Skip to content

Sokobanja arrow TECHNO ZONEarrow RaĂšunari i Internetarrow Zanimljivi sajtoviarrow Crpska Википедија је прешла 100.000 чланака
26 Oktobar, 2021, 04:17:43 pm *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  

Stranice: 1   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: Crpska Википедија је прешла 100.000 чланака  (Procitano 4744 puta)
0 clanova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Sale-X
Administrator
VodeĂŠi tim
*****

Karma: +82/-9
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 7768


WWW
« Odgovor #1 poslato: 30 Novembar, 2009, 08:26:49 pm »

Wikipedia izgubila hiljade urednika

Nedavno obavljeno istraĆŸivanje je pokazalo da je u prvoj Ăšetvrtini ove godine skoro 50.000 urednika napustilo mreĆŸnu enciklopediju Wikipedia, ĆĄto je 10 puta viĆĄe nego u istom periodu 2008. godine.

O ovom zapanjujuĂŠem odlasku urednika sa lokacije koju su korisnici stvorili, izvestio je Filipe Ortega sa madridskog univerziteta Kralj Huan Karlos. Ortega je napravio i koristio raĂšunarski program da bi analizirao istoriju ureĂ°ivanja na Wikipediji. U izjavi za list The Times Ortega je izjavio: „Ako nema dovoljno korisnika koji bi brinuli o projektu, on moĆŸe vrlo brzo da nestane. Mi joĆĄ nismo u takvoj situaciji. Ali vremenom, ako se ovaj negativni trend nastavi, to bi moglo da se dogodi“.

Kao odgovor, predstavnik britanske Wikipedije Majkl Pil je izjavio za novinsku agenciju Press Association da se Wikipedia „nalazi u odliĂšnom stanju“. Pil je naveo da postoji moguĂŠnost da Ortegino istraĆŸivanje nije precizno i doveo je u pitanje kako je urednik sa Wikipedije u tom istraĆŸivanju definisan. "Wikipedia je otvorena i svako moĆŸe da je poseti i izmeni sadrĆŸaj na njoj, tako da imamo neprekidan tok“, rekao je Pil.

"Wikipedia definitivno ne odumire. Ona ima licencu za besplatnu upotrebu ĆĄto znaĂši da ĂŠe sadrĆŸaj koji je dodat ostati tu zauvek“, kaĆŸe Pil.

U odgovoru na spekulacije o pooĆĄtravanju pravila za dobijanje dozvole za ureĂ°ivanje, ĆĄto je moĆŸda bio uzrok za toliki odlazak urednika, Pil je izjavio: „U ovom trenutku pokuĆĄavamo da malo viĆĄe angaĆŸujemo ljude koji imaju dosta znanja“. On je dodao da ĂŠe se uz pomoĂŠ prepravljenog sistema zlonamerni i neadekvatni Ăšlanci koji muĂše Wikipediju lakĆĄe uklanjati.
Wikipedija ĂŠe u Velikoj Britanija sledeĂŠe godine zapoĂšeti sa prikupljanjem informacija iz muzeja kako bi dopunila veĂŠ postojeĂŠe Ăšlanke korisnika, zbog Ăšega u nekim krugovima dolazi do spekulacija da je san o enciklopediji koju korisnici sami stvaraju moĆŸda gotov.(M.S.)

Izvor: mikro.rs
Sacuvana
« Odgovor #1 poslato: 30 Novembar, 2009, 08:26:49 pm »

 Sacuvana
Gabriel
diletant u usponu
Glavni Moderator
VodeĂŠi tim
*****

Karma: +66/-5
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 1053

daj rakije!


« poslato: 30 Novembar, 2009, 07:41:41 pm »

Crpska Википедија је прешла 100.000 чланака

Citat
Вики и Србија
   PDF    Штампа    Ел. пошта
Бранко Петровић  
недеља, 29. новембар 2009.

Истога дана 26. 11. 09. објављен је чланак на НСПМ Николе Танасића ,,Јубилеј српске Википедије’’ и чланак Политике ,,Тадић за другачији приступ Косову’’ о обраћању председника Тадића академицима САНУ. Да ли случајно или не, ова два наизглед невезана догађаја, неумољиво подсећају на отужну стварност.

Без помпе и незапажено, српска Википедија је прешла 100.000 чланака и ушла међу 29 националних Википедија, а да то у Србији готово нигде није ни објављено. На први поглед, сви ти чланци и 29. место и не изгледају много битно. Али сада је то наша највећа и најдоступнија енциклопедија на српском језику и писму. Ако се погледа још шире у светским односима, то је и највећа енциклопедија икада игде састављена и доступна са преко 14 милиона чланака преведених на 271 језик! Хајде да погађамо: који је најчешће коришћен извор знања ван уџбеника за ученике средњих школа у развијеним земљама? Када погледамо статистике о расту броја рачунара и корисника интернета у свету, треба ли нам још маште и памети да схватимо да ће и студенти универзитета у развијеним, као и у неразвијеним земљама, за неколико година такође све више користити Википедију као лако доступан извор знања.

Од 2003, група обичних грађана са свешћу о свом српском пореклу, духовности, језику, етничкој припадности и култури ради примерном заносом, марљивошћу и упорношћу, дајући речима Срби, Србија и српски – потпуно ново значење и код куће и по свету где год се налазе и Срби и они који се занимају за Србе. На Википедији и сличним пројектима (Растко, Наше писмо, Гутемберг, Вокабулар, Распрог, Двери српске, Видовдан, Светосавље, НСПМ...) у наредним вековима нова поколења ће се ослањати и надограђивати, промишљати себе, ширити свој свет спознаје и свести. Истога дана када је НСПМ обележила улазак српске Википедије међу 29 најзнатнијих Википедија у свету, наш председник Тадић одржао је говор пред српским академицима, док му је домаћин, професор Хајдин, узвратио у сличном тону. Да није трагично било би урнебесно комично, као и толико пута, као и за толико разних појава у Србији. Да ли су се и један и други запитали колико су и држава и државне установе одговорни за свој рад или нерад и Богу и српском народу за стање у коме се налазе пре свега српски језик и писмо као основе наше духовности, свести и културе? Нису, а да су се макар за секунд осврнули око себе, пропали би у земљу од срамоте. Да ли су и Тадић и Хајдин могли макар да спомену једну од наших највећих националних трагедија и срамота које су просте чињенице:

На универзитетима у Србији не постоји ни једна катедра Србистике као што постоје друге лингвистичке катедре. Државне установе просвете, културе и уметности немају ни једно српско енциклопедијско издање, ни један велики описни речник, ни велику описну граматику српског језика, ни историју српског језика, ни једну дијалектологију, нити дијалектолошки атлас.

Да ли су се запитали на колико се данас катедри у свету учи српски језик са уџбеницима на ћирилици и уз лекторе из Србије?

Да ли су се запитали како то да се наш српски језик деценијама преименује тј. краде, и проглашава за свачији, када год то и како год ко хоће, док и политичари у држави и стручњаци по установама спавају и ћуте. Да ли су се запитали колика је наша свест када смо једини народ у Европи који има језик са два писма и који сваки политикант са ко зна чијим и каквим интересом може да га зове и хрватски и бошњачки и црногорски и нашки и вашки, а у изгледу је и војвођански... Да ли знају да се по свету српски језик назива БХМНС што је скраћеница од Bosnian-Croatian-Montenegrian-Serbian? Када су нам крали и преименовали језик, зар треба да се чудимо што су нам крали и отимали и земље и крајеве?

Да ли су се запитали шта то њихова деца ових дана пишу на тастатурама рачунара и личних телефона, или о чему то разговарају и да ли разумеју све нове речи које су ушле у употребу кроз информационе технологије и културе масa?

Да ли им је засметала стихија где како ко стигне гура енглеске речи у српски језик и јесу ли помислили да ли им је у држави у употреби српски или срблиш или енпски, док се наши лингвисти нигде не чују?

Да ли се запитају макар понекад нашта личи српски језик у средствима информисања, у оглашавању и јавним натписима или у пословном свету са ,,цунами таласом’’ енглеских позајмљеница и има ли ту игде српске ћирилице?

Изговарали су велике речи и фразе које су добре само за празне приче, за које нико више нема ни времена, нити ће икоме користити. Нови нараштаји нису чекали да се академици и академија смилују и после века рада на речнику дођу до слова ,,О’’ да га и данас зову ,,Речник српскохрватског језика’’ на бруку и срамоту целог Српства, предака и потомака. Данас немамо ни снаге ни воље да слушамо о разлозима чињења и нечињења у Академији и у другим установама, просто време за бесмислице је одавно прошло. Последњих 15 година полако и сигурно расте, развија се и богати ризница српског знања на интернет мрежи, (словни, звучни и видео записи) на српском језику и на српском ћириличном писму. Створени су различити извори знања и разноврсне грађе у виду више десетина интернет приказа који се данас могу поредити са милионима страница књига, док нам угледни академици и политичари спавају и причају празне приче...

Preuzeto sa: nspm.rs

dodatak na izmenu: a moze i tako...
« Poslednja izmena: 30 Novembar, 2009, 08:54:10 pm boĆŸa britva » Sacuvana
   

 Sacuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokrece MySQL Pokrece PHP Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC
Joomla Bridge by JoomlaHacks.com
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!

Statistika

Na sajtu su trenutno 0 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas175
mod_vvisit_counterJuce266
mod_vvisit_counterOve nedelje441
mod_vvisit_counterOvog meseca6421