Medicina-zanimljivosti i saveti!

[Dacha]

Seks kao lek – ni u snovima
Neumoran vitez u krevetu
Ko u postelju odlazi pod teretom briga, neka se ne nada uspešnom seksu

Vitez u krevetu posle teškog dana–skoro nemoguæa misija



Ko u krevet odlazi pod teretom briga, sa glavom punom nezavršenih poslova, uz višak popijenih èašica kojima je hteo sve to da izbriše, neka se ne nada uspešnom seksu.

Nekada se govorilo da je žena odmor ratnika, ali, današnji muškarac, ubrzan do stanja pucanja, glave pune nezavršenih poslova i stresova, sve teže uspeva da bude neumoran vitez u krevetu posle dnevnog boja na poslovnom planu.

Seksolozi su utvrdili da muškarac kada shvati da je njegova polna moæ okrnjena, najèešæe zabija glavu u pesak. Znaèi, ništa ne preduzima, a to ga samo udaljava od partnerke. Samopouzdanje pada, jer teško je izaæi iz zaèaranog kruga briga, alkohola, posla, stresova, definisati problem, ali je, sudeæi po tome kako se odvija život proseènog muškarca, najteže sebe zamisliti u ordinaciji lekara kome se objašnjava kako dolazi do popuštanja u krevetu.

Amerikanci su napravili israživanje meðu muškarcima srednjih godina koji redovno odlaze na posao i imaju sreðen život i zakljuèili kako mnogi od njih strahuju da æe se „to” dogoditi jednog dana i njima. Istraživaèi sa bostonskog univerziteta su uèesnicima ankete preporuèili da ne èekaju takav trenutak, pitajuæi se kada æe se to dogoditi, veæ da bez odlaganja izdvoje malo vremena i posvete ga kontroli opšteg zdravlja. Tu je kljuè – dobro opšte zdravlje ima veliki uticaj na mušku seksualnost, ali o tome treba misliti pre nego što se epizode neuspeha ponavljaju.
Muškarci koji su još u mladim danima morali kod lekara zbog visokog krvnog pritiska, šeæerne bolesti ili nekog oboljenja srca, imaju velikih izgleda da u starosti budu suoèeni sa impotencijom. Meðutim, oni koji brinu o svom opštem zdravstvenom stanju, tako što æe održavati dobru kondiciju kretanjem ili izabranom fizièkom aktivnošæu, voditi raèuna o tome šta jedu i piju, i u poznim godinama uživaæe u mladalaèkom seksualnom životu.
D. Paviæeviæ

Izvor: Politika

[Dacha]

Crno vino smanjuje rizik od moždanog udara



Crno vino može zaštititi mozak od ošteæenja posle pretrpljenog moždanog udara, a ispijanje nekoliko èaša dnevno može preduprediti tu bolest, otkrili su amerièki nauènici.

U pokušajima da bolje shvate delovanje crnog vina nauènici s Univerziteta "DŽons Hopkins" u Baltimoru, u amerièkoj državi Merilend, davali su miševima umerenu dozu jedne supstance otkrivene u kori i semenu crnog groždja, a potom su kod njih izazvali ošteæenja mozga slièna kao pri moždanom udaru.

Nauènici su otkrili da su ošteæenja bila znatno manja - èak za oko 40 odsto - nego kod miševa kod kojih su izazvana slièna ošteæenja, ali kojima nije davana ta supstanca zvana resveratrol, izvestila je agencija Rojters.

Vodja nauènog tima Silven Dor i njegove kolege objavili su rezultate svog ispitivanja, koje je delimièno finansirala amerièka vlada, na konferenciji Društva za nurološke nauke u Atlanti.

"Ovim istraživanjem smo donekle otkrili ono što bi mogao biti specifièni mehanizam na koji vino povoljno deluje na zdravlje", rekao je Dor. "Crno vino poveæava otpornost æelija protiv ošteæenja koja im mogu naneti slobodni radikali".

Istraživanje je pokazalo da resveratrol podiže u mozgu nivoe enzima heme oksigenaze koji je veæ poznat po tome što štiti nervne æelije od ošteæenja.

Koristi od konzumiranja umerenih kolièina crnog vina mogu se objasniti èinjenicom što vino aktivira anti-oksidantski sistem heme oksigenaze.

"Crno vino se preporuèivalo za srce, a sada smo otkrili i njegov specijalni uticaj kod moždanog udara", rekao je Dor i dodao da rezultati ispitivanja govore da i preventivno ispijanje crnog vina može biti delotvorno.

Proces fermentacije u proizvodnji vina podstièe koncentraciju resveratrola, podsetio je Dor, ali je napomenuo da su potrebna dalja istraživanja da bi se ova otkriæa na miševima prenela na ljude.

Kolièina vina koja bi se morala piti da bi se osetila korist od resveratrola zavisiæe od težine pojedine osobe i koncentracije te supstance u vinu, rekao je Dor i dodao da bi oko dve èase dnevno verovatno bile dovoljne.

Izvor: MTS-Mondo

[Dacha]

Osteoporoza pogaða oba pola
Jogurt kosti èuva
Obavezna preventiva je svakodnevna šetnja i uzimanje namirnica koje su bogate kalcijumom

U cilju prevencije redovno konzumirati mleène proizvode



Osteoporoza je metabolièko oboljenje kostiju, koje je progresivno i sistemsko. Karakterišu je gubitak koštane mase, usled gubitka kalcijuma u kostima, odnosno redukcije koštane mase, što smanjuje èvrstinu koštanog tkiva i poveæava poroznost kostiju, a to za posledicu ima poveæan rizik od nastajanja preloma. Nekada se u našoj zemlji malo znalo i govorilo o ovom oboljenju, ali današnja saznanja i pažnja koja se poklanja njenom  dijagnostikovanju i leèenju u skladu je sa svetskim trendovima.

Dr Olga Popoviæ-Mladenoviæ, specijalista fizijatrije, kaže da osteoporoza nije samo bolest žena u menopauzi, od ovog metabolièkog oboljenja kostiju mogu oboleti i muškarci i mlaðe žene, jer gubitak koštane mase pogaða podjednako oba pola.

– Iako se osteoporoza najèešæe javlja kod žena nakon menopauze, nije iskljuèivo u vezi sa životnim dobom. Ova bolest kostiju javlja se i kao posledica drugih oboljenja ili dugotrajne primene lekova koji izazivaju demineralizaciju kostiju. Kortikoidi se optužuju kao najèešæe primenjivani lekovi koji dovode do osteoporoze. Do ove bolesti dovode i druga hronièna zapaljenska oboljenja, razna hematološka oboljenja i dugotrajne imobilizacije, ali osteoporoza se javlja i u trudnoæi. Takoðe, postoje i uroðene osteoporoze koje se javljaju kao posledica poremeæaja u sintezi koštanog tkiva. Najèešæa je postmenopauzalna osteoporoza, koja nastaje usled smanjenja funkcije jajnika i estrogena u krvi u menopauzalnom periodu, kada poèinje ubrzani gubitak koštane mase. Osim toga, hipogonadizam (poremeæaj luèenja testosterona), alkoholizam, poremeæaj rada štitne žlezde i paratiroidne žlezde, transplantacija organa faktori su rizika za nastanak osteoporoze kod muškaraca – objašnjava dr Popoviæ-Mladenoviæ.

Prema reèima naše sagovornice, savremenim dijagnostièkim metodama osteoropoza se može otkriti u ranom stadijumu bolesti. Denziometrom se meri gustina kostiju, odnosno kolièina minerala koju kost sadrži, èime može da se predvidi moguæi rizik od preloma.

– Merenje gustine kostiju je bezbolno i preporuèuje se jednom godišnje, a ukoliko postoji neki od faktora rizika onda na šest meseci. Leèenje je najuspešnije kombinovanjem medikamenata i fizikalnom terapijom. Kod nas postoje dobri lekovi, koji se mogu dobiti na recept. Fizikalno leèenje je sistem koji obuhvata odreðeni program terapija, koji je iskljuèivo individualan. Taènije, svakome ponaosob se odreðuju vežbe i terapije. Takoðe, primenjuje se i impulsivno magnetno polje niske frekvencije kojim se stimulišu koštane æelije da primaju više kalcijuma. Najbolji efekat je kada se kombinuje sa lekovima. Osobe koje imaju osteopeniju (poèetak snižavanja kalcijuma u kostima) moraju preventivno da imaju fizikalnu terapiju. Prevencija osteoporoze ima za cilj spreèavanje gubitka koštane mase do nivoa za nastajanje frakture, a cilj terapije je da održi postojeæe stanje ili da se popravi koštana gustina iznad rizika za nastanje fraktura – istakla je dr Popoviæ-Mladenoviæ.

Prema njenim reèima, obavezna preventiva za sve podrazumeva pravilan naèin ishrane, svakodnevnu šetnju i vežbe, otklanjanje faktora rizika, uzimanje kalcijuma putem hrane.

– U preventivne svrhe dovoljno je redovno jesti jogurt, sir, ribu, povræe, kelj, kupus, a, nikako, na svoju ruku, treba uzimati lekove za podizanje nivoa kalcijuma – naglasila je dr Olga Popoviæ-Mladenoviæ.

Gordana Bašoviæ

Izvor: Politika

[Dacha]

Na Institutu „Dedinje“ prof. dr Šavo iz Pariza primenio novu metodu

Veštaèki prsten umesto srèanog zaliska


Najpoznatiji struènjak u kardiologiji, profesor dr Salivan Šavo iz Pariza operisao je èetiri pacijenta sa teškim anomalijama srca u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“. Tom prilikom prezentovao je novu metodu kojom se uspešno rešavaju retke i uroðene bolesti srèanih šupljina i zaliska. U svetu ova tehnika se primenjuje samo u klinici „Mejo“ u Americi i u bolnici „ Žorž Pompidu“ u Parizu, gde radi dr Šavo.

Metodu je dr Šavo zajedno sa dr Karpatijevim prvi put primenio još 1980. godine. Od tada su uraðena 262 operaciona zahvata. Specifiènost intervencija je u tome što se primenjuje kod Epštajnove anomalije, retke i uroðene bolesti desnih srèanih šupljina i zaliska.

- Radi se rekonstrukcija srèanog zaliska, koji je potpuno nepravilno postavljen, i vraæa se u normalan anatomski položaj. Da bi se taj zalistak ojaèao, postavlja se veštaèki prsten, koji je specijalno dizajniran za desnu polovinu srca. Organizam pacijenta ne odbacuje taj prsten, veæ se on nakon tri meseca sam obloži æelijama i postaje deo srca. To je vrlo kompleksna procedura. Operacija traje izmeðu èetiri i pet sati - objašnjava dr Slobodan Miæoviæ, kardiohirurg u Institutu „Dedinje“.

Epštajnovu anomaliju ima oko 0,5 odsto pacijenata od ukupnog broja svih uroðenih anomalija srca. Ti pacijenti brzo se zamaraju, a kod onih kod kojih to jako dugo traje èak ne mogu da se popnu ni na pet stepenika. Imaju znake popuštanja desnog dela srca, što se manifestuje oticanjem nogu i gubitkom vazduha. Takoðe, imaju problema sa srèanim ritmom, što znaèi da srce radi nepravilno.

- Uspešnost ove operacije je 95 odsto. Pacijent ima bolji kvalitet života, a kolièina lekova koju uzima svodi se na minimum. Veæina njih može da vodi potpuno normalan život. Meðutim, kod nas se ovakvi pacijenti nisu hirurški leèili. Bilo je nekoliko pokušaja da se zameni oboleli zalistak, meðutim, rezultati su bili daleko siromašniji. Zalistak smo kompletno vadili i stavljali veštaèki, koji je bio napravljen od specijalnog biološkog materijala. Nažalost, kvalitet života pacijenata nije bio dobar - istièe dr Miæoviæ.

Na predavanju koje je držao, dr Šavo slikovito je objasnio uspešnost ove metode.

- Operisao sam dvadesetogodišnju devojku iz Pariza koja nije mogla da se popne ni na tri stepenika. Posle dve godine kada je došla na kontrolu, rekla mi je da je prvi put u životu kupila patike za džoging - objašnjava dr Šavo.

Inaèe, intervencija u Americi košta oko 150.000 dolara. Ove operacije za èetiri pacijenta su besplatne, odnosno sve troškove je snosio RZZZO.

Ova metoda æe se ubuduæe primenjivati u Institutu „Dedinje“, jer je uglednom struènjaku svaki put asistirao drugi domaæi hirurg, tako da su naši struènjaci sada obuèeni da samostalno primenjuju ovaj zahvat.


  izvor:
   blic

[Dacha]

Bez bola u leðima   

Ako spadate meðu ljude koji se zbog èestog boravka za raèunarom žale na bolove u leðima, nemojte se oseæati usamljeno. Osamdeset procenata populacije žali se na isti problem. Zbog toga u toku dana (ako ga provodite u sedeæem položaju) pokušajte da održite fiziološke krivine kième. U tome vam može pomoæi jastuèiæ koji zadržava kièmu u pravilnom položaju.

Trudite se da izbegavate dugo stajanje u mestu. Neaktivnost je ono što izaziva mišiænu slabost. Pokušajte da spavate na umereno tvrdoj podlozi i koristite jastuk koji prati prirodnu krivinu vrata. Izbegavajte preterano visoke jastuke. Redovno vežbajte. Vežbanjem mišiæi postaju dovoljno snažni i elastièni da vas bez problema mogu držati u pravilnom položaju celog dana. Zaštitite svoja leða pravilnim tehnikama podizanja i nošenja. Pri podizanju predmeta s poda savijte kolena. Teže predmete nosite s obe ruke i što bliže telu. Nosite udobne cipele koje æe biti dobra potpora telu, a pri sedenju, hodanju i stajanju pazite na svoje držanje: ispravite glavu tako da brada bude paralelna s tlom, a ramena prirodno opuštena.

Ukoliko imate materijalnih moguænosti, priuštite sebi povremeno medicinsku ili relaksacionu masažu. Tako æete opustiti napete mišiæe i stimulisati cirkulaciju u manje aktivnim delovima tela. Ukoliko samo malo povedete raèuna o naèinu na koji sedite, stojite ili hodate, postoji velika moguænost da izbegnete neugodne bolove u kièmi i ramenima. Naravno, ne bi bilo loše ni da se povremeno, èisto radi rekreacije, pozabavite plivanjem, tokom kojeg se aktivno reanimiraju svi delovi kième. Ne morate se rekreirati stalno, ali barem jednom meseèno možete posvetiti pažnju sebi i svojoj kièmi kako biste izbegli bolove.

[Dacha]

Muzika i psihièki razvoj dece
Ubrzava razvoj mozga
Muzika blagotvorno deluje na kognitivni razvoj pa bi muzièko obrazovanje trebalo da bude deo predškolskog i osnovnog obrazovanja

Bolji memorijski kapaciteti kod dece koja sviraju



Prema jednoj amerièkoj studiji, kod dece koja pohaðaju èasove muzike mozak se brže razvija i takva deca bolje pamte.
Istraživaèi tvrde da su pronašli prvi dokaz veze izmeðu muzièkih treninga i bolje pažnje kod dece. Nakon jedne godine, muzièki obrazovana deca pokazala su bolje rezultate na testu memorije, što se odnosi i na osnovne umne veštine, kao što su pismenost, verbalna memorija, matematika i IQ (koeficijent inteligencije). Istraživaèi dodaju da muzika treba da bude deo predškolskog i osnovnog obrazovnog programa.
Rezultate istraživanja su potvrdila i skeniranja mozga, a objavljeni su u žurnalu nauènoistraživaèkog instituta u Torontu. Nauènike nije iznenadio napredak u muzièkim veštinama, muzièkom umeæu koji su deca ostvarila nakon godinu dana lekcija. Ono što nisu oèekivali jeste poveæanje nemuzièkih memorijskih sposobnosti, i to veæ od èetvrte godine života.

Osim toga, ova istraživanja su pokazala da je vreme koje je potrebno mozgu da reaguje smanjivano iz godine u godinu, što znaèi da, kako su deca odrastala i sazrevala, transmisija izmeðu neurona postajala je brža. Generalni memorijski kapaciteti kod dece koja su uèila muziku bili su bolji nego kod dece koja nisu pohaðala èasove muzike.

Nauènici su zakljuèili da muzièki treninzi utièu na povezanost generalnih kognitivnih funkcija koje se tièu pamæenja i pažnje... Njihov opšti stav je da muzika blagotvorno deluje na kognitivni razvoj i da muzièko obrazovanje treba da bude deo predškolskog i osnovnog obrazovanja.

K. P.

Izvor: Politika

[Dacha]

Umereno pijenje korisno za starije žene

Starije žene koje piju alkoholna piæa u preporuèenim granicama od jedne do dve èaše dnevno, imaju bolje izglede za preživljavanje i starenje u dobrom zdravlju od onih koje uopšte ne piju ili piju samo sporadièno, pokazalo je istraživanje struènjaka sa australijskog Univerziteta Njukasla.

Ovim istraživanjem obuhvaæene su 12.432 žene starosti od 70 do 75 godina, koje su praæene od 1996. do 2002, izveštava Rojters.

Ispostavilo se da su mnogo veæem riziku od smrti bile izložene one medju ispitanicama koje nisu uopšte ili su retko pile, od onih koje su redovno pile jedno do dva piæa tri do šest dana u nedelji.

Osim toga, žene koje nisu pile su na kraju istraživanja imale sa stanovišta zdravlja niži kvalitet života, bile u gorem mentalnom stanju od ljubiteljki dobre kapljice, a i njihovi rezultati na standardnim testovima društvenog funkcionisanja bili su slabiji nego kod ispitanica koje su redovno umereno pile.

Vodja istraživanja dr Džuli Bajlz naglašava da se povoljni rezultati odnose samo na žene koje su imale naviku da umereno piju i pre poèetka istraživanja. Prema tome, ženama od 70 i više godina, koje u ranijem životu nisu ili su retko pile, ne bi ništa koristilo da otpoènu sa svakodnevnim pijenjem pod stare dane.

Medjutim, australijsko istraživanje je takodje pokazalo da starije dame koje su imale naviku da isuviše piju u dotadašnjem životu, mogu da imaju zdravstvenih koristi ukoliko smanje broj èašica.

Sve u svemu, žene stare od 70 do 80 godina, koje su navikle da redovno umereno piju, slobodno mogu da nastave s tom navikom jer je to bezbedno, pa èak i blagotvorno za njih, osim ako ima zbog neke bolesti lekari ne brane alkohol, poruka je dr Bajlz i njenog tima.

Još nije jasno zbog èega je umereno pijenje alkohola blagotovorno za starije žene. Da li je u pitanju sam alkohol, ili možda dobra svojstva vina (za koje se ispostavilo da je najomiljenije piæe starijih Australijanki)?

Ima i mišljenja da zdravstvena blagodet dolazi od društvenih kontakata koji najèešæe prate konzumiranje alkohola. Uz to, jedna danska studija je pokazala da su žene koje piju vino sklonije zdravijoj ishrani, pa i tu možda leži uzrok njihovog boljeg zdravlja u odnosu na trezvene ispisnice.


Izvor: MTS-Mondo

[Dacha]

Krvne grupe A, B i AB pretvorene u nultu



Danski struènjaci sa Univerziteta u Kopenhagenu, otkrili su naèin da, primenom novootkrivenih enzima, pretvore krv grupe A, B i AB u krv veoma tražene, univerzalne nulte krvne grupe, koja se može davati svima.

Razlika medju krvnim grupama potièe od tipa molekula, zvanog aglutinogen, koji se nalazi na površini crvenih krvnih zrnaca. Ukoliko se pomeša krv grupa A, B ili AB, može doæi do medjusobnog prijanjanja crvenih krvnih zrnaca, dok kod mešanja krvi nulte grupe s krvlju neke druge grupe nema takve reakcije.

Više od dve decenije svetski nauènici pokušavaju da, uklanjanjem površinskih proteina s crvenih krvnih zrnaca, stvore univerzalne krvne æelije.

Jedno istraživanje je 2000. godine pokazalo da se crvena krvna zrnca tipa B, mogu preobratiti u krvne æelije tipa O i da je tako izmenjena krv mogla bezbedno da se daje osobama nulte i A krvne grupe. Ovaj postupak je, medjutim, bio praktièno neisplativ zbog velike kolièine enzima potrebnih da se obavi konverzija.

Danski tim, na èelu sa dr Henrikom Klauzenom, je u ove svrhe iskoristio dva dosad nepoznata enzima, koji i u malim kolièinama efikasno otklanjaju A i B aglutinogen s površine crvenih krvnih zrnaca.

Ovim se otvara moguænost proizvodjnje univerzalnih crvenih krvnih zrnaca, èime bi mogla da se poboljša snabdevenost medicinskih ustanova krvlju i unapredi bezbednost transfuzije.

Izvor: MTS-Mondo