Skip to content

Sokobanja arrow SOKOBANJSKI FORUMarrow Aktuelnostiarrow Deset godina posle...
08 Decembar, 2021, 11:03:51 am *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  

Stranice: 1   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: Deset godina posle...  (Procitano 3163 puta)
0 clanova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Milenko
Vode├Ži tim
*****

Karma: +23/-6
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 523

P.F.C


WWW
« poslato: 24 Mart, 2009, 12:21:21 pm »



Srbija danas obele┼żava dan se├Žanja na ┼żrtve vojne operacije NATO, u kojoj je ubijeno i ranjeno vi┼íe od 9.000 ljudi. Pre ta├Ęno deset godina 19 ├Ęlanica te vojne alijanse zapo├Ęelo je bombardovanje biv┼íe Jugoslavije.

Tokom 78 dana vazdu┼íne kampanje nazvane "Milosrdni an├░eo" poginula su 1.002 pripadnika Vojske Jugoslavije i srpske policije i oko 2.000 civila, me├░u kojima i 88-oro dece, a vi┼íe od 6.000 ljudi je te┼że i lak┼íe ranjeno, dok se desetak osoba i danas vode kao nestale.

Akcija NATO-a usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

Srpski parlament je 24. marta 1999. godine doneo odluku o neprihvatanju stranih trupa, a iste ve├Ęeri u 19:45 minuta NATO snage su zapo├Ęele vazdu┼íne udare krstare├Žim raketama i avijacijom, po celom podru├Ęju Srbije i Crne Gore.

Napadi na Jugoslaviju po├Ęeli su na osnovu nare├░enja tada┼ínjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste no├Ži proglasila je ratno stanje.

Napad je trajao do ├Ęetiri sata ujutro i te┼żi┼íte udara su bili objekti Ratnog vazduhoplovstva, Protivvazdu┼íne odbrane i vojne industrije, a prve mete vojni aerodromi u Pri┼ítini, Podgorici, Batajnici i U┼żicu, kao i ciljevi u Kur┼íumliji, Novom Sadu, Pan├Ęevu, Kragujevcu i Lu├Ęanima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti, a Crna Gora je uglavnom bila pošteðena masivnih udara.

<a href="http://www.youtube.com/v/j8hW81mtt6s&amp;rel=0&amp;fs=1" target="_blank">http://www.youtube.com/v/j8hW81mtt6s&amp;rel=0&amp;fs=1</a>


NATO snage bile su raspore├░ene u 59 baza na teritoriji 12 zemalja, a dejstvovale su najvi┼íe iz ├Ęetiri vazduhoplovne baze u Italiji, s brodova na Jadranu, dok su u nekim operacijama u├Ęestvovali i strate┼íki bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i u Americi.

Tokom operacije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara po 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 20.000 velikih projektila, me├░u kojima 1. 300 krstare├Žih raketa na vojne i civilne ciljeve, a izru├Ęio je i 37.000 "kasetnih bombi" sa 350.000 kasetnih podprojektila, takozvanih "bombica".

Uz upotrebu najubojitijeg oru┼żja, Severnoatlantska alijansa je u ratu protiv Srbije upotrebila i zabranjeno naoru┼żanje - municiju sa osiroma┼íenim uranijumom.

Tako je ve├Ž 30. marta, granatama municije s radioaktivnim primesama bombardovano ┼íire podru├Ęje Prizrena, a prema podacima VJ izme├░u 30 i 50 hiljada komada municije s osiroma┼íenim uranijumom razasuto je na 112 lokacija ┼íirom zemlje, najvi┼íe na Kosovu i Metohiji.

U vi┼íe gradova i mesta - Aleksincu, Kur┼íumliji, ├ćupriji, Ni┼íu, Novom Sadu, Murinu, Valjevu, Surdulici, pogo├░en je veliki broj stambenih objekata, uz veliki broj civilnih ┼żrtava.

Bombardovane su, pored vojnih ciljeva, i izbegli├Ęke kolone na podru├Ęju Kosova, putni├Ęki voz u Grdeli├Ękoj klisuri, most u Varvarinu, pijaca u Ni┼íu... Pogo├░eni su i bolnica "Dragi┼ía Mi┼íovi├Ž" i kineska ambasada u Beogradu, kada je poginulo desetak civla.

NATO bombardovanje SRJ, deset godina posle



Beograd je napadnut prvog dana operacije raketiranjem Jakova i aerodroma u Batajnici u 20:05 ├Ęasova. Bilo je to njegovo peto bombardovanje u ovom veku i prvo bombardovanje jedne evropske prestonice posle Drugog svetskog rata.

Uni┼íteni su skoro svi predajnici Radio-televizije Srbije, uklju├Ęuju├Ži toranj na Avali, a u dva ├Ęasa i ┼íest minuta posle pono├Ži, 23. aprila, pogo├░ena je i zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici, gde je 16 radnika ubijeno, a ├Ęetvoro te┼że povre├░eno.

┼Żivot Beogra├░ana 78 dana NATO kampanje bio je prekidan zvucima sirena koje su ozna├Ęavale po├Ęetak i kraj vazdu┼íne opasnosti, a samo nekoliko dana nakon prvih bombi po├Ęeli su i protestni mitinzi.

Protesti sa simbolom "targeta" organizovani su na Trgu Republike, kako bi se svetska javnost upozorila da u toj "preciznoj kampanji" NATO-a stradaju civili.

Nakon ru┼íenja novosadskih mostova Beogra├░ani su se svakodnevno, uprkos razaranju i svesti o bliskoj opasnosti, u velikom broju okupljali kako bi simboli├Ęno branili mosotove za koje su generacije bile vezane uspomenama.

Tokom 11 nedelja bombardovanja Beogra├░ane je o stanju u glavnom gradu izve┼ítavao tada┼ínji rezervni na├Ęelnik Gradskog centra za obave┼ítavanje Avram Izrael ├Ęija re├Ęenica " Pa┼żnja, pa┼żnja, vazdu┼ína opasnost za Beograd je pro┼íla. Gotovo!!!" ostala u se├Žanju svima.

U bombardovanju su uni┼ítena 54 objekta putne infrastrukture, oko 300 ┼íkola, bolnice i zgrade dr┼żavne uprave, a te┼że i lak┼íe je o┼íte├Ženo 176 spomenika kulture.

Uni┼ítena su 54 objekta putne infrastrukture, od ├Ęega 45 mostova, 28 ┼żelezni├Ękih mostova i 148 stambenih i poslovnih objekata.

Stradalo je vi┼íe od 300 ┼íkola, od kojih su tri potpuno uni┼ítene, vi┼íe desetina bolnica, zgrade dr┼żavnih organa, uklju├Ęuju├Ži i zdanja Ministarstva odbrane i MUP-a Srbije u centru Beograda.

Te┼że i lak┼íe je o┼íte├Ženo 176 spomenika kulture, od kojih 23 srednjovekovna manastira i veliki broj crkava ┼íirom Srbije, ali i nekoliko d┼żamija i objekata islamske kulture u ├Éakovici, Pe├Ži, Prizrenu...

Uni┼ítena je tre├Žina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije (Pan├Ęevo i Novi Sad), a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane "grafitne bombe", kojima je onesposobljavan elektroenergetski sistem.

Prema procenama stru├Ęnjaka, u zavisnosti od metodologije, materijalna ┼íteta pri├Ęinjena bombardovanjem procenjuje se na 30 do 100 milijardi dolara.

U oru┼żanom sukobu sa nadmo├Žnijim neprijateljem, srpska PVO uspela je da obori dva aviona NATO - lovac F16 i ameri├Ęki supermoderni "nevidljivi" avion F-117, i da zarobi tri neprijateljska vojnika.

Prilikom povla├Ęenja snaga VJ, ispostavilo se da je u├Ęinak NATO 14 uni┼ítenih tenkova, 17 oklopnih transportera i 20 artiljerijskih oru├░a.

Intervencija je, posle vi┼íe diplomatskih inicijativa, okon├Ęana potpisivanjem Vojno-tehni├Ękog sporazuma u Kumanovu (Makedonija) 9. juna 1999. godine, a tri dana kasnije po├Ęelo je povla├Ęenje jugoslovenskih snaga sa Kosova i Metohije.

Generalni sekretar NATO-a izdao je naredbu o prekidu bombardovanja 10. juna. Tog dana su poslednji projektili pali na podru├Ęju sela Kokole├Ę u 13:30 minuta, a istog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244.



"Neuspela misija Kosovo"

Na Kosovo i Metohiju je upu├Ženo 37.200 vojnika Kfora, iz 36 zemalja, sa zadatkom da ├Ęuvaju mir i osiguraju bezbedno okru┼żenje i povratak izbeglica do postizanja trajnog re┼íenja.

Privremena uprava UN i mirovne snage nisu uspele da ostvare ovu misiju, a preostalih 120.000 nealbanaca i danas na Kosovu ┼żivi u strahu, pod pritiscima i pretnjama i bez osnovnih prava i sloboda.

Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.

U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima.

Prema srpskim izvorima od po├Ęetka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca.

Od ukupno raseljenih sa Kosova, prema podacima UNHCR, koje je u januaru pro┼íle godine izneo tada┼ínji ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova Branislav Grbi├Ž, na Kosovo se do sada vratilo 16.500 raseljenih, od kojih su 45 odsto pripadnici srpske zajednice.

Vlasti u Pri┼ítini, pak, isti├Ęu da se do sada na Kosovo vratilo 18.300 ljudi, pripadnika svih zajednica.

Posle deset godina nije se promenio ni stav me├░unarodne zajednice.

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je pre dva dana da je intervencija vojne Alijanse zbog Kosova 1999. godine predstavljala "kontroverzni konflikt, ali koji je bio neophodan".

Shefer je rekao da iako je tu intervenciju Alijanse "kritikovalo više strana, ona je bila neophodna", prenela je agencija Ansa.


Da se ne zaboravi

Vlada Srbije odr┼ża├Že posebnu sednicu posve├Ženu Danu se├Žanja na stradale u NATO bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine i poziva gra├░ane da tokom ogla┼íavanja sirena, u utorak, u 12 sati, obustave svoje aktivnosti i minutom ├Žutanja odaju po├Ęast svim nevino postradalima.

Na sednici koja je otvorena za javnost govori├Že premijer Mirko Cvetkovi├Ž, saop┼ítila je Kancelarija Vlade za odnose sa medijima.

Vlada Srbije poziva sve gra├░ane da tokom ogla┼íavanja sirena, obustave svoje aktivnosti i minutom ├Žutanja na radnim mestima, u ┼íkolama i na javnim mestima odaju po├Ęast svim postradalima tokom NATO bombardovanja.

U svim osnovnim i srednjim ┼íkolama u Srbiji bi├Že odr┼żani posebni programi komemorativnog karaktera.

Komemorativna okupljanja na mestima stradanja iz perioda NATO bombardovanja bi├Že odr┼żana 24. marta u 12.00 ├Ęasova na teritoriji Srbije.

Ministri ├Že tog dana, prema utvr├░enom programu, polo┼żiti vence u 12.00 ├Ęasova na lokalitetima najve├Žih stradanja iz razdoblja NATO bombardovanja, kao i kraj memorijala koji ├Ęuvaju se├Žanje na sve nevino postradale civile, pripadnike oru┼żanih snaga i Ministarstva unutra┼ínjih poslova.

Deset godina kasnije I Beogra├░ani ├Že obi├Ži mesta stradanja svojih sugra├░ana i odati im po┼ítu polaganjem venaca na njihove spomenike.

Porodice, prijatelji, gra├░ani ├Že odati po┼ítu svim nastradalima i obi├Ži spomen-obele┼żja nastradalim mali┼íanima u Ta┼ímajdanskom parku, nastradalim pripadnicima Ratnog vazduhoplovstva i protiv vazdu┼żne odbrane u Zemunu, kao i spomenik "Za┼íto?" nastradalim radnicima RTS-a.

Venci ├Že u znak se├Žanja biti polo┼żeni i na spomenik kod KBC "Dragi┼ía Mi┼íovi├Ž" gde je zivot izgubilo sedam gardista i troje pacijenata, ali i u Batajnici, na grob trogodi┼ínje Milice Raki├Ž koja je stradala od bombi u svom domu.

Obele┼żavanje desete godi┼ínjice bombardovanja po├Ęelo je jo┼í u nedelju. Pod sloganom "Da se ne zaboravi" u beogradskom centru "Sava" otvorena je izlo┼żba fotografija i knjiga koje svedo├Ęe o razmerama stradanja stanovni┼ítva, uni┼ítavanju objekata i privrede biv┼íe Jugoslavije u bombardovanju NATO 1999. godine.

Izvor: MTS-Mondo
« Poslednja izmena: 24 Mart, 2009, 01:23:38 pm Vladimir » Sacuvana
« poslato: 24 Mart, 2009, 12:21:21 pm »

 Sacuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokrece MySQL Pokrece PHP Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC
Joomla Bridge by JoomlaHacks.com
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!

Statistika

Na sajtu su trenutno 1 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas134
mod_vvisit_counterJuce357
mod_vvisit_counterOve nedelje740
mod_vvisit_counterOvog meseca2400