Skip to content

Sokobanja arrow SOKOBANJSKI FORUMarrow Politikaarrow Kako funkcionise marionetska vlast
17 Septembar, 2021, 05:17:30 am *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  

Stranice: 1   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: Kako funkcionise marionetska vlast  (Procitano 2995 puta)
0 clanova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Gabriel
diletant u usponu
Glavni Moderator
Vode├Ži tim
*****

Karma: +66/-5
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1053

daj rakije!


« poslato: 05 Avgust, 2008, 08:29:32 pm »

KAKO FUNKCIONIŠE MARIONETSKA VLAST

Objavljeno 03. maja 2005. godine u "Ogledalu".




 

Pod pojmom tranzicije i demokratizacije, od 5. oktobra 2000. reformi┼íu se u Srbiji: privreda, dr┼żavna uprava, sudstvo, vojska , policija, mediji, prosveta...
Vlasti u Beogradu i Podgorici ovo predstavljaju kao neophodnost koja prati "na┼íu ┼żelju" za ulaskom u Evropsku Uniju i priklju├Ęenje NATO-u.
Od ove, "na┼íe ┼żelje", medjutim, gradjani sve vi┼íe siroma┼íe, nezadovoljni napu┼ítaju zemlju, bolesni i stari sve vi┼íe umiru. Sve je glasnije negodovanje ogromnog broja gradjana koji ostaju bez posla, dok im se fabrike i preduze├Ža za male pare prodaju strancima ili ih plja├Ękaju doma├Ži "biznismeni".
Srpski vojnici, policajci i civili se izru├Ęuju stranim dr┼żavama.

Uporno pravdanje "demokratske i reformske" vlasti da je sve to za "na┼íe dobro" otvara su┼ítinsko pitanje opravdanosti vodjenja takve politike, jer je smisao postojanja dr┼żave upravo da gradjanima omogu├Ži blagostanje, ekonomski prosperitet i dr┼żavljanstvo. Logi├Ęno je pitati se i odakle Srbiji tolika "┼żelja" da pristupi evro-atlantskim integracijama samo godinu dana nakon ┼íto je od iste dru┼żine do┼żivela brutalno bombardovanje i orgomno ekonomsko razaranje?

Razlog je razumljiv ako se prihvati da Srbija i Crna Gora danas imaju marionetske vlade (mo┼że se re├Ži i kvislin┼íke) i da je na ovom prostoru nakon bombardovanja 1999. izvr┼íena takozvana BESKRVNA OKUPACIJA.

Kako ovaj sistem funkcioni┼íe mo┼że se videti poredjenjem sa civilnom upravom koju je okupatorska Nema├Ęka uvela Srbiji nakon 22.aprila 1941.
O na├Ęinu delovanja kvislin┼íke uprave u tada okupiranim evropskim zemljama, Piter Kalvokorezi je pisao:
"U svim ovim zemljama mnogim ljudima je bio nevidljiv sklop nema├Ęke kontrole na vrhu. Oni nikada nisu imali jasnu sliku o ulozi koju su preuzeli. Ljudi nisu videli jedan novi sklop koji je nametnuo osvaja├Ę, ve├Ž samo izvesne posledice uticaja nema├Ęke vlasti na lokalnu administraciju. U centru su Nemci zadr┼żali, ├Ęak i pove├Žali vlast svojih civilnih slugu koje su preobratili od upravlja├Ęa u nema├Ęke izvr┼íioce, opunomo├Žene da izdaju dekrete. Stvoren je oblik posredne uprave u kojoj su Nemci dirigovali civilnim slu┼żbama, a civilne slu┼żbe upravljale svim ostalima".

Evo kako je to izgledalo 1941.*
Osnovni kreator ekonomske politike i strateg privredenog razvoja Srbije, a posebno prioriteta u kori┼í├Ženju resursa, bio je ┼átab Generalnog Poverenika za privredu u Srbiji. Posao Generalnog poverenika obavljao je Franc Nojhauzen, oficir iz Prvog svetskog rata.
Njegov ┼ítab je imao veliki birokratski aparat sastavljen uglavnom od ljudi koji su pre rata boravili u Jugoslaviji kao privredni stru├Ęnjaci.
Cilj Nema├Ęke nevidljive okupacione uprave u Srbiji, bila je pre svega ekonomska eksploatacija svih privrednih resursa koji bi slu┼żili nema├Ękim potrebama. Za ove potrebe Nemci su se najvi┼íe oslanjali na doma├Ži ├Ęinovni├Ęki aparat.

Zakoni su dono┼íeni u formi uputstava, pravilnika, naredbi i uredbi. Srpska vlada je formalno donosila odredjena zakonska akta, ali su ona stupala na snagu tek nakon ┼íto bi nadle┼żni nema├Ęki organi to odobrili.
Jednom takvom zakonskom uredbom izvr┼íena je reorganizacija rada dr┼żavne uprave tako ┼íto je stvorena velika koncentracija ovla┼í├Ženja u rukama srpske izvr┼íne vlasti. Tom uredbom svi poslovi iz biv┼íih organa vlasti Kraljevine Jugoslavije - Predsedni┼ítva Ministarskog saveta, Senata, Narodne skup┼ítine i Ministarstva inostranih poslova - preneti su na Predsedni┼ítvo Saveta komesara.

To je u├Ęinjeno kako bi se stvorila pravna farsa, jer je Predsedni┼ítvo Saveta komesara bilo pod ingerencijom nema├Ękog upravnog ┼ítaba, a ne predstavni├Ękog tela. Nemci su centralizovanjem organa vlasti imali zapravo bolji nadzor nad njima, po┼íto su sami preuzeli samo nadzorne funkcije.
Zadatke na izvr┼íavanju poslova dr┼żavne uprave na terenu obavljali su doma├Ži administrativci. Tako je u svim organima uprave zadr┼żano predratno ├Ęinovni┼ítvo ve├Ž postoje├Že op┼ítinske vlasti koji su morali da rade zbog sosptvene egzistencije.

Svi organi lokalne uprave, kao i sreska na├Ęel┼ítva i druge policijske vlasti, delovali su formalno prema uputstvima srpske kvislin┼íke uprave, a indirektno sprovodili volju nema├Ękih okupacionh vlasti.

Kako je funkcionisnje upravnih organa zavisilo od delovanja policijskih vlasti, pogotovo u ratnim uslovima, odmah po uspostavljanju Komesarijata, koji je nadgledao rad kvilsin┼íke vlade i svih ministarstava, naoru┼żana je i stavljena u slu┼żbu ┼żandarmerija.

Savet komesara je pruzeo i deo policijskog aparata Kraljevine Jugoslavije. Specijalna policija Uprave grada Beograda preimenovana je u "Specijalnu srpsku policiju" i sa pro┼íirenim ovla┼í├Ženjima na teritoriji imala zadatak da prvenstveno suzbija deletnost Komunisti├Ęke partije jugoslavije. Policija i ┼żandarmerija primale su naredjenja od kvislin┼íkih vlasti, ali ├Ęesto i od nema├Ękih komandi i organa okupacione uprave.

U Upravnom ┼ítabu, po jedan ├Ęinovnik je bio zadu┼żen za nadgledanje rada jednog ministarstva. Srpski ministri nisu imali nikakvu samostalnost u radu. Svoje odluke u okviru resornih zadu┼żenja donosili su uz saglasnost Ministarskog saveta,a po odobrenju nadle┼żnih nema├Ękih ustanova- poverenika Ministarstva spoljnih poslova Rajha u Srbiji ili Generalnog opunomo├Ženika za privredu u Srbiji.

U monetarnoj politici i finansijama nema├Ęki nadzor je u vojno okupiranoj Srbiji izgledao ovako:
Ve├Ž devetog maja 1941. godine doneta je odluka o likvidaciji Narodne banke Kraljevine Jugoslavije i formiranju Srpke narodne banke. Odluka o ovome doneta je u Rajhsbanci. Banka je sve vreme okupacije poslovala bez Upravnog i Nadzornog odbora. Javno raspisan poziv za akcionarski kapital, nikada nije bio realizovan. Banka je samo formalno radila kao akcionarsko dru┼ítvo. Bankom je upravljao guverner koga je postavljao i smenjivao Generalni poverenik za privredu i koji je odobravao sve slu┼żbene ugovore Banke. Uputstva u radu Banke davao je komsesar koga je postavio Generalni poverenik. Komesar je bio u funkciji stru├Ęnog konsultanta. U praksi je zapravo on rukovodio Bankom.

Za formalnog guvernera je postaljen dr Milan Radosavljevi├Ž, koji je i pre rata bio guverner, a za komesara je postavljen J. Zongen, nema├Ęki finansijski stru├Ęnjak. Zongen se pitao o imenovanju svih rukovodilaca filijala, a odlu├Ęivao je ├Ęak i o visini zarada svih guvernerovih saradnika. Zongen je do┼íao u Jugoslaviju 1938. godine, a ve├Žina dotada┼ínjih doma├Žih stru├Ęnjaka i radnika zadr┼żana je na radu u banci.

Odmah se pristupilo i izradi novih nov├Ęanica. Posebnom vladinom uredbom Banci je poveren nadzor nad svim kreditnim ustanovama na teritoriji Srbije i Banata.
Trgovinske pregovore sa ostalim zemljama u ime Srbije vodio je Genaralni poverenik za privredu u Srbiji, bez ikakvog u├Ęe┼í├Ža resornog ministra. Na taj na├Ęin primane su obaveze i za izvoz robe koja je u zemlji bila deficitarna. Sa druge strane, nije obezbedjivan uvoz roba i proizvoda koji su bili neophodni srpskoj privredi.

Nema├Ęka je prakti├Ęno sprovela potpunu kontrolu u srpskoj privredi sa ciljem njenog potpunog pot├Ęinjavanja potrebama ratne privrede Tre├Žeg Rajha. Srpska privreda formalno nije bila deo Nema├Ęke, ali je prakti├Ęno potpuno radila za Tre├Ži Rajh i ratnu ma┼íineriju.

Za potrebe Vermahta prikupljane su sve neophodne sirovine: gvo┼żdje, ├Ęelik, obojeni metali, industrijska ulja, masti, smole, tekstilne sirovine itd. Stavljene su u pogon sve fabike ├Ęiji je rad bio nepohodan ratnoj industriji, pa su za njihove potrebe sirovine nabavljane i iz Nema├Ęke. To je bio slu├Ęaj sa ┼żeljezarom Sartid.

U toku okupacije nije postojala uredjena dr┼żavna statistika, brojna periodika koja se bavila aktuelnim ekonomskim pitanjima u Kraljevini jugoslavije prestala je sa izla┼żenjem posle 1941.

Gotovo celokupna kvislin┼íka ┼ítampa u Srbiji bavila se mikro i makro ekonomskim problemima koji su pratili ratna zbivanja. Jedan broj urednika u vodecim kvislin┼íkim novinama " Novo vreme", "Obnova", "Na┼ía borba", " Srpski narod"... bio je neposredno anga┼żovan u propagandnoj ma┼íineriji. Iako su imali pristup informacijama, njihovao objavljivanje uvek je bilo u funkciji propagande i slu┼żenju jednom totalitarnom re┼żimu koji je u Srbiji sprovodio nema├Ęke interese.

OCCUPATIO SUMMARUM 2001- 2005.

Preuzete su odmah u "demokratskoj revoluciji" nasilno: Narodna banka, Uprava carine, EPS, NIS, Telekom, RTS i mnoga druga strate┼íki va┼żna javna preduze├Ža i Uprave.

Pod patronatom biv┼íeg ├Ęelnika NATO-A ukinuta je SRJ i formirana je "dr┼żavna zajednica".

Izvr┼íeno centralizovanje policijskih snaga i formirana ┼żandarmerija. Specijalne jedinice "Crvene beretke" rasformirane.

Dr┼żavna bezbednost restruktirana i preimenovana. Svi stavljeni pod kontrolu vlade.
Vojska se "reorganizuje" pod nadzorom NATO. Formirana jedinica za "mirovne operacije" u svetu.

Nekoliko desetina vladinih uredbi doneto samo tokom 2001.godine. Upotreba zastave, grba i himne 2004. regulisana Uputstvom (!? )

Mesne zajednice ukinute, lokalna vlast funkcioni┼íe kao izvr┼íni menad┼żment.
Upotrebljiv nuklearni otpad hitno izvezen iz zemlje.

Vojno srebro porodato, a deo najsavremenijeg naoru┼żanja uni┼íten. Preostalo oru┼żje se rasprodaje po bagatelnim cenama. Zlato i devize iz Narodne banke dr┼że se u nepoznatim bankama. Promenjene nov├Ęanice.

Tr┼żi┼íte ┼íiroke potro┼ínje je tako "liberalozovano", da je isklju├Ęivo pod kontrolom dr┼żava ├Ęlanica NATO.

Prodate strancima cementare, fabrika vode u Arandjelovcu, hemijska fabrika u Kru┼íevcu, ├Ęeli├Ęana u Smederevu, fabrika i tr┼żi┼íte duvana, itd.

Prodata je Nemcima najve├Ža novinska ku├Ža "Politika", Amerikancima besplatno ustupljena kablovska i zemaljska radiodifuzija, Majkrosoft softveri u┼íli u sve dr┼żavne slu┼żbe uklju├Ęuju├Ži Vladu, Parlament, dr┼żavnu radio televiziju i Narodnu banku.
Kulturna i medijska politika formiraju potro┼ía├Ęko dru┼ítvo po ameri├Ękim standardima itd.

U srpskom "demokratskom" društvu najbrojnija parlamentarna stranka ne participira u vlasti, nova Ustavna povelja SCG oktroisana, poslanici SCG parlamenta nikoga više ne predstavljaju.
U sve dr┼żavne institucije su u┼íli strani konsultanti.

Ministri vlade iznose isklju├Ęivo stavove briselskih i ameri├Ękih ├Ęinovnika, kao njihovi portparoli.

...

Na ┼żalost, u Srbiji se istorija surovo ponavlja, a pe├Ęat dana┼ínjeg bes├Ęa┼í├Ža nosi├Že generacije potomaka sada┼ínje "demokratske" vlasti.


*Kori┼í├Ženi podaci iz knjige dr Dragana Aleksi├Ža "Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu"

Pi┼íe: Ivona ┼Żivkovi├Ž
« Poslednja izmena: 06 Avgust, 2008, 11:05:14 am Vladimir » Sacuvana
« poslato: 05 Avgust, 2008, 08:29:32 pm »

 Sacuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokrece MySQL Pokrece PHP Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC
Joomla Bridge by JoomlaHacks.com
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!

Statistika

Na sajtu su trenutno 1 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas47
mod_vvisit_counterJuce223
mod_vvisit_counterOve nedelje953
mod_vvisit_counterOvog meseca3365