veliki petak

[ignja]

VELIKI PETAK

Na ovaj dan, Gospod Isus Hristos je osuðen od ljudi.
Ljudi su sudili i osudili Bogoèoveka kao prestupnika. Bez krivice, razapeta je na krstu najsmernija žrtva ljubavi, za spasenje sveta. Prikovan rukama i nogama, sa probodenim rebrom i trnovim vencem na glavi u najveæim mukama moli, ne za sebe, veæ za gresnike: "Oèe, oprosti im, jer ne znaju šta èine..." .
Oko njega razapeta dva razbojnika. Ispod krsta Presveta Bogorodica - Njegova Majka i sveti apostol Jovan Bogoslov.
Kada se Sunce pomraèilo, Isus je povikao iz sveg glasa:
"Oèe, u ruke Tvoje predajem duh svoj."
Na Veliki petak, Crkva i verujuæi praznuju spomen Hristovog stradanja.
Najsnažniji i najpotresniji dogaðaj toga dana je celivanje plaštanice koju sveštenici polažu na posebno mesto koje predstavlja Hristov grob. U sveèanoj tišini hrišæani na plaštanici celivaju Hristove rane i tako se oni-grešni klanjaju Hristovoj žrtvi u ljubavi datoj.
Tajna Velikog petka je tajna Èasnog Krsta i Žrtve.

[ignja]

Danas je Veliki petak, dan svehrišæanske žalosti

Hrišæanske crkve, koje ove godine istovremeno proslavljaju praznik Vaskrsenja i sve dane u Nedelji stradanja, obeležiæe danas Veliki petak, dan kada je na Golgoti raspet i umro Isus Hristos
Veèernju službu sa iznošenjem plaštanice pred oltar a potom i jutrenje sa ophodom hrama uz nošenje plaštanice predvodiæe na Veliki petak, u beogradskoj Sabornoj crkvi, patrijarh srpski Irinej.
   Veèernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukraÅ¡en sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaÅ¡tanica.
   SveÅ¡tenici iznose crvenu plaÅ¡tanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, Å¡to simbolièno predstavlja hristovu sahranu.
   PlaÅ¡tanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tiÅ¡ini dolaze na celivanje sve do subote uveèe, uoèi Vaskrsa koji se slavi od ponoæi i kada se u znak vaskrÅ¡nje radosti oglaÅ¡avaju i prva zvona.
   Ovaj dan hrišæanske žalosti je i posledwi i najznaèajnijih u nedelji Stradanja za sav hrišæanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskresenja koje sve hrišæanske crkve ove godine obeležavaju u nedelju, 4. aprila.
   U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, veæ carski èasovi sa èitanjem delova jevanðelja o dogaðalima u dane Stradanja.
   Prema predanju zapisanom u jevanðeqima, Isus Nazareæanin, car Judejski, umro je na krstu u "Å¡esti èas dana" i zavese jerusalimskog hrama precepile su se na pola, sunce se pomraèilo i sva zvona su popucala.
   Zato u pravoslavnim hramovima na Veliki petak ne zvone zvona, veæ se bogosluženja najavquju drvenim klepalima.
   "Doðoh na svet da svedoèim istinu. Svaki koji je od istine sluÅ¡a moj glas", zapisano je u Jevanðelju po Jovanu u kome Isus pred Pilatom objaÅ¡njava svoju misiju i svesnu žrtvu za spasenje ljudskog roda.
   Veliki petak je za sve hrišæane dan strogog posta a oni koji poÅ¡tuju pravila, u znak žalosti, pripremaju hranu na vodi ili èak uopÅ¡te ne jedu i ne piju do zalaska sunca.
   U Srbiji je obièaj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi i u kuæi i u poqu.
   U nekim krajevima je obièaj da se na Veliki petak farbaju jaja i to u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života koji se raða iz njegove svesne žrtve.
   Veliki petak je za hrišæane izraz poÅ¡tovanja prema žrtvi Hristovoj i vere da svako stradanje prethodi Vaskrsenju kao i da - bez stradanja i smrti nema vaskrsenja.