Skip to content

Sokobanja arrow SOKOBANJSKI FORUMarrow Aktuelnostiarrow NIŠ i deŔavanja
06 Decembar, 2021, 04:01:36 pm *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  

Stranice: 1   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: NIÅ  i deÅ”avanja  (Procitano 5341 puta)
0 clanova i 1 gost pregledaju ovu temu.
voja
Novajlija
*

Karma: +0/-0
Van mreze Van mreze

Poruke: 18


« Odgovor #2 poslato: 20 Oktobar, 2007, 11:16:17 pm »

ala bi  bilo baro da stvaro dodje De Niro!
Sacuvana
« Odgovor #2 poslato: 20 Oktobar, 2007, 11:16:17 pm »

 Sacuvana
Sale-X
Administrator
VodeƦi tim
*****

Karma: +82/-9
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 7768


WWW
« Odgovor #1 poslato: 19 Oktobar, 2007, 01:20:19 pm »

(Ekonomist) Jovan MandiƦ, glavni arhitekta grada NiÅ”a - NiÅ”ta od investicija

Jovan MandiƦ, glavni arhitekta grada NiÅ”a, kaže da se osim u stambene zgrade, mega markete i benzinske pumpe u NiÅ”u godinama niÅ”ta nije investiralo. Sa proseĆØnom zaradom zaposlenih od oko 13 hiljada dinara i viÅ”e od ĆØetrdeset hiljada nezaposlenih ovaj drugi grad po veliĆØini u Srbiji nalazi se na samom dnu ekonomske lestvice

Nekad veliki industrijski grad, NiÅ” je poslednjih godina potpuno ā€œpao u zaboravā€ privrednih tokova. Sa proseĆØnom zaradom zaposlenih od oko 13 hiljada dinara i viÅ”e od ĆØetrdeset hiljada stanovnika bez posla drugi najveƦi grad u Srbiji nalazi se na samom dnu ekonomske lestvice. Promene koje su poslednjih godina, iako sporo, ipak poĆØele da se deÅ”avaju u državi, u NiÅ”u su imale malo uticaja. Zbog toga NiÅ”lije sve ĆØeÅ”Ć¦e postavljaju pitanje kako je moguƦe da su pojedine ā€œpalankeā€ uspele da se gotovo ā€œpreko noƦiā€ razviju u bogate centre, dok NiÅ” sa prednostima o kojima mnogi ā€œsanjajuā€ uporno tone ka dnu.

Da u grad joÅ” nije stigla ni jedna znaĆØajnija investicija, osim privatizacije Duvanske industrije NiÅ”, ĆØinjenica je sa kojom se slažu ĆØak i gradski ĆØelnici. Jedino se razlikuje viĆ°enje razloga koji spreĆØavaju razvoj ovog centra.

Jovan MandiƦ, glavni arhitekta grada NiÅ”a, kaže da se osim u stambene zgrade, mega markete i benzinske pumpe u NiÅ”u godinama niÅ”ta nije investiralo. U njegove ruke, dodaje, od kako je na ovoj funkciji nije dospeo ĆØak ni jedan ozbiljan projekat za izgradnju nekog proizvodnog kompleksa.

ā€œNiÅ” ima jako dobre potencijale za izgradnju privrednih kompleksa, koji bi omoguƦili razvoj privrede. Jedan od njih je i deo grada oko aerodroma, gde se ukrÅ”taju avio, železniĆØki i saobraƦajni putevi i to na samom ulazu u grad. VeƦ neko vreme u planu je da se na tom mestu izgradi kargo centar i bescarinska zona, ali s obzirom da ne postoji infrastruktura, za sada je sve samo idejaā€, kaže Jovan MandiƦ. Jedna od propalih investicija, prema njegovim reĆØima, je i izmeÅ”tanje železniĆØke pruge iz centra grada. Država je želela da investira u ovaj strateÅ”ki projekat, ali kako saznajemo, problem je nastao, jer za taj posao o kome se govori decenijama, joÅ” nema planske dokumentacije. Zbog nedostatka papira, gradski arhitekta kaže da su odbijene i inicijative pojedinih investitora koji su želeli da posle Jagodine, i u NiÅ”u naprave veliki ā€œaqua parkā€.

ā€œJedini korak uĆØinjen u poslednje vreme je otvaranje Biznis inkubator centra, u okviru koga je otvoreno desetak novih preduzeƦa. Ali sve je to jako nedovoljnoā€, istiĆØe gradski arhitekta.

Zastoj u prilivu investicija gradski menadžer Vlastimir ƐokiƦ pravda politiĆØkim neslogama u gradu. ƐokiƦ tvrdi da je država NiÅ”u opredelila nekoliko desetina miliona za reÅ”avanje infrastrukturnih problema, ali da taj novac zbog politiĆØkih sukoba u gradsku kasu nikad nije stigao. ā€œOd dve izgubljene donacije jedna se odnosila na izgradnju Eko centra, koji je jako bitan da se grad ne bi uskoro uguÅ”io u smeƦu. Odobreno nam je 40 miliona dinara, ali SkupÅ”tina grada ne dozvoljava realizaciju projekta. Jedini u Srbiji smo mogli da dobijemo i sredstva za gasifikaciju, ali iz sliĆØnih razloga uspeli smo da ispustimo i ovu investicijuā€, kaže ƐokiƦ.

Bez infrastrukture, zemljiŔte za kojim postoji tražnja prema miŔljenju menadžera, može se prodati po niskim cenama, Ŕto je za prve ljude grada neprihvatljivo, pa ono uglavnom stoji netaknuto.

Dok jedni tvrde da se zemljiÅ”te ne sme izdavati dok se potpuno ne opremi, postoje i oni koji tvrde da je neiskoriÅ”Ć¦eno zemljiÅ”te najskuplje, kao i vreme koje nepovratno teĆØe. Zbog toga se veƦina u SkupÅ”tini grada zalaže da se zemljiÅ”te ā€œpokloniā€ ako treba svakome ko želi da u NiÅ”u ponovo gradi fabrike i zaposli graĆ°ane. No, s obzirom na to da je za ā€žpokloneā€ te vrste potreban potpis gradonaĆØelnika, ta priĆØa je veƦ duže vreme ā€žmrtvo slovoā€ na papiru.

Dragoslav ƆirkoviƦ, predsednik niÅ”ke opÅ”tine Mediana, miÅ”ljenja je da grad za kratko vreme može da poĆØne da se razvija ako se investitorima izda zemljiÅ”te i objekti, koje vojska namerava da proda gradu.

ā€œGrad nema para da otkupi tu imovinu, niti da je stavi u funkciju. Ali, postoje oni koji imaju para i kojima se može dati, pod uslovom da ga iskoriste u dogovoru sa gradomā€, kaže ƆirkoviƦ.

Inženjer Dragan ŽivkoviƦ napominje da grad nije uspeo da iskoristi ni povrÅ”inu Elektronske industrije, ĆØije hale deset godina zvrje prazne. PovrÅ”ine od oko sto hektara, prema ŽivkoviƦevim reĆØima, predstavljaju možda i najveƦi prazan i neiskoriÅ”Ć¦en prostor na podruĆØju nekadaÅ”nje SFRJ.

ā€œU ovoj nekada najveƦoj industrijskoj zoni danas nema ĆØak ni uslova za grejanje tokom zime. MeĆ°utim to investitorima nije problem. Oni žele i sami da ulože u gradnju nedostajuƦe infrastrukture, samo ako im se pruži Å”ansa da radeā€, tvrdi ŽivkoviƦ.

Svi pomenuti problemi su evidentno nesporni, postavlja se meĆ°utim pitanje, kada Ʀe i ko konaĆØno poĆØeti da ih reÅ”ava. Prebacivanje odgovornosti, za arhitektu Miodraga Medara, dovelo je do toga da se NiÅ” naÅ”ao u zaĆØaranom krugu iz koga mu, izgleda, nema izlaska.

ā€œTaĆØno je da projekata nema. Ali ne može ih ni biti kada gradska vlast godinama za tu namenu nije izdvojila sredstva u budžetu. Para nema ni za infrastrukturu, ali neƦe ih ni biti ako nema investicija, a investitora nema jer nema infrastruktureā€, objaÅ”njava Medar.

Da apsurd bude joÅ” veƦi ne samo da viÅ”e niko ne ulaže u NiÅ”, veƦ i same NiÅ”lije sve ĆØeÅ”Ć¦e svoje proizvodne hale grade u obližnjim opÅ”tinama, pre svega jer su im komunalni troÅ”kovi za otvaranje poslova u MeroÅ”ini, Doljevcu ili Gadžinom Hanu daleko niži nego u NiÅ”u. To malo investitora (najĆØeÅ”Ć¦e vlasnici mega marketa), koji se ipak opredele da doĆ°u u NiÅ”, uglavnom sklapaju poslove neposredno sa privatnim licima. Najbolji primer za to je Metro, koji je dva puta bezuspeÅ”no pokuÅ”ao da sklopi posao sa gradom. Posle obe propale licitacije, ova kompanije otkupila je prostor preduzeƦa ā€œTehnohemijaā€ i izgradila svoj kompleks. Njihovim primerom krenuli su i drugi.

Duvanska industrija NiÅ”


Usvajanjem akciznog plana CEFTA sporazuma Duvanska industrija NiÅ”, koja posluje u okviru kompanije ā€œFilip Morisā€, moƦi Ʀe da osvoji nova tržiÅ”ta na Balkanu i proÅ”iri izvoz, saopÅ”tio je Skip Bornhuter, novi generalni direktor niÅ”ke fabrike duvana, prilikom prvog zvaniĆØnog obraƦanja novinarima po postavljanju na ovu funkciju. Ovo nije jedini razlog za zadovoljstvo Bornhutera. JoÅ” jedan jako bitan je i taj Å”to je RepubliĆØki zavod za razvoj DIN i zvaniĆØno proglasio za najuspeÅ”niju srpsku kompaniju u 2006. godini, jer je ostvarila najviÅ”i profit i uložila najviÅ”e investicija.

Poslednje ĆØetiri godine DIN je inaĆØe uložio investicije ā€œteÅ”keā€ 600 miliona evra, ali i obogatio proizvodni asortiman za 30 novih vrsta cigareta. Od njihove prodaje, na raĆØun akciza, samo ova fabrika proÅ”le godine uplatila je u republiĆØku kasu 12 milijardi dinara, a ove godine ta brojka biƦe veƦa joÅ” za Å”est milijardi. S obzirom da se oĆØekuje da ovi nameti u narednih pet godina i dalje rastu, u niÅ”koj fabrici najavljuju da Ʀe od januara predstojeƦe godine ipak morati da poveƦaju cene cigareta.
Sacuvana
Sale-X
Administrator
VodeƦi tim
*****

Karma: +82/-9
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 7768


WWW
« poslato: 19 Oktobar, 2007, 01:15:40 pm »

De Niro sa Å”ajkaĆØom

JEDNA od najblistavijih holivudskih filmskih zvezda Robert De Niro mogao bi decembra da doĆ°e u ƈokot kod NiÅ”a. Tako bi se ispunila njegova želja stara veƦ ĆØetiri decenije da ponovo okusi sir i pogaĆØu u ovom pitomom selu pored Južne Morave.
Na vest da glavni akter filmova "Kum 2", "Dvadeseti vek", "Taksista" i mnogih drugih dolazi decembra u Beograd, gde bi trebalo da prisustvuje egzibicionom teniskom turniru, ƈokotani su reagovali veoma brzo i meraklijski.
Preko "VeĆØernjih novosti" javno upuƦuju molbu naÅ”em teniskom asu Novaku ƐokoviƦu da svog frenetiĆØnog navijaĆØa, koji ga je bodrio i u finalu poslednjeg gren slem turnira u Njujorku, dovede u njihovo selo. Vele da Ʀe De Niro prihvatiti poziv, jer je upravo u ƈokotu svojevremeno domaƦinski doĆØekan, a meÅ”tani mu i zduÅ”no pomogli. De Niro je to dobro zapamtio, pa je potom postao veliki srbofil.

- DoĆØekali smo ga kako samo mi ƈokotani znamo - veli Velibor RanĆ°eloviƦ iz ƈokota. - Njegovo je samo da se seti naÅ”eg sela i da najavi kada dolazi.

Sam Robert De Niro je pre mnogo godina na beogradskom FEST-u pomenuo novinarima da je bio u NiÅ”u, silom prilika. Istakao je da je 1967. godine u okolini NiÅ”a, kao autostoper, stekao prijatelje, koji su ga lepo ugostili, pa mu ĆØak pozajmili i novac za put.

- Izgubio sam njihovu adresu, a ne seƦam se viÅ”e ni imena - rekao je tom prilikom De Niro. - Rado bih želeo da ponovo uspostavim kontakt s njima.

A, taj prijatelj sada slavnog Roberta De Nira je bio sasvim obiĆØan zemljoradnik Radovan ƐokiƦ (76), koji je preminuo pre Å”est meseci. Kako priĆØaju meÅ”tani ovog sela, Robert De Niro je tada kao student auto-stopom krstario Bliskim istokom i Evropom. Juna 1967. godine Radovan ƐokiƦ je prodavao paradajz na niÅ”koj pijaci i zaprežnim vozilom se vraƦao kuƦi. Na samom izlazu iz NiÅ”a prema Skoplju zaustavio ga je nepoznati mladiƦ. PriĆØao mu je neÅ”to na francuskom, a jedino Å”to je ƐokiƦ shvatio bilo je da ga ovaj moli da ga poveze.

U kolima mu je i dalje priĆØao sve do Novog Sela. Tamo je ƐokiƦu jedan gimnazijalac preveo da nepoznati mladiƦ traži prenoƦiÅ”te, jer ne može dalje na put zbog nevremena koje se spremalo. Radovan ja mlaĆ°anog Roberta poveo svojoj kuƦi, u ƈokot, i ugostio ga. De Niro je hteo da spava u seniku, ali mu ƐokiƦ nije dozvolio, jer je u ƈokotu gost, ipak, gost. Kada je De Niro sutradan krenuo na put, domaƦini su mu pripremili pogaĆØu i sir i ispratili ga. TaĆØno posle godinu dana, Robert De Niro se ponovo pojavio u ƈokotu. Ovog puta u polovnom "folksvagenu" nemaĆØke registracije.

Odmah posle pozdrava sa ƐokiƦima, otiÅ”ao je u Å”talu da vidi kobilu, tapÅ”ao je po vratu i ponavljao njeno ime: - Olga, Olga!, koje nije zaboravio od svog prvog boravka. Tri dana je bio gost u moravskom selu. Za vreme ovog drugog boravka u kuƦi ƐokiƦevih, De Niro je najveƦi deo vremena proveo u baÅ”ti s paradajzom koji je, uostalom, najviÅ”e voleo da jede, pogotovo sa sirom i pogaĆØom.

- SeƦam se da je taj mladiƦ bio neobrijan i da je nosio belu koÅ”ulju sa kratkim rukavima - kaže Dragan ƐokiƦ, bratanac pokojnog Radovana.

U to vreme su domaƦini brali paradajz, a gost im je zduÅ”no pomagao. I Å”to je najinteresantnije, radio je bolje od svih ƈokotana. Dok bi domaƦini ubrali jedan red, on je veƦ zavrÅ”avao drugi. Potom je svojim kolima odvezao paradajz na niÅ”ku pijacu. Dok je Radovan ƐokiƦ prodavao paradajz, on se Å”etao bedemom TvrĆ°ave. Posle tri dana De Niro se pripremio i, srdaĆØno ispraƦen, krenuo na put prema GrĆØkoj.

MeĆ°utim, nije proÅ”lo viÅ”e od tri ĆØasa, kada Roberta De Nira eto opet. Nekako je uspeo da objasni da je primio nekog autostopera, koji ga je, dok je uzimao benzin na jednoj pumpi izmeĆ°u NiÅ”a i Leskovca, opljaĆØkao. Radovan ƆokiƦ, iako se tada spremao za odlazak na roĆ°endan kod unuke, dao je Robertu 470 tadaÅ”njih dinara, ceo pazar s pijace. Bar do GrĆØke da stigne. De Niro mu je za uzvrat ponudio jednu kameru, ali je ƐokiƦ odbio da je uzme. Rekao mu je samo da nosi novac, a vratiƦe kada bude mogao.

Robert De Niro nikada se viÅ”e nije pojavio u ƈokotu. Posle mnogo godina, ƐokiƦevi su ga videli na filmskom platnu kao veƦ popularnog glumca.


PARADAJZ
U ƈOKOTU vele da je Robert De Niro uopÅ”te nije bio iskusan za radove u baÅ”ti. ƈak su, kako tvrde, morali da mu objasne da bere crveni, a ne zeleni paradajz.


IME PRVE KƆERKE DRINA
PORED otvorenih navijaĆØkih simpatija za Novaka ƐokoviƦa, Robert De Niro je do sada u viÅ”e navrata priĆØao da je oduÅ”evljen Srbijom. ƈesto je angažovao bebisiterke s naÅ”eg podneblja, a dugo godina jedan od ĆØlanova njegovog obezbeĆ°enja takoĆ°e je bio Srbin. Holivudska legenda je svojevremeno proĆØitala i roman Ive AndriƦa "Na Drini Ʀuprija", posle ĆØega je kƦerki dao ime Drina!
Sacuvana
   

 Sacuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokrece MySQL Pokrece PHP Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC
Joomla Bridge by JoomlaHacks.com
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!

Statistika

Na sajtu su trenutno 1 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas188
mod_vvisit_counterJuce340
mod_vvisit_counterOve nedelje188
mod_vvisit_counterOvog meseca1848