Skip to content

Sokobanja arrow SOKOBANJSKI FORUMarrow Društvoarrow Gregorijanski kalendar i SPC
17 Oktobar, 2021, 10:14:07 pm *
Dobrodosli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Prijavite se korisnickim imenom, lozinkom i duzinom sesije
 
   Pocetna   Pomoc Kalendar Prijava Registracija  
Stranice: 1   Idi dole
  Stampaj  
Autor Tema: Gregorijanski kalendar i SPC  (Procitano 6007 puta)
0 clanova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Sale-X
Administrator
Vode├Ži tim
*****

Karma: +82/-9
Van mreze Van mreze

Pol: Muskarac
Poruke: 7768


WWW
« poslato: 25 Decembar, 2010, 07:03:58 pm »

Julijanski nije pravoslavni, ve├Ž rimski kalendar. - Strah od novih raskola je opravdan
┼Żivica Tuci├Ž; Dr Radomir V. Popovi├Ž (Foto R. Krstini├Ž)

Uo├Ęi Bo┼żi├Ža i na prelasku stare u novu godinu uvek se aktuelizuje ÔÇ×kalendarsko pitanjeÔÇŁ i nedoumice da li bi Srpska pravoslavna crkva trebalo da prihvati proslavljanje Ro├░enja Hristovog po gregorijanskom kalendaru i pridru┼żi se pravoslavnim pomesnim crkvama koje ga ve├Ž slave istog dana kada i najve├Ži deo hri┼í├Žanskog sveta. Protivnici napu┼ítanja julijanskog kalendara isti├Ęu da bi prelazak SPC na gregorijanski kalendar me├░u vernicima bio protuma├Ęen kao popu┼ítanje prema rimokatolicima i unija├Ženje, ┼íto bi dovelo do novih podela me├░u vernicima i mo┼żda raskola.

Na drugoj strani, zagovornici promene crkvenog kalendara ukazuju na potrebu da svi hri┼í├Žani najve├Že praznike proslavljaju istog dana. O ovoj za SPC jo┼í uvek ÔÇ×osetljivojÔÇŁ temi stavove su ukrstili protojerej-stavrofor dr Radomir V. Popovi├Ž, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, i ┼Żivica Tuci├Ž, verski analiti├Ęar.

Politika: Da li mislite da je reforma crkvenog kalendara aktuelno pitanje kojim bi Crkva trebalo da se bavi ili ne?

Tuci├Ž: Mislim da jo┼í nije, ni u Srpskoj pravoslavnoj crkvi ni u na┼íoj zemlji, ali treba o tome da se razgovara. Kod nas vlada mit o crkvenom kalendaru ÔÇô da je julijanski kalendar, koji sada koristimo, sveti i pravoslavni, a da je ma koji drugi papski. Me├░utim, ja bih rekao da je kalendar astronomsko pitanje i da ga tako treba gledati, a ne teolo┼íko i da su crkve u svim sistemima, u svim dr┼żavama, koristile onaj kalendar koji je koristila dr┼żava. Kalendar cara Julija nije ni├Ęim osve├Žen da bi bio sveti, on je bio ├Ęak paganski kalendar. Hristos u svoje vreme nije mogao u Jerusalimu drugi kalendar da koristi nego jevrejski. Da je julijanski kalendar pogre┼ían i da ga treba ispraviti, pisao je i sam patrijarh Pavle. Pitanje kalendara je jedno od onih kojima ├Že se pozabaviti svepravoslavni sabor o kome se govori ve├Ž decenijama. Jedan kalendar bi bio dokaz o jedinstvu pravoslavlja, a sada 10 od 14 pravoslavnih crkava koristi taj ÔÇ×novi kalendarÔÇŁ. Namerno se ne ka┼że gregorijanski jer da je on potpuno gregorijanski onda bi koristio i takvo prora├Ęunavanje Pashe, odnosno Uskrsa, a on to ne primenjuje. Zna├Ęi, ovaj novojulijanski kalendar, kako ga neki nazivaju, a na kojem je radio i na┼í Milutin Milankovi├Ž, smatran je u pravoslavnom svetu ÔÇ×sre├Žnim i potpunimÔÇŁ re┼íenjem.

Otac Radomir: Po meni pitanje kalendara nije crkveno pitanje jer nema kanona crkvenih sabora koji su se bavili pitanjima kalendara. Nemamo nigde naznaka u prva tri veka hri┼í├Žanske vere da se crkva bavila pitanjima kalendara, dakle prihvatila je postoje├Ži. Kalendar je civilizacijsko pitanje. Svaka civilizacija ÔÇô hri┼í├Žanska, muhamedanska, konfu├Ęijanska, ima svoj kalendar. Vezivanje za gregorijanski kalendar opet nije dobro, jer su, ne samo Milankovi├Ž, nego i drugi, pokazali da on nije najta├Ęniji jer ne mo┼żemo govoriti o apsolutno ta├Ęnom kalendaru. To je, na kraju, kosmi├Ęko, astronomsko i matemati├Ęko pitanje u prvom redu. Prema Milankovi├Ževim prora├Ęunima za 43.200 godina ├Že biti gre┼íka za jedan dan, a po gregorijanskom kalendaru, to je za 3.323 godine. Milankovi├Žev kalendar je apsolutno ta├Ęniji, mada ne savr┼íeno ta├Ęan. Polemike i nedoumice koje su prisutne na relaciji pravoslavni i ostatak hri┼í├Žanskog sveta je nekakva bojazan od prozelitizma, unija├Ženja, koje ├Že biti, po mnogima, i putem kalendara. I tu reformu, na┼żalost, kod nas vezuju za poku┼íaj prevo├░enja pravoslavnih u rimokatolike. Kako ├Že univerzalna hri┼í├Žanska crkva prihvatiti, re┼íiti ovo pitanje, to je, na kraju, stvar konsenzusa svih crkava u svetu, svih denominacija, ne samo pravoslavne, jer svima je stalo da najve├Že hri┼í├Žanske praznike svi hri┼í├Žani u svetu slave istog dana i datuma, posebno Vaskrs i Bo┼żi├Ž. Od 1924. godine, Bo┼żi├Ž ne slave svi pravoslavci zajedno, ┼íto je po meni besmislica. Tu smo negde svi pomalo pogre┼íili na kongresu u Carigradu. Neki su prihvatili reformisani kalendar, neki nisu i to traje preko 80 godina.

Politika: Da li to ┼íto su pre 80 godina pojedine pravoslavne crkve pre┼íle na novi kalendar uti├Ęe, na neki na├Ęin, na krhko jedinstvo u pravoslavnom svetu? Carigradska patrijar┼íija je prihvatila novi kalendar, a Sveta Gora, koja je pod njenom jurisdikcijom, zadr┼żala je julijanski?

Tuci├Ž: I Moskovska patrijar┼íija ima odre├░eni broj parohija, na primer u Americi, koje koriste novi kalendar. ├łak i unijati u Srbiji, grkokatolici, koji priznaju papu za poglavara, koriste dva kalendara. Pravoslavno jedinstvo ne zavisi samo od kalendara, ono zavisi od mnogo ├Ęega. Kulturna osobenost na┼íeg naroda i Rusa je ta da mi Hristovo ro├░enje proslavljamo u januaru, ali nemojmo od toga stvarati neku mitologiju da je to sveto, osve├Ženo. Veoma je neprakti├Ęno imati dva kalendara. Sve┼ítenik, na primer, mora da navede datum kr┼ítenja po oba kalendara, a obi├Ęno ne zna napamet koji je kalendar. Crkva nema pravo da jednom dru┼ítvu name├Že kalendar. To je pitanje dr┼żave i dr┼żavnog poretka.

Politika: Sti├Ęe se utisak u javnosti kao da je SPC ÔÇ×uko├ĘenaÔÇŁ i da ne├Že da prihvati promene. S druge strane, muslimani imaju lunarni kalendar. Nikada im niko nije nametao da ga reformi┼íu?

Otac Radomir: ├łinjenica je da su u 20. veku stvorene izvesne raskolni├Ęke grupe, koje se baziraju na starom kalendaru, ÔÇ×starokalendarciÔÇŁ. Mo┼żda nije mnogo poznato, ali u Gr├Ękoj ima oko 700.000-800.000, po nekima ├Ęak i milion onih koji ne pripadaju zvani├Ęnoj Atinskoj arhiepiskopiji, upravo zbog kalendara, koji je uveden 1924. godine. Neke manje grupe postoje i kod Bugara i Rumuna, verovatno i u rasejanju. Ipak su izazvane nedoumice zbog nesaglasnosti svih pravoslavnih crkava. Na kongresu u Carigradu bili su i predstavnici na┼íe crkve, profesor Milutin Milankovi├Ž, mitropolit Gavrilo (Do┼żi├Ž), potonji patrijarh. Postignuta je saglasnost da treba korigovati kalendar, izbrisati 13 dana, ┼íto su mnoge crkve i u├Ęinile u tom trenutku. Dogovor je bio da to bude stav svih pomesnih crkava, ali, na┼żalost, to se nije desilo. Sedamdesetih ili osamdesetih godina jedna od predsaborskih konferencija u ┼Żenevi se bavila tim pitanjem. Doveli su matemati├Ęare i astronome i iznet je zanimljiv predlog da se usaglase kalendari. Sprovedeno je anketiranje u svim pomesnim crkvama i me├░upravoslavna komisija je stekla utisak da ├Že se napraviti ve├Ži raskol ako se krene u tom pravcu. Tako su odgovorile Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijar┼íija, bugarska crkva, na┼ía i mnoge druge.

Politika: Vi ste, gospodine Tuci├Žu, naveli da je u Rusiji, procenat onih koji su za prelazak na gregorijanski kalendar ├Ęetiri odsto. U Bugarskoj je u decembru ponovo pokrenuta inicijativa pojedinih parohija da Sinod prihvati julijanski kalendar. Dakle, i u onim zemljama koje su prihvatile gregorijanski kalendar ima odstupanja.

Tuci├Ž: Da, ali, kad pogledate te raskolni├Ęke starokalendarske grupe, najbrojnije u Gr├Ękoj, one su u haosu. U Gr├Ękoj imate ne jedan, nego osam, devet, deset sinoda, koji se me├░usobno anatemi┼íu. U Rusiji se, s druge strane, to pitanje daleko hladnokrvnije razmatra. Imate zanimljivog teologa u Petrogradu, Vladimira Hulapa, on pi┼íe ├Ęlanke o potrebi demitologizacije kalendara. Niko mu zbog toga nije rekao da je jeretik ili otpadnik. Mi zapa┼żamo neta├Ęnost julijanskog kalendara ve├Ž 500 godina. Zamislite ako bi ostao julijanski kalendar jo┼í 10.000 godina, onda bismo do┼íli do toga da Bo┼żi├Ž ne bude sedmog januara, nego sedmog marta!

Otac Radomir: Minimum minimuma je da svi hri┼í├Žani bar Vaskrs slave istog dana. ├łitao sam predlog kako bi se usaglasili svi oko tog praznika. Predlog je bio da fiksni datum bude prva nedelja posle druge subote u aprilu. Na tome se stalo, ├Ęak su dati i mnogi matemati├Ęki prora├Ęuni. Sad je pitanje astronomsko, koje nas manje zanima, kad po├Ęinje dan u razli├Ęitim delovima na┼íe planete. Vladika australijski, Irinej, ka┼że: ÔÇ×Mi slavimo Vaskrs ┼íest sati pre vasÔÇŁ. Neko je predlagao da ar┼íin bude i paralela koja ide kroz Jerusalim i Hram groba Gospodnjeg. Praznici koji prethode i slede Vaskrsu, koji su vezani, pokretni praznici, tako├░e bi se usaglasili. De┼íava se da mi slavimo Vaskrs ├Ęak mesec dana pre ili posle rimokatolika i protestanata, ┼íto je apsurd.

Tuci├Ž: Mislim da Crkva previ┼íe ├Žuti po pitanjima koja se javljaju me├░u vernicima i me├░u onima drugima. Vidimo da se pitanja koja postavljaju vernici, a na koja Crkva ne daje odgovor, ponovo postavljaju, ali u mnogo ekstremnijem obliku. Mi bismo morali da objasnimo vernicima i kao Crkva za┼íto nismo bolji pravoslavci od Grka. Kada u ┼íali ├Ęestitam Bo┼żi├Ž 25. decembra, odmah se neko trgne i ka┼że: ÔÇ×Ja nisam katolikÔÇŁ, a ja odgovorim: ÔÇ×Ja sam te pitao da nisi mo┼żda Grk ili Bugarin. A za┼íto ti vezuje┼í taj kalendar odmah za katolike?ÔÇŁ Treba, dakle, opu┼íteno i mirno da razgovaramo. ┼áteta je ┼íto nemamo jednu nau├Ęnu, stru├Ęnu i hladnokrvnu analizu, nego imamo iskazivanje emocija. Za┼íto SPC ili Bogoslovski fakultet, na primer, ne bi okupili teologe i da oni na jednoj svepravoslavnoj konferenciji, budu├Žem Saboru, upute svoj elaborat, svoje mi┼íljenje. Na obele┼żavanju 1.700 godina od dono┼íenja Milanskog edikta, 2013. godine, u Ni┼íu, bi├Že skup svih svetskih poglavara pravoslavnih, katoli├Ękih, anglikanskih, protestantskih i hri┼í├Žani bi tada mogli da razmotre pitanje op┼íteg kalendara.

Politika: Mo┼żda bi ta reforma, ipak, lak┼íe pro┼íla kada ne bismo sami istupili kao Crkva, nego kada bi se i druge pravoslavne crkve uklju├Ęile u to...

Otac Radomir: Nepotrebno se stvara atmosfera koja nema mnogo veze sa Crkvom, ali je ukorenjena u dugoj tradiciji. Imamo naviku koja je duga, 1.500 godina i vi┼íe, i sada to menjati, na bilo koji na├Ęin korigovati, izaziva reakciju i zaista treba biti oprezan i uvi├░avan. Strah koji imamo da ne napravimo ve├Že raskole nego ┼íto jesu je uvek prisutan, treba zaista biti mudar i obazriv, poput na┼íeg patrijarha koji je vrlo trezveno pisao o tome ┼íezdesetih ili sedamdesetih godina. Imamo mnogoljudnu rusku crkvu, mo┼żemo pretpostaviti ┼íta bi tek tu nastalo. Neko je napisao da treba mnogo da se molimo i da imamo mnogo strpljenja da sve dobro pro├░e.

Tuci├Ž: Potreban nam je daleko intenzivniji doprinos bogoslovskih nauka. Mislim da one u ovom trenutku nedovoljno doprinose. Srpska teologija je u 20. veku dosta toga doprinela i u ovom trenutku Crkva mora da donese o tome odluku. Novi patrijarh treba da napravi jedan veliki simpozijum o tim pitanjima, da se ├Ęuje ┼íta o tome misle i Grci i Rusi i ovda┼íanji na┼íi teolozi. Ali, da se stvore uslovi za jedan zaista otvoren dijalog. Ne da bude ÔÇ×Ja sam Srbin, bojim se svojih vladika pa ne smem da ka┼żem ┼íta mislimÔÇŁ. Srbi su dosta sekularizovani u veri. Oni veru prihvataju iz praktri├Ęnijeg razloga: kr┼ítenje, ven├Ęanje, sahrane, ponekad sve├Ža, ne mo┼że da na┼íkodi, ako mo┼że da pomogne. A cela liturgija, ko ├Že da odstoji sat i po vremena? Kod nas je prisutna povr┼ína pobo┼żnost za koju krivim i Crkvu. I sada imate mali broj vernika koji je pun neke energije, neke neostvarenosti, nekog zanosa, na granici nerealnog gledanja. Nije bitno koliko vi imate ekstremista u Crkvi, bitno je koliko su oni glasni i koliko mogu da zapla┼íe ve├Žinu.

Politika: Ali ako je Sabor doneo odluku, kao ┼íto nedavno izjavio episkop ┼íumadijski Jovan u jednoj televizijskoj emisiji, da ├Že SPC poslednja reformisati kalendar, ├Ęak i posle Svete Gore, da li to zna├Ęi da je stavljena ta├Ęka na to pitanje?

Otac Radomir: Nije stavljena ta├Ęka, pitanje je aktuelno i ono ├Že sigurno biti, po meni, veoma brzo na dnevnom redu, ne na┼íe pomesne crkve, nego svih crkava. To ├Že pitanje, tako, do├Ži mo┼żda ├Ęak i nezavisno od na┼íe pomesne crkve, bi├Že izneto na dnevni red i tako ├Že biti i re┼íavano u saglasju svih pravoslavnih crkava, a pogotovo onih koje se dr┼że julijanskog kalendara, bilo formalno ili neformalno. Po meni, tu se mo┼że na├Ži dobro, razumno re┼íenje, a da se ne prekr┼íi nijedan kanon. Kalendar reguli┼íe svakodnevni ┼żivot i vernika i nevernika i onda nema ni potrebe da se to ne re┼íi na najbolji mogu├Ži na├Ęin. Mada uvek treba ra├Ęunati da ├Že to pitanje izazvati ostra┼í├Ženost, opravdanu ili neopravdanu.

Tuci├Ž: Treba napomenuti da nije julijanski kalendar pravoslavan. Pravoslavni je kalendar taj po kome crkvena godina po├Ęinje 1. septembra. To je crkveni kalendar, a ovaj julijanski je gra├░anski, vizantijski. I to je dokaz jednog nepoznavanja ├Ęinjenica. Ako neko ho├Že da dr┼żi pravi pravoslavni kalendar, onda godina treba da mu po├Ęinje 1. septembra. A to ┼íto godina po├Ęinje u zimu, to je rimsko nasle├░e. Nije potrebno da SPC uvodi ili ne uvodi novi kalendar dok se ne postigne svepravoslavni konsenzus. ┼áta bi zna├Ęilo da uvede SPC taj kalendar, a da ga ne uvede ruska crkva. Jerusalimska patrijar┼íija slavi po julijanskom kalendaru iz prakti├Ęnog razloga. Zamislite vreme Bo┼żi├Ža. Pa se guraju i jerusalimski latinski patrijarh, i pravoslavni, i jermenski, i svi ho├Že u isto vreme da slu┼że na istom mestu. Zato toga nema i zato je to jako prakti├Ęno: 25. decembra ├Že u├Ži jerusalimski latinski s procesijom, 7. januara pravoslavni, a Jermeni 19. januara.

Otac Radomir: Jedna od najstarijih podela u ranoj crkvi odnosila se na praznovanje Vaskrsa. Taj spor je re┼íen tek na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine. Tako je odlu├Ęeno da se Vaskrsenje Hristovo slavi posle prole├Žne ravnodnevice, posle judejskog Pesaha (14. dan meseca nisana) i uvek u nedelju posle punog meseca. Me├░utim, crkva nije u kanonima davala toliko va┼żnost datumima i kalendarima, jednostavno je smatrala da ima pre├Ęa posla. Ali u vremenu koje dolazi, a po mojim procenama ne├Že pro├Ži dugo, usagla┼íavanje kalendara, slavljenje velikih hri┼í├Žanskih praznika, mora biti na dnevnom redu, ne samo unutar Pravoslavne crkve, nego unutar celog hri┼í├Žanskog sveta. Na taj na├Ęin ├Žemo dati sliku nehri┼í├Žanskom svetu da smo, ipak, oko ne├Ęega saglasni, da nismo potpuno razbijeni. Sve je stvar dogovora. Ne bismo mnogo pogre┼íili, vi┼íe bi bili svi u dobitku, kao univerzalni hri┼í├Žanski svet, a ovako dajemo dosta lo┼íu sliku pred drugim verama i ube├░enjima. Minimum konsenzusa je vi┼íe nego nu┼żnost da ponudimo savremenom svetu, hri┼í├Žanskom i nehri┼í├Žanskom.

J. Beokovi├Ž
T. Bojkovi├Ž
M. Pe┼íi├Ž
Sacuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Stampaj  
 
Prebaci se na:  

Pokrece MySQL Pokrece PHP Powered by SMF 1.1.9 | SMF © 2006, Simple Machines LLC
Joomla Bridge by JoomlaHacks.com
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!

Statistika

Na sajtu su trenutno 1 gost/a i 0 clan/a.
mod_vvisit_counterDanas227
mod_vvisit_counterJuce222
mod_vvisit_counterOve nedelje2089
mod_vvisit_counterOvog meseca4145