, тј. ђавола који му нашаптава такве помисли у ум, варајући човека да су то ствари његове, човекове мисли.
Искуство светих Отаца потврђује овакву, констатацију. Тако преподобни Исихија Јерусалимски каже: " Демони обџчно преко помисли нечујно разговарају са душом и уче је злу".

ИНТЕРНЕТ - ПРЕЗАГАЂЕНА СРЕДИНА

Велики је проблем што је Интернет постао презагађена средина. Порнографија је толико продрла у Интернет да готово свако ко сурфује по Интернету мора да наиђе на порнографију пре или касније, укључујући и децу!
Интернет порнографија је велики проблем. Судови сврставају порнографију под правну рубрику "слобода говора" што регулисање питања порнографије на Интернету чини веома тешким!...
Сусрет са порнографијом на Интернету често почиње потпуно невино. Може да се деси да ваше дете погрешно унесе адресу сајта у свој компјутер и да заврши на порнографском сајту. Тако ће проста грешка изложити ваше дете нечистим сликама и језику који врло погубно утичу на младу психу детета!
Протојереј Јоханес Јакобс (свештеник у Грчкој православној Архиепископији у Америци) каже: "Порнографске слике нису ни у ком случају "неутралне"... Гледање порнографије може имати озбиљне духовне последице и лако се развија у порочну навику... Родитељи морају да заштите децу од порнографије!... Породични дом је "мала црква", како нас уче Оци Цркве. Ако се родитељи не супротставе гледању порнографије у свом дому, они ризикују да разоре душу своје деце... Деци не би требало допустити да сурфују по Интернету када родитељи нису код куће... Родитељи би требало да надгледају сву интернет активност, нарочито код млађе деце... Нека родитељи дозволе својој деци да иду по Интернету, али нека их сачувају од порнографије!"
Многи теоретичари који су се бавили проблематиком интернета заступају мишљење да је свет виртуелних реалности опасан по човека. ОПАСНОСТ је утолико већа што је већина људи не може проценити него само - ПОТЦЕНИТИ
Постоји ДУХОВНА, ПСИХИЧКА н ФИЗИЧКА опасност

1.   Опасност је ДУХОВНА зато што свет виртуелне реалности развија и подстиче код човека ЧУЛНОСТ а гаси ДУХОВНОСГ. У свету виртуелне реалности нема места за Бога, али има места за ђавола. Овде нема места за духовну борбу. Човек се уопште не бори против својих страсти, него им се сав предаје и потапа се у њих.
У светоотачком духу преподобни Нил Синајски нам објашњава суштину духовне борбе: "Сва борба душе се састоји у томе да се уме не удаљи од Бога, да се не зауставља и не саглашава са нечистим помислима, да не обраћа пажњу на оно што у срцу слика тај, достојни свакогодбацивања,древнисликописац(смртоносац)-ђаво."
2.   Постоји и ПСИХИЧКА опасност. По мишљењу руских стручњака масовно забављање људи компјутерским играма које садрже  програме виртуелне стварности довешће до огромног ПОВЕЋАЊА БРОЈА ПСИХИЧКИХ ОБОЉЕЊА, тј. код човека
се веома брзо може избрисати граница између виртуелног и стварног света. Циљ виртуелне технологије је стварање лажног света, али кад у човековој свести лажни светови постану прави, човек просто неће моћи да изађе на крај са њиховим разликовањем и лако може доћи до подвајања личности, па чак и до отуђења.
3.   Установљена је ФИЗИЧКА опасност, односно опасност по људско здравље. Никакви заштитни екрани не могу у потпуности да спрече погубно зрачење. Није случајно што су у целом свету утврђени ВРЕМЕНСКИ ЛИМИТИ рада крај компјутера.
Уочено је да сви "компијутераши" имају веома смањен ниво леукоцита у крви -
што значи оштећену заштитну функцију организма, смањену отпорностна болести.

ИНТЕРНЕТ ОПИЈА КАО ДРОГА!

У нашој земљи зависност од Интернета је све масовнија појава. Дешава се да Интернет задржи своје зависнике приковане за столицу далеко више од планираног времена.
"Пред компјутером се развија ПСИХИЧКА ЗАВИСНОСГ са свим карактеристичним манифестацијама какве познајемо код органских зависности (алкохол, дрога, храна...). Због тога зависник проводи и по 10 сати дневно на Интернету. И то време стално повећава!" - каже психолог Миодраг Миленовић, асистент на групи за психологију Философског факултета у Нишу ("Народне новине").
Зависност ће те препознати ако себе ухватите у намери да се укључите 10-ак минута, а останете на Интернету пар сати. "Осећања интернст зависника су иста као и код осталих зависности, ако нешто осујети њихову потребу. Осећају се депресивно, узнемирено и раздражљиво ако из неког објективног разлога немају приступ Интернету (квар или друга спреченост). Очигледно је да се Интернет налази на самом врху њихових приоритета. Но, ове особе то не увиђају и негирају зависност (као и у случају дроге, на пример). Спремни су да слажу и пријатеље о времену проведеном у овој активности, смањујући га због ОСЕЋ АЊ А КРИВИЦЕ.

Када покушају да скрате ово време и да га контролишу, редовно се понављају неуспешни покушаји. Чак ни тада не прихватају чињеницу о зависности" - каже поменути психолог.

Који су разлози "упадања" у Интернет зависност? "Људи који се везују за Интернет беже од реалности и траже безбеднији начин комуницирања са околином. Беже од ризика да буду рањени. Ако се појави нешто нежељено, лакше се брише - само притиском на дугме!"
Отуда се комуникација преко Интернета дефинише као интимност без одговорности. Због страха од околине и неспособности да поднесу критику они беже у квази безбедност која им ствара илузију о комуникацији и интимности.
Отуда није никакво чудо, констатује психолог Миленовић, што управо сајтови са интимним садржајем имају изузетно велику посећеност. По статистичким подацима сваки пети интернет зависник - зависник је од виртуелног секса. До 2003. год. у САД је забележено неколоко развода брака управо због Интернета, јер му је дата предност у односу на комуникацију са брачним партнером.
Недавно је неколико финских војника ослобођено војне дужности са дијагнозом да су зависни од Интернета! ("Православље", бр. 900, стр. 33). "Нимало наивна ствар, поготово ако имате децу која су стално поред компјутера."

Како се заштитити од нежељених последица и утицаја употребе компјутерске технологије? Неопходна нам је пре свега духовна заштита. Ту заштиту у потпуности нуди само Православио хришћанство.

ДУХОВНА ЗАШТИТА, односно ДУХОВНО СТРАЖЕЊЕ

Најстрашнији непријатељ, којег је створила пост-индустријска култура, култура информатичке технологије и слике, јесте ужасна РАСЕЈАНОСТ ЧОВЕКА. Преплављени и предавајући себе милионима слика и мноштвом различитих ситуација на ТВ програмима и у медијима уопште, људи губе мир свога ума, самоконтролу, моћ молитвеног сабирања и размишљања, и расејавају се у спољашност, постајући странци сами себи. Већина православних верника исповеда да не успева да се моли, да се молитвено сабира и да се одрекне брига овога света, као и немира духа и душе, који су погубни по трезвеноумље, унутрашљу равнотежу, сабрани рад, породични мир и стваралачки друштвени живот.
Познати духовник наших дана, Архимандрит Емилијан Светогорац своја духовна чеда упућује на духовно стражење: "Учење Отаца о духовном стражењу наоружава људе тако да могу да се изборе са страхотним учинцима технологизованог друштва: "Јер оружје нашега војевања је" - по Св. апост. Павлу, - "силно Богом за рушење утврђења, обарајући помисли и сваку охолост, која устаје против познања Божијега, и покоравајући сваку помисао на послушносг Христу" (II Кор. 10,4-5).
Духовно стражење јесте заштита за свакога "која у себи садржи све што је добро у овом веку и у будућем" (св. Исихије Старији) и оно је "пут који води у Царство, које је у нама и које ће доћи" (св. Филотеј Синаит). ДУХОВНО СТРАЖЕЊЕ није особина само оних који се активно баве молитвеним размишљањем. Оно је за свс који са савешћу "овај свет употребљавају као да га не употребл.ан;н\'" П Кор 7.11).
У индустријској ери људи су постали потрошачи и робови ствари које су произвели. У пост-индустријском друштву они су изнова постали потрошачи и робови слика и информација које су испуниле њихове животе.
"Уздржање и духовно стражење јесу за све Хришћане на свету оружје начињено на основу искуства црквеног живота и Православног Предања уопште, једино оружје које ослобађа род људски од ропства, које чува наше духовно
« Poslednja izmena: 23 Novembar, 2006, 11:31:48 am admin » Sacuvana
StaLkeR
Gost
« poslato: 23 Novembar, 2006, 03:07:44 am »

За живот без жига


Оно што се у Србији дешава, упркос причи о томе да постајемо демократско друштво, није ништа друго до повећање тоталитарне контроле над становништвом, под видом евроатлантских интеграција. С тим у вези је и нови, специјални број часописа епархије жичке, “Жички благовесник”, који се бави изазовима информатичког доба. Из овог часописа преносимо текст који се тиче нових личних карти, чије се увођење спрема, и даље ван погледа јавности. А, што се тиче “електронске контроле”, господари света су је давно предвидели и сада је само, под изговором “борбе против тероризма”, спроводе. Још осамдесетих година XX века Жак Атали, директор Европске банке за обнову и развој, писао је у својој књизи “Линија хоризонта”: “Поредак, заснован на сили, биће замењен поретком заснованим на новцу… Новчани поредак постаће универзалан. Од Сантјага до Пекинга, од Јоханесбурга до Москве, сви економски системи клањаће се пред олтаром тржишта. Никад свет није био у таквом ропству које диктира новац… Победници те нове ере биће градитељи, а у њиховим рукама ће се наћи и власт и финансијска моћ”. Људи ће бити “нови номади”, који су, по Аталију, “изгубили традиционалну везаност за земљу, заједницу, породицу”, чије ће најважније право бити право на продају и купују. Читав свет ће бити под електронским надзором. Атали вели: “Основа технологије будућности је микрочип, који ће бити уграђен у све предмете, који ће постати нешто попут продужетка наших чулних органа, функција нашег организма”. Средство везе (а самим тим и надзора) постаће свеприсутно: “Човек нигде неће моћи да се сакрије… Први пут ће човек бити без адресе… Да би се идентификовао номад будућности, биће довољно да се наведе или његов број, или његово име”.

Пасош за сопствено двориште

Атали јасно каже: “У будућем светском поретку биће и поражених земаља. Број поражених ће, наравно, бити већи од броја победника. Они ће покушавати да стекну право на достојан живот, али, изгледа, такву шансу неће добити. Биће избачени из игре, гушиће се од отровне атмосфере, а на њих нико неће обраћати пажњу, због свеопште равнодушности.” Сиротињи, која неће имати где да путује, биће понуђена разна стимулативна средства, пре свега наркотици: “Наркотици су номадска супстанца за побеђене будућег миленијума”. Победници ће имати све “рајске могућности” генетичког инжењеринга. Елита ће на тржишту куповати нове органе. Атали “прориче”: “Човек ће продавати и куповати своје сопствене двојнике, “копије” вољених људи, хибриде створене на основу нарочитих особина, изабране с тачно одређеним циљевима… Човек ће почети да прави самог себе онако како прави робу”. Знајући да ће бити отпора, Атали сматра да ће сваки отпор бити угушен ако међународне институције одбију “планетарну власт”.

Господа глобалисти, очито, праве своје “петогодишње планове” и верују у победу “тржишта”. На томе тржишту ми, слободни људи, треба да будемо стока која се купује и продаје, под непрестаним надзором. Зар Леонтјев није био у праву кад је просечног Европејца доживљавао као “идеал и оруђе свеопштег разарања”? Зар је Достојевски лагао кад је видео да Европљани свет желе да уреде као мравињак? Зар је Кафка грешио кад је Густаву Јаноуху говорио: “Верујем да неће дуго потрајати, а ми ћемо морати да поседујемо посебан пасош да бисмо смели да сиђемо у сопствено двориште. Свет се претвара у гето”?

Године 1999. у “Атласу будућности”, издавачке куће “Макмилан”, јасно је написано: “До 2003. године индустријски најразвијеније земље ће пратити и анализирати кретање свих својих грађана. Људско тело ће све више бити коришћено за електронску идентификацију, на основу технике познате као биометрика, која укључује скенирање рожњаче, ДНК колекцију и електронске отиске прстију. Бебе ће моћи да буду скениране приликом рођења, и тада ће њихов електронски идентитет моћи да се препознаје широм света.

Владе и приватне организације сабирају велику количину података личних информација. Финансијски детаљи, географско кретање, подаци о здрављу, складиште се и процесирају од стране компјутера који лако опште један с другим. Модерни информациони системи могу да анализирају најситније подробности људских живота. Супермаркети прате потрошачке навике. Произвођачи знају ко им купује робу. Рекламне компаније користе ове личне склоности. Компјутерски програм 21. века ће лако моћи да обликује јасне и читљиве профиле личности.

Приватност може да буде прва жртва надзора. Банкомати и електронски путеви могу да створе систем праћења у реалном времену на целој територији неке државе. ТВ камере на јавним местима могу да смање број злочина у градским средиштима, али оне, такође, нуде начине за успостављање јавног реда у досад невиђеној мери. Личне идентификационе карте могу бити оружје против криминалаца, али могу бити коришћене и као средство које ће власт примењивати против обичних гарђана”.

“Атлас будућности” предвиђа да ће поједине земље (Запад) имати потпуну повезану, вишенаменску банку података на националном нивоу, са једним великим државним компјутерским центром, с којим ће сви остали центри бити “он лине”. Ово ће бити коришћено за борбу против криминала, пасошку контролу, банковне трансакције, провере идентитета, социјално осигурање, гласање и здравствену заштиту. Неке земље ће имати по два одвојена система за идентификацију - један ће бити за област социјалног осигурања, а други за област безбедности. Неке државе ће пратити само криминалце. Планира се да ће до 2013. године шест милијарди људи на планети, то јест 75% светске популације, бити надзирано путем биометрике.

Међу земљама прве групе, са најснажнијим надзором, поред Европске уније, САД, Аустралије, налазе се и Србија и Црна Гора.

Нове личне карте - да или не?

У Србији је министар полиције у влади ДОС-а, господин Душан Михајловић, крајем 2003. године најавио увођење нових личних карти са електронским чипом. Сва опрема је, без икакве јавне расправе и скупштинских одлука, купљена од “Мотороле”, и припремљена за увођење, до кога, међутим, још није дошло. Али, упркос незаконитој набавци опреме, без тендера, процес се упорно припрема. Било је различитих, углавном негативних, реакција у штампи, па је тим поводом и Огледало писало. На крају се испоставило да је и тендер за набавку “Моторолине” опреме био незаконит. Упркос томе, директор ове мултинационалне компаније убеђивао је наше државне власти да све прихвате. О чему се, заправо, ради?

Ради се о покушају нове врсте државне тоталитарне контроле становништва, под видом личне карте, која би у чипу садржала низ података читљивих само полицијском компјутеру (позорници би, рецимо, били снабдевени мини-компјутерима у својим аутомобилима, и били би директно “прикачени” на централну базу података у Београду). Основно што би се у чип убацило био би отисак прста, као биометријски елеменат, а затим и читав низ других података.

О каквом је чипу реч?

Ко год користи Телекомову “хало-картицу”, зна како изгледа чип са кога се учитава колико је још кредита на њој. Нешто слично треба да има и нова лична карта. Понављамо, у чип ће бити, поред отиска прста, уписани и други подаци, до којих обичан човек не може да приступи. Електроинжењери наводе да човек који има чип уграђен у личну карту може бити праћен на следеће начине: “Уколико би се лична карта користила приликом подизања новца у банци или безготовинског плаћања, могла би се формирати евиденција о нечијим трошковима. Уколико у нове личне карте буде уграђен (смарт-чип) тзв. паметни чип (према подацима из МУП-овог прес материјала, такав чип ће бити уграђен у нове личне карте), било би могуће пратити кретање грађана уколико би се на одређеним местима поставили уређаји који би, када неко прође крај њих, очитавали чип који је уграђен у личне карте. Нешто слично овоме се тренутно може видети на Копаонику. Тамо скијаши добијају картице с чипом, који региструју уређаји постављени на уласку у ски стазу.

Нацисти су први увели обавезне личне карте у Србију

Србија није имала обавезне личне карте све до нацистичке окупације 1941. године, коју су наставили комунисти. Бора Вујић, хроничар из Ваљева, каже: “Личне карте први пут се појављују у Србији пред почетак Првог светског рата. Оне нису биле обавезне и грађани их нису желели, тврдећи да су намењене џепарошима, а да поштен свет свој идентитет доказује помоћу два сведока”. Данас личних карти нема, поред САД, ни у Аустралији и Индији. Необавезне су у Данској и Француској, а у Шпанији не морају да се увек носе уз себе.

Па, добро, зашто неко настоји да убога и сиромашна Србија добије обавезне личне карте с чипом?

Очито, ми смо експериментални полигон који, као земља “вируса који треба уништити” (тако је Србе назвао Дејвид Гомперт из РАНД корпорације), први мора да постане затвор у Европској унији. А, коначни циљ је, ма колико то некоме сулудо изгледало, уградња биочипова са радио-предајницима које могу пратити сателити - људима под кожу! У САД је већ 2002. године фирма “Апплиед Дигитал Солутионс” уградила чипове добровољцима - брачном пару Xејкобс и њиховом сину, а сада, за 200 долара, масовно продаје ову опрему богаташима широм света, како би себе и своју децу заштитили од киднаповања. Такође, биочипови се препоручују војним и полицијским специјалцима, јер је чип утиснут под кожу, па је немогуће направити погрешну идентификацију. Неће проћи дуго, а чипови ће бити понуђени човечанству као замена за пасоше, личне карте, кредитне картице, новац. Билборди ће широко рекламирати: “Само ваш чип!”, а стварчица ће бити крајње јефтина (тако је било и са мобилним телефонима - некад доступни најбогатијима, сад су доступни свима). Једна фирма у Русији је већ узела право на дистрибуцију биочипова широм ове земље, што је “Апплиед Дигитал” компанија срдачно поздравила. Рашће јој профит, али и надзор над Русима биће бољи.

Номади будућности

Господари “врлог новог света” су ово одавно планирали. Жак Атали, дугогодишњи директор Европске банке за обнову и развој и биограф Ротшилдових, у својој књизи “Линија хоризонта” писао је следеће: “Основа технологије будућности је микрочип, који ће бити уграђен у све предмете, који ће постати нешто попут продужетака наших чулних органа, функција нашег организма”. Средства везе и надзора неће моћи да се избегну. Атали додаје: “Човек будућности нигде неће моћи да се сакрије… Први пут ће човек бити без адресе… Да би се идентификовао номад будућности, биће довољно да се наведе његово име или његов број”.

На крају крајева, предсказано је и у Откривењу Јовановом да нико неће моћи купити, ни продати, ко нема печат звери, антихриста, на десној руци, или на челу (Откр. 13, 16-18).

Хоћемо ли бити стока коју жигошу?


За живот без жига!


"Ми који се у Христу крстисмо, у Христа се обукосмо - у Христу и останимо, во вјекове вјекова. АМИН "
Sacuvana
   

 Sacuvana
Stranice: « 1 2   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokrece MySQL Pokrece PHP Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC
Joomla Bridge by JoomlaHacks.com
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!

Statistika

Na sajtu su trenutno 1 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas121
mod_vvisit_counterJuce208
mod_vvisit_counterOve nedelje1235
mod_vvisit_counterOvog meseca3647