Prièe Sokobanjèana

[Sale-X]

КАФАНА "КОД ВОЈЕ ШУСТЕРА"

Ову кафану је држао Воја. Био је шустер, али је решио да се опроба у угоститељству. Код њега су свраћали добри гурмани. Стални гост му је био уметник Пјер, који једног дана рече Воји:
- Господине, Војо, лепо сте разрадили радњу, па се каним да вам направим једну дивну рекламу, која ће још више да вам увећа посо и прославиће вас.
Тако је и било. Једног дана, Пјер је донео огромну рекламу. На њој је био лепо обојен Паја Патак из чијег су кљуна излазили следећи стихови: "Путовао сам ноћу, дању, док не стигох у Сокобању./ И прешао много миља, све због чика Војиног роштиља".
Следећа строфа је гласила: "Свуда сам био по Балкану, док не дођох у Сокобању./ И поведо' Пају тића, све због Војиних ћевапчића".
Пјер је био у праву. Посао се удвостручио и кафана је добила на популарности.

[Sale-X]

ПИКАВАЦ

У Сокобањи се ваља дрога, нарочито по кафићима. Командир полиције позове Вуксана, Вуцу полицајца, који носи задњицу као сеоска распуштеница, врат као у бика, а стомак као у државног чиновника. Стоји Вуца пред командиром и одважно слуша похвале на свој рачун.
- Ти си најстарији, најодважнији, најспремнији и најхрабрији од свих твојих колега! Знамо да се дрога растура по кафићима. По којим кафићима и ко је растура, то је наш задатак. Тај задатак можеш само ти да завршиш. Било би паметно да кренеш у цивилу и да се трудиш да не привлачиш пажњу!
- Разумем, господине поручниче, у то не требате сумњати. Сутра, собајле ћу вас известим!
Вуксан се спремио. Обукао некакве бермуде, маскирну јакну, сафари шешир и огромне сунчане наочаре. (Умало због њих није разбио лабрњу, јер је, сирома, слабо видео и зато често ударао у столове.) Ишао је од кафића до кафића. Изазивао је подсмех, јер су га бањска деца препознала. Ама, говорио би Вуксан странски језик, да је само нешто знао, онда би га препознали ђавола. Било како било, ујутру рапортира командиру:
- Господине поручниче, као што сте ми наредили обишао сам терен. Ништа од тих прича, верујте, па они сиромаси немају лову ни за цигарете, него целу ноћ врте у кругу један пикавац!
- У ком је кафићу то било? - упита командир. Вуксан одговори у којем.
- Одлично си обавио посао, слободан си!
Ослободи га командир уздишући. Кад Вуца оде, командир нареди да се онај кафић држи на оку.

[Sale-X]

ГОЦА И СВЕКРВА

Развела се Гоца од супруга, с којим је живела на селу, да му не помињемо име. Данима је била невесела. Тада смо радили у "Хајдук Вељку" и копкало ме је да питам како се то десило. Нисам имао куражи. Уместо мене, једног дана, упита је један наш стални гост, Миле Костић. Гости су волели с њом да се шале, зато што није имала длаке на језику и што је волела да псује. Упита је Миле провокативно:
- Гоцо, па је л' се потукосте, са свекрвом? - Знао је да се нису слагале.
- Море, све гу јебем, бар сам је слатко очупала! Ал' није се на томе звршило. Она чупа мој лука, ја њену паприку. Она мој парадајз, ја њен кромпир. Док почупасмо поврће, па кренусмо на живину. Она моје паче, ја њено пиле, она гушче, ја ћурче... Опустошисмо домаћинство! Све гу јебем, поберем своју гардеробу и дођем у Бању.
- Остави ли јој нешто?
- Остави јој голог сина, све гу јебем!

[Sale-X]

С А Т

Пошла два сељака из Језера за Бању. Носили у цедилу леба, а одмор им је код баруџијског извора. Ту седну, душом дану, напију се хладне баруџијске воде, плакну очи, а понекад и презалогаје. (Између себе Језерци су се звали "Лалко". Остала је такна до данашњих дана одакле им тај надимак.)
Један од њих нађе џепни сат. Нађе га пре него што стигну до Баруџије, не знају шта је то, никада нису видели сат. Стану га окретати, један га принесе уху и чује, тик-так, тик-так, па ће:
- Лалко, бре, па он нешто вреви.
Узе га други лалка.
- Истина, нешто вреви, ал' кво?
Донесоше одлуку, понеће га до Бање и доле ће установити каква је ово ретка звер. Задржаше се они дуго поред хладног извора. Онда један оде на једну страну шуме, а други на другу да врше нужду. Чудну зверку су ставили у цедило, а онде поред неких ствари беше и леба. Наиђе неки пас луталица, дохвати цедило, развуче га лево-десно, испаде леба, пас га поједе и настави даље. Вратише се лалке и имају шта да виде. Чудна зверка им појела леба. Један од њих га принесе уву па рече:
- Лалко, бре, ем ни појело леба, ем ни зајебава. Шта да му работимо?
- Тресни га од камен, те му покажи.
Овај тако уради па га стави поново на уво. Није више ништа вревило, испустило је своју племениту душу.

[Sale-X]

Т И Т О

Јурио мајстор Кода златице по кромпиришту, па исприча овакав доживљај:
" Ама, занел сам се ја око онеј штеточине, кад над мене вржди аероплан. Мислим се ја, ма иди до сто ђавола, није Кода скретничар! Кад вика неки из аероплан. Дигнем ја главу, а оно отворио пенџер друг Тито и вика ме:
- Мајстор, Кодо, ако Бога знаш, ма куде беше пут за Ниш?
Сишал би он да испушимо по једну, ал' много се жена журил.
- Прафо, друже Тито, само се држи прафо! - реко' му ја из кромпириште.

[Sale-X]

КАЛЕМЕНО ПИЛЕ

Једном приликом у село Језеро долете непозната птичица, (папагај) и спусти се на шљиву. Сељаци се окупише. Заглеђивали су је и дискутовали:
- Да је убава, исна је, да нема боје које на њој нема и то је исна.
Чудили се и дивили јој се сељаци. Једино је проблем, не знају како се зове. Дуго су нагађали али никако да потрефе како се птичица зове. Онда неко предложи да позову мајстор Коду и тако урадише. Кода стиже и пита:
- Куде је тај птица!
- Мајстор Кодо, ене гу на сливу! - рече један од њих.
Кода је обилазио шљиву и заглеђивао чудну птичицу са свих страна. Сељаци су са нестрпљењем очекивали одговор. Кода се дуго преслишавао и презнојавао: "Сеница неје, потпудајка, ма јок" - мрмљао је дуго и напокон рече:
- Овој не мож' да буде ништа друго, него калемено пиле!

[Sale-X]

Мајстор Кода из Језеро

У селу Језеро, једно од три села на врху Озрена, живео је надалеко чувени мајстор Кода. Није било нешто да Кода није знао. Био је хаус-мајстор, у оно време, за цело село. Пре свега, био је ковач и није постојало нешто да Кода не искује. Бану код мајстора Коде неки сељак па ће да пита:
- Мајстор Кодо, мож' ли ти мени да исклепаш секиру?
Ковачница беше пуна муштерија, Кода се разбесне па ће:
- Ја лијем жилети, а он ме питује ел' могу да исклепам секиру! - опасно се наљути Кода.